Finale UEFA Lige Evrope 2019.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Lige Evrope 2019.
Zvaničan poster za finalnu utakmicu

Engleska Čelsi

Engleska Arsenal
4 : 1
Datum29. maj 2019.
StadionOlimpijski stadion, Baku
Igrač utakmiceBelgija Edan Azar (Čelsi)[1]
SudijaItalija Đanluka Roki[2]
Posećenost51.370

Finale UEFA Lige Evrope 2019. godine bio je poslednji meč Lige Evrope u sezoni 2018/19, 48. sezona drugog po jačini evropskog klupskog takmičenja koje organizuje UEFA. Finale je održano na Olimpijskom stadionu u Azerbejdžanskom glavnom gradu Baku 29. maja 2019,[3] između engleskih klubova Čelsija i Arsenala, bio je to finalni Londonski derbi. To je bilo deseto finale turnira u kojem će se nalaziti dva tima iz iste lige (saveza), drugo finale svih engleskih klubova i prvo između timova iz istog grada. Od ove sezone se u istoj nedelji igra i finale Lige Evrope i finale Lige šampiona.[4]

Čelsi je kao pobednik stekao pravo da igraju protiv Liverpula, pobednika Lige šampiona u Superkupu 2019. godine. Pošto se Čelsi već kvalifikovao za sledeću sezonu grupne faze Lige šampiona, rezervisano mesto je dodeljeno trećoj ekipi Francuske Lige 1, Olimpik Lionu, 5-rangiranoj ligi prema pristupnoj listi sledeće sezone.[5][6]

U martu 2018. UEFA je saopštila da će četvrta zamena biti dozvoljena u produžetku i da je broj zamena povećan sa 7 na 12. Početno vreme je takođe promenjeno sa 20:45 CET na 21:00 CEST.[7] Ovo je bila prva finalna utakmica na kojoj će se koristiti Video asistent sudija (VAR).[8]

Učesnici[uredi | uredi izvor]

U sledećoj tabeli, finala do 2009. su bila u eri Kupa UEFA, od 2010 su bila u eri UEFA lige Evrope.

Klub Prethodni nastupi u finalima
Engleska Čelsi 1 (2013)
Engleska Arsenal 1 (2000)
  • Napomena: Boldovano označava da su te godine osvojili Evropski kup ili Ligu šampiona.

Mesto[uredi | uredi izvor]

Prvi put ikada, UEFA je 9. decembra 2016. pokrenula otvoreni postupak za izbor mesta za finale klubova (UEFA Liga šampiona, UEFA Liga Evrope i Superkup UEFA).[9][10] Savezi su imali rok do 27. januara 2017. da izraze kamatu, a dosije i ponuda morali su biti dostavljeni do 6. juna 2017.[11]

UEFA je 3. februara 2017. objavila da su udruženja Azerbejdžana i Španije izrazila interesovanje za održavanje finala Lige šampiona.[12] UEFA je 7. juna 2017. potvrdila da su dostavili ponude za finale Lige šampiona 2019. godine, dok je Azerbejdžan predložio kao opciju Olimpijski stadion u Bakuu sa 68.700 sedećih mesta. Španija je tada predložila nedovršenu Vandu Metropolitano, koja će imati 67.000 sedećih mesta.[11][13] Izveštaj o proceni ponuda objavljen je od strane UEFA 14. septembra 2017.[14] Vanda Metropolitano je izabran za mesto održavanja od strane Izvršnog odbora UEFA 20. septembra 2017. godine, dok je Olimpijski stadion u Bakuu bio uspešan u svojoj kandidaturi za domaćina finala UEFA lige Evrope 2019.[3][15][16]

Ponude od saveza za Finale Lige Evrope 2019.
Država Stadion Grad Kapacitet Beleška
Azerbejdžan Azerbejdžan Olimpijski stadion Baku 69.870 Ponuda i za Finale Lige šampiona 2019.
Španija Španija Ramon Sančez Pishuan Sevilja 42.500
Turska Turska Vodafon Park Istanbul 41.903 Ponuda i za Superkup 2019.

