Бечмен

Бечмен
Бечмен;
	Црква Св.Саве у Бечмену
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Сурчин
Становништво
— 2022.	4.006
Географске карактеристике
Координате	44° 46′ 28″ С; 20° 12′ 19″ И / 44.774333° С; 20.205166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
	Бечмен Бечмен на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11279
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Бечмен је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2022. било је 4006 становника. У насељу се налази црква посвећена Светом Сави, припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Повољан географски положај и повољна природна средина условили су да се на овом месту оснује насеље још у најстарије доба. О овоме сведоче налази из праисторијског доба. У Завичајном музеју у Земуну чувају се предмети из бакарног доба, као и периода владавине Римљана.

Први помени о насељу датирају из 1320. и 1403. године, када је Бечмен краљевском дарованицом дат племићкој породици Моровић. Насеље се одржавало кроз цео средњи век. После Пожаревачког мира 1718. године насеље се водило као пустара под називом Богићев збег. Погрешна су схватања да је име насеља Бечмен германског порекла, обзиром да се оно под тим именом помиње знатно пре досељавања Немаца на овај простор.Високи Аустриски чиновник Франц Енгел је 1786. године забележио да насеље Бечмен има 52 куће грађене од плетера,покривене трском и да село има илирску цркву саградјену од дрвета.У близини те цркве 1810. године изграђена је садашња црква посвећена Светом Сави. Црква у Бечмену прославља 27. јануар, Светог Саву као храмову славу, а 30. јула Свету Марину (Огњена Марија) као заветни дан. Сваке године 11. октобра преко одређених културних и спортских активности обележавају се Дани слободе.

Колонизација Немаца почела је нешто касније него у Земуну, односно 1867. године, када се насељава прва немачка породица. Као почетак рада школе помиње се 1806. година, када се при црквеној општини отвара одељење са 10 ученика. Почетком 20. века у месту је основана прва земљорадничка задруга са 9 чланова. Године 1911. Бечмен се у управном погледу одваја од Сурчина и оснива своју општину.

У току Првог светског рата, 7. септембра 1914. године, у близини Бечмена Седми српски пук водио је борбу са Аустроугарима. На раскрсници пута Бечмен-Јаково налази се споменик погинулим српским војницима. Први светски рат донео је знатне промене у животу мештана. Доласком Српске војске Немци напуштају село. После повлачења Српске војске они се враћају и у знак одмазде Немци и Мађари предузимају страховите репресалије. Стрељано је више угледних домаћина, а нешто касније, 11. октобра 1914. године, окупатори интернирају све одрасле мушкарце у Вараждин. Две недеље касније исељавају жене и децу у село Вера код Вуковара. После двогодишњег изгнанства преживели становници враћају се 1916. године у опустошене куће. Разлика у имовинском стању између Немаца и Срба се све више повећава. Немци користе овакав положај осиромашених Срба и долазе у незнатну накнаду до нових пољопривредних површина.

Пред Други светски рат Бечмен је имао 1137. становника, од тога броја око 300 Срба. Други светски рат донео је Србима велика страдања. Поред активног учествовања и НОБ-у ,знатно већи број изгубио је животе у концентрационим логорима или као жртве фашистичког терора у месту. Немачко становништво је 11. октобра 1944. године напустило село. У њихове напуштене куће насељава се углавном становништво из околних села, а потом из осталих делова Србије.

Подаци о постојању православног храма датирају још из 1786. године. To је била илирска црква саграђена од дрвета. Недалеко од те цркве 1810. године је саграђена садашња црква посвећена Св.Сави. Храмовна слава је Св.Сава, сеоска заветна слава Огњена Марија која се слави 30. јула.

Први подаци о школи су из 1806. године када се при цркви отвара одељење у ком је било 10 ученика. Због већег насељавања после другог светског рата, четворогодишња школа 1956. године прераста у осмогодишњу. Данас школа носи име Народног хероја Душана Вукасовића.^[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бечмен живи 2657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,9 година (34,8 код мушкараца и 37,0 код жена). У насељу има 1024 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	733
1953.	974
1961.	1.195
1971.	1.357
1981.	2.494
1991.	3.020	2.951
2002.	3.409	3.525

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	3.214	94,27%
Роми	60	1,76%
Црногорци	21	0,61%
Муслимани	19	0,55%
Југословени	14	0,41%
Хрвати	8	0,23%
Македонци	7	0,20%
Словаци	5	0,14%
Мађари	5	0,14%
Руси	2	0,05%
Украјинци	1	0,02%
Словенци	1	0,02%
Немци	1	0,02%
Бугари	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	6	0,17%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	10	9
80+	10	16
75—79	25	40
70—74	26	58
65—69	48	50
60—64	81	75
55—59	104	76
50—54	140	137
45—49	180	163
40—44	113	142
35—39	112	111
30—34	122	109
25—29	149	132
20—24	169	137
15—19	138	129
10—14	126	106
5—9	115	90
0—4	86	75
Просек :	34,8	37,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	173	259	297	372	708	831	1.024

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	131	187	215	305	118	46	13	6	1	2	3,33

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.427	480	856	56	34	1
Женски	1.384	303	864	172	42	3
УКУПНО	2.811	783	1.720	228	76	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	724	95	0	0	261
Женски	534	64	0	1	128
УКУПНО	1.258	159	0	1	389
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	62	76	14	96
Женски	2	9	81	21	25
УКУПНО	7	71	157	35	121
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	26	39	9	20
Женски	8	17	20	41	96
УКУПНО	11	43	59	50	116
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	9
Женски	16	1	0	4
УКУПНО	25	1	0	13

Галерија[уреди | уреди извор]

Црква Св.Саве у Бечмену
Улица
Улица
Месна заједница „Бечмен“
Основна школа „Душан Вукасовић Диоген“
На месту споменика некада се налазила зграда у којој су фашисти у периоду од 1941-1944 убијали припаднике НОП-а

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Црква Св.Саве у Бечмену
^ http://becmen-info.weebly.com/1054-1041107710951084107710851091.html
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Завод за заштиту споменика културе града Београда/Црква Св.Саве у Бечмену

[2] ttp://becmen-info.weebly.com/1054-1041107710951084107710851091.html

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Сурчин
Насеља Сурчина	Бечмен Бољевци Добановци Јаково Петровчић Радиофар Прогар Ледине (део) Сурчин
Верска здања	Црква Светог Саве Црква Светог Николе Црква Светог Вазнесења Црква Светог Арханђела Гаврила Црква Свете Петке Црква Светог Јована Претече Црква преподобне мати Параскеве Манастир Фенек
Знаменитости	Бојчинска шума Аеродром Никола Тесла Аеродром Прогар Музеј ваздухопловства Стара породична кућа Аћимовића 3.центар за обуку Војске Србије Прогарска ада
Манифестације	Страшилијада Бојчинско културно лето
Грб општине Сурчин Градска општина Сурчин

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе