Абински рејон

Абински рејон
Абинский район
Абински рејон; Абинский район
	; Застава ; Грб
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Административни субјект	Краснодарски крај
Админ. центар	град Абинск
Координате	44° 51′ 48″ N 38° 10′ 16″ E / 44.86333° С; 38.17111° И
Статус	општински рејон
Оснивање	1924.
Површина	1.624,10 km2
Становништво	2017.
— број ст.	96.854
— густина ст.	59,64 ст./km2
Временска зона	UTC+3
Регистарске таблице	23, 93, 123
Позивни број	+7 86150
ОКАТО код	03 201 000
	Званични веб-сајт

Абински рејон (рус. Абинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Абинск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 96.854 становника или у просеку 59,64 ст/km². Површина рејонске територије је 1.624 km².

Географија

Абински рејон се налази на југозападу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.624,10 km², и по том параметру двадесети је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Красноармејским рејоном на северу, на северозападу је Славјански, на западу Кримски и на истоку Северски рејон, док је на југу Геленџички градски округ.

У рељефу рејона јасно се издвајају два подручја. Ниска и замочварена подручја Закубањске наплавне равнице која се пружају дуж леве обале реке Кубањ на северу рејона постепено се претварају, идући ка југу, у брдско и бежуљкасто подручје које представља северну подгорину Великог Кавказа. Просечна надморска висина рејонске територије је око 48 метара. На територији рејона се налазе бројни, углавном мањи водотоци који теку у смеру севера и налазе се у басену Кубања. Највећи међу њима су реке Абин (81 км) са Адегојем (20 км), Хабљ (54 км) и Куафо (19 км). На северозападу рејон излази на југоисточну обалу Варнавинског језера.

Историја

Абински рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као нижестепена административна једниница тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно га је чинило 8 сеоских општина. Пар месеци касније постаје делом новоосноване Севернокавкаске покрајине.

Привремено је био расформиран од марта 1932. до децембра 1934. када је поново успостављен, али тада као јединица Азовско-црноморске покрајине. У том периоду његова територија се налазила у саставу суседног Кримског рејона. У саставу Краснодарске покрајине је од септембра 1937. године.

Демографија и административна подела

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 91.909 становника,^[1] док је према процени из 2017. ту живело 96.854 становника, или у просеку око 59,64 ст/km².^[2] По броју становника налази се на 19. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,73%.

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2017.
66.498	76.422	79.906	82.426^[3]	89.794^[4]	91.909^[1]	96.854*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 36 насељених места административно подељених на 8 другостепених општина (две урбане и 6 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Абинск са око 38.000 становника. Статус градског насеља има и варошица Ахтирски у којој живи око 21.000 становника. Највећа сеоска насеља су станице Холмскаја (18.000) и Мингрељскаја (5.500 становника).

Етничку већину у рејону чине Руси са око 90,0%, а највеће мањинске заједнице су Јермени са 3,0% и Украјинци са 1,7%.

Саобраћај

Преко територије Кримског рејона пролази деоница А-146 Краснодар—Новоросијск.

Види још

Референце

^ ^а ^б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 09. 03. 2018.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[2010Census-1] а ^б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)

[2] „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 09. 03. 2018.

[1989Census-3] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-4] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]