Suhoj Su-33

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Suhoj Su-33
Suhoj Su-33
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1989. proizvodnja i dalje traje
Uveden u upotrebu31. avgusta 1998.
Statusu upotrebi
Prvi korisnik Rusija- ruska mornarica
Broj primeraka26
Dužina21,94
Razmah krila14,948
Visina5,92
Površina krila62,0
Prazan16.000
Normalna poletna22.500
Maks. masa pri uzletanju32.000 kg
Maks. spoljni teret6.500 kg
Turbo-mlazni motor2 h Сатурн АЛ-31Ф
Potisak TMM2 x 74,53/forsaž 2 x 122,58 kN
Maks. brzina na Hopt2.300 km/h
Maks. brzina na H=01.400 km/h
Dolet3.000 km
Plafon leta17.000 m
Brzina penjanja13.800 m/min
Avion Suhoj Su-33
sa sklopljenim krilima.
Motor AL-31F.
Kabina aviona Su-33.
Suhoj Su-33 pred poletanje sa nosača aviona Admiral Kuznjecov.

Suhoj Su-33 , (rus. Сухой Су-33), (NATO naziv Flanker-D) je mornarički lovac-bombarder, koristi palubu broda nosača aviona, za poletanje i sletanje. Razvijen je iz osnovnog standarda Su-27, pogone ga dva dvoprotočna turbomlazna motora, pripada četvrtoj generaciji. Razvijen je i proizveden u Sovjetskom Savezu/Rusiji, u kapacitetima Suhoja. Avion je prvi put poleteo 1985. godine. Prvobitna oznaka mu je bila Su-27K. Prvo se koristio u 1995. godini, u operacijama na brodu nosaču aviona Admiral Kuznecov, [a] Su-33 je zvanično uveden u operativnu upotrebu u avgustu 1998. godine, od tada se koristi naziv Su-33. Serijski se proizvodi u ograničenom broju od 1992. godine, a nakon raspada Sovjetskog Saveza smanjenje se ruska mornarica, pa je samo proizvedeno 24 aviona. Pokušaj prodaje Kini i Indiji nije uspeo. Osnovna mu je razlika, u odnosu na izvorni standard, što mu se sklapaju krila i deo horizontalnog repa, za lakše stacioniranje na skučenom brodskom prostoru. Pored toga, noge i okovi stajnog trapa su ojačani, prema propisima sletanja na palubu broda. Razvijena je i školsko-borbena varijanta dvoseda Su-33UB. Avioni Su-33 i Su-33UB, nalaze se i dalje (2011. godine) u ponudi za izvoz.[2][3]

Taktičko-tehnički zahtevi[uredi | uredi izvor]

Rad na projektu aviona Su-33 je počeo u skladu sa Uredbom od 18. aprila 1984. godine. Definisan je razvoj mornaričkog teškog lovca četvrte generacije zasnovan na lovcu Suhoj Su-27, koji je prošao sva ispitivanja i dokazao vrhunske rezultate. Zahtevano je da Su-33 zadrži sve prednosti lovca Suhoj Su-27. Program je poveren OKB Suhoju, a vodeći projektant je bio Mihail Petrovič Simonov. Komisija kupca, na čelu sa komandantom Vazduhoplovstva, general-pukovnik Kuznecov, zahtevao je da se obezbedi visoka efikasnost u izvršenju zadataka uništavanja površinskih ciljeva na moru sa respektivnim taktičkim radijusom. Kao rezultat toga, nakon revizije idejnog projekta kompletne tehničko-ekonomske analize, u februaru 1985. godine, projekat Su-27K (početni naziv), odobren je od strane Komandanata vazduhoplovstva i mornarice Sovjetskog Saveza.[3][4][5]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