Sledeći savezi su pokazali interesovanje za domaćinstvo, ali na kraju nisu dostavili ponude:

Izveštaj o ponudama objavljen je od strane UEFA 14. septembra 2017.[18] Olimpijski stadion u Bakuu izabran je za mesto održavanja od strane UEFA Izvršnog odbora 20. septembra 2017. godine, dok je Vodafon Park bio uspešan u svojoj kandidaturi za domaćina UEFA Superkupa 2019. [19][3]

Stadion[uredi | uredi izvor]

Olimpijski stadion u Bakuu, mesto odigravanja finalne utakmice Lige Evrope 2018/19.

Ovo je prvo finale evropskog klupskog takmičenja koje se održava u Azerbejdžanu. Stadion je takođe izabran kao jedno od mesta domaćina Evropskog prvenstva 2020.[20]

Pred meč[uredi | uredi izvor]

Identitet[uredi | uredi izvor]

Zvaničan poster za finalnu utakmicu

Konačni identitet je otkriven 31. avgusta 2018. na crtežu grupne faze, uzimajući inspiraciju iz nekoliko istaknutih zgrada u Baku. Logotip takođe sadrži nadimak Azerbejdžana, "Zemlja vatre", dodavanjem plamena na slovo "A" i zajedničkog dizajna na azerbejdžanskim sagovima.[21]

Ambasador[uredi | uredi izvor]

Pjer van Hojdonk je ambasador finala.

Ambasador finala je bivši holandski internacionalac Pjer van Hojdonk,[22] koji je pobedio u Kupu UEFA 2001. sa Fajenordom i završio kao najbolji strelac,[23] a postigao je dva gola u finalnoj utakmici i pobedi protiv Borusije Dortmund.[24][25]

Ulaznice i put[uredi | uredi izvor]

Sa kapacitetom stadiona od 64.000 za finale, ukupan iznos od 37.500 karata je na raspolaganju navijačima i široj javnosti, dok dve ekipe (finalisti) primaju karte (broj karata nije još potvrđen), a druge karte su dostupne za prodaju navijačima širom sveta preko UEFA.com od 7. do 21. marta 2019. u četiri kategorije cena: € 140, € 90, € 50 i € 30. Preostale ulaznice dodeljuju se lokalnom organizacionom odboru, nacionalnim savezima, komercijalnim partnerima i emiterima, i služe korporativnom ugostiteljskom programu.[26]

Rukovanje cenama karata i logistikom putovanja za engleske fanove, uključujući ograničene letove i vizne uslove za ulazak u Azerbejdžan, kritikovane su od strane navijačkih grupa koje predstavljaju fanove dva kluba.[27][28] Međunarodni aerodrom Hejdar Aljiev, glavni aerodrom koji se nalazi Bakuu, opisan je kao "suviše mali" da bi odgovarao očekivanim potrebama finala Lige Evrope, i bio je naveden kao razlog za dodelu manjeg broja ulaznica za gostujuće navijače tj. fanove oba finalista.[29] Arsenal i Čelsi nisu uspeli da prodaju svoje ulaznice do kraja maja i planiraju da vrate 6.000 neprodatih karata UEFA-i,[30] nekoliko sponzora koji su dobili ulaznice koje je trebalo nekome dodeliti, takođe je sledilo primer klubova, navodeći nezainteresovanost svojih klijenata.[31] U zvaničnoj izjavi, Arsenal je nazvao UEFA-inu oduku da Bakuu bude domaćin utakmice "neprihvatljivom" situacijom koja se "ne može ponoviti".[32]

UEFA je takođe kritikovana zbog toga što je prihvatila Azerbejdžan kao domaćina finala Lige Evrope, zbog svog sukoba sa susednom Jermenijom. Vezni igrač Jermen Henrih Mihtarijan, koji igra za Arsenal, dobio je dozvolu da igra u meču, [45] ali klub je izrazio svoju zabrinutost zbog njegove sigurnosti dok je bio u zemlji.[33] but the club raised their concerns about his safety while in the country.[34] Henrih Mihtarijan i Arsenal su na kraju odlučili da Mihtarijan neće putovati sa ekipom na finalni meč, dok je klub planirao da se sastane sa UEFA-om nakon utakmice kako bi razgovarali o situaciji.[35][36] Britanski ogranak Amnesti Internešenela (Amnesty International's) kritikovao je izbor Azerbejdžana na osnovu kršenja ljudskih prava, nazvavši domaćinstvo finala "pokušajem da se sportski imidž ispere".[37]

