Абинск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Абинск
Абинск
Вокзал станции Абинская.jpg
Абинска железничка станица
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонАбински рејон
Основан1863.
Статус града1963.
Становништво
Становништво
 — 2017.37.749
 — густина1.715,86 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44°52′07″ СГШ; 38°09′41″ ИГД / 44.868562° СГШ; 38.161263° ИГД / 44.868562; 38.161263Координате: 44°52′07″ СГШ; 38°09′41″ ИГД / 44.868562° СГШ; 38.161263° ИГД / 44.868562; 38.161263
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина41 м
Површина22 км2
Абинск на мапи Русије
Абинск
Абинск
Абинск на мапи Русије
Абинск на мапи Краснодарског краја
Абинск
Абинск
Абинск на мапи Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353320−353323
Позивни број+7 86150
ОКАТО код03 201 501 000
ОКТМО код03 601 101 001
Веб-сајт
http://abinskcity.ru/

Абинск (рус. Абинск) град је на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Абинском рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у граду је живело 37.749 становника.

Географија[уреди]

Град Абинск се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине. Смештен је на југозападном ободу алувијалне Закубањске равнице, односно на месту где равица постепено прелази у брежуљкасто подручје северне подгорине Великог Кавказа, на надморској висини од око 40 метара. Кроз град протиче река Абин, притока вештачког Варнавинског језера и део басена реке Кубањ. Град се налази на око 80 км југозападно од покрајинске престонице Краснодара, односно на неких 12 км источно од града Кримска, седишта Кримског рејона.

Кроз град пролази деоница магистралног друма А146 који повезује Краснодар са Новоросијском на црноморској обали, те железничка пруга на истој релацији.

Историја[уреди]

Године 1834. подигнута је Абинска тврђава, руско војничко утврђење саграђено на месту некадашњег адигејског аула (утврђеног села), која се сматра претечом савременог насеља. Само утврђење није било дугог века и убрзо је напуштено, а на његовом месту су 1863. азовски козаци подигли своје насеље, станицу Абинскају.

У децембру 1962. станица Абинскаја добија званичан статус полуурбане радничке варошице и добија име Абински, а већ непуну годину касније добија и статус града, те ново име − Абинск.

Демографија[уреди]

Према подацима Националне статистичке службе Русије, у граду Абинску је 2010. пописано 34.928 становника, што је повећање у односу на претходни попис из 2002. за нешто више од хиљаду становника. Према порценама исте службе за 2017. број становника у граду је порастао на 37.749 житеља.[1]

Кретање броја становника
1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
14.75021.22225.25129.182[2]33.734[3]34.928[4]37.749

Град Абинск се према подацима из јануара 2017. налазио на 419. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]