Pređi na sadržaj

Tel Aviv

Koordinate: 32° 04′ 00″ S; 34° 47′ 00″ I / 32.066667° S; 34.783333° I / 32.066667; 34.783333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tel Aviv
hebr. תל אביב-יפו-Tēl-ʾĀvīv-Yāfō
arap. تل أبيب يافا -Tall ʾAbīb-Yāfā
Tel Aviv
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Izrael
OkrugTel Aviv
Osnovan11. april 1909.
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2019.460,613 (2.019) [1][2]
Aglomeracija (2019.)3,854,200
Geografske karakteristike
Koordinate32° 04′ 00″ S; 34° 47′ 00″ I / 32.066667° S; 34.783333° I / 32.066667; 34.783333
Aps. visina5 m
Površina51,8 km2
Tel Aviv na karti Izraela
Tel Aviv
Tel Aviv
Tel Aviv na karti Izraela
Ostali podaci
GradonačelnikRon Huldai
Pozivni broj3
Veb-sajt
tel-aviv.gov.il

Tel Aviv (hebr. תל אביב-יפו, arap. تل أبيب يافا) je grad u Izraelu u okrugu Tel Aviv, na obali Sredozemnog mora. Tel Aviv je takođe i deo najveće i najnaseljenije metropole u Izraelu, znanog pod nazivom Guš Dan. Drugi je grad po veličini u zemlji. Šire područje, koje se proteže dužinom od 14 km obalom Sredozemlja, obuhvata posebne opštine sa približno 3.850.100 stanovnika. Prema proceni iz 2007. u gradu je živelo 405.400 stanovnika i po tome je Tel Aviv drugi po veličini grad u Izraelu, iza Jerusalima. Površina grada iznosi 50,5 km².

Gradom upravlja vlada nadležna za Tel Aviv i JafaVlada Tel Aviv—Jafa, na čijem je čelu Ron Huldaj; dom je mnogih stranih diplomata i ambasadora.[3][4] Tel Aviv je globalni grad i 34. je važni finansijski centar na svetu.[5] Tel Aviv je poznat po tome što ima treću najrazvijeniju ekonomiju u Srednjem istoku, posle Abu Dabija i Kuvajta,[6] dok su na 31. mestu na listi gradova po najvećim životnim troškovima na svetu.[7] Godišnje, Tel Aviv poseti preko 2,5 miliona ljudi.[8][9] Tel Aviv je grad zabave u Srednjem istoku, sa burnim noćnim životom i 24-časovnom kulturom.[10][11]

Grad je osnovan 1909, od strane Jevreja iz antičkog grada Port. Ime znači proljećni brežuljak. Prvi moderni gradovi susedi Tel Aviva uspostavljeni su 1886, prvi od njih je bio Neve Cedek.[12]

Tel Aviv i Jevreji iz regiona Palestine pretrpeli su masovni progon od strane Osmanskog carstva, koje je 16.000 Jevreja prognalo u Egipat.

Migracije pretežno jevrejskih izbeglica, značilo je porast stanovništva u Tel Avivu, koji je ubrzo pretekao Jafu po broju stanovnika, u Jafi su većinu činili Arapi. Tel Aviv i Jafa su se sjedinili 1950, dve godine nakon uspostavljanja države Izraela.[13] Tel Avivov Beli grad član je svetske baštine UNESKA od 2003; u njemu se nalazi najveća koncentracija međunarodnih stilova arhitekture, zgrada Bauhaus i druge građevine moderne arhitekture.[14][15]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Naziv grada je posle mnogo raznih predloga (npr. Herzlija) izabran 1910. godina. Hebrejski naziv je izabran u duhu ideje o obnavljanju stare jevrejske domovine. Tel Aviv je složen od starih hebrejskih reči „tel“ (brežuljak i tip bliskoistočnog arheološkog lokaliteta) i „aviv“ (hebrejski „proleće“ kao simbol obnove). Doslovno znači „prolećni brežuljak“. Ime grada je istovremeno i hebrejski naslov dela Teodora Hercla Staronova zemlja koju je s nemačkog preveo cionistički poljski vođa Nahum Sokolov.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Plan Tel Aviva - 1925

Grad je osnovan 1909. godine na rubovima drevnog lučkog grada Jafa. Rastom, grad je ubrzo obuhvatio u to vreme većinski arapsku Jafu. Tel Aviv i Jafa su 1950. godine spojeni u jednu upravnu jedinicu, a dve godine kasnije je postao glavni grad Izraela. Tel Aviv je privredno središte Izraela gde se nalazi berza vrednosnih papira Tel Aviv, uredi brojnih kompanija kao i istraživački i razvojni centri. Plaže, barovi, trgovački centri i sekularni život čine ovaj grad zanimljivim turističkim odredištem. Prema proceni, u gradu je 2007. živelo 390.400 stanovnika.

