Википедија:Трг/Архива/Разно/39

С Википедије, слободне енциклопедије

Pogledajte ovu stranu na hr. wiki. Možemo li i mi tako nešto da napravimo?

У суштини, тако нешто ради свако ко оставља поруку новим корисницима са својим потписом. Њега могу да питају ако им нешто није јасно. --Мирослав Ћика (разговор) 23:17, 30. јануар 2010. (CET)[одговори]

Da li mi neko moze pomoci da napravim nekoliko clanaka o nekim od najvecih stadiona sveta.Naime, na engleskoj wikipediji sam nasao spisak najvecih stadiona sveta po kapacitetu i vidim da tamo o vecini njih postoje clanci.Interesuje me da li mi treba neka posebna dozvola ili tako nesto da bih mogao da prevodim te clanke i stavljam ih ovde. Jos nesto, da li mi neko moze pomoci oko kategorije u kojoj bi trebao pisati ove clanke, posto sam trazio ali tamo nisam nista slicno nasao.

Слободно преведи и преузми, а категорију ће неко поправити ако није добра.--Drazetad (разговор) 22:11, 26. јануар 2010. (CET)[одговори]

Kako nabaviti istorijske knjige na srpskom jeziku?[уреди | уреди извор]

Do sada sam koristio nemacke knjige, ako sam pisao neke clanke o istoriji. Ali to srpskim korisnicima ne koristi, jer vecinom ne mogu citati tu literaturu. Prema tome se pitam, koja izdavacka kuca prodaje knjige o svetskim ratovima ili trecem rahju i da li isporucuju te knjige u inostranstvo? --Bukephalos (разговор) 12:17, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

У Србији можете купити такве књиге на српском у многим књижарама. Уз то, неке од њих пружају могућност доставе у иностранство (неки примјери [1] и [2]). Треће, можете користити и њемачке књиге, само преведите текст који помињете у чланку. Четврто, гуглов преводилац преводи и њемачки. --Мирослав Ћика (разговор) 15:48, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Врло је неозбиљно препоручивати Гуглов преводилац, јер је више него очајан. Довољно је да кажем да је мени Сервантса превео као Бритни Спирс, па ти види.

Ако немаш књиге на српском језику, то уопште није битно. Битно је да литература коју користиш буде озбиљна научна литература. Битно је да чланак буде референциран, а да ли ће то бити литература на српском, енглеском, немачком или турском, свеједно је. Чак и да је на српоском, чисто сумњам да би и 1% читалаца Википедије устао и отишао у библиотеку или књижару и потражио дотичну књигу. Тако да, ако је само због њики, нема потребе да се бакћеш наручивањем и куповањем књига на српском... Поготову што о Другом светском рату и Трећем рајху свакако има доста квалитетније литературе на страним језицима него на српском. Ако и има, то су обично преводи страних књига, тако да ти дође на исто. Што би користио превод, ако можеш оригинал. А и питање је какви су преводи, јер данас свака шуша преводи. --Јагода испеци па реци 16:13, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Članci poput Злочини над Албанцима у Балканским ратовима bruje od veoma sumnjivih izvora koji su propaganda. Možemo da zamislimo na šta bi istorija Drugog svetskog rata ličila da je pišemo prema Nacističkim propagandnim izvorima. Ili ako bi istoriju ratova 90ih pisali prema izvorima sa RTS-a i drugih nacionalih televizija koje su vesti objavljivale sa određenim ciljem. Ili kako bi izgledala istorija Srbije da za reference biramo knjige Deretica.

Smatram da u temama koje mogu da budu opterećene propagandom moramo da napravimo distinkciju i propagandu izbacimo.

Što se tiče ovog članka predlažem sledeća sređivanja:

  • Izbacivanje propagande
  • Promena imena u Ratni zločini u Prvom Balkanskom ratu.

Da li mogu ovo da uradim? --Alexmilt (разговор) 14:47, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Што се тиче извора информација и њихове подједнаке употребе у чланцима, потребна је дубља и шира анализа. Априори избацивање неког извора из политичких разлога такође није у реду. И та виђења представљају дио историје. И виђење нацистичког "Вохеншау" је историјски релеватно. Наравно, потребна је шира дискусија о изворима и регулисању количине заступљености спорних извора у чланцима, итд.
Што се тиче преименовања, слажем се са твојим концептом. Исти је проблем био са албанофобијом, на којој се у почетној верзији чланка наш Мустафа концентрисао само на албанофобију у Србији. Садашњи изглед је мислим глобалног приступа и такав треба да буде приступ и у чланку којег спомињеш. Ипак, ако се покаже потреба да се издвоје ратни злочини према Албанцима или Шиптарима у посебан чланак, и ту не видим посебно велики проблем.
Више пута сам истакао да Дамјан константно злоупотребљава Википедију за "проналажење себе" или "дефинисање свог односа са својом нацијом". Дакле у приватне сврхе а не првенствено у интересу пројекта. Али, он не жели да прихвати критику свог рада и ја ту не видим рјешење. --Kašter (разговор) 15:18, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Могуће је средити Дамјанове алиас Младифилозофове алиас Мустафине чланке без брисања његових референци. Погледајте увод чланка Качаци, гдје је то мислим успјешно изведено.

На страну то, мишљења сам да је могуће доказати било коју тврдњу са референцама, ако се оне траже у сврху доказивања само једног становишта. Рецимо, постоје десетине књига написаних о томе како је Тесла наводно био ванземаљац и приписују му наднаравне моћи. А о Хитлеру би исто могли створити референциран чланак о томе како је био сјајан чова, јер је ето запослио милионе њемачких радника итд. --Мирослав Ћика (разговор) 15:54, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Мислим да је сасвим ок променити име чланку у Ратни злочини у Балканским ратовима. Нема неке посебне потребе да постоји посебан чланак само о злочинима над Албанцима, јер је било злочина над многим народима. Требало би увек ићи од општег ка посебном, тј. прво обрадити у овом случају уопшзено злочине у Балканским ратовима, па тек онда ићи у детаље и правити чланке о злочинима над појединим народима. --Јагода испеци па реци 16:17, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]
Ех, да. Ко је Мустафа? Ако је то неко погрдно име за Дамјана, није у реду, заиста, поготову што Дамјан никад никог није вређао. Шта год да мислимо о његовом писању, напади ад хоминем су заиста знак лошег укуса и губитка аргумената. --Јагода испеци па реци 16:18, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Ni Miroslav nikog nije vređao. Damjan je sam promenio nick u Mustafa: [3] iz njemu poznatih razloga. Dakle nije bilo vređanja, niti zle namere.--Методичар зговор2а 17:27, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Znači da nisam u toku. Izvinjavam se Miroslavu, a ono moje prethodno zanemarite. --Јагода испеци па реци 17:28, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

Баците поглед на чланак: Ратни злочини у Балканским ратовима --Alexmilt (разговор) 23:16, 31. јануар 2010. (CET)[одговори]

zasto je moj clanak obrisan?[уреди | уреди извор]

mislim da sam ispunila sva pravila, a moj clanak je i opet izbrisan? zanima me zasto? radi se o decijem svetu...

Чланци на Википедији су енциклопедијског карактера, а тај то очигледно није, уз то није адекватно технички оформљен, нпр. писан је аскијем итд... Kvant (разговор) 00:02, 1. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Погледај линкове на својој страни за разговор као и водич за писање бољих чланака. Чланак није још обрисан, него ће по свему судећи, ако не буде ускоро доведен на енциклопедјски ниво бити обрисан. Поз, --Kašter (разговор) 00:09, 1. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Оставио сам ти на страници за разговор добродошлицу са упутствима, погледај пажљивије те смернице. Kvant (разговор) 00:24, 1. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Сад видех Каштеров коментар, чланак је већ обрисан једном, па је поново послат и сад је изнова обрисан. Kvant (разговор) 00:33, 1. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Мислим ипак да новим корисницима треба пружити више стрпљења и оставити такве незлонамјерне несређене чланке бар дан-два. Означени су и самим тим се неће изгубити. Сјети се свог првог чланка. :) Поз, --Kašter (разговор) 00:37, 1. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Ено чланак је враћен. До сада је био 4 пута брисан. уредник чланка мора прво да не пише аскијем а друго што је и нормално да му се да енциклопедијски стил, категорије....----László (talk) 00:42, 1. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Srpska vikipedija na rang listi[уреди | уреди извор]

Videh malocas na spisku vikipedija da smo na 29. mestu po broju clanaka. Jel nam je ovo najbolje kotiranje do sada? (ako me pamcenje sluzi mislim da smo i pre jednom bili na 29. mestu ali nisam sto posto siguran)--Војвода разговор 09:46, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Skoro smo bili 28., dva puta, medjutim kako preteknemo Vijetnamce oni dodaju iljadarku clanaka i vrate nas. Trenutno imaju svog Bota koji ubacuje francuska sela. Slovaci su trenutno prilicno neaktivni, lako mozemo da dodjemo do 27. mesta. A ako Miroslav krene u akciju sa svojim arsenalom uznapredovacemo jos 5-6 mesta. Sve me to naravno raduje ali bi voleo da vidim da se nasa wikipedija malo produbi. Nismo losi u odnosu na druge balkanske wikipedije cak sta vise u odnosu na bugare smo dva puta dublji i imamo za 15-20% vise clanaka. Ali je wikipedije poput jevrejske, koja ima nesto manje clanaka, jedno 5 puta dublja. --Alexmilt (разговор) 10:51, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Не могу а да не приупитам. Како то тачно мериш "дубину" Википедије ? Много утиче број говорника језика, рачунарска писменост тих говорника, техничка опремљеност истих итд. Исто тако, не можеш само тако упоређивати Википедије ... Рецимо неко ко је тренутно у рангу са нама можда нема ни један ботом генерисан чланак, те га ја због тога стављам бар 10 места испред нас на тој ранг листи. Више поштујем квалитет него квантитет, али ни ово друго не треба запостављати :) --Саша Стефановић ® 11:08, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Evo kako wikipedija to objasnjava: ""The "Depth" column (Edits/Articles × Non-Articles/Articles × Stub-ratio) is a rough indicator of a Wikipedia’s quality, showing how frequently its articles are updated."" Mozemo ovo da kritikujemo ali je jedini pokazatelj kvaliteta. Statistika je interesantna stvar... Baci pogled: [4] Bilo bi dobro da se napravi clanak o statistici srpske vikipedije ili da se produbi onaj clanak o njoj. --Alexmilt (разговор) 11:13, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Испадох глуп али нема везе :) --Саша Стефановић ® 12:30, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Ih, ko da ti je prvi put :P :))--MikyM|Write me 12:54, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Пре пар година смо били 26. али онда су се Каталонци пробудили, били су далеко иза нас, а погледајте где су сад, не знам на чему су. Волапиковци су нас такође претекли, али они с све ботовски радили. Када смо имали око 75.000 чланака, дубина нам је била 65±, а откако смо кренули са уносима, пала је на 45±. Иначе, дубина показује активност заједнице, а са активношћу би требало да иде и квалитет. -- Bojan  Razgovor  19:36, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ако вам је стало до повећања броја чланака, молим вас идите на Трг/Википолитика и тражите да ми се одблокира бот који уноси чланке о врстама. Све могу, али кроз бирократски зид сам не могу. Ако ме подржите, улазимо у првих 20 најдаље до средине идуће године. Обећавам. --Мирослав Ћика (разговор) 19:47, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Nemogu da shvatim gde je problem? Kako da ti pomognem?--Alexmilt (разговор) 00:17, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Као да је место на ранг-листи (па самим тим и број чланака) битан параметар? Пошто смо прешли сто хиљада, мислим да сада треба да мислимо више на квалитет, а не квантитет. Уосталом, брзим повећавањем броја чланака (масовним уносима) "дубина" неке Википедије се смањује. Тако да не можемо да имамо и велику дубину и велики број чланака истовремено. --филип ██ 01:06, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Pa znaš kako, ne možemo očekivati da na temama poput puževa imamo veći broj korekcija i da na njima gradimo "dubinu". To što radi Miroslav samo obogaćuje našu wikipediju i smatram da je neprihvatljivo blokiranje. Sve wikipedije to rade, pa ne vidim gde je problem da i mi to radimo. --Alexmilt (разговор) 02:17, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Бот није блокиран зато што се "не желе чланци о пужевима", већ зато што су неки корисници (и то не било који) изложили своје неодобрење. Сећам се сличног случаја од пре 4 (речима четири) године, када је Милош уносио француска села. Када се неколико људи побунило, унос је моментално престао (и више се никад није наставио). Мирослав је лепо замољен да прекине унос док се неке ствари не рашчисте, а како схватам, ствари се нису рашчистиле, а унос је настављен (додуше, мањом брзином него раније). Искрено, мислим да то није у реду. --филип ██ 02:25, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Како звучи то „и то не било којих [корисника]“ :) Мени се од свих масовних уноса ови чине најкориснијим, и вјерујем да Ћика то одлично може да одради. Волио бих кад би заиста, ако би имао довољно времена, прихватио те додатне изворе и заиста поново убацио раније убачене чланке (не знам колико је то аутоматизовано, некако се надам да то није превелик посао), јер и ја сам исправљао неке непрецизности (и понеку грешку) у чланку Азијски гепард (може се видјети у промјенама шта сам мијењао). Овај масовни унос је по мом мишљењу заиста сјајан, а може се порадити да буде још бољи. --Дарко Максимовић (разг.) 02:54, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Svaka čast za proširenje geparda. Još malo pa će među izabrane članke. --Alexmilt (разговор) 03:13, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Па баш да иде међу изабране неће скоро :) али то није поента. Поента је да се заиста десила грешка, и то у овој форми: писало је да су азијски гепарди распрострањени у Ирану и још неким азијским земљама, као и у неким афричким (то ја говорим овако непрецизно, тамо је писало тачно одређено), док на сајту Црвене листе угрожених врста пише да живе још само у Ирану, понека у Авганистану (можда), а неки научници се споре да ли су сродне врсте у Африци заправо - управо ова иста врста, те би се могло рећи да су распрострањене и у Африци, али до данас то још није потврђено. Ипак, у свом почетном стању, кад је просто писало да их има у Африци и којекуда, чланак је износио погрешне податке у које би се неко могао поуздати. А свакако не желимо да Википедија губи на вјеродостојности. Зато сам рекао да мислим да би било супер узети у обзир примједбе и додатне изворе и од овог масовног уноса учинити још бољи. --Дарко Максимовић (разг.) 10:00, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Разумем те у потпуности. Мој предлог би био да Мирослав убацује по 100 чланака дневно а да ми то проверавамо, побољшавамо и проширујемо. Шта мислиш?--Alexmilt (разговор) 10:19, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Што се квалитета (односно дубине, depth) наших чланака тиче, приметио бих да је само једна од википедија између 20.и 28. места боља од нас (арапска), а још две имају исти квалитет као наша. А што се арапске тиче они имају свега 20% чланака дужих од 2 килобајта (њики 36%). Следећи податак је мени био баш занимљив. Њики има свега 680 активних корисника, док све остале са којима се ми поредимо имају барем дупло! Моји закључци су следећи:

  • квалитет је још увек добар, али тренд пада мора да се заустави
  • дужине чланака су такође још увек на прихватљивом ниво, али ни овде не треба ићи на доле
  • ми немамо довољно активну заједницу

Дакле, главни проблем по мени је како задржати уреднике који само дођу и оду, како омасовити уређивање њики и сличне ствари.--Ирић Игор (разговор) 10:46, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]

