Udar groma

Udar groma u Ajfelovu kulu

Udar groma je povreda izazvana atmosferskim elektricitetom najčešće sa teškim povredama ili smrtnim ishodom.

Prirodni elektricitet (udar groma), je impuls jednosmerne struje, ogromnog napona i jačine.

To je kratkotrajno pražnjenje statičkog elektriciteta koje se odigrava između dva oblaka ili između oblaka i zemlje.

U toku tog pražnjenja oslobađa se elektricitet od 1.200 do 200.000 A u 1/100 do 1/1.000 sekundi.

Pri udaru groma preliva se električni tok iz oblaka u zemlju, i širi se i dalje kroz tlo.

Istorijat

Munje i gromovi su prirodni fenomeni za koje su vezana brojna sujeverja, narodni običaji, ali i mnoga naučna istraživanja, koja su rezultovala brojnim inovacijama u ovoj oblasti.

Ova fascinantna prirodna pojava ovekovečena je i u brojnim umetničkim delima, slikara, fotografa, filmskih režisera.

• Kao božanska manifestacija munja i grom su u ljudskoj istoriji bila moćni simboli u mnogim mitologijama. Crteži ove moćne pojave često se nalaze u mnogim vojnim i industrijskim simbolima i semantički su prikaz električne energije.
• U antičko doba smatralo se da su munje i gromovi božje oružje, a Zevs i Jupiter njihovi vladari. U Grčkoj mitologiji, munja je oružje Zevsa u borbi sa kiklopima. U rimskoj mitologiji, munja je oružje Jupitera protiv kiklopa.
• U hindu mitologiji, bog Indra je poznat kao bog munje, a njegovo glavno oružje je munja.
• Stari Sloveni su verovali da grmljavina nastaje kad najmoćniji slovenski bog Perun napušta svoj dvor u kočiji.
• Slična verovanja postoje i u religijama i kulturama mnogih starih naroda, kao i mnoga praznoverja povezana sa munjom i grmljavinom koja su se održala i do današnjih dana.
• Prva naučna istraživanja započinju u 18. veku, od strane Bendžamena Franklina koji je dokazao da je grom električna pojava, a krajem 19. veka izračunata je i jačina struje groma..

Etiologija

Munje nastaju u olujnim oblacima (kumulonimbusima) koji se stvaraju u oblastima nestabilne atmosfere koju karakteriše pojava uspona nestabilne vazdušne mase toplog vazduha i velika vlažnost vazduha. U takvim uslovima, najčešće leti u poslepodnevnim ili večernjim časovima.

Grom nastaje kratkotrajnim pražnjenjem atmosferskog elektriciteta između oblaka i Zemlje, napona od sto miliona volti, jačine više hiljada ampera, u kratkom vremenu od 1-100 milisekundi, i naglo zagrevanje vazduha do 30.000ºC, zbog čega nastaje grmljavina. U stvari, munja i grom su iste pojave, samo je munja vizuelni prikaz (koji zbog veće brzine svetlosti prvi nastaje) a grom njena zvučna manifestacija i javlja se sa zakašnjenjem (zbog znatno manje brzine zvuka). Munja ima jak svetlosni efekat u vidu iskrivudanih linija ili traka (linijska i trakasta munja) ili u obliku lopte (loptasta munja), ili sevanja (munja sevalica). Grmljavina ima i jak zvučni i mehanički učinak.

• Udar groma može biti;

• direktan
• posredan.
• u zatvorenom prostoru kad se osoba nalazi u dodiru
• na udaljenosti varničenja (manje od 1 m) od provodnika ili uključenih električnih aparata.

• Specifičnosti povređivanja proizlazi iz fizičke prirode groma:

• Grom sadrži jednosmernu struju koja je manje štetna od naizmenične
• vreme kontakta sa telom je kratkotrajno
• struja prolazi uglavnom površinom tela.
• povrede su mehaničke i toplotne

Ljudi, koji se u trenutku oluje i grmljavinske aktivnosti nalaze na otvorenom, dolaze u opasnost udara groma. Direktan udar groma u čoveka, koji ima otpor tela između 500 i 1000 oma, uzrokuje, (zbog brzog rasta protoka električne struje), visoki napon u telu reda veličina oko 100 kV. Taj visoki napon uzrokuje naponski proboj po površini tela, preko kojeg teče najveći deo električnog toka, izazivajući povrede i druga oštećenja u organizmu.

