Београдска бановина
Београдска бановина | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1427.—1521. | |||||||||
Београдска бановина 1490. године | |||||||||
Регија | Балкан | ||||||||
Земља | Краљевина Угарска | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||
Владавина | |||||||||
• Облик | бановина | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1427. | ||||||||
• Укинуто | 1521. | ||||||||
|
Београдска бановина је била бановина средњовековнае Краљевине Угарске, која је обухватала Београд и околне крајеве. Била је део угарског одбрамбеног система на јужним границама краљевине, а граничила се са у Српском деспотовином.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Све до 1427. године, Београд је био престоница Српске деспотовине. Након смрти деспота Стефана Лазаревића (1427), његов наследник Ђурађ Бранковић је био приморан да Београд преда Угарској и своју престоницу премести у Смедерево. Угарска је тада на овом подручју формирала Београдску капетанију, војно-управну област која је постојала упоредо са суседном Мачванском бановином. Након 1496. године, обуставено је постављање посебних мачванских банова, а одбрана јужних граница је поверена београдским бановима, чиме је Београдска бановина добила посебан значај. Услед разних угарских пропуста у припремама за одбрану града, Османско царство је 1521. године успело да освоји Београд, након чега је ово подручје укључено у Смедеревски санџак.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Калић 1967.
- ^ Ћирковић 1982, стр. 467-468.
Литература
[уреди | уреди извор]- Калић, Јованка (1964). „Прилог историји Београдске бановине”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 8 (1): 533—540.
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Спремић, Момчило (1976). „Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина”. Историјски часопис. 23: 23—37.
- Ћирковић, Сима (1982). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.