U 1986. godini, počeo je razvoj prvog prototipa ovog aviona, koji je bio s fiksnim krilima bez sklapanja. U julu mesecu 1987. godine, prototip je bio spreman za ispitivanja na zemlji i u letu. Prvi probni let je obavljen 17. avgusta 1987. godine, a probni pilot je bio V. G. Pugačov.[6] Šest meseci kasnije počela su ispitivanja i drugog prototipa Su-27K, ali na njemu su bila ostvarena krila na sklapanje. Drugi prototip je prvi put poleteo 22. decembra 1987. godine. U leto naredne godine i prvi prototip je naknadno dobio krila na sklapanje. Nažalost, ovaj avion se srušio 27. septembra 1988. godine, zbog kvara hidrauličkog sistema, u toku ispitivanja u letu. Prvo sletanje na nosač aviona Admiral Kuznjecov, obavljeno je oktobru 1989. godine. Verifikaciono ispitivanje aviona u letu Su-33, trajalo je do 22. novembra 1989. godine. Pored Su-33, paralelno su ispitivani i konkurentski avioni MiG-29K i Su-25UTG,[b] kao i nosač aviona Admiral Kuznjecov, za njihov operativni prijem. Nakon završenih ispitivanja aviona kandidata za izbor mornarice i ispitivanja nosača aviona, pristupilo se dodatnom usaglašavanju i otklanjanju svih uočenih nedostataka.[3][5][8][9][10]

Projekat[uredi | uredi izvor]

Su-33 je dvomotorni avion, jednosed sa klasičnom aerodinamičkom šemom. Razvijen je na osnovu višenamenskog lovca Su-27 i prilagođen je za upotrebu u mornaričkoj avijaciji, sa mogućnošću sletanja i poletanja sa nosača aviona. Krila aviona i horizontalni rep, mogu se sklopiti tako da avion zauzme manji prostor u hangaru i na palubi nosača aviona. Su-33 pogone dva motora AL-31F-3 ili AL-31F-M1, koji imaju veći potisak u odnosu na motore AL-31F, koji pogone Su-27. Motori su smešteni u razmaknutim gondolama na zadnjem delu trupa, dovoljno udaljeni jedan od drugo, da bi se povećalo preživljavanje aviona u slučaju pogotka jednog od njih raketom. Zbog ugradnje težeg radarskog sistema, u prednji deo trupa, pomera se unapred težište aviona, zbog čega su ispred krila ugrađeni kanardi u cilju zadržavanja željene uzdužne rezerve statičke stabilnosti, Pomeranjem neutralne tačke za istu vrednost kao i što je pomereno i težište, zadržana je prvobitna rezerva stabilnosti. U toku ispitivanja dokazan je i koristan doprinos u porastu uzgona i smanjenju indukovanog otpora aviona (poboljšan je odnos uzgona i otpora), naročito u toku poletanja, pa je odlučeno da se isto rešenje ugradi i u buduće modifikacije aviona Su-27. Projekat aviona Su-33 uglavnom je sličan avionu Su-27.[3][5][8][11]

Krilo i horizontalni rep[uredi | uredi izvor]

Krilo lovca Su-33 je trapeznog oblika u, planu. Napadna ivica je zakošena, pod uglom strele od 42,4°. Površina krila je 67,84 m², raspon krila - 14,7 m (sa postavljenim raketama ili kontejnerima sa opremom na krajevima, iznosi 14,948 m). Široko je primenjena mehanizacija krila, ukupno zauzima površinu od 2,4 m² za flaperone, koji obavljaju dvostruke funkcije zakrilaca i krilaca, dva segmenta zakrilaca od 6,6 m² i pretkrilaca površine od 5,4 m². Horizontalni rep se sastoji od dve diferencijalno celobrtne površine. Razmah horizontalnog repa je 9,9 m, a površina je 12,3 m². Kanardi su takođe celoobrtni. Ugao strele im je 53,5°, razmah 6,43 m, a površina aktivnog segmenta je 2,99 m². Vertikalni rep aviona se sastoji od dve površine trapeznog oblika, sa uglom strele napadne ivice od 40° i površinom od 15,1 m². Na oba vertikalna repa, izvedeno je po krmilo, sa ukupnom površinom od 3,49 m².[12]

Polukrila mornaričkih aviona se sklapaju, a razlozi su prethodno objašnjeni. Horizontalni rep se prvobitno nije sklapao, tada je širina aviona (zbog raspona repa) bila 9 m, što je 1,2 m veća od konkurenta MiG-29K. Sa uvođenjem sklapanja, raspon horizontalnog repa je sveden na 7,4 m, a to je još manje od MiG-29K za 0,4 m.[12][13]

Pogon[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-33 poseduje podvesne usisnike vazduha, što mu je zbog smanjenih gubitaka omogućeno da dostigne brzinu veću za 2 puta od brzine zvuka. Otvori usisnika su ispod krila i opremljeni su zaštitnim rešetkama, koje sprečavaju usisavanje stranih predmeta u motore na režimima poletanja i sletanja. Zaštitne rešetke su perforirani paneli od titanijuma, sa velikim brojem otvora prečnika 2,5 mm. Rešetke se automatski spuštaju i podižu - vezano sa položajem nogu stajnog trapa. Kada su noge stajnog trapa izvučene, rešetke su podignute i obratno.