• 
  Oštećenje stabla nakon udara groma
• 
  Animacija nastanka munje spajanjem dve iskrivudane trake
• 
  Animacija električnog pražnjenja kod udara groma

Patofiziologija

Energija koja se prazni pri udaru groma nije preterano velika, (nekoliko stotina kilovat sati), ali pri udaru groma, koji se dešava u hiljaditom delu sekunde, nastaje vrlo veliki napon u vrlo veliki tokovima (više od 200 kA). Međutim ti tokovi su toliko jaki da u deliću sekunde mogu da istope tanke metalne žice, a druge materijale da zagreju do gorenja ili eksplozije. Ukoliko grom udari u vlažne predmete (npr. vlažno drvo, stablo ili vlažnu stenu), voda sa tih predmeta se zbog zagrevanja brzo pretvara u paru, koja pod pritiskom dovodi do eksplodiranja ili se mehaničkih oštećenja tih predmeta, često i bez požara.

Promene koje nastaju u telu razlikuju se od onih izazvanih tehničkom strujom. Povrede groma prati kretanje većeg dela energije po površini tela i kroz odeću a manji deo kroz telo pa zbog toga uglavnom dominira mehaničko-toplotni efekat. Povrede na koži su u obliku strelne rane, a opekotine koje prate ove povrede nastaju sekundarno kao posledica paljenja odeće ili predmeta u odeći. Ostali mehanizmi oštećenja kao i mehanizmi smrti su isti kao u oštećenjima strujom.

Laboratorija

Biohemijske analize pokazuju porast aktivnosti enzima (CPK, LDH i transaminaza), porast slobodnog hemoglobina i mioglobina.

Klinička slika

Pri udaru groma pojave su iste kao i pri električnom udaru. Osoba se obesveti, a kada dođe k sebi, ne seća se šta se dogodilo. Zatim nastupaju grčevi mišića celog tela i buncanje, posle čega ostaju oduzeti neki delovi tela. Ako je udar groma bio jak, smrt nastupa od grčeva mišića za disanje. Uzrok ovome su pojave na mozgu usled sitnih krvarenja i oštećenja moždanih ćelija.

Lokalne promene

Električni tok koji teče po površini ili kroz telo može prouzrokovati:

• Električne opekotine (opekotine kože ili organa koje izaziva električni tok koji teče po površini ili kroz telo). Ove opekotine se ne razlikuju bitno od ostalih opekotina i karakterišu ih sledeći znaci;

• demarkacija, koja je jasna u odnosu na okolno zdravo tkivo,
• okruglasto-elipsasti oblik,
• znaci zapaljenja,
• odsustvo bola.

Opšti znaci

Karakterišu se pre svega čestom pojavom šoka koji nastaje zbog;

• Srčanog zastoja kao posledice;

• Električnih grčeva, (mišićna kontrakcija uzrokovana električnim tokom):
• Fibrilacije (grčenje mišića bez koordinacije)
• Fibrilacije srca (fibrilaciju jedne ili više srčanih komora)
• Fibrilacija srčanih komora (fibrilacija srca ograničena na komore, uzrokuje smetnje u cirkulaciji zbog nesinhronog grčenja srčanog mišića, nakon kojih vrlo brzo nastaje smrt.

• Respiratornog zastoja (praćenog hipoksijom).
• Odsustvo pulsa,
• Gubitak svesti,
• Odsustvo srčanih tonova,
• Jaka hipotenzija, ali je pritisak još merljiv.
• Smrt, kao krajnji ishod šoka (nastalog električnim udarom).

Posledice

Teže povrede (izazvane jačom energijom udar groma) i koje su praćene gubljenjem svesti, mogu izazvati komplikacije u vidu; oštećenja vida, povišen krvni pritisak, otežano disanje i druge promene u centralnom nervnom sistemu.

Ukoliko ne dođe do smrtnog ishoda, neke od gorenavedenih povreda, (povrede mišiće ili živaca), se nakon nekoliko sati ili dana spontano gube, ali se kod povređenog javlja; glavobolja, opšta malaksalost, bolovi u mišićima i izražena razdražljivost.

Terapija

• Reanimacija, (uporna i duga (i do 2-3 časa)
• Monitoring vitalnih parametara,
• Sanacija opekotina,
• Rehabilitacija zadobijenih povreda

Literatura

• Ćosić P. V. Urgentna stanja u internoj medicini, Naučna knjiga Beograd, (1987). str. 227-229
• Grupa autora Uputstvo-podsetnik. Urgentna stanja u internoj medicini, Katedra za urgentnu medicinu VMA Beograd, 2000.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).