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Ranu arhitekturu su činili uglavnom prizemni objekti istočnoevropskog tipa. U 20-im godinama 20. veka došla je moda kombinacije orijentalnog stila i evropske arhitekture kao što su kupole i lukovi i ornamentalne obloge. Gradnja se odvijala na osnovu Gedesovog plana o „vrtnom gradu“ Spratne i dvospratne zgrade su oivičene javnim parkovima. 20. godina je otkriven stil Bauhausa koji su sobom doneli Jevreji iz Nemačke i tu je izgrađen Beli grad koji je danas pod zaštitom UNESKO-a sa više od 5.000 zgrada inspirisan Bauhausom i Le Korbizijeom. U 60-im godinama ovaj stil je ustupio mesto gradnji spratnim administrativnim objketima, hotelima i spratnim robnim kućama tako da su ovom gradnjom uništeni mnogi istorijski objekti. U poslednje vreme se javljaju težnje i daju se mnogo sredstava da se rekonstruišu mnoge zgrade koje su obeležene Bauhausom. Grad je postao veliki centar sa mnogo visokih zgrada a to pretežno velikim cenama koje je dobilo zemljište u gradu. Prvi telavivski oblakoder je Šalom Meir Tover sagrađen je 1965. godine i sve do 1999. godine je bio najviša zgrada u Izraelu. Početkom 90-ih godina 20. veka nastao je veliki uticaj imigranata iz Sovjetskog Saveza sa čime je u vezi promena orijentacije privrede na haj-tek i grad je dospeo u novu fazu razvoja. 1993. godine bio je grad obeležen kao svetski velegrad.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Tel Aviv ima toplu suptropsku klimu klasifikacija (Csa) i nalazi se među najtoplijim gradovima Mediterana. Letnje temperature kreću se u rasponu od 30-32 °C tokom dana, do oko 20-23 °C tokom noći. Letnje vreme se proteže duboko u jesen, obično do kraja novembra meseca. Zime su tople sa dosta kiše, a dnevne temperature i tokom najhladnijeg meseca gotovo nikada ne padaju ispod 10 °C, dok su temperature preko 20 °C uobičajene tokom januara i februara meseca. U Tel Avivu nikada nije zabeležen mraz, a snežna kiša zabeležena samo jedanput u istoriji, tokom februara 1952 godine. Klima pogoduje rastu i uzgajanju mnogih tropskih biljaka, te u Tel avivu uspevaju raznovrsni citrusi, Banane, Mango, Avokado i drugo egzotično voće i bilje.