На овој листи смо 21. Направљен је списак од 1000 чланака које свака енциклопедија треба да има и Википедије се пореде према томе колико чланака им недостаје са те листе и колико су постојећи чланци са те листе садржајни. Нама недостаје још 10 чланака, а од постојећих чланака имамо 615 клица (чланци испод 10.000 карактера), 256 чланака (између 10.000 и 30.000 карактера) и 107 дугачких чланака (преко 30.000 карактера). Ово су помало неажурни подаци јер смо Бојан и ја ручно избацили неке чланке са листе недостајућих јер су у међувремену написани, а у табели и даље стоји да нам недостају 22 чланка. Интересантно је да су на првом месту Каталонци, који имају 1 клицу, 260 чланака и 739 дугачких чланака. --micki talk 11:24, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Јако интересантан податак. За оне чланке из области физике ја ћу се данас(увече или ноћу) побринути, тако да ће и тај број бити смањен. Мада по мени нам из физике недостаје много више чланака :). А временом ћу нешто више проширити и постојеће са списка везане за физику. Kvant (разговор) 12:00, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ко је у ствари аутор чланка![уреди | уреди извор]

Случајно сам набасао на пројекат типова са Пало Алто Истраживачке Лабораторије који се бави статистичком припремом података о ауторима википедијиних чланака. Резултат је листа најважнијих аутора чланка, са подацима за колико процената прилога чланку, је који аутор одговоран ;). Тренутно ради само за чланке са енглеске Википедије. Ево примјера за чланак о Београду или сребреничком масакру. На основу никова корисника је могуће донијети и покоји закључак о квалитету или неутралности чланка. Интересантна ствар! Поз, --Kašter (разговор) 16:57, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Први на топ листи уређеивача Сребренице су блокирани. Ц,ц,ц. -- Bojan  Razgovor  19:41, 2. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Заиста интересантна алатка! Биће супер кад буду подржали и остале Википедије. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:05, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Нажалост, овај само броји измене а не мери колико је ко допринео чланку. Неки вандал који је десет пута ревертован се рачуна као аутор. Никола (разговор) 03:52, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Ето идеје за нову верзију ;) --Kašter (разговор) 18:28, 3. фебруар 2010. (CET)[одговори]


Томислав Крсмановић[уреди | уреди извор]

Ајде погледајте ово. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:04, 5. фебруар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Sada dorađujemo tekst, skoro je gotov.Ispoštovali smo vaše zahteve, tekst je osetno skraćen, stilski doteran( bio je na lektorisanju),naš webmaster je uložio značajan napor da tekst bude u saglasju sa kriterijumima Vikipedije.Sada se postavljaju tri slike. Ukloliko ipak imate neke umesne primedbe,izvolite ih saopštiti. Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA, to je razjašnjeno, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba,imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije),biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika, nije potreban dalji komentar. Rečesumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, neenciklopedijski-neozbiljna uvredljiva tvrdnja, izvolite pogledati naučne tekstove u Bibliografiji,izjave eminentnih zapadnih profesora univerziteta-dotična osoba može za nekoga kazati da je LUD,a za sebe da je genije, ali mora da za svoje tvrdnje da dokaze, to su prazne reči bez argumenata, zvuči šuplje. Ja sam samo koncipirao članak, drugi stoje iza tačnosti podataka, ali sam im dao detalje. Tačno je da je pisano na brzinu, bilo je nesređenosti, to je sada otklonjeno. Kao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava sam već tri decenije zastupao više hljada žalioca, iz cele Jugoslavije, raznih veroispovesti i etničkih pripadnosti, različitih političkih opredeljenja( optuživali su me da branim Šiptare, Muslimane, Mađare, ustaše, i td), zbog čega su me progonili. A ja sam samo bio objektivan. Istinski intelektualac, ne može bizi netolerantan prema drugačijim. Tomislav Krsmanović

Vikipedija vrvi biogfrafijama pojedinaca koji su se ogresili o zakon i načela ljudskosti. Znam ih bezbroj.Ako zatreba javnost će sve saznati. Jedan od njih je Dragan Tomić, na Vikpediji je njegova Biografija, nigde ovakvih suštinskih činjenica. Vikipedija dakle promoviše prekršioce zakona, kriminalce.Jedan od njh je i Miroslav Misković , imam detaljne podatke za mnoge. Ako zatreba sve će biti u javnosti. PRVI OPSTINSKI SUD First Municipal Court

Javnom tuziocu Public Prosecutor Beograd Belgrade

KRIVICNA PRIJAVA Criminal charges

Podnosilac prijave: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih > Applicant: Tomislav Krsmanovic, president of the Movement for the Protection of Human prava, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd > Rights, Stanko Paunovic 70.11090-Belgrade

6.Dragana Tomica, Katiceva 2, Beograd > 6.Dragana Tomica, Katica 2, Belgrade

OBRAZLOZENJE > EXPLANATION sto je Dragan Tomic kao Direktor Marketinga FGP Rekord podnosioca ove Table Dragan Tomic as Director of Marketing FGP Record of the applicant prijave , 1977 godine kao sefa sluzbe marketinga u istome , smenio i rasporedio > Applications, 1977 as Head of Marketing at the same time removed and placed na nize radno mesto neosnovano,.i pritiscima ga prisilio da napusti radnu The lower position unjustified. And pressure forced him to leave work > organizaciju, a zatim protiv njega pokrenuo sudsko gonjenje , i na skupu > Organization, and then against him initiated prosecution, and the set zaposlenih FGP Rekord 1977 godine, pred nekoliko stotina zaposlenih FGP Rekord > Employees FGP Record 1977, before several hundred employees FGP Record kazao za njega da je neuracunljiv dusevni bolesnik i obznanio netacnu dijagnozu Said to him that the incompetent mental patient and declared the incorrect diagnosis Zavoda za mentalno zdravlje. > Institute for Mental Health.

Naime, podnosilac prijave je kao sef sluzbe ukazao da FGP Rekord gubi pozicije Specifically, the applicant's service as chief pointed out that FGP Record lose position na trzistu au korist firmi iz Slovenije i Hrvatske, i objasnio razloge i > On the market in favor of companies from Slovenia and Croatia, and explained the reasons and predlozio mere, sa najboljom namerom da pomogne firmi i njenim rukovodiocima,Proposed measures, with the best intention to help the company and its executives, zbog cega je Dragan Tomic povredjen ukazivanjem na istinu , protiv podnosioca > Why is Dragan Tomic injured by pointing to the truth, against the applicant prijave istoga na nezakonit nacin smenio Odlukom br. Report the same illegally dismissed by the Decision no. 91/LVI-1 od 15.3.1977 91/LVI-1 of 15/3/1977 godine, pozivajuci se na njegov navodni nepostojeci propust pri testiranju The year, citing its alleged failure of the existing testing prilikom zaposljavanja. Naime ustvrdjeno je u ovoj Odluci da podnosilac prijave The ustvrdjeno in this decision to the applicant prilikom prijema u radni odnos uneo popunjavajuci psiho test Cornell index red When receiving employment entered filling psycho test Cornell index row broj 42 netacan podatak da nikada nije trazio savet od specijaliste za nervne 42 the number of incorrect information that has never sought advice from specialists in the nerve bolesti dok je od strane FGP Rekord utvrdjeno da je on evidentirani pacijent While the disease is determined by the FGP Record that he recorded the patient Zavoda za mentalno zdravje od 1973 godine. nstitute for Mental Health since 1973. Ovakvo obrazlozenje je manjkavo jer Such an explanation is imperfect because Cornel index je spiho test koji ne zahteva tacne odgovore, jer se testira > Cornel index is spiho test that does not require exact answers, because the testlicnost, a to nisu zvanicni kadrovski podaci. Personality, and are not official personnel information. Pored toga u ovome dokumentu se In addition to this document vidi tendencija da se podnosilca prijave kompromituje u FGP Rekord kao navodni See a tendency to compromise the application podnosilca in FGP Record as alleged psihijatrijski slucaj. Psychiatric case. Cinjenica da neko ide kod psihijatra ili neurologa ne The fact that someone goes to a psychiatrist and neurologists do not moze biti razloga za takvu meru. May be a reason for such a measure. A i sam D.Tomic se obracao psihijatru . And I D. Tomic addressed psychiatrist. Ova This smena je imala za cilj da kazni podnosioca prijave..Zatim, protiv podnosioc a is aimed to punish the applicant Then, against the applicant and prijave isti je pokrenuo prekrsajni postupak pred sudijom za prekrsaje Opstine > Application is run the same offense proceedings before a magistrate Communities Rakovica , II -Up.tacka br.1613/77 navodno zbog prenosenja glasina, laznih Rakovica, II-Up.tacka br.1613/77 allegedly due to transferring the rumors, false vesti, izazivanja revolta i neraspolozenja radnika zaposlenih u navedenoj News, inciting revolt and the indisposition of workers employed in the above firmi. Companies. Kriticku analizu poslovanja firme D.Tomic je podveo pod verbalni delikt. Critical analysis of the business firm D. Tomic podveo under verbal offenses. Imenovani je isto tako sazvao skup zaposlenih FGP Rekord od nekoliko stotina Designated is also convened a meeting of employees FGP Record of several hundred zaposlenih na kome je procitao medicinsku dokumentaciju podnosioca prijave Employees who read the medical documentation of the applicant koju je dobio od Zavoda za mentalno zdravlje ,koja je bila lazna,vrlo > That is received from the Office of Mental Health, which was false, it poverljive prirode, tvrdeci da je isti neuracunljiv dusevni bolesnik. > Confidential, claiming that the same incompetent mental patient. I na taj And this nacin istoga iskompromitovao i naneo mu stetu u radnoj organizaciju. Po Iskompromitovao same way and did his damage in the labor organization. By

napustanju radnog odnosa u FGP Rekord, D.Tomic je nastavio da diskrimnise i Leaving employment in the FGP Record, D. Tomic, and continued to diskriminise uskracuje prava njegove supruge  Aleksandre Pesic Krsmanovic u to vreme > Denied the right of his wife Alexandra Pesic Krsmanovic at this time  zaposlene u istom preduzecu.  Isti je nastavio da ucestvuje u uskracivanja  Employees in the same company. The same continued to participate in denied 

prava podnosioca sve do pada vlasti SPS. Rights of the applicant until the fall of the government of the SPS. A sve iz razloga sto su D.Tomic i And all because they Tomic and D. podnosilac prijave bili politicki neistomisljenici. Applicant were political opponents. D.Tomic je to radio po D. Tomic did it by nalogu SDB, kasnije je postao predsednik SSRNJ, zatim direktor Jugopetrola, a > Account SDB, later became president of SSRNJ, then director of Jugopetrol, and zatim predsednik skupstine Srbije. > Then president of the Serbian Parliament. Dobio je i nagradu Gramat SPC. Ovih dana je He was awarded Gramat SOC. These days, the se saznalo za zloupotrebe D.Tomica i nezakonite finansijske transakcije i Is known to abuse D. Tomic and illegal financial transactions and bogacenje. Enrichment. Dragan Tomic je u sprezi sa Miroslavom Miskovicem ,koji je progonio svoga zemljaka Mlisava Zivanovica iz zajednickog rodnog sela Bosnjane, drzao ga je 15 godina normalnog u ludnici. Miskovic je takodje progonio i Krsmanovica,.

Navedenim radnjama Dragan Tomic je izvrsio krivicna dela prema podnosiocu: The above actions, Dragan Tomic made criminal offenses by the applicant: cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1,cl.86;cl.92, tacka 1i 3; cl.93 tacka 1;clann 94 Cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1, cl.86, cl.92, item 1i 3; cl.93 item 1; clann 94 clan 242,tacka 1; KZS. Article 242, paragraph 1; KZS.

Tomislav Krsmanović 1 mars 2010 godine, Pokret za zaštitu ljudskih prava, predsednik Tel.3511829;Mob.tel-064-3095176; Pokret@eunet.yu, www.tomislavkrsmanovic.com

POSREDNIČKOM VEĆU SRPSKE VIKIPEDIJE

U odgovor na širu inicijativu u građanstvu Srbije, grupa eminentnih javnih poslenika iz Beograda (Mihajlo Mihajlov, publicista i profesor univerziteta, tel. email adresa; dr.Ljuba Protić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, direktor Zavoda za obrazovanje Srbije,tel.; dr.Jasna Jovanović, lekar-psihijatar, tel.; Saša Srećković, Kustos Etnološkog muzeja u Beogradu, tel.; dr.Obren Cicović, psiholog, profesor univerziteta, tel.;dr.Srdja Cvetković, stručni saradnik Instituta za istoriju, tel., email ), je 4.2.2010 godine podnela formalan zahtev UREDNIŠTVU ENCIKLOPEDIJE WIKIPEDIJA, da Tomislava Krsmanovića uvrsti na stranice Vikipedije. U ovome Zahtevu usaglašenom sa kriterijumima i pravilma ponašanja na Vikipediji, je dato argumentovano obrazloženje : da je Tomislav Krsmanović poznati borac za ljudska prava i prosvetitelj, koji je prisutan na sceni još od početka 1970-ih godina, da je 1975 osnovao prvi neformalni jugosovenski odbor za ljudska prava, da je stavio na dnevni red, obznanio i delimično predupredio zloupotrebu psihijatrije u političke svrhe, proučavao je vanpravne instrumente političe represije, stavio 1992 godine na dnevni red zaplenu devizne štednje, da je osnivao odbora, opozicione skupine, inicirao peticije, branio mnoge žrtzve progona, učestvovao na drastično neravnopravnim višestranačkim izborima, da je zbog toga bio žrtva višedecenijskih progona. Navedene su njegove publikovane knjige, objavljeni brojni naučni članci u pojedinim časopisima, istaknuto je da je dobitnik značajnih priznanja. Na kraju su podnosioci ZAHTEVA podvukli značajan doprinos Krsmanovića demokratskoj transformaciji Srbije, ističući njegov samopregoran rad u krajnje teškim uslovima, te predložili da Vikpedia usvoji njihov ZAHTEV. Ovi podneti detaljni podaci su poduprti priloženim neoborivim jasno proverljivim dokazima, sa 85 referenci, poziva na dokumente, sa brojnim linkoviam direktno povezanim sa autentičnim izvorima. Profesionalni webmaster Zoran Dimitrijević je tehnički usaglašavao svaki zahtev korisnika ( urednika) Vikipedije. Uprkos ovakvog rigoroznog enciklopedijskog postupka i obrazloženja, poduprtog neoborivim logičkim argumentima ,dokazima i dokumentacijom, Vikipedija je ZAHTEV neosnovano odbacila 27 februara, pribegavajući većinskom nadglasavanju. Za ovakvu odluku su davana sledeća objašnjenja ( ovde se navode samo neka, u daljem Obrazloženju će biti predstavljen iscrpan spisak), koja nisu logički i činjenično utemeljena, povrh svega su neučtiva, i nisu u skladu sa pravilima lepog ponašanja na Vikpediji: Samopromocija je uvijek kada neko napiše članak o samom sebi, ili o organizaciji čiji je član.Slaven Kosanović {razgovor} ( tvrdi da sam ja napisao članak o samom sebi, a isti potpisalo 7 eminentnih javnih poslenika, sa brojevima telefona, email adresama, može se proveriti); Šta je ovo, pobogu? --Sly-ah (razgovor); Ja samo mogu da kažem da je ovo slučaj za moju struku.,--Sly-ah (razgovor-Zovite policiju; Krsmanoviću, da li vi to urednike Vikipedije nazivate kriminalcima?--Jagoda (Ja nikada nikoga od urednika nisam nazivao kriminalcem); Krsmanoviću, moguće da su tekst napisali drugi, ali ste ga vi POSTAVILI na Vikipediju. To je, jednostavno rečeno, samopromocija.( što je potpuno netačno, je je tekst postavio na Vikipediju Zoran Dimitrijevic, webmaster , vidi se odakle je stigla poruka); onda su prešli na TI, per tu-Već sam ti ovo negde objasnila, ali aj opet-Jagoda--Sly-ah (razgovor). Da bi zatim prešli na otvorene uvrede: "svevišnji" Bog njegova Visost Tomislav Krsmanović, psihotičar, paranoičar ( na delu je krivičnio delo, stvar je predata advokatu), sumnjivo, nepismeno, nerelevantno, itd. U porukama kojima su osporavali tekst, nikada nije dat odgovor : u čemu su precizni nedostaci, šta činiti, nego su isticane uopštene fraze-samopromocija, itd. Na delu je cenzura. U čemu je problem? U tome što se trideset i više godina dosledno i uporno borim za prava svoga naroda. Takav stav i angažovanje smetao je režimu Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića, a naročito smeta onim snagama mraka koje van struktura zvanične vlasti piju krv narodu Srbije, podlo iz podzemlja ruše državu Srbiju, i posebno pojedinim krugovima u međunarodnoj zajednici koji ovde ohrabruju i jačaju mafijaštvo tajkunstvo.( Sa jasnim ciljem: jaka mafija- slaba nacija, slaba država, iznuren narod nema snage da brani teritorije, da privređuje i da se rasplođava). Moj jasan i odlučan stav prema ovim pitanjima, smetao je i smeta pojedincima u tajkunskim strukturama, i njihovim saradnicima, koji svim silama, ne libeći se otvorenog nasilja, nasrću na moju ličnu bezbednost i imovinsku sigurnost, na moja neprikosnovena zakonska prava, žele tako da me obespomoće, liše resursa, vremena, energije. Sprovode nada mnom medijsku blokadu, oprave smetnje smetnje u publikovanju knjiga, javnih nastupa, šire gnusne laži i intrige, da bi me tako oscrnili u javnost kao borca za pravdu i istinu. Misle da me lažima mogu lišiti moga lika, stvoriti o meni predstavu javnosti koja će potrt sve ono što sam činiodecenijama.