Su-33 pogone dva dvoprotočna turbomlazna motora Al-31F, serije 3 NPO „Saturn“. Razlikuju se od bazne varijante AL-31F većim potiskom za 12,8 kN i smanjenom potrošnjom goriva.[12][14]

Posebnosti Su-33[uredi | uredi izvor]

Poboljšanja, proistekla iz prilagođavanja aviona novoj nameni, su:

  • Poboljšan je odnos uzgona i otpora aviona, pri poletanju, sletanju i u manevru.
  • Povećan je potisak motora aviona za bezbedno kratko poletanje sa palube i u slučaju nužnog odustajanja od sletanja (produženja), u završnoj fazi prilaza.
  • Ojačan je stajni trap, a na prednju nogu, postavljena su dva točka i ugrađena je kuke za hvatanje razvučenog užeta, pri sletanju.
  • Ugrađen je i sistem za napajanje gorivom u letu.
  • Su-33 je integrisan u navigacioni sistem nosača aviona.
  • Izvršena je integracija sa radio-elektronskim sistemima nosača aviona.
  • Prilagođeni su sistemi naoružanja prema standardima mornaričke avijacije.
  • Reprojektovano je krilo i horizontalni rep sa rešenjem šarki (okova) za njihovo sklapanje na određenom preseku u ravni aeroprofila, u cilju smanjenja razmaha pri stacioniranju, pa i manjeg zauzimanja prostora na brodu.
  • Primenjena je poboljšana zaštita od korozije vazduhoplova (strukture i sistema), koja odgovara dugotrajnoj upotrebi u uslovima na moru.
  • Povećana je efikasnost u napadu na ciljeve na površini mora.[3][5][8][11]

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • Su-27K — Projekat palubnog lovca na bazi Su-27 za opremanje nosača aviona. Projekat je bio pod šifrom 1143.5.
  • Su-27KU — Projekat palubnog dvoseda, školsko-trenažnog aviona.
  • Su-27KRC — Projekat palubnog dvoseda, izviđačkog aviona i tegljača meta.
  • Su-27KPP — Projekat palubnog dvoseda, aviona ometača.
  • Su-27KT / Su-27KTZ — Projekat palubnog dvoseda, aviona tankera goriva.
  • Su-33 — Osnovna borbena varijanta.
  • Su-33UB — Školsko-borbena varijanta, dvosed. Ranije je imao naziv Su-27KUB
  • Su-33M -Naime, još od 2002. godine, kompanija Suhoj radi na modernizaciji aviona Su 33 na standard Su 33M. Su 33M prije svega sadrži novije (jače) motore-Al 31F serije 3, a zatim i napredniji napadno-navigacioni sistem „GLONASS", sistem SVP-24 i novi sistem radarskog upozorenja L-150 Pastel.[9][15]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-33 sa raketnim naoružanjem.
Suhoj Su-33 na palubi nosača aviona Admiral Kuznjecov.

Pregled naoružanja[3][9][15]