Srednja temperatura mora u Tel Avivu ˚C (˚F)[16]
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
18,8
(65,8)
17,6
(63,7)
17,9
(64,2)
18,6
(65,5)
21,2
(70,2)
24,9
(76,8)
27,4
(81,3)
28,6
(83,5)
28,2
(82,8)
26,3
(79,3)
23,2
(73,8)
20,6
(69,1)
Klima Tel Aviv (temperatura: 1987–2010, padavine: 1980–2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 30,0
(86)
33,2
(91,8)
38,3
(100,9)
43,9
(111)
46,5
(115,7)
44,4
(111,9)
37,4
(99,3)
41,4
(106,5)
42,0
(107,6)
44,4
(111,9)
35,6
(96,1)
33,5
(92,3)
46,5
(115,7)
Srednji maksimum, °C (°F) 23,6
(74,5)
25,0
(77)
30,4
(86,7)
35,5
(95,9)
32,4
(90,3)
30,8
(87,4)
31,6
(88,9)
31,8
(89,2)
32,0
(89,6)
32,9
(91,2)
29,2
(84,6)
23,8
(74,8)
35,5
(95,9)
Maksimum, °C (°F) 17,5
(63,5)
17,7
(63,9)
19,2
(66,6)
22,8
(73)
24,9
(76,8)
27,5
(81,5)
29,4
(84,9)
30,2
(86,4)
29,4
(84,9)
27,3
(81,1)
23,4
(74,1)
19,2
(66,6)
24,04
(75,28)
Prosek, °C (°F) 12,9
(55,2)
13,4
(56,1)
16,4
(61,5)
19,2
(66,6)
21,8
(71,2)
24,8
(76,6)
27,0
(80,6)
27,8
(82)
26,5
(79,7)
22,7
(72,9)
17,6
(63,7)
13,9
(57)
20,33
(68,59)
Minimum, °C (°F) 9,6
(49,3)
9,8
(49,6)
11,5
(52,7)
14,4
(57,9)
17,3
(63,1)
20,6
(69,1)
23,0
(73,4)
23,7
(74,7)
22,5
(72,5)
19,1
(66,4)
14,6
(58,3)
11,2
(52,2)
16,44
(61,6)
Srednji minimum, °C (°F) 6,6
(43,9)
7,3
(45,1)
8,3
(46,9)
10,7
(51,3)
14,0
(57,2)
18,3
(64,9)
22,2
(72)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
16,2
(61,2)
10,9
(51,6)
7,8
(46)
6,6
(43,9)
Količina kiše, mm (in) 147
(5,79)
111
(4,37)
62
(2,44)
16
(0,63)
4
(0,16)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1
(0,04)
34
(1,34)
81
(3,19)
127
(5)
583
(22,96)
Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) 15 13 10 4 2 0 0 0 0 6 9 12 71
Relativna vlažnost, % (u 1200 GMT č.) 72 70 65 60 63 67 70 67 60 65 68 73 66,7
Sunčani sati — mesečni prosek 192,2 200,1 235,6 270,0 328,6 357,0 368,9 356,5 300,0 279,0 234,0 189,1 3.311
Izvor #1: Israel Meteorological Service[17][18][19][20]
Izvor #2: Hong Kong Observatory for data of sunshine hours[21]
Klima Tel Aviv Zapadna obala (2005–2014)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 27,7
(81,9)
31,8
(89,2)
38,3
(100,9)
39,1
(102,4)
38,4
(101,1)
36,7
(98,1)
31,7
(89,1)
32,5
(90,5)
34,1
(93,4)
39,5
(103,1)
34,0
(93,2)
29,5
(85,1)
39,5
(103,1)
Maksimum, °C (°F) 18,3
(64,9)
18,9
(66)
20,7
(69,3)
22,6
(72,7)
24,4
(75,9)
27,1
(80,8)
29,0
(84,2)
29,9
(85,8)
29,0
(84,2)
26,9
(80,4)
23,9
(75)
20,3
(68,5)
24,25
(75,64)
Prosek, °C (°F) 14,7
(58,5)
15,4
(59,7)
17,2
(63)
19,3
(66,7)
21,7
(71,1)
24,7
(76,5)
26,9
(80,4)
27,6
(81,7)
26,5
(79,7)
23,8
(74,8)
20,2
(68,4)
16,6
(61,9)
21,22
(70,2)
Minimum, °C (°F) 11,1
(52)
11,9
(53,4)
13,6
(56,5)
16,0
(60,8)
18,9
(66)
22,4
(72,3)
24,7
(76,5)
25,4
(77,7)
24,1
(75,4)
20,7
(69,3)
16,5
(61,7)
12,8
(55)
18,18
(64,72)
Apsolutni minimum, °C (°F) 4,2
(39,6)
5,2
(41,4)
7,2
(45)
10,3
(50,5)
13,1
(55,6)
18,8
(65,8)
21,6
(70,9)
22,5
(72,5)
20,1
(68,2)
15,1
(59,2)
10,2
(50,4)
4,0
(39,2)
4
(39,2)
Izvor: Israel Meteorological Service databases[22][23]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema proceni, u gradu je 2007. živelo 390.400 stanovnika.

Prema podacima Izraelskog centralnog biroa za statistiku, stanovništvo je početkom 2020. godine iznosilo 460.613  . Tel Aviv je drugi (posle Jerusalima ) najveći grad u zemlji  , ali ga prestiže na rang listi globalnih gradova  .

2018. godine 90,2% stanovništva grada su bili Jevreji; Arapi su činili 4,5% (od toga 82,5% muslimani, a 16,7% hrišćani)  .

Prirodni priraštaj stanovništva iznosi 1,7%  . 14,5% stanovništva su repatrirani koji su stigli posle 1990. godine  ; 2014. repatrirani iz ZND su činili 9% stanovništva  . 72,6% maturanata dobilo je maturu, 48,1% stanovništva ima svedočanstvo o visokom obrazovanju  . Prosečna plata za 2017. bila je 11.606 šekela

Aglomeracija Guš Dan, pored Tel Aviva, obuhvata gradove Holon, Bat Jam, Ramat Gan, Bnei Brak, Givataiim i brojna sela. Oko Guš Dana nalazi se i sledeći prsten gotovo kontinuiranog urbanog razvoja, koji čine spojeni gradovi Petah Tikva, Rišon Lecion, Herclija, Kfar Sava, Raanana, Ramat Ha-Šaron, Or Jehuda, Kirijat Ono, Jehud-Monoson, sa brojnim manjih naselja.