Zato njima smeta moje postavljanje na Vikipediji.

A u isto vreme tamo se na Vikipediji promovišu brojni pojedinci kao relevantni, zaslužni građani , kojima je ustvari mesto iza rešetaka, neki su mene lično progonili, npr. Dragan Tomić ( sa nadimkom Šeik od Jugopetrol), Miroslav Mišković ‘’ latifundista’’, koji je stekao imovinu na nezakoni način, progonio je nevine ljude, npr. svoga zemljaka Milisava Žvanovića ( oba iz istoga selja Bošnjane, kod Kruševca, koga je držao 14 godina u Centralnom zatvoru u Beogradu, Vrhovni sud Vojvodine, Posl. br.KŽ 954/76, od 4.XI.1976 godine Novi Sad, Uvid u dosije u SDB, Uvid u arhivu Poktreta za zaštitu ljudskih prava), svoga zemljaka Radomira Veljkovića, pukovnika JNA koji je bio optužio Tita za sabotažu JNA na Kosovu i a dalmatinskm ostrvima drži već 20 godina u ludnici, iako Veljković ima status ‘’ zatvorenik savesti AI’’.( Okružni sud u Sarajevu, K.br.153/73, dosije u SDB, arhiva Pokreta za zaštitu ludskih prava).

Zahtevam od POSREDNIČKOG VEĆA SRPSKE VIKIPEDIJE da preispita svoju Odluku od 27 februara, da jasno i nedvosmiseno kaže šta treba da učinim, da bi tekst bio prihvaćen..Obaveštavam vas da je toku prikupljanje potpisa za peticiju koju će podupreti više stotina građana Srbije zahtevajući da Vikpedija Srbija postupi shodno načelima ove enciklopedijske ustanove.

U nadi da će te tako postupiti. U suprotnom, biću prinuđen da štitim do kraja svoja prava pred nadležnim organima Vikipedije, u domaćoj i stranoj javnosti, i na svim sudskim i drugim forumima gde se štite zakonitost i poštovaje osnovnih deontoloških načela..


· O B R A Z L O Ž E NJ E

Izražavam moj respekt Wikipediji koja je enciklopedijska institucija koja zagovara vrhunske standarde i profesionalnost u radu, stručnost, objektivnost, uz vrednovanje najrigoroznijih deontoloških načela u obavljanju enciklopedijske delatnosti. Vikipedija naročit značaj pridaje proceni podnetih tekstova, izboru, procedurama provera prihvatljivosti, stručnosti i nepristrasnosti kadrova, sa ciljem da u svome radu podrži ono što je najbolje i najvrednije. A ova načela se mogu svesti na naučnost, ekspertizu, tj.. na primenu naučnog metoda u svakidašnjem radu. Dakle, suština je pribegavanje naučnom metodu etičnosti, deontologiji Nažalost, navedeni postupci pomenutih pojedinaca poslenika Vikipedije nisu u saglasju sa ovim fundamentalnim načelima Wikipedije, sadržina njihovih poruka više odaje ostrašćene politikante koji svakodnevno defiluju na svakojakim internet balkanskim forumima, a nikako ponderisane naučne saradnike, kakvi bi oni trebali da budu. Tako čineći, oni nanose ozbiljnu štetu ugledu i prestižu ove ustanove. Ubeđen sam da će se uvideti na kraju da to nije bio stav WIKIPEDIJE, nego dalje navedenih pojedinaca, koji su tako čineći flagrantno kršili osnovne principe ove ustanove. Wikipedija nije ničija lična svojina, i niko nema prava da je svojata. Ona je otvorena za svakoga ko ispunjava kriterijume prihvatljivosti.Ovakav stav označava grubu diskvalifikaciju, privatizaciju ove enciklopedije. Počeću od početka: -4 februara je podnet Zahtev -usledili su odgovori poslenika Vikipedije: Šta je ovo, pobogu? Sly-ah (razgovor) 13:32, 20. februar 2010. (CET); Gospodin Krsmanović jest poznati borac za ljudska prava i žrtva bivšeg režima. Trebali bi da imamo članak o njemu. Samo bi trebali mi da ga napišemo, a ne on.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:01, 20. februar 2010. (CET) Na Vikipediji najviše volim kada me neko upozori da je neki glumac, pevač ili borac za ljudska prava "poznat". --Sly-ah (razgovor) 15:12, 20. februar 2010. (CET) Pročitaj onaj tekst o njemu, možda dobiješ ideju. Prije par godina sam pročitao i njegovu autobiografiju na netu. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:28, 20. februar 2010. (CET) ;Ja samo mogu da kažem da je ovo slučaj za moju struku.--Sly-ah (razgovor) 15:42, 20. februar 2010. (CET);Ijao G. Krsmanoviću, da li vi to urednike Vikipedije nazivate kriminalcima?--Jagoda,15:47, 20. februar 2010. (CET) ;Kako god... Poznat, super poznat, ili nepoznat, Inače, za zamjerke na sadržaj i relevantnost su predviđene druge stranica na ovom projektu. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:44, 20. februar 2010. (CET) ;Samopromocija je uvijek kada neko napiše članak o samom sebi, ili o organizaciji čiji je član. -Slaven Kosanović {razgovor} 15:49, 20. februar 2010. (CET) ;Dajte, ljudi, radi se o školskom primeru samopromocije. Imali smo mi sličnih slučajeva u prošlosti (setimo se onog slikara Nikostrata, koji je nekoliko meseci revnosno doprinosio na Vikipediji sve dok nije ostvario unapred zadati cilj - članak o sebi na Vikipediji koji je on lično napisao, e da bi nakon kratkog vremena netragom nestao sa Vikipedije), pa opet nismo izvukli nikakvu pouku.;Gospodine Krsmanoviću, moguće da su tekst napisali drugi, ali ste ga vi POSTAVILI na Vikipediju. To je, jednostavno rečeno, samopromocija.--Sly-ah (razgovor) 16:14, 20. februar 2010. (CET);Sly-ah (razgovor) 16:21, 20. februar 2010. (CET) OK. Idemo ovako., ali moram opet da kažem da se na Vikipediji obeshrabljuje pisanje članaka o samom sebi ili organizaciji čiji je neko član (preduzeće, pol. stranka, nevladina org., itd). Slaven Kosanović {razgovor} 16:23, 20. februar 2010. (CET) ;Ovo je ludilo. Ti, Slavene, predlažeš autoru članka o samom sebi da ga "iskleše" i da "izbaci nerelevantne stvari". Da li to znači da je Vikipedija digla ruke od "obeshrabrivanje pisanja članaka o samom sebi ..."?--Sly-ah (razgovor) 16:27, 20. februar 2010. (CET); Aaa, dobro onda. Krivo mi je što izgubih vreme na dokazivanju da je ovaj članak samopromocija, umesto da sam poradio na članku o sebi.Sly-ah (razgovor) 16:43, 20. februar 2010. (CET); Slavene, odgovori mi: U nekoliko izvora postoje tekstovi o meni, odnosno moje biografije. Da li ja smem da okačim te članke na Vikipediju, uz napomenu da to ne bi bili moji članci, već bih ih ja samo postavio na Vikipediju? Sly-ah (razgovor) 17:21, 20. februar 2010. (CET);Vidiš li ti ikakvo glasanje?Sly-ah (razgovor) 17:44, 20. februar 2010. (CET); Zlajo, napiši ti svoju biografiju, a ja ću je okačiti na Vikipediju. Sa sve referencama. I ne, ne zezam se, mrtva sam ozbiljna.Jagoda 19:29, 20. februar 2010. (CET); Šta bi ona trebalo da znači osim da nazivate sve nas ovde kriminalcima, koji cenzurišu vaš CV na Vikipediji? --Jagoda19:29, 20. februar 2010. (CET); Dakle, dokažite da ste relevantni, pa možemo da razgovaramo daljeJagoda19:38, 20. februar 2010. (CET) Zlajo, siguran sam da znaš gdje se nalazi stranica za predlaganje članaka za brisanje. Ustvari jesu. Predlažu da se takvi članci predlože za brisanje na odgovarajućoj stranici, te da se o tome odluči putem glasanja. Slaven Kosanović {razgovor} 19:41, 20. februar 2010. (CET);Mislim da Zlaja i ja znamo vrlo dobro kako to izgleda kad tebi neko testira živce. Baš zato ne želim da se više uplićem mnogo u beskonačne i jalove rasprave.Jagoda 20:07, 20. februar 2010. (CET) Pa ništa, onda uživaj. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:11, 20. februar 2010. (CET) ;Of course I will... Jagoda 23, 20. februar 2010. (CET) ;Zlajo, siguran sam da znaš gdje se nalazi stranica za predlaganje članaka za brisanje“ Evo, ja sam stavila članak na glasanje. Ko da je bitno ko će ga staviti ( Pitanje: Na šta Jagoda misli da joj se stavi, neka takve aluzije pravi van Vikipedije)... Eto, idite na glasanje i glasajte. A možete i tamo da komentarišete.Jagoda ,20:45, 20. februar 2010. (CET);I da, zaboravih Ćiku koji me uverava da je čovek poznat. I da je njegovu biografiju pročitao onomad na netu. Po tom kriterijumu srpska Vikipedija bi mogla da ima nekoliko miliona članaka.Da skratimo priču, Jagoda je stavila članak za glasanje, pa svi imamo šansu da glasamo i da se "očitujemo". Baš me interesuje da li sam bio u pravu.--Sly-ah (razgovor) 21:06, 20. februar 2010. (CET); Mogao bih i ja da napišem članak o rok-grupi (ustvari, nju primitivs) koju sam osnovao u gimnazijskim danima i koja je u istoriji eks-ju roka ostala zapamćena po tome što nije imala ni jedan nastup, ali ne pada mi na pamet da koristim Njiki za ono čemu ne služi. Možda ovo i nije samopromocija, ali činjenica da je napisao onaj o kome se u članku govori, bitno menja stvar. Pera Kojot Šta je, bre??? 11:45, 21. februar 2010. (CET) vaš naporan ton, spasite vašu čast u istoriji Vikpedije ostaćete poznati po nečuvenoj ingnorantnosti, nekolegijalnosti, kampanjstvu i samopromociji.," svevišnji, Bog, visost Tomislav , ne znate, pokazali ste psihozu, paranoju, zamenjujete teze, sumnjamo u istinitost, za svaku rečenicu treba da date dokaze, niste dali jasne i dostupne izvore, određuje se konsenzusom, respektujte ishod glasanja, želm vam brz oporavak Kašter (разговор) 17:29, 27. фебруар 2010. (CET).

Ove zamerke se mogu svrstati u nekoliko grupa: 1.samopromocija 2.netačni podaci, neistine, nedovoljnost dokaza 3.nerelavantnost, bez značaja, nepoznat, bez težine 4.neučtiv 5.psihotičan, paranoičan 6.naučni metod, način odlučivanja glasanjem 7. tehničk neprihvatljivio za enciklopedijui 8. savet da oporavim svoje organsko zdavlje

Odgovoriču na svaku od ovih opaski:

1.SAMOPROMOCIJA.

Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA što se uporno ponavlja, uprkos očiglednih dokaza, ističem ponovo da SAMO znači, da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge. Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba, imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije). Ja sam samo koncipirao članak, dao detalje , i drugi stoje iza tačnosti podataka, ne samo ja..Ne želim da dajem komentare na mišljenje da ne znam šta je pojam SAMOPROMOCIJA, jer je to neozbiljno. Još je neozbiljnija tvrdnja da sam ja tehnički sam stavio tekst na Vikipediju, to uopšte nije bitno, to je tehničko pitanje, ne treba mešati zanatske( vojničke) radnje i projektantske realizacije. Tekst je stavio na vikipediju plaćeni vebmaster Zoran Dimitrijević pošto ja to ne umem da radim.( Evo njegov telefon..). 2.NETAČNI PODACI, NEISTINE, NEDOVOLJNOST DOKAZA. Biografski podaci sa referencama kojih ima 85 , dokumenta, svedoci, brojni linkovi, su dovoljan dokazi , pročitajmo reči eminentnih svetskih, nobelovaca, profesora univerziteta, naučnika,.priložena dokumenta, skoro svaka rečenica ima svoj dokaz, ukoliko bih dao za svaku reč dokaz, što mogu, da li bi to Srpska Vikipedija na kraju ipak prihvatila? 3.NERELEVANTNOST, NEPOZNATOST. Ja sam počeo moju borbu još 1975, postao sam poznat u svetu jer sam stavio na dnevni red, obznanio,i u nečemu sprečio ZLOUPOTREBU PSIHIJATRIJE U POLITIČKE SVRHE ( MIHAJLO MIHAJLOV, SVETSKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, SANU, AMERIČKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, itd), o meni su pisala strana medija, intervenisale međunarodne organizacije, dobijao sam priznanja ( vidi www.isil.org-Bruce Evoy memorial Award-eminentni američki naučnici, nobelovci, kažu za mene da sam podržavan širom sveta), pokrenuo sam val disidencije, osnivao NVO, odbore, stranke, stavio na dnevni red početkom 1990-ih ZAPLENU DEVIZNE ŠTEDNJE, pisac naučnih članaka, knjiga, itd ( videti predloženi tekst i reference na Vikpediji). Ima jedna druga činjenica, ja sam decenijama bio pod medijskom blokadom, što na neki način traje, ovde je carevala MPP( moralno politilčka podobnost) koja još vek ostaje na neki način, stvorena je u mnogo čemu panorama LAŽNIH VREDNOSTI, LAŽNIH ELITA. Mnogi žele da znaju o meni više, kako zemlji, tako i van nje. Taj momak koji kaže da bi onda trebalo staviti na Vikipediju više miliona građana Srbije, mene dakle svrstava u nekoga ravnog po svojim zaslugama milionima običnih građana Srbije. Za ova cinizam nemam komentara, neki od mojih saboraca su sada lideri Srbije, (mene politika ne interesuje)..ONI KAŽU DA SAM JA DOPRINEO RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI ( videti reference i izvore teksta na Vikipediji). Dotični momak kaže da bi i on mogao staviti svoju biografiju na Vikipediju, neka izvoli neka kaže svoje zasluge.? 4.NEUČTIVOST. Izvolite navesti tekst, reči koje su dokaz da sam bio neučtiv? . Ja imam 74 godine, prema svakome sam učtiv, svakoga poštujem..Očekujem od Vas jasne dokaze da sam prema bilo kome tamo bio neučtiv? Ako je racionalan apel da se ispoštuju moja prava, neko od vas doživeo kao neučtivost, to je klasično ostrašćeno odbranaštvo. Vikipedija zagovara korektan odnos, diskusije smirenih intelektualaca, nadmoć argumenata. Umesto toga, ja sam doživeo uvrede, za šta dajem jasne i nedovsmislene dokaze: da sam paranoičan, psihotičan, lažov, nestručan, prevarant, neznalica, sumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, svevišnji, Bog, Njegova visost, žele brz oporavak, itd itd. Razumeti znači oprostiti, ja vas razumem. Ali imam prav da branm svoje interese od onih koji su usplahireni (razumem zašto, odbranaštvo, ali oni treba da to shvate), i dozvoljavaju sebi da neosvlašćeno posežu za tuđim pravima. 5. PSIHOTIČAN, PARANOIČAN. Ovakvo javno kvalifkovanje nečijeg duševnog zdravlja je po paragrafima KZ Srbije krivično delo, jer se radi o kleveti, uvredi, nedozvoljenm neovlašćenom iznošenju u javnost intimnih podataka o zdravlju koji mogu naneti ozbiljnu štetu ugledu, pshoza je vrlo teško duševno oboljenje Imam dokaz, ovo se ne prašta, advokat ispituje dosije. Molim nadležne u Vikipediji da mi daju precizne signaletičke podatke o navedenoj osobi, ili će to ići preko suda? 6 . .MANJKAVOST PRIMENJENOG NAUČNOG METODA, NAČIN ODLUČIVANJA GLASANJEM. Ovoga puta se postavlja pitanje validnosti obavljenih procena u vezi moga teksta za Vikiopediju. Dakle, suština je nepribegavanje naučnom metodu. A naučni metod, između ostaloga, podrazumeva objektivnost merenja, sveobuhvatnost i kontinuelnost. Naučni metod suštinski naznačava da, ukoliko je ispoštovan u naučnom radu ( a procena podnetih tekstova Vikipediji je naučni rad par excellence), svi istraživači ( korisnici, oni koji procenjuju), moraju doći do istoga rezultata. Jer istina je jedna. Kao naučni radnik predočavam korisnicima ( koji su procenjivali moj tekst), da su očigledno postojali različiti rezultati u proceni mojih vikipedijskih podataka. Jedni ih kvalifikuju različitim nazivnicima, koje bih mogao svrstati pod neispunjavanje standarda prihvatljivosti na Vikipediji, drugi imaju manje ili više suprotna viđenja. Ovakve razlike u proceni su dokaz da nije primenjen naučni metod, jer da je bio primenjen, došlo bi se do istoga rezultata. Iako postoje značajne razlike između primene naučnog metoda u egzaktnim naukama i društvenim ( Vikipedija je društvena oblast), postoje ista načela: ISTINA JE JEDNA. O čemu se ovde radi? Zašto je tako? Očigledno je dakle da procenjivanje ne podleže verifikaciji uz primenu naučnog metoda, jer je ISTINA JEDNA, nalazi procenjivača su različiti. Ovome može biti više razloga: korisnici koji su procenjivali se nisu dovoljno posvetili zadatku, jer je podneta materija vrlo složena, obuhvata čitavo naše društvo, i šire, vrlo interdisciplinarnog karaktera ( politika, pravo, istorija, i još mnogo čega), zahteva vreme i proučavanje da se u nju pronikne. Dakle, smatram da nije ispunjen ovaj uslov: sveobuhvatnost i kontinuelnost. A ima i još nečega: objektivnost, ili neobjektivnost. Jer su se čuli ostrašćeni poklici: NA GLASANJE, na kraju je većinskim glasanjem odlučeno da zahev bude odbačen. Bilo je onih koj su bili protiv brisanja.Dake nije bilo konsenzusa, jer konsenzus znači JEDNOGLASNO. U nauci nema glasanja, preglasavanja, majorizacije, istina i argumenti se ne preglasavaju u nauci, nego se jedino dolazi do istine, ako ima razlika u nalazima naučnih radnika, oni moraju isterati istinu na videlo kroz sučeljavanja mišljenja, dok se ne dođe do činjenica. Dakle, mora postojati konsenzus. Koga očigledno ovoga puta nije bilo. Glasa se u skupštini , svako navija za sebe, tamo se vređaju, prepiru, prete, tu nema govora o objektivnosti. Vikipedja nije politilčka institucija gde se sprovodi glasanje, majorizacija, nego gde treba da odnese prevagu NAUČNA ISTINA, to treba da bude delo smirenih nepristrasnih i objektivnih intelektualaca, a to znači svi moraju doći do istoga NALAZA, konsenzusa. Glasanje na Vikipediji u ovakvom kontekstu, bez konsenzusa, postavlja još neka pitanja: ko su korisnici ( glasači) koji glasaju, koliko ih ima, da li su oni objektivni ( neki su iz Srbije, ili Mađarske, Kanade, Prištine, Sarajeva, itd, nažalost živimo u vreme političke ostrašćenosti, etničkih , verskih i političkih loših procena, pogotovu na Balkanu), stručni, dobronamerni. Da li je uzorak procenjivača reprezentativan što se tiče etničkih, verskih i političkih opredeljenja? A kada spomenem uzorak po ovim kriterijumima, automatski anuliram naučnost procena na Vikipediji. Onda se može govoriti o klanovima istomišljenika, lobiranju, nenaučnim borbama za majorizaciju u glasanju. Neko spomenu demokratiju, ovo nema veze sa demokratijom u tom uskom smislu, ovo je NEPOŠTOVANJE NAUČNOG METODA. Ovde ima nešto drugo što zbunjuje procenjivače/korisnike: ovde su postojali,i još uvek postoje: tabu teme ( ova tema koju ja stavljam na Vikpediju je bila decenijama tabu, još je uvek na neki način, to mnogima smeta, jer ovde nema takvog pristupa ljudskim pravima ).Postoje i tabu ličnosti, iste ličnosti se obrću na TV, u medjima, izdavačima, javnim tribinama, ja sam još uvek zbog takve izolacije nedovoljno poznat u zemlji. Neobjektivnost se ogleda i u predstavljanju na Vikipediji osobama koje to nikako ne zalužuju, koje su krišle zakon, koje su se ogrešile o načela ljudskosti . A u isto vreme su odbačeni vrlo značajni i poznati pojedinci. Tako nešto na Vikipediji je jednostavno nedopustivo, i zaslužuje da se o tome raspravlja uz uvid javnosti. Dakel zahtevam sučeljavanje argumenata, da se dođe ŠTO PRE do prihvatljivog teksta. Zahteva se da izbacim iz teksta podatke o žrtvama moje porodice u Srebrenici u I I Svetskm ratu? Zašto? Vikipedija vrvi biogfrafijama pojedinaca koji su se ogresili o zakon i načela ljudskosti. Znam ih mnogo.Ako zatreba javnost će sve saznati, obavestiću nadležne u Vikpediji. Jedan od njih je Dragan Tomić, na Vikpediji je njegova Biografija, navodno značajan političar, dalje su podaci o njemu. Vikipedija dakle promoviše prekršioce zakona, kriminalce.Jedan od njh je i Miroslav Misković, imam detaljne podatke za mnoge druge. Ako zatreba sve će biti u javnosti. Evo argumentovanih podataka o Draganu Tomiću: PRVI OPSTINSKI SUD KRIVICNA PRIJAVA. Podnosilac prijave: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd protiv.Dragana Tomica, Katiceva 2, Beograd OBRAZLOZENJE , sto je Dragan Tomic kao Direktor Marketinga FGP Rekord podnosioca ove prijave , 1977 godine kao sefa sluzbe marketinga u istome , smenio i rasporedio na nize radno mesto neosnovano,.i pritiscima ga prisilio da napusti radnu organizaciju, a zatim protiv njega pokrenuo sudsko gonjenje , i na skupu zaposlenih FGP Rekord 1977 godine, pred nekoliko stotina zaposlenih FGP Rekord kazao za njega da je neuracunljiv dusevni bolesnik i obznanio netacnu Zavoda za mentalno zdravlje.Naime, podnosilac prijave je kao sef sluzbe ukazao da FGP Rekord gubi pozicije na trzistu a u korist firmi iz Slovenije i Hrvatske, i objasnio razloge i predlozio mere, sa najboljom namerom da pomogne firmi i njenim rukovodiocima, zbog cega je Dragan Tomic povredjen ukazivanjem na istinu , protiv podnosioca prijave istoga na nezakonit nacin smenio Odlukom br. 91/LVI-1 od 15.3.1977 91/LVI-1 of 15/3/1977 godine, pozivajuci se na njegov navodni nepostojeci propust pri testiranju prilikom zaposljavanja. Naime ustvrdjeno je u ovoj Odluci da podnosilac prijave prilikom prijema u radni odnos uneo popunjavajuci psiho test Cornell index red broj 42 netacan podatak da nikada nije trazio savet od specijaliste za nervne nervne bolesti dok je od strane FGP Rekord utvrdjeno da je on evidentirani pacijent Zavoda za mentalno zdravje od 1973 godine. Ovakvo obrazlozenje je manjkavo jer Cornel index je spiho test koji ne zahteva tacne odgovore, jer se testira a to nisu zvanicni kadrovski podaci. Pored toga u ovome dokumentu se vidi tendencija da se podnosilca prijave kompromituje u FGP Rekord kao psihijatrijski slucaj.Cinjenica da neko ide kod psihijatra ili neurologa ne moze biti razlog za takvu meru. A i sam D.Tomic se obracao psihijatru . Ova smena je imala za cilj da kazni podnosioca prijave..Zatim, protiv podnosioc a prijave isti je pokrenuo prekrsajni postupak pred sudijom za prekrsaje Opstine II -Up.tacka br.1613/77 navodno zbog prenosenja glasina, laznih Rakovica, II-Up.tacka br.1613/77 vesti, izazivanja revolta i neraspolozenja radnika zaposlenih u navedenoj Kriticku analizu poslovanja firme D.Tomic je podveo pod verbalni delikt. Imenovani je isto tako sazvao skup zaposlenih FGP Rekord od nekoliko stotina zaposlenih na kome je procitao medicinsku dokumentaciju podnosioca prijave koju je dobio od Zavoda za mentalno zdravlje, koja je bila lazna,vrlo poverljive prirode, tvrdeci da je isti neuracunljiv dusevni bolesnik.I na taj nacin istoga iskompromitovao i naneo mu stetu u radnoj organizaciju. Po napustanju radnog odnosa u FGP Rekord, D.Tomic je nastavio da diskrimnise i diskriminise uskracuje prava njegove supruge Aleksandre Pesic Krsmanovic u to zaposlene u istom preduzecu. Isti je nastavio da ucestvuje u uskracivanja prava podnosioca sve do pada vlasti SPS. A sve iz razloga sto su D.Tomic i podnosilac prijave bili politicki neistomisljenici. D.Tomic je to radio po nalogu SDB, kasnije je postao predsednik SSRNJ, zatim direktor Jugopetrola, a zatim predsednik skupstine Srbije.. Dobio je i nagradu Gramat SPC. Ovih dana je e saznalo za zloupotrebe D.Tomica i nezakonite finansijske transakcije i bogacenje. Dragan Tomic je u sprezi sa Miroslavom Miskovicem , koji je progonio svoga zemljaka Milisava Zivanovica iz zajednickog rodnog sela Bosnjane, drzao ga je 15 godina normalnog u ludnici. Miskovic je takodje progonio i Krsmanovica,. Navedenim radnjama Dragan Tomic je izvrsio krivicna dela prema podnosiocu: : cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1,cl.86;cl.92, tacka 1i 3; cl.93 tacka 1;clann 94 Cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1, cl.86, cl.92, item 1i 3; cl.93 item 1; clann 94 clan 242,tacka 1; KZS. 7. TEHNIČKI NEPRILAGODĐENO ZAHTEVIMA ENCIKLOPEDIJE

Ovu primedbu sam u potpunosti prihvatio, vrlo kvalifikovan webmaster je sve št je bilo potrebnmo učinio da izađe u susret opravdanim primedbma.

. 8. SAVET DA OPORAVIM SVOJE ORGANSKO ZDRAVLJE.

Ovakve opaske su neobične, i znak su velke ostrašćenosti i odbranaštva, u svojoj biti su vrlo neučtive, i zlonamerne.Nažalost, to je psihološki i moralni profil pojedinih poslenika na Vikipediji.

Dakle, da zaključim: na delu je cenzura, zahtevam MOMENTALNO preispitivanje odluke, ukoliko Vikipedija ima predloge korekcije, neka izvoli da ih saopšti precizno i jasno? U međuvremen ću maksimalno obavestiti sve nadležne instance u Wikipediji, javnost, medija, organizacije, od korisnka Kašter zahtevam da odmah obriše iz Vikipedije inkriminisani tekst o mome duševnom zdravlju da mi za to da dokaze, pod pretnjom utuženja?

U nadi da će Vikipedija ispoštovati deontološka načela, pravila ponašanja Vikipedije, i u komunikaciji sa mnom dovesti NAJHITNIJE dosije do pravičnog ishoda.