Trofej[uredi | uredi izvor]

Prvi trofej UEFA Lige Evrope će se videti na Sajmu automobila u osam evropskih gradova, počevši od 5. marta 2019. na Sajmu automobila u Ženevi, a zatim u Sevilji, Berlinu, Londonu, Milanu, Moskvi, Parizu i na kraju u gradu domaćinu Baku 16. maja 2019. godine.[38]

Pozadina (istorija—pregled)[uredi | uredi izvor]

Menadžer Arsenala Unai Emeri se pojavljuje u svom četvrtom finalu Lige Evrope, nakon što je pobedio sve tri prethodne.

Čelsi je došao do drugog finala Lige Evrope, prvi put su 2013. pobedili 2 — 1 Benfiku u poslednjem trenutku utakmice. Ovo će biti šesto evropsko finale Čelsija ukupno, pošto su prethodno u dva finala, prvo u Kupu pobednika kupova 1972. 2 — 1 su pobedili Real Madrid i 1998. su pobedili 1 — 0 VfB Štutgart i dva finala Lige šampiona 2008. 1 — 1, nakon izvođenja jedanaesteraca poraz 5 — 6 od Mančester junajted i 2012. 1 — 1, nakon izvođenja jedanaesteraca 4 — 3 u korist Čelsija protiv Bajern Minhena).[39] U sedamnaest utakmica, Čelsi ima skor od šest pobeda, sedam remija (dva od kojih su izgubili na penale) i četiri poraza u evropskim takmičenjima protiv engleskih klubova. Nedavno su izgubili obe utakmice od Mančester junajteda u četvrtfinalu Lige šampiona 2010/11.[40]


Arsenal je takođe stigao do drugog finala Lige Evrope, izgubivši u penalima protiv Galatasaraja u finalu 2000. godine. Ovo će biti šesto evropsko finale Arsenala u UEFA takmičenjima .[41] Oni su nedavno bili u finalu Lige šampiona 2006, izgubivši 1 — 2 od Barselone. Takođe su tri puta stizali do finala Kupa pobednika kupova: 1980. godine, gde su pretrpeli poraz od 4 — 5 u penalnoj seriji od Valensije nakon 0 — 0 u regularnom delu meča,[42] 1994. su pobedili 1 — 0 Parmu,[43] i ponovo su igrali finale 1995. ali su izgubili 1 — 2 od Real Saragose.[44] Arsenal je pobedio 4 — 3 u ukupnom rezultatu Anderleht u finalu Kupa sajamskih gradova 1970. godine, preteče Kupa UEFA / Lige Evrope.[45][46] Arsenal je bez pobede na šest prethodnih susreta protiv engleskih klubova, sa skorom dva remija i četiri poraza. Nedavno su izgubili obe utakmice protiv Mančester Junajteda u polufinalu Lige šampiona 2008/09. Ovo će biti četvrto finale Lige Evrope za menadžera Unai Emerija, koji je došao u Arsenal na početku sezone kao zamena na menadžerskom mestu za Arsena Vengera.[47] Emeri ima savršen rekord u finalima UEFA liga Evrope, osvojivši tri uzastopne titule sa Seviljom 2014, 2015. i 2016. godine. Sada drži rekord samo za najviše finalnih nastupa Kupa UEFA / Lige Evrope, pošto je bio izjednačen na listi sa tri finala sa Đovanijem Trapatonijem (1977, 1991 i 1993) i Sven Jeranom Eriksonom (1982, 1983 i 1998). Pobeda ove sezone bi nadmašila i njegov rekord i rekorde Trapatonija i Eriksona i postao bi najuspešniji menadžer u istoriji takmičenja, sa četiri osvojena trofeja.[48]