Kretanje broja stanovnika
1983. 1995.
327.265 348.245[24]

Znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Iako u Tel Avivu postoje stare građevine izgrađene u istoricističkim stilovima, gde su se kombinovali evropski uticaji sa autohtonim bliskoistočnim oblicima, grad je najpoznatiji po svojim modernim građevinama. Beli grad (hebrejski: העיר הלבנה‎, Ha-Ir HaLevana) je zbir preko 5.000 modernih građevina, izgrađenih u internacionalnom i tzv. Bauhaus stilu. Izgradili su ih 1930-ih većinom jevrejske arhitekte koji su prebegli od nacističkih progona u Evropi, ali i njihovi učenici. Tel Aviv ima najveći broj ovih građevina od bilo kojeg drugog grada na svetu.

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Gradovi koji su potpisali sporazume sa Tel Avivom:[25]

Biciklizam[uredi | uredi izvor]

Tel Aviv ohrabruje upotrebu bicikala, 2009 je započet plan proširenja biciklističkih staza, od 100 km, koji je završen u aprilu 2011.[28]

U aprilu 2011, grad je pokrenuo sistem za iznajmljivanje bicikala, izgrađeno je 150 stanica, koje su obezbeđivale više od 1.000 bicikala.[29]

Điro d’Italija[uredi | uredi izvor]

Điro d’Italija 2018 startovaće u Izraelu, u čast proslave 70 godina od stvaranja države Izraela.[30] To je prvi put u istoriji da Điro startuje van Evrope.[31] Prva etapa se vozi u Jerusalimu, dok se u druga vozi od Hajfe do Tel Aviva u dužini od 167 km.[32]

Godina Etapa Start etape Distanca (km) Pobjednik etape Lider trke
2018. 2 Hajfa 167 Elija Vivijani Roan Denis

