Frustracija

Frustracija ili osujećenost /lat. frustrare - učiniti uzaludnim; razočarati/ - je stanje lišenosti, osujećenosti čoveka da zadovolji neki, u dovoljnoj meri aktivan motiv koji je bilo po subjektivnoj, bilo po objektivnoj oceni za jednu ličnost veoma važan.Sama činjenica da neke stvari nedostaju, ili predstavljaju prepreku, neće dovesti do frustracije, sem ako je osoba motivisana da te stvari pribavi, ili ciljeve ostvari.

Izvori frustracije

Ometanje, osujećenje zadovoljavanja važnih motiva može da nastane iz različitih razloga i da potiče iz različitih izvora. Neki od njih potiču od nedostataka ili gubitaka u fizičkom i socijalnom okruženju. Frustriranost žednog čoveka u pustinji potiče od fizičke prepreke da zadovolji potrebu za vodom, a frustriranost čoveka koji je izgubio posao, potiče od osiromašenja socijalnog okruženja koje oduzimanjem mogućnosti čoveku da radi, ujedno oduzima i samopoštovanje i poštovanje od strane okoline. Izvor frustracije može da bude i u samoj osobi, npr. nedostatak znanja, veštine, talenta, hrabrosti, da se željeni cilj postigne. Poseban izvor frustriranosti je i pojava umišljanja da postoji nesavladiva prepreka, iako ona objektivno ne postoji. Ishodište frustracije može biti i sukob motiva, npr. odlučiti se za posao koji osoba ne želi da radi, ali za veću platu, ili raditi i dalje željeni posao za malu platu. Sukob dva ili više motiva, čije zadovoljenje zahteva akcije u različitim pravcima nazivamo konfliktom, a situaciju u kojoj osoba mora da odluči koji će od dva ili više pravaca slediti, zovemo konfliktnom situacijom. Upravo konflikti su izvori najjačih frustracija.

Stanje frustracije je praćeno napetošću, razočarenjem, besom, osećanjem nemoći, neprijateljstvom.

Stepen tenzije

Intenzitet, trajanje i reakcija na frustraciju (stepen tenzije) zavise od osobina i značaja osujećenog motiva, od svojstava prepreke koja sprečava zadovoljenje motiva i od osobina same osobe: njenih godina, obrazovanja, inteligencije, iskustva, a pre svega od tolerancije na frustracije (podnošenje, tolerisanje frustracije). Produženo trajanje frustracije dovodi do konstantnog povećanja tenzije, jer sa protokom vremena potreba za zadovoljenjem motiva dobija na intenzitetu. Pored toga, odlaganje zadovoljenja jednog motiva, može dovesti do odlaganja zadovoljenja nekih drugih motiva, kao npr. što čovek frustriran zbog nemogućnosti napredovanja na poslu, nije pod stresom zamo zbog te nemogućnosti, već vremenom počinje da smatra da mu je onemogućeno kvalitetno obrazovanje njegove dece.

Reagovanje na frustraciju

Ljudi na različite načine reaguju kada ne mogu da zadovolje svoje motive. Tokom individualnog razvoja, u procesima socijalnog učenja, pojedinac razvija sredstva kontrole i upravljanja svojim reakcijama u situacijama frustracije. Te reakcije mogu biti konstruktivne. Njima se postiže promena psihološkog stanja pod uticajem tenzije, koje dovodi do olakšanog postizanja cilja. Konstruktivne (realističke) reakcije na frustraciju su: pojačan napor da se dođe do cilja (veće zalaganje, usavršavanje i sl.), promena sredstava kojima se postiže cilj (izbor uspešnijeg načina ili sredstva), zamena ciljeva (zamena prvobitnog cilja alternativnim, koji takođe zadovoljava motiv), ili redefinisanje situacije na osnovu uviđanja novih odnosa.

Posledice frustracije

Ukoliko navedene strategije ne dovedu do postizalja cilja, tenzija i dalje raste, pa dolazi do sve snažnijih negativnih emocija koje narušavaju samopoštovanje i vode do stanja anksioznosti. U toj situaciji možemo govoriti o štetnim, destruktivnim reakcijama na frustraciju. U odbrani samopoštovanja osoba pribegava, bez svesne namere, predstavljanju pravog stanja stvari na način, kojim se pred sobom i drugima prikriva neuspeh. Dugotrajno stanje frustriranosti ima za posledicu dezorganizovano ponašanje i najčešće, anksioznost tj. osećanje nespokojstva, nesigurnosti, teskobe i neodređenog straha. Na taj način se ugrožava čovekovo mentalno zdravlje.

Frustracija se uglavnom smatra i analizira kao negativna pojava, jer narušava kvalitet života i usled dugotrajnog delovanja dovodi do psihopatoloških stanja. Ali bitno je naglasiti da frustracija može imati i pozitivno dejstvo. Racionalno suočavanje sa preprekama i shvatanje neophodnosti odlaganja trenutnog zadovoljenja potreba, vodi socijalizaciji ličnosti. Povremene i umerene frustracije razvijaju one oblike ponašanja koji su neophodni za savlađivanje objektivnih i subjektivnih teškoća.