Finale će biti 198. takmičarski susret između londonskih rivala Čelsija i Arsenala, sa skorom od 76 pobeda Arsenala, 63 pobede Čelsija i 58 remija. Rivali su se sastali dva puta u Premijer ligi 2018/19, gde su oba tima pobedila kao domaćini: Čelsi je pobedio rezultatom 3 — 2 u prvom meču, a Arsenal 2 — 0 u drugom meču. Jednom ih je spojio evropski žreb, tad su se sastali u četvrtfinalu Lige šampiona 2003/04; prva utakmica je završena 1 — 1, a Čelsi je pobedio u drugom susretu 2 — 1 i prošao u polufinale. Sastali su se u tri finala kupa, a Arsenal je pobedio u finalu FA kupa 2002. i 2017, a Čelsi je pobedio u finalu Liga kupa 2007.[49][50]

Utakmica je drugo finale Kupa UEFA / Lige Evrope, posle debitantskog finala 1972. između Vulverhemptona i Totenhema. Sve u svemu, to je deseto finale Kupa UEFA / Lige Evrope sa dva tima iz iste zemlje, prethodno su to postigli četiri puta italijanski timovi (1990, 1991, 1995 i 1998), dva puta španski timovi (2007 i 2012), a jednom Nemački (1980) i portugalski timovi (2011), pored Engleske 1972. godine. Ovo je prvo finale Lige Evrope sa dva tima iz istog grada (London), kao i četiri engleska tima u finalima dva najelitnija evropska UEFA klupska takmičenja UEFA Liga šampiona i Liga Evrope. Madridski klubovi Atletiko Madrid i Real Madrid, koji su se sastali u finalu Lige šampiona 2014. i 2016. godine, kao i u UEFA Superkupu 2018.[51]

Kako su Totenhem hotsper i Liverpul takođe prošli u finale Lige šampiona, ovo je prva sezona u kojima su učestvovale ekipe iz jedne nacije. Prvi put u istoriji će se susresti engleski timovi i u Finalu Lige Evrope i Finalu Lige šampiona.[52][53]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: UEFA liga Evrope 2018/19.

Napomena: U mečevima ispod prvo je naveden rezultat finaliste, a potom rezultat protivnika (D: domaćin, G: gost).

Engleska Čelsi Kolo Engleska Arsenal
Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč Grupna faza Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč
Grčka PAOK 5—0 1—0 (G) 4—0 (D) 1. i 5. kolo Ukrajina Vorskla Poltava 7—2 4—2 (D) 3—0 (G)
Mađarska MOL Vidi 3—2 1—0 (D) 2—2 (G) 2. i 6. kolo Azerbejdžan Karabag 4—0 3—0 (G) 1—0 (D)
Belorusija BATE Borisov 4—1 3—1 (D) 1—0 (G) 3. i 4. kolo Portugalija Sporting 1—0 1—0 (G) 0—0 (D)

Pobednici Grupe L

Tim U P N I DG PG GR B
Engleska Čelsi 6 5 1 0 12 3 +9 16
Belorusija BATE Borisov 6 3 0 3 9 9 0 9
Mađarska MOL Vidi 6 2 1 3 5 7 -2 7
Grčka PAOK 6 1 0 5 5 12 -7 3
Grupna faza

Pobednici Grupe E

Tim U P N I DG PG GR B
Engleska Arsenal 6 5 1 0 12 2 +10 16
Portugalija Sporting 6 4 1 1 13 3 +10 13
Ukrajina Vorskla Poltava 6 1 0 5 4 13 -9 3
Azerbejdžan Karabag 6 1 0 5 2 13 -11 3
Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč Nokaut faza Protivnik Ukupno 1. meč 2. meč
Švedska Malme 5—1 2—1 (G) 3—0 (D) Šesnaestina finala Belorusija BATE Borisov 3—1 0—1 (G) 3—0 (D)
Ukrajina Dinamo Kijev 8—0 3—0 (D) 5—0 (G) Osmina finala Francuska Ren 4—3 1—3 (G) 3—0 (D)
Češka Slavija Prag 5—3 1—0 (G) 4—3 (D) Četvrtfinale Italija Napoli 3—0 2—0 (D) 1—0 (G)
Njemačka Ajntraht Frankfurt 2—2 (pen. 4—3) 1—1 (G) 1—1 (D) Polufinale Španija Valensija 7—3 3—1 (D) 4—2 (G)

Meč[uredi | uredi izvor]

Detalji[uredi | uredi izvor]

"Domaći" tim (za administrativne svrhe) je određen dodatnim žrebom održanim nakon četvrtfinalnog i polufinalnog žreba, koji je održan 15. marta 2019. u 13:00 CET, u sedištu UEFA u Nionu, u Švajcarskoj.

Engleska Čelsi4:1Engleska Arsenal
Žiru Gol 49’
Pedro Gol 60’
Azar Gol 65’ (pen.), Gol 72’		 Izveštaj Ivobi Gol 69’
Gledalaca: 51.370[54]
Sudija: Italija Đanluka Roki
Čelsi[55]
Arsenal[55]
Pravila meča[56]

90 minuta.
30 minuta produžetaka u slučaju nerešenog rezultata nakon 90 minuta.
Izvođenje penala, ako je rezultat nerešen i nakon produžetaka.
Dvanaest izmena.
Maksimalno tri zamene po ekipi, a četvrta je dozvoljena u produžecima.


Čelsi:
G 1 Španija Kepa Arizabalaga
O 28 Španija Sesar Aspilikueta (K)
O 27 Danska Andreas Kristensen Žuti karton 68’
O 30 Brazil David Luiz
O 33 Italija Emerson Palmieri asist.
S 7 Francuska Ngolo Kante
S 5 Italija Žoržinjo
S 17 Hrvatska Mateo Kovačić Izašao iz igre — zamenjen 76’
N 11 Španija Pedro Rodrigez Žuti karton 56’ Gol 60’ Izašao iz igre — zamenjen 71’
N 18 Francuska Olivije Žiru Gol 49’ asist.
N 10 Belgija Edan Azar Gol 65’ (pen.) Gol 72’ Izašao iz igre — zamenjen 89’ asist.
Izmene:
G 13 Argentina Vili Kabaljero
G 52 Engleska Džejmi Kjuming
O 3 Španija Markos Alonso
O 21 Italija Davide Zapakosta Ušao u igru 89’
O 24 Engleska Gari Kahil
O 44 Vels Itan Ampaduk
S 8 Engleska Ros Barkli Ušao u igru 76’
S 51 Engleska Konor Galager
S 55 Engleska Džordž Makehran
N 9 Argentina Gonzalo Iguain
N 8 Brazil Vilijan Silva Ušao u igru 71’
Trener:
Italija Mauricio Sari
Arsenal:
G 1 Češka Petr Čeh
O 5 Grčka Sokratis Papastatopulos
O 6 Francuska Loran Kosćelni (K)
O 18 Španija Načo Monreal Izašao iz igre — zamenjen 66’
S 18 Španija Ejnsli Mejtland-Najls
S 11 Urugvaj Lukas Toreira Izašao iz igre — zamenjen 67’
S 34 Švajcarska Granit Džaka
S 31 Bosna i Hercegovina Sead Kolašinac
N 10 Njemačka Mesut Ozil Izašao iz igre — zamenjen 78’
N 9 Francuska Aleksandar Lakazet
N 14 Gabon Pjer Emerik Obamejang
Izmene:
G 19 Njemačka Bernd Leno
G 44 Severna Makedonija Dejan Iliev
O 12 Švajcarska Štefan Lihtštajner
O 20 Njemačka Škodran Mustafi
O 25 Engleska Karl Dženkinson
S 4 Egipat Muhamed Elneni
S 29 Francuska Mateo Gendozi Ušao u igru 66’
S 59 Engleska Džo Vilok Ušao u igru 78’
N 17 Nigerija Aleks Ivobi Ušao u igru 67’ Gol 69’
N 23 Engleska Deni Velbek
N 49 Engleska Edi Nketijah
N 87 Engleska Bukajo Saka
Trener:
Španija Unai Emeri

Igrač utakmice:

Belgija Edan Azar (Čelsi)[1]

Učinak: 2 gola, 1 asistencija

Sumiranje meča[uredi | uredi izvor]