  • Top: GŠ-30-1 kalibra 30 mm, bojevi komplet 150 granata.
  • Spoljna mah nosivost: 6.500 kg
  • Tačaka podvešavanja: 10
  • Podvesno naoružanje:
    • Vođene rakete vazduh-vazduh
      • Varijanta 3.200 kg: 8 × R-27E ili 6 × R-73
      • Puna varijanta: 2 × R-73; 4-6 × R-27R/ER; 2 × R-27T/ET
    • Nevođene rakete vazduh-vazduh
    • 4 rakete vazduh-more 266 mm; H-41 moskit
    • Slobodnopadajuće bombe mase po 500 kg (do primer.) ili po 250 kg ( primer.)
    • Kontejnera KMG (do 7 primer.) ili lansera NAR, sa nevođenim raketama S-13 i S-8.
      Su-33 pri sletanju na palubu nosača aviona Admiral Kuznjecov.
  • Moguće su različite kombinacije vođenog i nevođenog naoružanja različite klase.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Suhoj Su-33 je proizveden u 26 primeraka u fabrici aviona KnAAPO „Jurij Gagarin“ iz Komsomoljska na Amuru u periodu od 1985. do 2011. godine, za potrebe ruske mornarice. Operativno su raspoređeni na nosač aviona Admiral Kuznjecov. U toku 2010. godine izvršena je modernizacija ovog aviona ali, nije poznat njen sadržaj. Vođeni su pregovori sa Kinom i Indijom o izvozu, ali nije bilo rezultata.[11][16]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

  •  Kina — Vojno vazduhoplovstvo Narodne Republike Kine koristi svoju domaću verziju J-15

Udesi[uredi | uredi izvor]

Dana 28. septembra 1998. godine dogodila se prva nezgoda ovoga aviona. Prototip T10K-1, leteći na visini od 2000 m i pri brzini od 1270 km/h doživljava otkaz hidrosistema( hidraulični sistem, hidraulika). Pilot Nikolaj Sadovnikov/Sadovnjikov se uspešno katapultirao.

Dana 11. jula 1991. dogodila se druga havarija aviona Su 33. Prototipu T10K-8, kojim je leteo Timur Apakidze, dešava se otkaz električnog sistema upravljanja avionom. Timur Apakidze se uspešno katapultirao.

Dana 26. decembra 1994. godine, Su 33 koji je pripadao KnAAPO-u se srušio prilikom planiranog ispitivačkog leta. Uzrok nezgode je bila greška pilota.

Dana 17. juna 1996. se dogodila još jedna nezgoda. Palubni lovac Su 33 (65 crveni) se srušio prilikom čega je poginuo pilot. Lovac Su 33, koji je pripadao prvoj avijacijskoj eskadrili 279. brodskog lovačkog avijacijskog puka, se srušio u toku trenažnog leta u složenim meteo uslovima. Pilot Vitalij Kuzmenko je poginuo.

Dana 11. maja 2000. godine u toku obavljanja regularnih letova 279. puka, avion Su 33 (broj 73 crvrni) se srušio usljed otkaza sistema upravljanja. Pilot prve klase, pukovnik Pavel Kretov se uspješno katapultirao i prizemljio se na oko 54 km od aerodroma Severomorsk-3.

Dana 17. juna 2001. dogodila se najteža nezgoda koja uključuje avion Su 33. U toku aviosalona/aeromitinga kod garnizona Ostrov u blizini grada Pskov, srušio se lovac Su 33. Nakon što je izveo jedan od najkompleksnijih manevara koji se mogu izvesti na tom avionu, dolazi do kvara. Pilot, general-major Timur Apakidze je odmah izvukao stajni trap i krenuo da prilazi pisti. Nažalost, avion nikada nije stigao do piste nego je udario o tlo i raspao se zapalivši se. Pritom, pilot je zadobio ozbiljne povrede i na putu do bolnice je preminuo.

Prilikom sletanja na nosač aviona Admiral Kuznjecov avion Su 33 je 5. septembra 2005. pao u more. Pilot je prekoračio dozvoljenu maksimalnu brzinu sletanja i naj način zakačivši se za četvrti „aerofinišer" (četvrta sajla za sletanje) je sletio. Ali to nije sve. Taman prije zaustavljanja aviona, sajla puca, i avion pri brzini manjoj od 50 km/h počinje kretanje ka ivici palube i vodi. Pilot nije imao nikakve šanse da spasi avion, pa se katapultirao. Pilot je nakon par minuta spasen i prebačen na brod, a Su 33 ( redni br. 82 crveni) je ostao da leži zauvek na dubini od 1117 m na oko 100 km udaljen od obala Norveške. Bilo je planirano izvlačenje aviona, ali je neisplativost dovela do otkazivanja operacije.