Tomislav Krsmanović


Predlog[уреди | уреди извор]

Господине Крсмановићу, ја бих вам препоручио слиједеће. Када се чланак обрише, да ја лично напишем краћи чланак о вама, по независним информацијама које су ми доступне. На основи тога би се касније чланак могао проширити по потреби. Тиме би се највећа замјерка отклонила, то јест тврдња да сте ви сами писали чланак о себи, што се обично сматра недопустивим. Видјећемо шта ће остали да кажу о овом приједлогу и да ли су заинтересирани. Ако не буде реакције, чланак ће бити ионако обрисан, а ја ћу написати нови, само у кратким цртама. Поздрав и желим вам све најбоље. --Мирослав Ћика (разговор) 17:38, 1. март 2010. (CET)[одговори]


Поштовани господине Ћика, Хвала на Вашој разумној поруци. Ја се слажем са Вашим предлогом, али под условом, да прво погледам текст. Уједно да се сложите да би се касније чланак могао проширити по потреби, разуме се у договору са Вама и Вашим сарадницима, сходно правилима Википедије.Шта Вама ја дугујем за узврат за ту услугу? Искрен поздрав Томислав Крсмановић

Господине Крсмановићу, овдје радимо на слиједећи начин. Један почне, други допуни, трећи поправи грешку, четврти дода ово, пети оно... Ниједан наш чланак нема једног уредника. Тако да ви ако нешто видите што није истина или је грешка у чланку о вама, једноставно можете то да промијените. Али, то право задржава сваки уредник, не само ја или ви. Нико не може да каже: ово је само мој чланак. Не. У тренутку кад напишете текст овдје, предали сте га бесплатно свима, да га уређују даље. Таква су правила википедије. Дакле, свако може да се пријави и да уређује чланак о вама или о било чему другоме. Сама википедија подлијеже законима САД, тако да било какве легалне акције имају јако слабе шансе за успјех. Шта мени дугујете? Ништа. Једном сам прочитао вашу књигу коју сте бесплатно објавили на интернету. То ми је довољна плата. Сви ми овдје радимо бесплатно, са циљем проширења свеукупног људског знања, и да оно буде доступно свима. --Мирослав Ћика (разговор) 20:59, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Ja bih samo da podsetim Ćiku, i da kažem g. Krsmanoviću. Osobe o kojima postoje članci na Vikipediji nemaju ama baš nikakvu kontrolu nad istima, stoga ne bi bilo u redu da to pravo dajemo g. Krsmanoviću. Članci na Vikipediji, kad se postave, postaju vlasništvo Vikipedije, tako da u budućnosti, može da se desi g. Krsmanoviću da s eu članak o vama unese neki podatak koji se vama ne sviđa, međutim, ako je taj podatak validno referenciran, nećete imati nikakvo pravo da ga izbacite. Zato apelujem na vas, dobro razmislite pre nego što se upustite u avanturu postavljanja članka o sebi na Vikipediji. --Јагода испеци па реци 19:12, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Ево нешто сам ја написао у новом чланку Томислав Крсмановић. Најискреније вас молим да се обратите некоме ко познаје ваш рад за веће допуне чланка, а да се ви лично ограничите на исправке грешака и мање интервенције. Треба нам и година рођења и мјесто рођења, то можете сами додати. Уколико поновно дођемо у ситуацију да већина људи сумња да сте већину текста написали ви, нећу моћи ништа да урадим, па вам зато дајем ове савјете. Све најбоље вам желим. --Мирослав Ћика (разговор) 21:13, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Ćiko, molim te, pa zar je tebi potrebno govoriti da blogovi i forumi NISU reference? I to ni manje ni više nego forum Burek! Takođe, ovaj članak sadrži neke vrlo kontroverzne izjave, tako da ih treba referencirati. Kao npr. onaj deo o zloupotrebi psihijatrije u SFRJ i da je Jugoslavija bila pred izbacivanjem iz Svetskog udruženja psihijatara. Članak doduše mnogo bolje izgleda, ali ipak ga treba referencirati unutrašnjim referencama i naravno, NIKAKO forumom Burek i blogovima. --Јагода испеци па реци 22:14, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Слажем се да су референце танке. Требају књиге, часописи и документација. Пошто нисам у Србији, до тога ми је теже доћи. Што се мене тиче, могла би се ставити наљепница траже се извори ако желиш. --Мирослав Ћика (разговор) 22:19, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Ne radi se o tome šta ja želim, meni je da ti pravo kažem, malo postalo neprijatno u celoj ovoj situaciji, jer je očigledno da je g. Krsmanović dosta propatio u životu a sad ispada da ovde nikog nije briga za to. Ali i sam znaš, nisi početnik, da što ne ide, ne ide, i kako treba da izgleda jedan enciklopedijski članak, ovde na Vikipediji. Možda bi g. Krsmanović mogao da obezbedi reference za te tvrdnje i tako napravi članak po pe-esu? --Јагода испеци па реци 22:23, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Statistike posećivanja srpske i susednih vikipedija[уреди | уреди извор]

Koga zanima nek pogleda. [5] --109.93.32.7 (разговор) 13:30, 6. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Gde je to na wikimediji?--Alexmilt (разговор) 20:38, 7. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Имена владика[уреди | уреди извор]

Како да пишемо наслове у чланцима о црквеним великодостојницима? Ево примјера, па се изјасните?

  1. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
  2. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић
  3. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић)
  4. Митрополит Амфилохије
  5. Митрополит Амфилохије Радовић
  6. Митрополит Амфилохије (Радовић)
  7. Амфилохије Радовић
  8. Амфилохије (Радовић)
  9. Владика Амфилохије
  10. Владика Амфилохије Радовић
  11. Владика Амфилохије (Радовић)

Ако се сјетим још које варијанте, додаћу у списак. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:49, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Ово ће можда да ти помогне. --93.87.193.136 (разговор) 20:04, 7. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Знам ја за ово, али правила именовања црквених поглавара су увијек ван општих правила. Тако имамо патријарх српски Иринеј, а не Иринеј Гавриловић. Треба једном засвагда рашчистити како ћемо убудуће писати и имена других владика, јер сада имамо двоструке стандарде. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:12, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Имаш то под насловом "Изузеци", поднаслов "Верски поглавари". Врховни су изузеци, нижи од њих нису. --93.87.193.136 (разговор) 20:16, 7. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Упознат са и са тиме, али ето овдје има да се и нижи великодостојници називају титулама, а неки не. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:21, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Код овог лика којег наводиш, пошто је митрополит а виши од њега је патријарх, пише се име и презиме а не тамо неке комбинације са титулом. --93.87.193.136 (разговор) 20:23, 7. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Не односи се ово само на митрополита Амфилохија, него на писање имена свих владика. Ово је само примјер. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:27, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.[одговори]

Уколико су „владике“ (која год титула) највиши чинови у устројству дотичне цркве онда се пише титула у имену чланка, а уколико нису онда се титула не пише. --93.87.193.136 (разговор) 20:31, 7. фебруар 2010. (CET)[одговори]

И ја се мислим исто тако, али ето због двоструких стандарда морам питати мишљење осталих. Причекаћу још мало да видим има ли неко има неке примједбе или другачије мишљење, а ако нема почећу да исправљам наслове чланака. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:38, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.[одговори]

При преименовању обавезно провери да ли дотична титула била највиши чин у време кад је дотични лик вршио служби односно располагао том титулом. --93.87.193.136 (разговор) 20:45, 7. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Вероватно је са енциклопедијског становишта најбоље да буду под насловом облика Амфилохије Радовић где ће на почетку текста бити наведена пуна титула, а помоћу преусмерења решени и сви остали облици. --Ђорђе Стакић (р) 15:23, 8. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Изузеци би могли бити када име није јединствено, на пример Епископ Јован Илић, мада ако ћемо доследно требало и ту да стоји Јован Илић (епископ). --Ђорђе Стакић (р) 15:26, 8. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Лоши важни чланци[уреди | уреди извор]

Пошто је на политици поменут (не)квалитет чланака, (не)релевантност српске википедије, чисто само да напоменем да су нам лоши (у односу како би требало) чланци: медицина и биологија (стоје тако још од када сам се ја регистровао, пре 4 године), Сахара, физика, свети Сава, Словенија (остале екс-Ју републике варирају од ајд још боже помози до могу бити сјајни), квантна механика, суседне земље Бугарска, Румунија, Албанија и Мађарска, САД, Кина, Турска. Па ако би се из овог родила каква акција, барем од првих 5-6 критичних то би било лепо. -- Bojan  Razgovor  18:57, 9. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Urodio si plodom, Bugari več potpomažu...ma znao sam da su na dežuranju, ali da če tako brzo reagovati, to nisam. --Mile (разговор) 20:42, 9. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Šta je pisac hteo da kaže? -- Bojan  Razgovor  23:35, 9. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Прати... [6] --Mile (разговор) 23:55, 9. фебруар 2010. (CET)[одговори]

To nema nikakve veze sa ovim što sam ja pokrenuo. -- Bojan  Razgovor  23:56, 9. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Француска села[уреди | уреди извор]

Транскрипција француских села је при крају. Остало је да се преведу још 5 департмана од 70 и нешто. Од тих пет, три су полунемачка а два су на Корзици. За полунемачке департмане потребно је комбиновано француско-немачко знање. Ја знам немачки и прошетао сам кроз ова три:

Сада је готово преко 80%. Нека неко ко зна француски баци поглед и преведе шта зна. Онда ће остати још пар непознатих које можемо да рашчистимо у разговору.

За Корзиканце немам идеју, погледајте па видите:

Ајде мало да се ангажујемо. --Alexmilt (разговор) 12:49, 12. фебруар 2010. (CET)[одговори]



Нисам баш сигуран да транскрипција имена насеља у Рајни и Мозелу иде баш тако. Ево, погледај на енглеској Википедији чланакAltkirch, где се у уводној реченици каже да је изговор, односно транскрипција Алкирш (а не Алткирх, како би било са немачког). А ево, нашао сам и овај сајт [7], па ко има времена, нека га проучи.

--Sly-ah (разговор) 14:24, 12. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Mala komplikovanost nemačkog jezika. Književni nemački jezik (Hochdeutsch) jasno govori da se "ch" čita kao "h", međutim još uvek veliki broj ljudi stvari čita i sa "š", a da to u normalnom govoru nije greška iz razloga što se oba razumeju. Nešto od toga se nalazi ovde: [8]. Nekome sa naših prostora je to veoma čudno da se ne pravi razlika između "h" i "š" ali se svakoga dana srećem sa tim. Radimo. --Alexmilt (разговор) 14:51, 12. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ради се о њемачким локализмима. За транскрипцију пак, она не би требало да играју никакву улогу, пошто су њена правила заснована на писаном њемачком. Једино треба видјети која транскрипција важи - са њемачког или француског. --Kašter (разговор) 00:46, 13. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Успели смо да расчистимо. Користи се немачки изговор, евентуално са малим изменама: [9]. Тако да је сада остао још департман Мозел: Корисник:FelixBot/фр/Мозел, где не знамо око 40 назива француског порекла. Значи треба нам неки "Француз" да то растумачи. А што се Корзике тиче колико ја знам написано је да Француз може да прочита, јер су натписи на Корзиканском другчији а то се види када се прошета по другим википедијама. --Alexmilt (разговор) 11:57, 13. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Још 30 у Мозел. :) --Alexmilt (разговор) 12:56, 13. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Шта да се ради у оваквим случајевима: Han-sur-Nied. Ово значи Хан на Ниед (река). --Alexmilt (разговор) 15:46, 12. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Што се Корзике тиче ја сам живео у убеђењу да се ради о корзиканским називима, па зато нико то не уме да прочита. Међутим после нешто изгубљеног времена схватио сам да је у питању Француски. Тако да ми није јасно што то није транскрибовано.--Alexmilt (разговор) 20:51, 12. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Велика помоћ за Мозел: [10] --Alexmilt (разговор) 13:11, 13. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Остало је још 20 у Мозел, ајде нека неко то прочита на Француски. --Alexmilt (разговор) 13:24, 13. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Том приликом када је бот унео француска села, посао је прекинут и није дотеран до краја. Требало би размислити да се процес уношења свих француских села доврши до краја. Једини проблем тада је био транскрипција, похвала за све оне који транскрипцију постојећих чланака приводе крају. --Ђорђе Стакић (р) 00:09, 15. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ostalo je još ovo. Neko ko zna da čita francuski neka dopiše: --Alexmilt (разговор) 00:24, 15. фебруар 2010. (CET)[одговори]

  • Chicourt Шикур
  • Delme Делм
  • Domnon-lès-Dieuze Домнон ле Дјез
  • Failly Фаји
  • Fonteny Фонтни
  • Fontoy Фонтоа
  • Fossieux Фосје
  • Fouligny Фулињи
  • Francaltroff Франкалтроф
  • Gorze Горз
  • Haboudange Абуданж
  • Hagondange Агонданж
  • Hattigny Атињи
  • Hayange Ајанж
  • Heining-lès-Bouzonville : Хајнинг ле Бузонвил
  • Hellering-lès-Fénétrange : Xелеринг ле Фенетранж
  • Henridorff Хенридорф (или Анридорф)
  • Henriville Анривил
  • Ébersviller Еберсвилер

Odlično ljudi, korak po korak napredujemo. Dva su ostala nejasna:

  • Basse-Rentgen =
  • Bousseviller =

Ako neko ima drugi predlog slobodno neka dopiše, pa da razjasnimo.--Alexmilt (разговор) 19:04, 15. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ima još Категорија:Градови у Француској -- Bojan  Razgovor  20:11, 21. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Колико видим има још 47. Да ли је то све? Да ли има нешто са неким ботом или да се све мануелно мења?--Alexmilt (разговор) 20:16, 21. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Та села на слово К уношена су ручно, а не ботом, па из неког разлога нису на списковима за бота. Дакле, мораће ручно да се одраде. --филип ██ 00:08, 22. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Корзиканска села[уреди | уреди извор]

Корзиканска села у Француској су нам последњи проблем у транскибовању овог пројекта:

Ради се највероватније о италијанским именима, а може да се нађе и нешто француско. Требало би да италијанска правила читања преовладавају. Ко зна нека проба: --Alexmilt (разговор) 19:15, 15. фебруар 2010. (CET)[одговори]

  • Biguglia = Бигуља (Бигулья)
  • Bisinchi = Бизинки (Бизинки)
  • Cagnano = Кањано (Каньяно)
  • Calacuccia = Калакуча (Калакучча)
  • Campana (Francja) = Кампана (Француска) (Кампана)
  • Canavaggia = Канавађа (Канаваджа)
  • Carcheto-Brustico = Каркето-Брустико (Каркето-Брустико)
  • Carticasi = Картикази (Картикази)
  • Casamaccioli = Казамачоли (Казамаччоли)
  • Casevecchie = Казевекие (Казевеккье)
  • Castellare-di-Casinca = Кастеларе ди Казинка (Кастелларе-ди-Казинка)
  • Castellare-di-Mercurio = Кастеларе ди Меркурио (Кастелларе-ди-Меркурио)
  • Castiglione = Кастиљоне (Кастильоне)
  • Chiatra = Кјатра (Кьятра)
  • Chisa = Киза (Киза)
  • Corscia = Корша (Корша)
  • Croce = Кроче (Кроче)
  • Crocicchia = Крочикиа (Крочиккья)
  • Ghisonaccia = Гизонача (Гизоначча)
  • Ghisoni = Гизони (Гизони)
  • Giocatojo = Ђокатојо (Джокатойо)
  • Giuncaggio = Ђункађо (Джункаджо)
  • Érone = Ероне (Эроне)

Извор: [11]

Биће да Корзиканци већином говоре француски, а не италијански, поред корзиканског и да су имена села на француском и корзиканском, као што се може видјети на овој слици:
Истина француски називи су прецртани... :) --Славен Косановић {разговор} 19:41, 15. фебруар 2010. (CET)[одговори]
  • Bastelica = Бастелика (Бастелика)
  • Bastelicaccia = Бастеликача (Бастеликачча)
  • Belvédère-Campomoro = Белведер Кампоморо (Бельведер-Кампоморо)
  • Bilia = Билиа (Билья)
  • Bonifacio = Бонифачо (Бонифачо)
  • Calcatoggio = Калкатођо (Калькатоджоио)
  • Campo (Francja) = Кампо (Француска) (Кампо)
  • Cannelle = Канел (Каннель)
  • Carbuccia = Карбуча (Карбучча)
  • Cardo-Torgia = Кардо Торђа (Кардо-Торджа)
  • Cargiaca = Карђака (Карджака)
  • Cargèse = Каржез (Каржез)
  • Coggia = Кођа (Коджа)
  • Cognocoli-Monticchi = Коњоколи-Монтики (Коньоколи-Монтикки)
  • Conca = Конка (Конка)
  • Cristinacce = Кристиначе (Кристиначе)
  • Cuttoli-Corticchiato = Кутоли-Кортикиато (Куттоли-Кортиккьято)
  • Forciolo = Форчоло (Форчоло)
  • Fozzano = Фоцано (Фоццано)
  • Giuncheto = Ђункето (Джункето)
  • Évisa = Евиза (Эвиза)

Извор: [12]

Људи, што се мене тиче, пројекат масовног уноса Француских села се овим завршава. Остало је да се ово провери пошто ја руски знам тек по мало, да се убаци на одговарајућа места и да се убаци. Шта следеће да радим? :) --Alexmilt (разговор) 20:02, 15. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Бета-верзија[уреди | уреди извор]

Зна ли се тачан или приближан датум од када ће се почети примјењивати ова бета-верзија? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:39, 17. фебруар 2010. (CET) с. р.[одговори]

Алфа верзија је у употреби већ скоро 10 година. Па ти види :)--Мирослав Ћика (разговор) 15:02, 18. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Napisala sam novi članak o knjizi "Bogomdana domaćica" koju je napisala Sofi Kinsela, pošto sam primetila da nemate ukratko sadržaj, pa me zanima da li je ovaj članak u redu? posto ste mi prethodni članak pod nazivom Deciji svet ukinuli, zbog izvesnih grešaka. Ovaj put sam se trudila da ne grešim i nadam se da nećete ukinuti i ovaj članak, jer smatram da bi mogao da probudi želju u ljudima da pročitaju ovu knjigu. Da li će članak ostati na vikipediji i da li je dobro napisan, ako nije molim Vas da mi napišete u čemu sam pogrešila kako bih mogla da ispravim te greške. Unapred hvala!