U prvom poluvremenu, Granit Džaka je imao šansu za Arsenal ali lopta je otišla daleko iznad gola, a njegov suigrač, golman Petr Čeh bacio se na levu starnu spektakularno odbranio šut Olivije Žirua iz Čelsija. Žiru je postigao prvi pogodak za Čelsi u 49. minutu šutao je u donji levi ugao gola sa 12 metara posle asistencije Emersona Palmierija sa leve strane. Pedro je postigao gol za 2 — 0 u 60. minutu kada je poslao nizak udarac u desni ugao sa 12 metara nakon asistencije Edana Azara sa leve strane.[57] Pet minuta kasnije, Čelsi je dobio penal nakon prekršaja nad Žiruom od strane Ejnslija Mejtlanda-Najlsa, koji je Edan Azar poslao u levi ugao i bacio Čeha na pogrešnu stranu tako je Čelsi imao veliku prednost od 3 — 0. Arsenal se nakratko vratio i postigao gol u 69. minutu sa snažnim šutem desnom nogom gol je postigao Aleks Ivobi, koji je bio van kaznenog prostora za smanjenje rezultata na dva gola zaostatka 3 — 1, ali Čelsi je uspelo da za tri minuta postigne novi pogodak ali i Edan Azar je uspeo da postigne novi pogodak, šutirao je u desni ugao gola Čeha sa 8 metara nakon asistencije Žirua za konačan rezultat 4 — 1 .[58]

Timovi[uredi | uredi izvor]

U finale Lige Evrope su se prvi plasirao Arsenal, ubedljivo su savladali Valensija ukupnim rezultatom 7—3. Prvi meč je Arsenal pobedio rezultatom 3—1 kod kuće. Takođe, Arsenal je pobedio i u gostima sa 4—2 i tako se našao u finalu. To je treća engleska ekipa koja se našla u finalima Lige šampiona i Lige Evrope ove godine. Drugi finalista je Čelsi koji je pobedio Ajntraht Frankfurt nakon veoma dve neizvesne utakmice i podjednake šanse za oba tima, na kraju se posle ukupnog rezultata 2—2, i dva odigrana meča prvi u gostima 1—1, a drugi kod kuće 1—1 otišlo u produžetke gde je Ajntraht Frankfurt mogao do čak dva gola a Čelsi do makar jednog, na kraju je ostalo nerešeno i pristupilo se izvođenju jedanaesteraca u kojem je ekipa Čelsija. Pa ćemo tako gledati dva engleska tima u finalu biće to pravi i Engleski i Londonski derbi. Veoma uspešne su ekipe iz Londona kojih ima tri u završnici najjačih evropskih takmičenja u finalima Lige šampiona i Lige Evrope a to su u Ligi šampiona u finalu je Totenhem, a u finalu Lige Evrope je Čelsi i Arsenal koji će odmeriti snage u Bakuu. Pored te tri Londonske ekipe još jedna engleska ekipa je u finalu najjačeg evropskog takmičenja Ligi šampiona a to je tim Liverpul iz Liverpula. Ovo je prva godina u kojoj će sve engleske ekipe tj. ekipe iz Premijer lige biti u finalu i Lige šampiona i Lige Evrope, znači četiri Premijerligaška kluba će biti u završnici i Lige šampiona i Lige Evrope po prvi put ikada.

Put do finala Lige Evrope
Tim Čelsi Arsenal
Šesnaestina finala Švedska Malme Belorusija BATE Borisov
Osmina finala Ukrajina Dinamo Kijev Francuska Ren
Četvrtfinale Češka Slavija Prag Italija Napoli
Polufinale Njemačka Ajntraht Frankfurt Španija Valensija

Sudije[uredi | uredi izvor]

Đanluka Roki će biti glavni sudija finalnog meča u Baku.

13. maja 2019. UEFA je imenovala Italijana Đanluku Rokija za glavnog sudiju finala. Roki je sudija FIFA-e od 2008. godine, a ranije je bio četvrti sudija u finalu Lige Evrope 2010. i 2017. godine. On je takođe sudio u Superkupu 2017. između Real Madrida i Mančester junajteda. Njemu će se pridružiti i pet njegovih sunarodnika, Filipo Meli i Lorenco Manjaneli kao pomoćni sudije, Danijele Orsato kao četvrti sudija, Masimilijano Irati kao glavni sudija u VAR sobi, i Marko Gvida kao jedan od pomoćnika VAR sudije. Drugi asistent VAR za finale će biti Simon Marčinijak iz Poljske, sa svojim sunarodnikom Pavelom Sokolnickim, koji će biti VAR sudija zadužen za ofsajd pozicije.[59]

