Јаворје (Власотинце)

Координате: 42° 56′ 05″ С; 22° 14′ 34″ И / 42.934833° С; 22.242666° И / 42.934833; 22.242666
С Википедије, слободне енциклопедије

Јаворје
Јаворје
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаВласотинце
Становништво
 — 2011.1
Географске карактеристике
Координате42° 56′ 05″ С; 22° 14′ 34″ И / 42.934833° С; 22.242666° И / 42.934833; 22.242666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1057 m
Јаворје на карти Србије
Јаворје
Јаворје
Јаворје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаVL

Јаворје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 1 становник (према попису из 2002. био је 1 становник).

Назив Јаворје је село добило је према дрвету јавору од кога су прављене гусле, као народни инструмент за музику. Село Јаворје је веома старо насеље, још из средњег века. У овом делу власотиначког краја се копала руда још под Турцима и тако су се досељивали рудари и ту се настанили са својим породицама.

Историја[уреди | уреди извор]

Неке породице су се у бекству пред Турцима склањале у овај непроходни планински шумовити крај. Сматра се да су Делиманци из Крушевца најстарија породица у Јаворју. Ту су се настанили приликом бекства од Турака. Куртинци су се доселили из Дарковца.

Становништво[уреди | уреди извор]

Становници и њихова деца су били веома сиромашни. У селу као и читавом крају се живело бедно, и у околним селима Преданча, Златићево, Јаковљево и Равни Дел. Имање се стално делило и ситнило тако да није било места за проширење породице. Ипак су поједине породице у ХХ веку имале многобројно потомство. На пример, Петковићи су имали десеторо деце. Десето дете је крстио изасланик председника Тита у бившој социјалистичкој Југославији.

До шездесетих година ХХ века Јаворци су се бавили искључиво сточарством. Поред тога били су воденичари и длакари. Неки су били рабаџије - коњари. Носили су коњима дрва и кромпир и продавали до Свођа и до доњег дела Власотинца и тако издржавали своје породице. Од букове шуме се правио ћумур до пред краја ХХ века.

Јаворци су били у првој половини седамдесетих година зидари- печалбари. Већина њих је купила плацеве у Власотинцу и Великој Плани и тамо су се одселили.

Данас у Јаворју живи један становник. Старији су помрли, а остали се иселили, док се грађевински објекти распадају.

Последњих десетак година у селу слави се сеоска слава (Спасовдан). Тада се велики број бивших становника окупи у Јаворју.

Школе[уреди | уреди извор]

Најближа четворогодишња основна школа је била у селу Златићеву, а осмогодишња основну школу у селу Свође, док је средња у Власотинцу. Путовало се дневно и више од двадесет километара по планинском беспућу.

Археолошки остаци[уреди | уреди извор]

По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана- Латина. Постоји и старо гробље, урасло у папрат, које је још неиспитаног временског порекла. На месту звано Видња поред реке Бистрице има остатка из времена под Турцима.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јаворје живи 1 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 80,5 година (- код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу има 1 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,00.

Ово насеље је у другој половини 20. века доживело потпуну депопулацију.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 185
1953. 175
1961. 182
1971. 171
1981. 26
1991. 14 14
2002. 1 1
2011. 1
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Слике села[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]