Jajačka banovina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Jajachka Bánságban
Jajačka banovina
Jajce
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Kraljevina Ugarska
Главни град Jajce
Друштво
Званични језици turski, mađarski, hrvatski i srpski
Религија rimokatoličanstvo, pravoslavlje i islam
Владавина
Титула владара Ban
Владар Imbre Zapolja (prvi),
Stefan Grbonog (poslednji)
Историјско доба Srednji vek,
Novi vek
Оснивање 1464
Престанак 1529
Статус Bivša pokrajina
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Fictitious Ottoman flag 2.svg Bosanski sandžak (Osmansko carstvo) Bosanski sandžak (Osmansko carstvo) Fictitious Ottoman flag 3.svg
Donji Kraji (Kraljevina Bosna) Bosanski sandžak (Osmansko carstvo) Fictitious Ottoman flag 3.svg
Портал:Istorija
Nikola Iločki

Bosansku Kraljevinu s središtem u Jajcu osnovao je Matija Korvin u svom ratu protiv Turaka. 12. septembra 1463. godine Matija je sklopio petrovaradinski savez s Mletačkim duždem Kristoforom Morom. Oni su zajedničkim snagama već početkom jesenu krenuli (Mlečani su išli na Moreju, a Ugari na Bosnu). 29. septembra krenuo je Matija iz Virovitice Početkom oktobra Matija je prešao Savu kod Gradiške, gde je zastao i stavio na čelo dela svoje vojske Imbrea Zapolju, požeškog župana, dok je on vodio drugi deo, koji je udario preko Ključa. Njima se pridružio Martin Frankopan sa hrvatskim četama. Već 10. oktobra opseli su Jajce. Dok su opsedali grad, mali hrišćanski odredi su koristili slab otpor Turaka i pljačkali severnu Bosnu. Do sredine decembra cela severna Bosna je pala pod ugarsku vlast. Turci su junački branili grad, ali kada su na Božić stigle pomoćne čete Vlatka Kosače iz Hercegovine da pomognu Matiji predali su se. Matija je za zaslužnog smatrao vojvodu Imbrea Zapolju pa ga je postavio za prvog bosanskog kralja pod Ugarskom, koji je imao zadatak da štiti Hrvatsku od Turaka.

Spisak bosanskih kraljeva pod Ugarskom[уреди]

Spisak jajačkih banova[уреди]

Od 1490. godine ugarski vazal Kraljevina Bosna postaje jajačka banovina, jedna polunezavisna banovina u odnosu na Ugarsku. Osnovao ju je Janoš Korvin i Blaž Raškaj.

Janoš Korvin

Vlast Janoša Korvina[уреди]

Janoš Korvin je s druge strane bio titularni bosanski kralj sa sedištem u Jajcu. Tokom cele vladavine Janoš je vladao u Jajcu zajedno sa nekim banom tako da su do 1504. godine vladala dva ili više banova. Ovaj spisak dole je spisak Janoševih suvladara i perioda od kad je Janoš vladao.

Banovi Jajačkog Banata u opadanju[уреди]

Posle smrti Janoša Korvina 1504. godine razvilo se vlastoljublje. U Jajcu se na vlasti najčešće javlja slavonsko-bosanska porodica Berislavića. Svaki ban vladao je po 4 puta, pobune protiv tih vladara su oslabile jajačku banovinu. Turci su to iskorišćavali i upadali u oslabljenu banovinu. Jedan najveći upad desio se 1522. godine kada su Turci iskoristili glad u Jajcu i opseli ga. Jovan Tahi i Petar Keplević su kukavički pobegli i prepustili loše snabdeven grad samom sebi. Na sreću u poslednji čas grad je spasto austrijski nadvojvoda Ferdinand I Habzburški sa svojim četama. Do te pomoći nebi ni došlo da Ferdinand nije sklopio ugovor s ugarskim kraljem Lajošem II Jageloncom po kome je uzeo pod svoju vlast čitavu Petrovu Hrvatsku.

Petar Keplević

Pad Jajačke Banovine[уреди]

11. januara 1525. godine Turci su opseli Jajce, ali opsadu je okončao hrvatski ban Krsto Frankopan 11. juna. Iza Mohačke bitke 29. avgusta 1526. godine, Petar Keplević predao je grad Ferdinandu. Ovaj je tu postavio za zapovednika Stefana Grbonoga sa malom plaćeničkom vojskom loših nemačkih vojnika. Bosanski zapovednik Usref-paša iskorisili Habsburško-zapoljski rat i januara 1528. godine opseli Jajce. Početkom 1529. godine zbog ličnih interesa Stefan je predao grad. Iz Jajca Turci su osvojili i Banja Luku, a uskoro i ostatke Jajačke Banovine i to bez ikakve muke.

Literatura[уреди]

Spjoljašnje veze[уреди]