Види остале чланке Википедије, нека буду слични...по облику. Мало стилизације, повезница... --Mile (разговор) 16:40, 18. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Шта је ово, побогу? И то у ГИП-у. --Sly-ah (разговор) 13:32, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Господин Крсмановић јест познати борац за људска права и жртва бившег режима. Требали би да имамо чланак о њему. Само би требали ми да га напишемо, а не он.--Мирослав Ћика (разговор) 15:01, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]


Господин Крсмановић јест познати борац

На Википедији највише волим када ме неко упозори да је неки глумац, певач или борац за људска права "познат". Мање је важно по ком се критеријуму одређује та "познатост" и ко уопште одређује ко је познат а ко није. Битно је да је неко "познат", ма шта то значило.

--Sly-ah (разговор) 15:12, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Прочитај онај текст о њему, можда добијеш идеју. Прије пар година сам прочитао и његову аутобиографију на нету. --Мирослав Ћика (разговор) 15:28, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ne može se govoriti o samopromociji,jer su taj tekst predložili vrlo ugledni pojedinci,imate njihova mena i kontakt adrese,izvolite proveriti. Samopromocija bi bila da sam ja to sam napisao za sebe. Razume se oni su dobili podatke od mene, ali oni stoje iza njih, jer me znaju godinama, neki decenijama. Takođe su dati dokumentovani podaci sa pozivima na izvore koji se mogu precizno proveriti.Ukoliko i dalje opstajete sa SAMOPROMOCIJA navedite u čemu se sastoji i ŠTA ČINITI? To što neki korisnici na Wikipediji imaju takvo mišljenje, to je njihovo privatno mišljenje koje očigledno ne odgovara činjenicama,i u drastičnom je nesaglasju sa demokatskim i etičkim načelima.To bi se moglo svrstati u CENZURA. Sa sličnim obrazloženjem ste neosnovano odbili i POKRET ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA. Kada se radi da nije enciklopedijski napisano, budite ljubazni recite detalje, ŠTA DA ČINIMO?

Ja sam posvetio ceo život borbi za demokratiju, to se zna, i vidi iz teksta. A na Wikipediji se nalaze podaci o asocijalnim osobama koje su nas progonile,o lopovima, zločincima, koje mesto da budu iza rešetaka, vandali se samopromovišu na Wikipediji. I usuđuju se da opstruiraju one koji se bore za zakonitost i demokratiju. SRAMOTA! Mi ćemo to obznaniti. Nećemo dozvoliti da nas tamo cenzurišu kriminalci. Tomislav Krsmanović



Ја само могу да кажем да је ово случај за моју струку.

--Sly-ah (разговор) 15:42, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ijao...
G. Krsmanoviću, da li vi to urednike Vikipedije nazivate kriminalcima?--Јагода испеци па реци 15:47, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Ah, da. Vikipedija nije demokratija. Vikipedija je ENCIKLOPEDIJA.--Јагода испеци па реци 15:50, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Како год... Познат, супер познат, или непознат, чланак није написан енциклопедијски. Иначе, за замјерке на садржај и релевантност су предвиђене друге страница на овом пројекту. --Славен Косановић {разговор} 15:44, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Самопромоција је увијек када неко напише чланак о самом себи, или о организацији чији је члан. Енциклопедијски стил писања је ваљда познат сваком образованом човјеку, а може се погледати било која традиционална енциклопедија, осим других чланака на Википедији, како би се стекао дојам, како то изгледају енциклопедијски чланци..., у овом случају биографије. --Славен Косановић {разговор} 15:49, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Mogu prihvatiti mišljenje da članak nije enciklopedijski napisan, a što se tiče tvrdnje da je samopromocija, ja sam argumentovano dokazao da nije-jer su tekst napisali drugi, a ne ja ( Izvolite proveriti,imate kontakt adrese), dati su izvori podataka koji se mogu neoborivo proveriti. Zato Vas molim da mi navedete konkretno ŠTA DA UČINI WEBMASTER da bi tekst dobio prihvatljivu enciklopedijsku formu? Tomislav Krsmanović


Дајте, људи, ради се о школском примеру самопромоције, само што гдин Крсмановић не зна шта та реч значи. Даље, Ласло сматра да би се о овом чланку требало расправљати, иако су правила Википедије јасна када је у питању третман самопромотивних чланака. Ако сад направимо преседан, пустићемо духа из боце, а онда смо награбусили. Имали смо ми сличних случајева у прошлости (сетимо се оног сликара Никострата, који је неколико месеци ревносно доприносио на Википедији све док није остварио унапред задати циљ - чланак о себи на Википедији који је он лично написао, е да би након кратког времена нетрагом нестао са Википедије), па опет нисмо извукли никакву поуку.

Господине Крсмановићу, могуће да су текст написали други, али сте га ви ПОСТАВИЛИ на Википедију. То је, једноставно речено, самопромоција.

--Sly-ah (разговор) 16:14, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Жељко Тодоровић предлаже да се чланак среди и приведе енциклопедијском стилу. Да ли то значи да чланак остаје?

--Sly-ah (разговор) 16:21, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

ОК. Идемо овако. И ја могу да разумијем да ниси упознат са свим заврзламама (правилима) које су створене кроз вишегодишњи процес кристалисања пројекта на више језика, не само на српском, али морам опет да кажем да се на Википедији обесхрабљује писање чланака о самом себи или организацији чији је неко члан (предузеће, пол. странка, невладина орг., итд). Драго ми је да прихваташ макар дио онога што сам рекао и надам се да ћеш се потрудити да исклешеш чланак тако да ипак добије енциклопедијски стил. На првом мјесту, треба да избациш све мање релевантне податке, јер енциклопедијски чланци нису Цуриццулуми. Вјерујем да ти знаш боље него ја, шта је у твојој биографији мање релевантно. Како би добио дефинитивну идеју како изгледају биографије, погледај неку традиционалну енциклопедију. --Славен Косановић {разговор} 16:23, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ово је лудило. Ти, Славене, предлажеш аутору чланка о самом себи да га "исклеше" и да "избаци нерелевантне ствари". Да ли то значи да је Википедија дигла руке од "обесхрабривање писања чланака о самом себи ..."?

--Sly-ah (разговор) 16:27, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Не, али ми на Википедији на српском, нисмо успјели да се договоримо и дефинишемо јасна правила по овом питању, тако да је остало да "само обесхрабрујемо". Вођене су вишемјесечне дискусије на тему, али нисмо дошли до конкретног рјешења, нажалост. Све те приче и приједлози су сада по некаквим архивама. --Славен Косановић {разговор} 16:31, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Иначе, у овим стварима (правилима) смо доста у заостатку у односу на друге језичке пројекте, просто што врло тешко долазимо до рјешења, наиме дијалог и консензус о битним питањима за овај пројекат, су нам на врло ниском нивоу. Али то већ знаш... --Славен Косановић {разговор} 16:35, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ааа, добро онда. Криво ми је што изгубих време на доказивању да је овај чланак самопромоција, уместо да сам порадио на чланку о себи.

--Sly-ah (разговор) 16:43, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

en:Wikipedia:Autobiography --Славен Косановић {разговор} 16:48, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
{{Шаблон:аутобиографија}}. --93.87.152.10 (разговор) 16:50, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Знам да имамо шаблон, али је занимљиво да нисмо успјели да се усагласимо око садржаја правила. На истоименој страници на ен: вики се јасно види да не постоји интервики на нашу Википедију. На многим Википедијама на другим језицима, такви чланци се предлажу за брисање. На шпанској вики, рецимо, каже се да то опет не значи да ће чланак бити обрисан, него да звиси од резултата гласања. На енглеској вики, упркос томе што се снажно обесхрабљује писање биографија, оставља се могућност да се оне ипак пишу у „одређеним ситуацијама“... Све у свему, контроверзна тема. --Славен Косановић {разговор} 16:58, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Извињавам се, изгледа да ипак имао ту страницу са шаблоном да се ради о "смјерници Википедије". И у нашој смјернци се каже да ће такви чланци бити предложени за брисање, с тим да све зависи од резултата гласања (посљедњи пасус)... --Славен Косановић {разговор} 17:14, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Мислим да је аргументима доказано да су текст по свом нахођењу написали други, врло угледни људи, међу њима и дисидент број 2 на овим просторима-МИХАЈЛО МИХАЈЛОВ.Самопромоција је када неко сам о себи пише. Не желим да дајем коментаре на мишљење да не знам шта је појам САМОПРОМОЦИЈА, јер је то неозбиљно. Још је неозбиљнија тврдња да сам ја технички сам ставио текст на Википедију, то уопште није битно, то је техничко питање, не треба мешати занатске( војничке) радње и пројектантске реализације. Не треба мешати жабе и бабе.Текст је ставио на википедију плаћени вебмастер Зоран Димитријевић пошто ја то не умем да радим.( Ево његов телеф он-011-8511072).Неко спомену да ја АДМИНИСТРАТОРА називам КРИМИНАЛЦЕМ ! Још чуднија тврдња.Ја сам назвао криминалцима појединце који су представљени на Википедији, а који су се драстично оглушили о начела законитости и људскости. Не видим никако како би то могао бити АДМИНИСТАТОР. Примедба да Википедија није место за детаљан Цирикулум Витае , може изгледати на први поглед сасвим логична, али у животу није све једне исте форме, у мом случају се ради о следећем: ЈА САМ БИО ЖРТВА ЗЛОГЛАСНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ, и такву тврдњу тадашњих починиоца треба побити, а то се не може постићи простим речима-ЈА САМ ЖРТВА ЗЛОУПОТРЕБЕ ПСИХИЈАТРИЈЕ, ЈЕР НИСАМ БИО ЛУД, ПОТПУНО САМ ДУШЕВНО УРАВНОТЕЖЕН. Ту тврдњу треба детаљно документовати јер у супротном нема ефекта.Зато толики детаљи.Али ја ћу учинити нешто и по овом питању .Плашим се да некоме не смета што истичем да су ми усташе убиле 20 сродника у Сребреници у Другом св рату, двоје у Јасеновцу маљем у главу, 3 су убили Немци, или пак сметају моји подаци о масовним прогонима грађана у претходном поретку. Има психопата који мрзе друге нације, који се свугде пачају, и тако приказују, уместо да мудро ћуте. За сада оволико, немам времена за бескрајне дискусије. Томислав Крсмановић

Нико не доводи у питање твој живот нити патње које си имао. То нико од нас не може да ради. Овдје је тема како написати неку биографију да не изгледа као извјештај у неком судском процесу. Осим тога ово није добро мјесто за истицање и пребројавање жртава ближњих. Вјеруј ми, многи од нас су имали ту несрећу и за вријеме фашизма у др. св. и касније у ери комунизма. --Славен Косановић {разговор} 17:14, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Славене, одговори ми: У неколико извора постоје текстови о мени, односно моје биографије. Да ли ја смем да окачим те чланке на Википедију, уз напомену да то не би били моји чланци, већ бих их ја само поставио на Википедију? Ја умем да уређујем чланке, али бих овај пут то избегао и консултовао бих се са својим "вебмастером".

--Sly-ah (разговор) 17:21, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ја не могу да одлучујем о томе. Могу само да кажем да се писање аутобиографија "снажно обесхрабрује". Тако пише у смјерници на нашој вики, а и на многим другим, између осталих и на енглеској вики. Дакле, по смјерницама, ствар иде на гласање. --Славен Косановић {разговор} 17:26, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Жељко Тодоровић предлаже да се чланак среди и приведе енциклопедијском стилу. Да ли то значи да чланак остаје?

Не, ја нисам предлагао да чланак остане, само сам рекао да је чланак потребно енциклопедијски средити, будући да је неко скинуо ознаку за брзо брисање. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:30, 20. фебруар 2010. (CET) с. р.[одговори]


Не, ја нисам предлагао да чланак остане, само сам рекао да је чланак потребно енциклопедијски средити

(Жељко)

Жељко Тодоровић предлаже да се чланак среди и приведе енциклопедијском стилу.

(Злаја)

Жељко, Жељко ...

Могу само да кажем да се писање аутобиографија "снажно обесхрабрује".

Драго ми је да прихваташ макар дио онога што сам рекао и надам се да ћеш се потрудити да исклешеш чланак тако да ипак добије енциклопедијски стил. На првом мјесту, треба да избациш све мање релевантне податке, јер енциклопедијски чланци нису Цуриццулуми.

И ти ово зовеш "снажним обесхрабривањем".

Дакле, по смјерницама, ствар иде на гласање.

Видиш ли ти икакво гласање?

--Sly-ah (разговор) 17:44, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Жељко Тодоровић предлаже да се чланак среди и приведе енциклопедијском стилу. Да ли то значи да чланак остаје?

Нисам хтио да се стекне погрешан утисак због питања, које среди након констатације. Видио сам ја шта он каже, али можда одговор на цитат нисам срочио како треба. Моје лично мишљење је да се чланак треба прво средити па тек онда одлучивати о њему, будући да ја лично не могу овако детаљно прочитати чланак, када је све збркано и непрегледно. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:45, 20. фебруар 2010. (CET) с. р.[одговори]

Моје лично мишљење је да се чланак треба прво средити па тек онда одлучивати о њему,

Па зар није логичније и економичније прво одлучити да ли чланак остаје или не, па тек онда приступити сређивању (ако се одлучи да чланак остаје, наравно)?

--Sly-ah (разговор) 19:16, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Мени одговара и та варијанта, али видим да никоме доиста није стало да чланак избрише одмах, будући да би неко већ покренуо иницијативу за брисање. А већ сам рекао, ја га не могу прочитати онаквог свог несређеног и никаквог. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:21, 20. фебруар 2010. (CET) с. р.[одговори]

Zlajo, napiši ti svoju biografiju, a ja ću je okačiti na Vikipediju. Sa sve referencama. I ne, ne zezam se, mrtva sam ozbiljna.--Јагода испеци па реци 19:29, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

G. Krsmanoviću, citiram vas:

Ja sam posvetio ceo život borbi za demokratiju, to se zna, i vidi iz teksta. A na Wikipediji se nalaze podaci o asocijalnim osobama koje su nas progonile,o lopovima, zločincima, koje mesto da budu iza rešetaka, vandali se samopromovišu na Wikipediji. I usuđuju se da opstruiraju one koji se bore za zakonitost i demokratiju. SRAMOTA! Mi ćemo to obznaniti. Nećemo dozvoliti da nas tamo cenzurišu kriminalci.

