Ахтирски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ахтирски
Ахтырский
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонАбински рејон
Основан1863.
Становништво
Становништво
 — 2017.20.983
Географске карактеристике
Координате44°51′06″ СГШ; 38°17′40″ ИГД / 44.851588° СГШ; 38.294316° ИГД / 44.851588; 38.294316Координате: 44°51′06″ СГШ; 38°17′40″ ИГД / 44.851588° СГШ; 38.294316° ИГД / 44.851588; 38.294316
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина38 м
Ахтирски на мапи Русије
Ахтирски
Ахтирски
Ахтирски на мапи Краснодарског краја
Ахтирски
Ахтирски
Остали подаци
Поштански број353300−353302
Позивни број+7 86150
ОКАТО код03 201 553
ОКТМО код03 601 153 051
Веб-сајт
http://ahtirsky.ru/

Ахтирски (рус. Ахтырский) насељено је место полуурбаног типа са званичним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Абинском рејону.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у насељу је живело 20.983 становника.

Географија[уреди]

Варошица Ахтирски се налази у западном делу Краснодарског краја, на неких 8 km источније оад града Абинска, административног центра рејона, те на неких 60 км југозападно од покрајинске престонице Краснодара. Варошица се налази у јужном делу алувијалне Закубањске равнице, на месту где равничарско подручје постепено прелази у северну подгорину Великог Кавказа. Кроз варошицу протиче река Ахтир, једна од значајнијих притока реке Хабљ.

Јужном периферијом насеља пролази аутопут А146 који повезује градове Краснодар и Новоросијск. Паралелно са друмским иде и железнички путни правац на истој релацији.

Историја[уреди]

Градња прве станице на месту савременог насеља започела је у рано пролеће 1863. и већ до краја исте године на том месту саграђено је 208 домова. [1] Новоосновано насеље добија назив станица Антхирскаја, а њени први становници били су досељеници из тадашњих Полтавске и Харковске губерније, њих укупно 1.234. У јуну 1867. станица мења име и постаје Ахтировскаја, у част града Ахтирка из источне Украјине.

До интензивнијег привредног развоја насеља долази након почетка интензивније експлоатације нафте и природног гасе који су откривени на том подручју у периоду 1938−1940. године. У новембру 1948. започела је изградња посебног радничког насеља намењеног радницима на нафтним бушотинама у том подручју. Оба насеља су уједињена у једну целину и у септембру 1958. обједињено насеље добија званичан статус радничке варошице.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 20.100 становника, док је према процени из 2017. број житеља порастао на скоро 21.000 особа.[2]

Кретање броја становника
1959.1970.1979.1989.2002.2010.2017.
15.69118.17018.34118.568[3]19.219[4]20.100[5]20.983

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Потто В. А. Томъ 1-й: От древнѣйшихъ временъ до Ермолова // Кавказская война въ отдѣльныхъ очеркахъ, эпизодахъ, легендахъ и біографіяхъ. — изданіе второе. — С.-Петербургъ: Складъ В. А. Березовскаго, 1887. — С. 597—598.
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]