Pređi na sadržaj

Cirus Standard (vazduhoplovna jedrilica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Standard Cirus

vazduhoplovna jedrilica Standard Cirus
vazduhoplovna jedrilica Standard Cirus

Opšti podaci
Namena takmičarska jedrilica Standard klase
Posada 1
Poreklo  Nemačka
 Francuska
 SFR Jugoslavija
Proizvođač Schempp-Hirth&Grob Aircraft&Lanaverre Ind.&FAJ Jastreb Vršac
Probni let 20.02.1969.
Uveden u upotrebu 1969.
Status aktivan
Broj primeraka oko 838
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
Portal Vazduhoplovstvo

Cirus Standardčiji je originalan naziv (nem. Schempp-Hirth Standard Cirrus) je jednoseda vazduhoplovna jedrilica Sdandard klase namenjena sportskim takmičenjima.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Jedrilica Standard Cirus poleće
Jedrilica Standard Cirus u letu
Standard Cirus 81 priprema za transport
Lep snimak jedrilice Standard Cirus

Jedrilicu Standard Cirus (Schempp-Hirth Standard Cirrus) je projektovao nemački konstruktor Klausa Holihausa (Klaus Holighaus) posle Cirusa Otvorene klase (Open Class Cirrus). Sva dobra i proverene rešenja svoje prethodnice primenjena su i kod ove jedrilice. Konstrukcija je rešetka od cevi u centralnom delu trupa, trup je fiberglas sendvič a krila su PVC pena kao ispuna sa oplatom od fiberglasa. Krila imaju aerodinamičke kočnice na gornjoj strani. Novo je bilo T-rep sa pomičnim horizontalnim stabilizatorom i krmilom dubine. Izvesna poboljšanjima u korenu krila, većim aerodinamičkim kočnicama i drugim manjim poboljšanjima obavljena su 1975. godine kada je i počela proizvodnja ovog modela koji je nazvan Cirus 75. Da bi se povećao konfor pilota i ergonomija, 1981. godine je uvedena varijanta Cirus 81 sa prostranijom pilotskom kabinom.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Jedrilica Standard Cirus je u potpunosti napravljena od stakloplastike (fiberglasa). Krilo je trapezoidnog oblika, aeroprofila Wortmann FX-S-02-196 mod (19,6%); vrh Wortmann FX 66-17A II 182 (17%) i ima dve ramenjače. Krila su napravljena po sendvič principu, oplata od staklenih vlakana a ispuna PVC pena. Remenjače krila su takođe napravljena od stakloplastike kao i oplata krila i čine jedinstvenu celinu. Krilca su vezana za drugu remenjaču pomoću šarki. Krila su opremljena aerodinamičkim kočnicama SCHEMPP-HIRTH.

U centralnom delu trupa se nalazi deo metalne rešetkaste konstrukcije koja služi za vezivanje trupa i krila. Pored toga za ovu metalnu konstrukciju su pričvršćene poluge upravljačkog mehanizma jedrilice i konstrukcija stajnog trapa. Stajni trap se sastoji od uvlačećeg točka sa doboš kočnicom ispod kabine pilota i fiksnim gumenim točkom koji se nalazi na repu umesto drljače.

Položaj pilota u kabini je poluležeći. Kabina je opremljena standardnim instrumentima za kontrolu leta: brzinomer, visinomer, variometar i magnetni kompas. Poklopac kabine je jednodelan od pleksiglasa i otvara se na stranu. Okov mu omogućava lako odbacivanje u slučaju opasnosti.

Repne površine imaju oblik slova T, što znači da je horizontalni stabilizator na vrhu vertikalnog stabilizatora, i izrađene su tehnološki kao i krilo.

Varijante jedrilica

[uredi | uredi izvor]
  • Standard Cirus - Prva proizvodna verzija ove jedrilice
  • Standard Cirus 75 - Poboljšanja na krilima i aerodinamičkim kočnicama
  • Standard Cirus 81 - Povećana kabina pilota
  • Standard Cirus G - Povećana kabina pilota, povećana sopstvena težina za 3 kg, povećan vodeni balans na 130 lit.

Ovde su navedeni osnovni tipovi jedrilica Standard Cirus (oni koji su se proizvodili u VTC Vršac) detaljna lista obuhvata i oznake proizvođača[1]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Standard Cirus a prema izvorima[2][3]

Finesa 1 : 38,5 pri brzini 90 km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 220 km/h
  • minimalna brzina 62 km/h
  • maks. brzina aero vuče 150 km/h
  • maks. brzina vitla 120 km/h
  • minimalno propadanje 0,6 m/s pri brzini 71 km/h
Dimenzije
  • razmah krila 15,00m
  • dužina 6,35m
  • visina 1,32m
  • površina krila 10,00m2
  • aeroprofil krila koren: Wortmann FX-S-02-196 mod (19,6%); vrh Wortmann FX 66-17A II 182 (17%)
  • maks. opterečenje krila; 39kg/m2
Masa
  • sopstvena 215 kg
  • poletna 390 kg
  • vodeni balans; 80kg

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Jedrilica Standard Cirus se proizvodila u Nemačkoj u matičnoj firmi Schempp-Hirth od 1969. do aprila 1977. a proizvedeno je oko 500 jedrilica ovog tipa. U periodu od 1972 i jula 1975 ove jedrilice je proizvodila i nemačka firma Grob Aircraft na osnovu licencnog prava i napravila je 200 komada. Francuska kompanija, Lanaverre Industrie, je takođe izgradila 38 Standard Cirus-a na osnovu licence do 1979. U Jugoslaviji se u Fabrici Aviona i Jedrilica Jastreb, Vršac Standard Cirus proizvodio do 1985. godine i dostigao brojku približno 100 jedrilica. Na osnovu ovoga vidi se da je ukupno proizvedeno 838 Standard Cirusa svih varijanti. Ova jedrilica je dobro prihvaćena širom sveta i dobro se prodavala na radost mnogih jedriličara i proizvođača.

Sportska karijera Standard Cirusa je dobro počela. On je pobedio na prvenstvu SAD 1969. godini u Standard klasi. Iako je fabrika dekralisala finesu od 38,5 stvarnu finesu u realnim uslovima (izmerili su Pol Bikle (Paul Bikle) i Ričard Džonson (Ricard H. Johnson)) i ona iznosi oko 35,5[4]. Sportski život ove jedrilice još nije završen, ona i dan danas učestvuje na sportskim takmičenjima[5].

Sačuvani primerci

[uredi | uredi izvor]

U Srbiji leti oko deset jedrilica ovog tipa. Iako je ova jedrilica još aktivna ona je već zauzela mesto u Vazduhoplovnim muzejima[1].

Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Schempp-Hirth Standard Cirrus production list - part 1
  2. ^ Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 85. 
  3. ^ „Standard Cirrus Manual” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 06. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  4. ^ „Polars of eight”. Arhivirano iz originala 28. 05. 2016. g. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  5. ^ Kušić, dr Svetozar (2012). „58. otvoreno prvenstvo Srbije u vazduhoplovnom jedriličarstvu”. Aero magazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aeromagazin d.o.o. 89: 46—47. ISSN 1450-6068. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 85. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Kušić, dr Svetozar (2012). „58. otvoreno prvenstvo Srbije u vazduhoplovnom jedriličarstvu”. Aero magazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aeromagazin d.o.o. 89: 46—47. ISSN 1450-6068. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]