Pogledajte svoju poslednju rečenicu. A onda je uklopite u kontekst ostalog citiranog teksta. Šta bi ona trebalo da znači osim da nazivate sve nas ovde kriminalcima, koji cenzurišu vaš CV na Vikipediji? --Јагода испеци па реци 19:29, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Kao što rekoh, Vikipedija nije demokratija, to stoji u pravilima iste. Vikipedija je enciklopedija, tako da kriterijum da li će se naći neko u njoj ili ne ne zavisi od toga da li je osoba dobra ili loša, da li se borila za demokratiju, bila žrtva ratova i nasilja, već samo da li je relevantna ili nije za jednu enciklopediju. Da je tako kako vi kažete, onda ne bi trebalo da imamo ni članke o Hitleru ili Staljinu i mnogim drugim istorijskim zlikovcima. Ali to bi bilo suludo, zar ne? Treba dokazati da ste vi relevantni za jednu enciklopediju, ne da li ste borac za demokratiju, žrtva prošlog režima i sl. Mnogi dobri ljudi su takođe izgubili najbliže i bili žrtve prethodnog režima protiv koga su se borili svim svojim snagama i srcem, pa se opet ne nalaze ni u jednoj u enciklopediji. Dakle, dokažite da ste relevantni, pa možemo da razgovaramo dalje. --Јагода испеци па реци 19:38, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Злајо, сигуран сам да знаш гдје се налази страница за предлагање чланака за брисање. То сигурно није админ табла нити трг. Што се тиче обесхрабривања писања аутобиографија, постојеће смјернице дају разлоге зашто не треба писати такве чланке, али нису експлицитне шта да се ради када је чланак већ написан. Уствари јесу. Предлажу да се такви чланци предложе за брисање на одговарајућој страници, те да се о томе одлучи путем гласања. Иначе, као што сам већ рекао, многа правила/смјернице на овом пројекту би требало ажурирати/допунити/прилагодити, што захтјева вријеме и спремност веће групе људи да се тиме позабаве. Такође, осим што нон-стоп критикујете ово или оно, могли бисте да преузмете бреме на себе, па проучите шта би све требало допунити/дорадити у правилима/смјерницама на нашој Википедији и одрадите тај посао, те предложите заједници да усвоји. Зе већину тог посла упоређивања и дорађивања, референт је ен вики. --Славен Косановић {разговор} 19:41, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Misliš da gubimo vreme i živce kao što smo izgubili na ovom predlogu? Neka hvala, jednom je sasvim dovoljno.--Јагода испеци па реци 19:53, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

А шта мислиш колико пута су мени тестирани живци на овом пројекту, за ове четири године? Ко зна како би сада изгледао овај пројекат да се више нас није заинатило да остане у оквирима нормалне енциклопедије, колико год је то било у нашој моћи. И поред тога, било би потребно далеко више напора да се многе ствари доведу у ред, али је за тако нешто потребно још више људи спремних да се посвете постојећим проблемима. --Славен Косановић {разговор} 20:05, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Mislim da Zlaja i ja znamo vrlo dobro kako to izgleda kad tebi neko testira živce. Baš zato ne želim da se više uplićem mnogo u beskonačne i jalove rasprave. --Јагода испеци па реци 20:07, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Па ништа, онда уживај. --Славен Косановић {разговор} 20:11, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]
Of course I will... --Јагода испеци па реци 20:23, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Злајо, сигуран сам да знаш гдје се налази страница за предлагање чланака за брисање

Немам појма. У ствари, можда бих је и нашао након краће потраге, али, није у томе бит целе приче. Ја сам сигуран да и ти и Жељко и Ласло знате БОЉЕ од мене где се налази наречена страница, па вам не пада на памет да чланак предложите за брисање. Штавише, ви саветујете аутора спорног чланка како да поправи чланак, да га упристоји, избаци неважне податке и приведе енциклопедијској норми. Укратко, из мени непознатих разлога (иако је Википедија ту изричита што се тиче самопромотивних чланака) вас тројица желите и настојите да чланак остане (мало сређен, наравно). Ласло каже да чланак није за брисање (сиц!) (иако се ради о самопромоцији), ти тврдиш да самопромоцију треба обесхрабривати, да би неколико редака даље и неколико минута касније саветовао аутора чланка како да га упристоји, а Жељко предлаже поступак који је лишен сваке логике: прво средити чланак, а онда га, евентуално, обрисати после гласања!

Такође, осим што нон-стоп критикујете ово или оно, могли бисте да преузмете бреме на себе

Мислим, ово ти је прилично низак ударац с обзиром на то да се у последњих неколико година од ТВОЈЕ критике свега и свачега не може дисати овде на Википедији. А што се тиче преузимања бремена на себе, мислим да сам сасвим довољно бремена преузео на себе одлучивши да се посветим неким стварима на Википедији за које нико други нема ни знања ни воље при чему сам морао да истрпим и константне увреде које су ми упућивали неки (а упућују и дан-данас) и претње блокадама, и блокаде (сети се мало, и ти си имао ту част и задовољство), и трагикомичне покушаје "гласања о Правопису и Прћићу", и претње на другим сајтовима итд. итд. И ти сад мени говориш о "преузимању бремена". Ја бих те твоје вербалне ескападе описао као циничне, али за цинизам су потребне становите особине личности које ти не поседујеш, па ћу се само задржати на опису: трагикомично.

--Sly-ah (разговор) 20:36, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Јбг, толико времена си овдје те не могу да вјерујем да не знаш за те странице. Затим, свако заслужује савјет како о томе како писати боље и прихватљиве чланке, невезано за конкретан случај. Такође, изгледа да не читаш шта пишем. Смјернице нису јасне о томе да такве чланке треба одмах брисати. Да јесу буди сигуран да би га одмах обрисао. За сваки случај прочитај их и на нашој и на ен вики, па ћеш видјети да су апсурдне и код нас и код њих. С једне стране снажно обесхрабрују писање аутобиографија, а с друге остављају могућност да такви чланци опстану. На ен вики чак кажу да је у неким случајевима прихватљиво писање истих. Па ти сад види. --Славен Косановић {разговор} 20:52, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Evo, ja sam stavila članak na glasanje. Ko da je bitno ko će ga staviti... Eto, idite na glasanje i glasajte. A možete i tamo da komentarišete. --Јагода испеци па реци 20:45, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]



И да, заборавих Ћику који ме уверава да је човек познат. И да је његову биографију прочитао ономад на нету. По том критеријуму српска Википедија би могла да има неколико милиона чланака.

Само да ти напоменем да си ти своје савете о томе како треба писати енциклопедијски савет давао човеку који је сам признао да није написао чланак, већ да су то други учинили. Можда не би било лоше да преко гдина Томислава сазнаш ко су прави аутори чланка, да ступиш у контакт с њима и да има пружиш неколико својих савета.

Да скратимо причу, Јагода је ставила чланак за гласање, па сви имамо шансу да гласамо и да се "очитујемо". Баш ме интересује да ли сам био у праву.

--Sly-ah (разговор) 21:06, 20. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Не постоји разлог да се са било ким успоставља приватни контакт како би се рјешавао проблем са неким чланком. Ово је отворен пројекат и све што се тиче садржаја у чланцима може и треба да се расрпавља овдје, на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 09:24, 21. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Свега овог не би било да је Пера отишао право у полицију...

...то јест, да је неко други написао овај чланак, уз жестоку корекцију би могао да опстане. Могао бих и ја да напишем чланак о рок-групи (уствари, њу примитивс) коју сам основао у гимназијским данима и која је у историји екс-ју рока остала запамћена по томе што није имала ни један наступ, али не пада ми на памет да користим Њики за оно чему не служи. Можда ово и није самопромоција, али чињеница да је написао онај о коме се у чланку говори, битно мења ствар. Пера Којот Шта је, бре??? 11:45, 21. фебруар 2010. (CET)[одговори]


Ja sam počeo moju borbu još 1975, postao sam poznat u svetu jer sam stavio na dnevni red, obznanio,i u nečemu sprečio ZLOUPOTREBU PSIHIJATRIJE U POLITIČKE SVRHE ( MIHAJLO MIHAJLOV, SVETSKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, SANU, AMERIČKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, itd), o meni su pisala strana medija, intervenisale međunarodne organizacije, dobijao sam priznanja ( vidi www.isil.org-Bruce Evoy memorial Award-eminentni američki naučnici, nobelovci, kažu za mene da sam podržavan širom sveta), pokrenuo sam val disidencije, osnivao NVO, odbore, stranke, stavio na dnevni red početkom 1990-ih ZAPLENU DEVIZNE ŠTEDNJE, pisac naučnih članaka, knjiga, itd ( videti predloženi tekst i reference na Vikpediji). Ima jedna druga činjenica, ja sam decenijama bio pod medijskom blokadom, što na neki način traje, ovde je carevala MPP( moralno politilčka podobnost) koja još vek ostaje na neki način, stvorena je u mnogo čemu panorama LAŽNIH VREDNOSTI, LAŽNIH ELITA. Mnogi žele da znaju o meni više, kako zemlji, tako i van nje.

Taj momak koji kaže da bi onda trebalo staviti na Vikipediju više miliona građana Srbije, mene dakle svrstava u nekoga ravnog po svojim zaslugama milionima običnih građana Srbije.Za ovo nemam komentara, neki od mojih saboraca su sada lideri Srbije, mene politika ne interesuje.ONI KAŽU DA SAM JA DOPRINEO RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI( videti reference i izvore teksta na Vikipediji). Dotični momak kaže da bi i on mogao staviti svoju biografiju na Vikipediju, neka izvoli neka kaže svoje zasluge.?

Neka pročitaju moje biografske podatke, neka uzmu u obzir svoje, MI SMO U KRIZI JER MLAĐI NE POŠTUJU STARIJE, NE CENE SE PRAVE VREDNOSTI, ŽELI SE LAKO DOBITI NOVAC. Što se tiče glasanja, potrebno je da uzorak glasača bude reprezentativan, pravi, objektivan.Većina vikipedijaša su na svom mestu, ali ima onih koji stalno teraju vodu na svoj mlin, kao Švaba tra la la.( Zašto to rade, ako treba reći ću javno).Novac se treba zaraditi znojem, radom.I na kraju: na Vikipediji se pored Hitlera i Pavelića koji su ubijali moje bliske, nalaze oni koji su do nedavno progonili mene lično, i moje bliske, oni nisu Hitler, ne treba mešati žabe i babe, oni su živi, bogati, umesto da budu iza rešetaka su promovisani na Vikipediji.Ako bude stani pani, sve ću to obznaniti u javnosti.Perdlažem vam da dođem do vas sa svim dokemngftima i dokazima, svedocima.ISTERAJMO ISTINU NA VIDELO! Tomislav Krsmanović


NAPOMENA: Ovaj tekst sam poslao pre jedno sat vremena na Vikipediju, nestao je, stigao je samo deo teksta? O čemu se tu radi? Iznosim činjenice: -Što se tiče samopromocije, to je argumentima razjašnjeno, ne želim da beskrajno ponavljam, izvolite pogledati prethodne poruke ovim povodom, samopromocija je dakle stavljena u ad acta. -A kada se radi o dužini teksta , da liči na biografiju, cirriculum vitae, da nije u skladu sa tehničkim i drugim zahtevima Vikipedije, o tome sam se izjasnio, ali revidiram značajno moj stav, tekst će biti vrlo skraćen, da bude kao drugi slični spisi na Vikipediji.( Uz napomenu, da sam svestan o čemu se radi, ima detalja koji smetaju tajkunima, koji zahtevaju da se oni uklone.Znajte: TAJKUNI UNIŠTAVAJU DRŽAVU I NAROD SRBIJE). Dakle, tekst će biti skraćen, sređen i doveden da bude u skladu sa tehničkim drugim zahtevima Vikipedije.Dajte nam nekoliko dana vremena da to učinimo. Nadam se da onda neće biti problema. - neko spominje rock grupu, koje nema na Vikipediji, rock grupa može imati tu privilegiju, ali mora imati poznatost, ugled, umetničke zasluge, sam kaže da njegova rock grupa ne ispunjava te kriterijunme. Neko predoči da bi onda trebalo staviti na Vikipediju više miliona građana Srbije. Evo jednog od kriterijuma Vikpedije: make certain that the person meets the notability requirements for inclusion in Wikipedia (see notability criteria). Why do you want to know about them? Why would anyone else want to know about them? Oni sami kažu da ne ispunjavaju ove kriterijume. Ne mogu se mešati žabe i babe. Jer ja sam počeo moju borbu još 1975, postao sam poznat u svetu jer sam stavio na dnevni red, obznanio,i u nečemu sprečio ZLOUPOTREBU PSIHIJATRIJE U POLITIČKE SVRHE ( reference-MIHAJLO MIHAJLOV, SVETSKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, SANU-Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, AMERIČKA ASOCIJACIJA PSIHIJATRIJE, AI, UNESCO, itd), osnovao prvi jugoslovenski odbor za ljudska prava još 1975 godine, o meni su pisala strana medija, intervenisale međunarodne organizacije, dobijao sam priznanja ( vidi www.isil.org-Bruce Evoy memorial Award-eminentni američki naučnici, nobelovci, kažu za mene da sam poznat i podržavan širom sveta), pokrenuo sam val disidencije, osnivao NVO, odbore, stranke, stavio na dnevni red početkom 1990-ih ZAPLENU DEVIZNE ŠTEDNJE, pisac naučnih članaka, knjiga, itd ( videti predloženi tekst i reference na Vikipediji). Ima jedna druga činjenica, ja sam decenijama bio pod medijskom blokadom, što na neki način traje, ovde je carevala MPP ( moralno politilčka podobnost) koja još vek ostaje na neki način, stvorena je u ponečemu panorama LAŽNIH VREDNOSTI, LAŽNIH ELITA, LAŽNIH VELIKANA, na sreću mnogi naši istinski valjani ljudi su ipak prodrli barijere ( Ovo zbog mojih izbornih predsedničkih rezultata, to je bila ćorava kutija).. Mnogi žele da znaju o meni više, kako u zemlji, tako i van nje. Mene dakle svrstavaju u nekoga ravnog po svojim zaslugama milionima običnih građana Srbije.Za ovo nemam komentara, neki od mojih saboraca su sada lideri Srbije (mene politika ne interesuje)..ONI KAŽU DA SAM JA DOPRINEO RAZVOJU DEMOKRATIJE U SRBIJI( videti reference i izvore teksta na Vikipediji, npr. Profesor Ljuba Tadić otac Borisa Tadića, Trivo Inđič, specijalni savetnik Borisa Tadića, i drugi ). Dotični momak kaže da bi i on mogao staviti svoju biografiju na Vikipediju, neka izvoli neka kaže svoje zasluge.? Neka pročita moje biografske podatke, neka uzme u obzir svoje, MI SMO U KRIZI JER MLAĐI NE POŠTUJU STARIJE, NE CENE SE PRAVE VREDNOSTI. -Što se tiče glasanja, potrebno je da uzorak glasača bude reprezentativan, pravi, objektivan.Većina vikipedijaša je na svom mestu, ali ima onih koji stalno teraju vodu na svoj mlin, kao Švaba tra la la.( Zašto to rade, neka se zapitaju, ili neko treba da im psihoanalitički objasni njih same, da li oni imaju snage da poniru u svoju potsvest? Ako treba reći ću javno).

-I na kraju: na Vikipediji se pored Hitlera i Pavelića koji su ubijali moje bliske, nalaze oni koji su do nedavno progonili mene lično, i moje bliske, oni nisu Hitler, ne treba mešati žabe i babe, oni su živi, bogati, umesto da budu iza rešetaka, su promovisani na Vikipediji. Ako zatreba iznećemo sve podatke o njima.