Glavni sudija:[2]
Đanluka Roki (Italija)
Pomoćne sudije:[2]
Filipo Meli (Italija)
Lorenco Manjaneli (Italija)
Četvrti sudija:[2]
Danijele Orsato (Italija)
Glavni sudija u VAR sobi:[2]
Masimilijano Irati (Italija)
VAR asistenti:[2]
Marko Gvida (Italija)
Simon Marčinijak (Poljska)
Ofsajd VAR:[2]
Pavel Sokolnicki (Poljska)

Statistika[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Chelsea win the 2019 UEFA Europa League”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2019. 
  2. ^ a b v g d đ e „Referee team appointed for UEFA Europa League final in Baku”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 13. 5. 2019. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  3. ^ a b v „Madrid to host UEFA Champions League Final 2019”. UFEA.com. Union of European Football Associations. 20. 9. 2017. Pristupljeno 20. 9. 2017. 
  4. ^ „UEFA Europa League Final 2019 to be played on 29 May”. UEFA. 4. 4. 2017. 
  5. ^ „Champions League and Europa League changes next season”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 2. 2018. Pristupljeno 27. 2. 2018. 
  6. ^ „Country coefficients 2017/18”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 4. 5. 2018. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  7. ^ „Additional fine-tuning of club competition regulations for 2018/19 onwards”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 3. 2018. Pristupljeno 27. 3. 2018. 
  8. ^ „VAR to be used in UEFA Champions League knockout phase”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 12. 2018. Pristupljeno 3. 12. 2018. 
  9. ^ „Lion će biti domaćin finala UEFA Elige Evrope 2018. godine”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 12. 2016. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  10. ^ „Finale UEFA klupskog takmičenja 2019: pravila za ponude” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  11. ^ a b „Deset saveza su se prijavili za domaćinstvo 2019 klupskog finala”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 7. 6. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  12. ^ „15 saveza zainteresovano za održavanje finala klubova 2019. godine”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 2. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  13. ^ Rumsby, Ben (3. 2. 2017). „Finale Lige šampiona održaće se u Bakuu ili Madridu 2019. godine”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  14. ^ „Finale UEFA klupskog takmičenja 2019. Izveštaj o evaluaciji” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 9. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  15. ^ „Dnevni red Izvršnog odbora UEFA za Nion sastanak”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 7. 9. 2017. Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  16. ^ „Atletiko Madrid domaćin finala Lige šampiona 2019.”. Associated Press. 20. 9. 2017. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  17. ^ „Europa-League-Finale 2019: DFB bewirbt sich mit Stuttgart”. Kicker. 7. 4. 2017. 
  18. ^ „UEFA Club Competition Finals 2019 Evaluation Report” (PDF). UEFA.com. 
  19. ^ „UEFA Executive Committee agenda for Nyon meeting”. UEFA.com. 7. 9. 2017. 
  20. ^ „Baku to host 2019 UEFA Europa League final”. UEFA.com. 20. 9. 2017. 
  21. ^ „UEFA Europa League final identity unveiled for Baku 2019”. UEFA.com. 31. 8. 2018. 
  22. ^ „Arsenal draw Napoli in pick of Europa League quarter-finals”. France 24. Agence France-Presse. 15. 4. 2019. Arhivirano iz originala 17. 5. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  23. ^ „Europa League 2001/2002 » Top Scorer”. WorldFootball.net. Pristupljeno 24. 3. 2015. 
  24. ^ „Feyenoord seal Uefa Cup win”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 8. 5. 2002. Pristupljeno 21. 12. 2017. 
  25. ^ „Final joy for Feyenoord”. UEFA. 9. 5. 2002. Pristupljeno 21. 12. 2017. 
  26. ^ „37,500 tickets available to general public for 2019 UEFA Europa League final in Baku”. UEFA.com. 28. 2. 2019. 