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Instead of talking about national economy, we should talk about cities”. calcalist.co.il. Arhivirano iz originala 12. 11. 2023. g. Pristupljeno 12. 11. 2023. 
  2. ^ „World Economic Outlook database: October 2023”. imf.org. Arhivirano iz originala 12. 11. 2023. g. Pristupljeno 12. 11. 2023. 
  3. ^ „Map of Israel” (PDF). Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  4. ^ „CIA Factbook”. Arhivirano iz originala 27. 05. 2016. g. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  5. ^ Sedghi, Ami (1. 9. 2015). „TheGlobal FinancialCentres Index 18” (PDF). QFC. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 02. 2017. g. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  6. ^ „Global city GDP 2014”. Brookings Institution. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  7. ^ Sedghi, Ami (12. 6. 2012). „Which is the world's most expensive city? Cost of living survey 2012 | News | guardian.co.uk”. Guardian. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  8. ^ Goldman, Yoel (12. 6. 2012). „MasterCard ranks Tel Aviv as fifth most visited city in Middle East and Africa”. The Times of Israel. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  9. ^ Sapty, Tanya (19. 7. 2011). „Tourists rank Jerusalem and Tel Aviv among top cities to visit”. Haaretz. Arhivirano iz originala 12. 11. 2011. g. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  10. ^ „The world's top 10 party towns”. The Sydney Morning Herald. 19. 11. 2009. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  11. ^ „Lonely Planet's top 10 cities for 2011”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2010. g. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  12. ^ Elkayam 1990, str. 199
  13. ^ Golan 1995, str. 383–398
  14. ^ „The White City of Tel Aviv” (PDF). UNESCO. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  15. ^ Strimpel, Zoe (2008). „Hip and happening in Tel Aviv”. The Times. London. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  16. ^ „Tel Aviv Sea Temperature November Average, Israel – Sea Temperatures”. Seatemperature.org. Arhivirano iz originala 29. 12. 2014. g. Pristupljeno 16. 11. 2014. 
  17. ^ „Averages and Records for Tel Aviv (Precipitation, Temperature and Records written in the page)”. Israel Meteorological Service. Arhivirano iz originala 14. 9. 2010. g. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  18. ^ „Extremes for Tel Aviv [Records of February and May]”. Israel Meteorological Service. Arhivirano iz originala 10. 7. 2015. g. Pristupljeno 2. 8. 2015. 
  19. ^ „Temperature average”. Israel Meteorological Service. Arhivirano iz originala 18. 6. 2013. g. Pristupljeno 8. 12. 2011. 
  20. ^ „Precipitation average”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2011. g. Pristupljeno 12. 7. 2011. 
  21. ^ „Climatological Information for Tel Aviv, Israel”. Hong Kong Observatory. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 8. 2015. 
  22. ^ „Israel Meteorological Service databases”. Israel Meteorological Service. Arhivirano iz originala 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 31. 8. 2015. 
  23. ^ „Tel Aviv the West Coast”. Israel Meteorological Service. Arhivirano iz originala 24. 10. 2007. g. Pristupljeno 15. 8. 2007. 
  24. ^ Izraelski centralni biro za statistiku: „Popisi stanovništva 1983. i 1995.”. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  25. ^ „Cities in partnership”. Tel Aviv-Yafo Municipality (na jeziku: hebrejski). Arhivirano iz originala 18. 11. 2017. g. Pristupljeno 21. 1. 2020. 
  26. ^ „Barcelona re-establishes twin city relations with Tel Aviv, suspended by Colau”. ElNacional.cat. 1. 9. 2023. Arhivirano iz originala 3. 9. 2023. g. Pristupljeno 4. 9. 2023. 
  27. ^ „When Tel Aviv and Gaza Signed a Sister City Agreement”. Haaretz (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 9. 2022. g. Pristupljeno 2022-09-27. 
  28. ^ „City wheels in bicycle rental plan”. The Jerusalem Post. 21. 1. 2008. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  29. ^ „Tel-O-Fun”. Tel Aviv Municipality. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  30. ^ „Giro d’Italia route 2018: RCS unveils Jerusalem start”. cyclingweekly.com. 18. 9. 2017. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  31. ^ „Big start 2018”. giroditalia.it. Pristupljeno 11. 1. 2018. 
  32. ^ Farand, Stephen (29. 11. 2017). „2018 Giro d'Italia route revealed”. cyclingnews.com. Pristupljeno 11. 1. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Azaryahu, Maoz (2007). Tel Aviv: Mythography of a City. Syracuse, New York: Syracuse University Press. str. 133—134. ISBN 978-0-8156-3129-3. 
  • Mann, Barbara E. (2006). A Place in History: Modernism, Tel Aviv, and the Creation of Jewish Urban Space. Stanford, California: Stanford University Press. str. 148, 166. ISBN 978-0-8047-5019-6. 
  • The Cities Book: A Journey Through the Best Cities in the World. Melbourne, Oakland and London: Lonely Planet. 2009. str. 380—381. ISBN 978-1-74179-887-6. 
  • Golan, Arnon (1995). The demarcation of Tel Aviv-Jaffa's municipal boundaries. Planning Perspectives, vol. 10. str. 383—398. 
  • Michael Turner, Catherine Weill-Rochant, Geneviève Blondiau, Silvina Sosnovsky, Philippe Brandeis, Sur les traces du modernisme, Tel Aviv-Haïfa-Jérusalem, CIVA (ed.), Bruxelles, 2004.
  • Jochen Visscher (ed.): Tel Aviv: The White City, Photographs by Stefan Boness, JOVIS Verlag Berlin 2012. ISBN 978-3-939633-75-4.
  • Catherine Weill-Rochant, L'Atlas de Tel Aviv 1908–2008, Paris, CNRS Editions, 2008 (historical maps and photos, French, soon in Hebrew and English).
  • Catherine Weill-Rochant, Bauhaus " – Architektur in Tel-Aviv, L'architecture " Bauhaus " à Tel Aviv, Rita Gans (éd.), Zürich, Yad Yearim, 2008.
  • Catherine Weill-Rochant, "The Tel Aviv School: a constrained rationalism", DOCOMOMO journal (documentation and conservation of buildings, sites and neighbourhoods of the modern movement), April 2009.
  • Catherine Weill-Rochant (2006). Le plan de Patrick Geddes pour la " ville blanche " de Tel Aviv : une part d'ombre et de lumière. Volume 1 (PDF) (Teza). Paris: Université Paris 8. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2009. g.  And: Catherine Weill-Rochant (2006). Le plan de Patrick Geddes pour la " ville blanche " de Tel Aviv : une part d'ombre et de lumière. Volume 2 (PDF) (Teza). Paris: Université Paris 8. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2009. g. 
  • Catherine Weill-Rochant, Le travail de Patrick Geddes à Tel-Aviv, un plan d'ombre et de lumière, Saarbrücken, Éditions Universitaires Européennes, May 2010.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]