Dana 3. decembra 2016. palubni lovac Su-33 je pao u vodu prilikom sletanja na nosač aviona Admiral Kuznjecov. Pilot se katapultirao, a spasilačka služba ga je vratila na brod(u veoma kratkom roku) gdje se i oporavio. Tačan uzrok incidenta nije u potpunosti razjašnjen, ali se uzima da je to kombinacija dva ljudska faktora: greška pilota i greška tehničara zaduženih za funkcionalnost sistema za sletanje. Izveštaji tvrde da je pilot prekoračio maksimalni osni otklon (koji iznosi 4,2 metra ), i prilikom sletanja on je iznosio 0,5 m preko dozvoljenih vrednosti( znači 4,7 m). Kao drugi faktor koji je izazvao nezgodu navodi se greška u radu osoblja zaduženog za funkcionalnost sistema „Svetlana-2". To znači da sajle za sletanje, odnosno sam mehanizam nije bio pravilno popravljen nakon kvara koji je nastupio 14. novembra 2016. godine, kada je MiG 29KR završio u moru. Svi lovci Su 33 su nakon incidenta poslati u obližnju Sirijsku bazu na privremeno prebaziranje dok se ne otkloni pomenuti kvar.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

PREGLED KARAKTERISTIKA[9][15]
OPŠTE PERFORMANSE OPREMA
Namena: palubni lovac-bombarder Maksimalna brzina:
  • na visini: 2.300 km/h (M=2,17)
  • pri zemlji: 1.300 km/h (M=1,09)
 Radar: RLPK-27K
  • Antena:
    • tip: N001K
    • prečnik:1.075 mm
  • Vidno polje:
    • po visini: ±50°
    • po azimutu: ±60°
  • Domet za površinu radarskog preseka: 3 m²
    • spreda: 100 km
    • od nazad: 40 km
  • Istovremeno prati ciljeva: 10
Posada: 1 pilot
Dužina: 21,94 m
Razmah krila:
  • sklopljena: 7,40 m
  • sa raketama, za misiju: 14,948 m
 Brzina sletanja:: 235—250 km/h
Razmah horizontalnog repa:
  • sklopljen: 7,40 m
  • operativan: 9,9 m
 Dolet:
  • pri zemlji: 1.000 km
  • na visini: 3.000 km
Visina: 5,92 m Trajanje patroliranja: 2 h
Površina krila: 62,0 m² Praktični plafon leta: 17.000 m
Aeroprofil krila: P44M Brzina penjanja: 13.800 m/min
Koeficijent suženja krila: 3,76 Specifično opterećenje krila:
  • pri normalnoj poletnoj težini:
    • pri delimičnim punjenjem goriva: 383 kg/m²
    • pri mah punjenjem goriva: 441 kg/m²
  • pri mah poletnoj težini: 486 kg/m²
 Kaciga sa nišanskim prikazivačem
Ugao strele napadne ivice krila: 42,5° OES: OEPS-27K
  • Tip: OLS-27K (46Š)
  • Vidno polje:
    • po visini: -15°/+60°
    • po azimutu: ±60°
  • Teren vidljivosti: 120×75°
  • Ugao vidljivosti: 60×10°, 20×5°, 3×3°
  • Domet podrške u kontrasti toplog vazduha cilja:
    • spreda: 40 km
    • od nazad: 100 km
  • Raspon izmerenih razdaljina: 6 km
Rastojanje između osovina prednjih i zadnjih točkova: 5,87 m
Širina gaza između zadnjih točkova: 4,44 m
Masa praznog aviona: 16.000 kg
Masa pri normalnom poletanju: 22.500 kg Specifični odnos potiska SDS i mase aviona:
  • pri normalnoj masi pri poletanju:
    • delimično napunjen gorivom: 0,96
    • puni unutrašnji rezervoari goriva: 0,84
  • pri mah masi u poletanju: 0,76
Normalna masa pri poletanju:
  • delimično napunjen gorivom: 26.000 kg
  • puni unutrašnji rezervoari goriva: 29.940 kg
Mah masa u poletanju: 32.000 kg