  27. ^ „Europa League final: Arsenal & Chelsea fans face difficult trip to Baku”. BBC Sport. 9. 5. 2019. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  28. ^ „Liverpool, Tottenham, Chelsea and Arsenal fans criticise Uefa for final ticket numbers”. BBC Sport. 11. 5. 2019. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  29. ^ Hughes, Matt (10. 5. 2019). „Baku airport 'too small to accommodate more Chelsea and Arsenal fans for Europa League final<span style="padding-right:0.2em;">'”Neophodna novčana pretplata. The Times. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  30. ^ Thomas, Lyall (23. 5. 2019). „Arsenal and Chelsea to send back up to 6,000 unsold Europa League final tickets”. Sky Sports. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  31. ^ Hughes, Matt (23. 5. 2019). „Embarrassment for Uefa as sponsors set to send back Europa League final tickets”Neophodna novčana pretplata. The Times. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  32. ^ Dean, Sam (16. 5. 2019). „Arsenal furious at Europa League final in Baku: 'It is unacceptable and cannot be repeated'”. The Telegraph. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  33. ^ „Azerbaijan indicates Mkhitaryan can play in Europa final”. The Washington Post. Associated Press. 10. 5. 2019. Arhivirano iz originala 17. 05. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  34. ^ Lawrence, Amy (16. 5. 2019). „Arsenal face prospect of having to leave Mkhitaryan at home for Baku final”. The Guardian. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  35. ^ „Arsenal's Henrikh Mkhitaryan to miss Europa League final against Chelsea”. BBC Sport. 21. 5. 2019. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  36. ^ „Henrikh Mkhitaryan Europa League final situation 'unacceptable' say Arsenal”. BBC Sport. 22. 5. 2019. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  37. ^ „Amnesty: don’t let Azerbaijan hide human rights abuses behind football”. The Guardian. Press Association. 22. 5. 2019. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  38. ^ „Kia Motors to embark on first-ever UEFA Europa League Trophy Tour”. UEFA.com. 28. 2. 2019. 
  39. ^ „Chelsea's European final pedigree”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 5. 2013. Pristupljeno 9. 5. 2013. 
  40. ^ „Match press kits (UEFA Europa League – 2018/19 season, final): Chelsea FC v Arsenal FC” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 5. 2019. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  41. ^ „Arsenal profile – History”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  42. ^ Armstrong, Robert (15. 5. 1980). „Arsenal pay the penalty”. The Guardian. str. 22. 
  43. ^ Lovejoy, Joe (5. 5. 1994). „Football / European Cup-Winners Cup: Smith's strike brings Arsenal European glory: Battling Londoners make light of the loss of Wright and Jensen”. The Independent. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  44. ^ Moore, Glenn (11. 5. 1995). „Extraordinary Nayim strike denies Arsenal”. The Independent. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  45. ^ Barham, Albert (23. 4. 1970). „Kennedy gives Arsenal hope”. The Guardian. str. 31. 
  46. ^ Barham, Albert (29. 4. 1970). „Triumph for Arsenal”. The Guardian. str. 21. 
  47. ^ „Welcome Unai”. Arsenal. Pristupljeno 23. 5. 2018. 
  48. ^ „The Unai Emery League: Qualified through 24 consecutive rounds and will contest a fourth final”. Marka. 10. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  49. ^ „Chelsea: Head-to-head v Arsenal”. Soccerbase. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  50. ^ „Chelsea FC » Record against Arsenal FC”. WorldFootball.net. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  51. ^ Stokkermans, Karel (28. 2. 2019). „UEFA Cup”. RSSSF.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  52. ^ „Has one country ever had all European finalists before?”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  53. ^ „Champions League & Europa League: English clubs make history by taking four final places”. BBC Sport. 9. 5. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2019. 
  54. ^ „Full Time Summary Final – Chelsea v Arsenal” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2019. 
  55. ^ a b „Tactical Lineups – Final – Wednesday 29 May 2019” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2019. 
  56. ^ „2018/19 UEFA Europa League regulations” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 5. 2018. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  57. ^ „Chelsea 4 Arsenal 1: as it happened”. The Guardian. 29. 5. 2019. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  58. ^ „Chelsea 4 Arsenal 1”. BBC Sport. 29. 5. 2019. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  59. ^ „Referee team appointed for UEFA Europa League final in Baku”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 13. 5. 2019. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  60. ^ a b v „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_Европе_2019.&oldid=27036070”