Predsednik Rusije D. Medvedev na
avionu Suhoj Su-33

Masa unutrašnjeg goriva: 9.400 kg
  • Osnovna verzija uvećana za: 5.350 kg
 Dužina staze poletanja: 105 m (s skakaonice)
Dvoprotočni turbomlazni motor: AL-31F3 Staza sletanja: 90 m (sa kočećim užetom)
Potisak motora:
  • mah, bez dopunskog sagorevanja (VDS): 2 × 74,5 kN
  • mah, sa dopunskim sagorevanjem (SDS): 2 × 122,6 kN
  • mah, na vanrednom režimu: 2 × 125,5 kN
 Maksimalno eksploataciono normalno ubrzanje: 9g
Stepen dvoprotočnosti: 0,571
Masa motora: 1.520 kg

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zvanično, Admiral Kuznjecov, teška krstarica, nosač je aviona zbog njenog teškog naoružanja zemlja-tlo i zemlja-vazduh, pošto se međunarodnim ugovorom zabranjuje klasičnom nosaču aviona da plovi kroz moreuz Bosfora i Dardanele.[1]
  2. ^ Neki vojni komentatori karakterišu odbacivanje MiG-29K, u odnosu na Su-33, kao „zapanjujuće“, ističući da je Su-33 bio skuplji i nesposoban da lansira rakete protiv površinskih ciljeva.[7] Međutim, drugi analitičari su izneli stav da je MiG-29K samo opcija za izbor ako se dokaže da je Su-33 pretežak za nosača aviona i da je sovjetska mornarica zainteresovana samo za protivvazduhoplovnu odbranu, a ne za podršku, odnosno za napad vazduh-tlo.
Nalet aviona na Paradi pobede 2010. u Moskvi Su-33 su u srednjem redu

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gordon 1999, str. 70–71.
  2. ^ „Suhoй Su-33” (na jeziku: (jezik: ruski)). sukhoi. Arhivirano iz originala 05. 06. 2007. g. Pristupljeno 1. 11. 2015. „Suhoй Su-33” 
  3. ^ a b v g d đ „Su-33” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Su-33. Pristupljeno 2. 11. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ Fomin A., (2003). str. 70,71
  5. ^ a b v g „Historical background” (na jeziku: (jezik: engleski)). sukhoi. Arhivirano iz originala 13. 5. 2011. g. Pristupljeno 2. 11. 2015. „Historical background” 
  6. ^ „Kto estь kto: A” (na jeziku: (jezik: ruski)). airforce. Pristupljeno 3. 11. 2015. „Kto estь kto: A” 
  7. ^ Bangash 2008, str. 281
  8. ^ a b v „Sukhoi Su-33 Navy Flanker 1987.” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviastar. Pristupljeno 3. 11. 2015. „Sukhoi Su-33 Navy Flanker 1987.” 
  9. ^ a b v g „Su-33 PALUBNЫЙ ISTREBITELЬ” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) (na jeziku: (jezik: engleski)). russkaя-sila. Pristupljeno 3. 11. 2015. „Su-33 PALUBNЫЙ ISTREBITELЬ” 
  10. ^ Goebel, Greg (1 mar 14). „NAVAL SU-27K (SU-33)” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 2. 11. 2015. „NAVAL SU-27K (SU-33)”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ a b v „Suhoй provodit nazemnыe i lёtnыe ispыtaniя modernizirovannыh istrebiteleй Su-33” (na jeziku: (jezik: ruski)). sukhoi. 5. 10. 2010. Arhivirano iz originala 06. 07. 2015. g. Pristupljeno 4. 11. 2015. „Suhoй provodit nazemnыe i lёtnыe ispыtaniя modernizirovannыh istrebiteleй Su-33” 
  12. ^ a b v Fomin A., (2003). str. 190-204.
  13. ^ Fomin A., (2003). str. 73-74.
  14. ^ „AL-31F serii 42 (M1)” (na jeziku: (jezik: ruski)). salut. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 4. 11. 2015. „AL-31F serii 42 (M1)” 
  15. ^ a b v „Sukhoi Su-33 (Flanker)” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 4. 11. 2015. „Sukhoi Su-33 (Flanker)” 
  16. ^ „Severnый flot polučil dva otremontirovannыh Su-33” (na jeziku: (jezik: ruski)). flot. 26. 2. 2014. Pristupljeno 4. 11. 2015. „Severnый flot polučil dva otremontirovannыh Su-33” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26–35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Suhoj Su-33 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-33&oldid=27557572”