Ako bude stani pani, sve ću to obznaniti u javnosti.Predlažem vam da dođem do vas sa svim dokumentima i dokazima, svedocima, pojedincima koji su podneli Vikipediji PREDLOG. .ISTERAJMO ISTINU NA VIDELO! Dozvolite nam da tekst doteramo shodno vašim zahtevima, ukoliko sve učinimo što kažete, ako Vikipedija nastavlja da osporava a da ne da precizan odgovor zašto je tako, ako odbija da postupi po jasnim i logičkim činjenicama, ako odbija da damo dokaze, svedoke, znači da zavodi cenzuru. I tome ima leka. Tomislav Krsmanović

Ovaj tekst sam poslao pre jedno sat vremena na Vikipediju, nestao je, stigao je samo deo teksta? O čemu se tu radi?

Verovatno si ušao u sukob izmena sa nekim ko je u istom momentu menjao istu stranicu.

Није, него је поставио у погрешно поглавље. Ја сам све ставио у ово поглавље, надам се да нисам направио неки прекршај. Пера Којот Шта је, бре??? 11:13, 23. фебруар 2010. (CET)[одговори]

I na kraju: na Vikipediji se pored Hitlera i Pavelića koji su ubijali moje bliske, nalaze oni koji su do nedavno progonili mene lično, i moje bliske, oni nisu Hitler, ne treba mešati žabe i babe, oni su živi, bogati, umesto da budu iza rešetaka, su promovisani na Vikipediji. Ako zatreba iznećemo sve podatke o njima.

Već sam ti ovo negde objasnila, ali aj opet: Vikpedija nije demokratija, vikipedija je enciklopedija. A za jednu enciklopediju jedini kriterijum koji postoji jeste RELEVANTNOST, a ne ispravnost. Stoga u svakoj enciklopediji (dakle ne samo na Vikipediji) možeš naći najgore ubice i ratne zločince, ali nećeš baš uvek naći svaku osobu koja se u istoriji borila protiv istih ili stradala od istih. Možda nije pravedno, ali je enciklopedično. Ne radi se tu o promovisanju, jer članci o njima svakako ne govore kako su oni dobri i super, već navode činjenice o onome čime su ostavili svoj ružni pečat u istoriji. Na čitaocima je da sude da li je to dobro ili loše. --Јагода испеци па реци 13:51, 21. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Sada dorađujemo tekst, skoro je gotov.Ispoštovali smo vaše zahteve, tekst je osetno skraćen, stilski doteran( bio je na lektorisanju),naš webmaster je uložio značajan napor da tekst bude u saglasju sa kriterijumima Vikipedije.Sada se postavljaju tri slike. Ukloliko ipak imate neke umesne primedbe,izvolite ih saopštiti. Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA, to je razjašnjeno, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba,imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije),biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika, nije potreban dalji komentar. Rečesumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, neenciklopedijski-neozbiljna uvredljiva tvrdnja, izvolite pogledati naučne tekstove u Bibliografiji,izjave eminentnih zapadnih profesora univerziteta-dotična osoba može za nekoga kazati da je LUD,a za sebe da je genije, ali mora da za svoje tvrdnje da dokaze, to su prazne reči bez argumenata, zvuči šuplje. Ja sam samo koncipirao članak, drugi stoje iza tačnosti podataka, ali sam im dao detalje. Tačno je da je pisano na brzinu, bilo je nesređenosti, to je sada otklonjeno. Kao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava sam već tri decenije zastupao više hljada žalioca, iz cele Jugoslavije, raznih veroispovesti i etničkih pripadnosti, različitih političkih opredeljenja( optuživali su me da branim Šiptare, Muslimane, Mađare, ustaše, i td), zbog čega su me progonili. A ja sam samo bio objektivan. Istinski intelektualac, ne može bizi netolerantan prema drugačijim. Tomislav Krsmanović

Razgovarajmo uz uvažavanje činjenica i međusobno poštovanje. Vikipedija je enciklopedijska institucija koja zagovara vrhunske standarde i profesionalnost u radu, stručnost,objektivnost,uz vrednovanje najrigoroznijih deontoloških načela u obavljanju enciklopedijske delatnosti. Vikipedija naročit značaj pridaje proceni podnetih tekstova,izboru,procedurama provera prihvatljivosti,sa ciljem da u svome radu podrži ono što je najbolje i najvrednije. A ova načela se mogu svesti na naučnost, ekspertizu, tj.. na primenu naučnog metoda u svakidašnjem radu. Dakle, suština je pribegavanje naučnom metodu. A naučni metod,između ostaloga podrazumeva objektivnost merenja, sveobuhvatnost i kontinuelnost.Naučni metod suštinski naznačava da, ukoliko je ispoštovan u naučnom radu ( a procena podnetih tekstova Vikipediji je naučni rad par excellence), svi istraživači ( korisnici, oni koji procenjuju), moraju doći do istoga rezultata. Jer istina je jedna. Kao naučni radnik predočavam korisnicima ( koji procenjuju moj tekst), da su očigledno postojali različiti rezultati u proceni mojih vikipedijskih podataka. Jedni ih kvalifikuju različitim nazivnicima, koje bih mogao svrstati pod neispunjavanje standarda prihvatlivosti na Vikipediji, drugi imaju manje ili više suprotna viđenja. Ovakve razlike u proceni su dokaz da nije primenjen naučni metod, jer da je bio primenjen, došlo bi se do istoga rezultata. Iako postoje značajne razlike između primene naučnog metoda u egzaktnim naukama i društvenim ( Vikipedija je društvena oblast), postoje ista načela: ISTINA JE JEDNA. O čemu se ovde radi? Zašto je tako? Očigledno je dakle da procenjivanje ne podleže verifikaciji uz primenu naučnog metoda, jer je ISTINA JEDNA, nalazi procenjivača su različiti. Ovome može biti više razloga: korisnici koji su procenjivali se nisu dovoljno posvetili zadatku, ja ne verujem da oni nisu dovoljno stručni, ubeđen sam da je u izvesnoj meri ovo prvo u pitanju, jer je podneta materija vrlo složena, obuhvata čitavo naše društvo, i šire, vrlo interdisciplinarnog karaktera ( politika, pravo, istorija, i još mnogo čega), zahteva vreme i proučavanje da se u nju pronikne. Dakle, u pitanju je i ovaj uslov: sveobuhvatnost i kontinuelnost. A ima i još nečega: objektivnost, ili neobjektivnost. Jer su se čuli ostrašćeni poklici: NA GLASANJE. U nauci nema glasanja, preglasavanja, majorizacije, istina i argumenti se ne preglasavaju u nauci, nego se jedino dolazi do istine, ako ima razlika u nalazima naučnih radnika, oni moraju isterati istinu na videlo kroz sučeljavanja mišljenja, dok se ne dođe do činjenica. Dakle, mora postojati konsenzus. Glasa se u skupštini Srbije, svako navija za sebe, tamo se vređaju, prepiru, prete, tu nema govora o objektivnosti. Vikipedja nije politilčka institucija gde se sprovodi glasanje, majorizacija, nego gde treba da odnese prevagu NAUČNA ISTINA, to treba da bude delo smirenih nepristrasnih i objektivnih intelektualaca, a to znači svi moraju doći do istoga NALAZA, konsenzusa. Glasanje na Vikipediji u ovakvom kontekstu, bez konsenzusa, bi postavljalo još neka pitanja: ko su korisnici koji glasaju, koliko ih ima, da li su oni objektivni ( nažalost živimo u vreme političke ostrašćenosti, etničkih , verskih i političkih loših procena, pogotovu na Balkanu), stručni, dobronamerni. Da li je uzorak procenjivača reprezentativan što se tiče etničkih, verskih i političkih opredeljenja? A kada spomenem uzorak po ovim kriterijumima, automatski anuliram naučnost procena na Vikipediji. Onda se može govoriti o klanovima istomišljenika, lobiranju, nenaučnim borbama za majorizaciju u glasanju. Neko spomenu demokratiju, ovo nema veze sa demokratijom u tom uskom smislu, ovo je NEPOŠTOVANJE NAUČNOG METODA. Obazirem se na primedbe u vezi podataka o meni, ali vam saopštavam da sam se o tome već izjasnio u prethodnim porukama, i ovoga puta kada se radi o NAUČNOM METODU.Biću kratak: -samopromocija –to je stavljeno ad acta, što sam u više navrata objasnio, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba, imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije), biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika ( pitajte ih, imate kontakt adrese), razume se ja sam dao detalje; nema samohvale, dati su dokazi. -sumnjive relevantnosti- dotiče se pojma značaja teksta ili autora. Drugi su kazali za mene, izvolite proveriti, da sam doprineo razvoju demokratije u Jugoslaviji i Srbiji, da sam osnovao prvi odbor za ljudska prava u SFRJ još 1 marta 1975, da sam okupljao disidente, osnivao odbore, da sam stavio na dnevni red pitanje zloupotrebe psihijatrije, zalpene devizne štednje, branio mnoge, itd. Dakle, očigledan je značaj. Ako nemate dovoljno dokaza,ili sumnjate u navode, recite šta da vam dostavim na Vikipedju da to raspravimo na osnovu argumenata. Ovde ima nešto drugo što zbunjuje procenjivače/korisnike: ovde su postojali,i još uvek postoje: tabu teme ( ova tema koju ja stavljam na Vikpediju je bila decenijama tabu, još je uvek na neki način, to mnogima smeta, jer ovde nema takvog pristupa ljudskim pravima ).Postoje i tabu ličnosti, iste ličnosti se obrću na TV, u medjima, izdavačima, javnim tribinama, ja sam još uvek zbog takve izolacije nedovoljno poznat u zemlji. - make certain that the person meets the notability requirements for inclusion in Wikipedia (see notability criteria). Why do you want to know about them? Why would anyone else want to know about them? barijere ( Ovo zbog mojih izbornih predsedničkih rezultata, to je bila ćorava kutija). Mnogi žele da znaju o meni više, kako u zemlji, tako i van nje .Borim se od 1975 godine, mene znaju u svetu, političari, međunarodne organizacije, medija, novinari, naučnici, književnici, kada sam dobio priznanje u Parlamentu Danske 19 matrta 1999 godine, rečeno je tamo da sam heroj ( ovo nije samopromocija , idite na www.isl.org) poznat i podržavan širom sveta, da sam doprineo demokratskoj trasnformaciji ove zemlje, itd. Mnoge sam branio, pisao knjuge, naučne tekstove, iako sam pod medijskom blokadom, mene i dalje mnogi znaju u zemlji, u SANUu Istorijskoj arhivi imam legat ( dr.Vasilije Krestić) -sumnjive pismenosti-sadašnji tekst je lektorisan. U ranijim periodima je bilo loše lingivističke forme, materijalne prezentacije, lošeg stila, ja sam o tome pisao, to nazivam intelektualno smanjenje, QUART ( na francuskom smanjenje ličnosti na četvrtinu), što je posledica smišljenog obezvređivanja od strane onih kojima smeta istina, kroz pritiske, zamaranja, itd.

-neenciklopedijski-prihvataio sam ovu primedbu na tehničku pripremu, to je sada wemaster otklonio, ako ima još prmedbi, izvolite reči. Vikipedija se zalaže za učtivost i korektnost, iznenađen sam izrečenim preoštrm kvalifikacijama na moj račun, o tome sam se izjasnio, opraštam im jer očigledno nisu dovoljno upoznati sa činjenicama dosijea. Neka prevagu odnesu činjenice i prave vrednosti.



T.Krsmanović, tekst od 27 februara 2010- Vikipedija vrvi biogfrafijama pojedinaca koji su se ogresili o zakon i načela ljudskosti. Znam ih bezbroj.Ako zatreba javnost će sve saznati, obavestiti nadležne u Vikpediji. Jedan od njih je Dragan Tomić, na Vikpediji je njegova Biografija, nigde ovakvih suštinskih činjenica. Vikipedija dakle promoviše prekršioce zakona, kriminalce.Jedan od njh je i Miroslav Misković , imam detaljne podatke za mnoge. Ako zatreba sve će biti u javnosti. PRVI OPSTINSKI SUD First Municipal Court Javnom tuziocu Public Prosecutor Beograd Belgrade.KRIVICNA PRIJAVA Criminal charges. Podnosilac prijave: Tomislav Krsmanovic, predsednik Pokreta za zastitu ljudskih > Applicant: Tomislav Krsmanovic, president of the Movement for the Protection of Human prava, Stanka Paunovica 70,11090-Beograd > Rights, Stanko Paunovic 70.11090-Belgrade 6.Dragana Tomica, Katiceva 2, Beograd > 6.Dragana Tomica, Katica 2, Belgrade OBRAZLOZENJE > EXPLANATION sto je Dragan Tomic kao Direktor Marketinga FGP Rekord podnosioca ove Table Dragan Tomic as Director of Marketing FGP Record of the applicant prijave , 1977 godine kao sefa sluzbe marketinga u istome , smenio i rasporedio > Applications, 1977 as Head of Marketing at the same time removed and placed na nize radno mesto neosnovano,.i pritiscima ga prisilio da napusti radnu The lower position unjustified. And pressure forced him to leave work > organizaciju, a zatim protiv njega pokrenuo sudsko gonjenje , i na skupu > Organization, and then against him initiated prosecution, and the set zaposlenih FGP Rekord 1977 godine, pred nekoliko stotina zaposlenih FGP Rekord > Employees FGP Record 1977, before several hundred employees FGP Record kazao za njega da je neuracunljiv dusevni bolesnik i obznanio netacnu dijagnozu Said to him that the incompetent mental patient and declared the incorrect diagnosis Zavoda za mentalno zdravlje. > Institute for Mental Health. Naime, podnosilac prijave je kao sef sluzbe ukazao da FGP Rekord gubi pozicije Specifically, the applicant's service as chief pointed out that FGP Record lose position na trzistu au korist firmi iz Slovenije i Hrvatske, i objasnio razloge i > On the market in favor of companies from Slovenia and Croatia, and explained the reasons and predlozio mere, sa najboljom namerom da pomogne firmi i njenim rukovodiocima,Proposed measures, with the best intention to help the company and its executives, zbog cega je Dragan Tomic povredjen ukazivanjem na istinu , protiv podnosioca > Why is Dragan Tomic injured by pointing to the truth, against the applicant prijave istoga na nezakonit nacin smenio Odlukom br. Report the same illegally dismissed by the Decision no. 91/LVI-1 od 15.3.1977 91/LVI-1 of 15/3/1977 godine, pozivajuci se na njegov navodni nepostojeci propust pri testiranju The year, citing its alleged failure of the existing testing prilikom zaposljavanja. Naime ustvrdjeno je u ovoj Odluci da podnosilac prijave The ustvrdjeno in this decision to the applicant prilikom prijema u radni odnos uneo popunjavajuci psiho test Cornell index red When receiving employment entered filling psycho test Cornell index row broj 42 netacan podatak da nikada nije trazio savet od specijaliste za nervne 42 the number of incorrect information that has never sought advice from specialists in the nerve bolesti dok je od strane FGP Rekord utvrdjeno da je on evidentirani pacijent While the disease is determined by the FGP Record that he recorded the patient Zavoda za mentalno zdravje od 1973 godine. nstitute for Mental Health since 1973. Ovakvo obrazlozenje je manjkavo jer Such an explanation is imperfect because Cornel index je spiho test koji ne zahteva tacne odgovore, jer se testira > Cornel index is spiho test that does not require exact answers, because the testlicnost, a to nisu zvanicni kadrovski podaci. Personality, and are not official personnel information. Pored toga u ovome dokumentu se In addition to this document vidi tendencija da se podnosilca prijave kompromituje u FGP Rekord kao navodni See a tendency to compromise the application podnosilca in FGP Record as alleged psihijatrijski slucaj. Psychiatric case. Cinjenica da neko ide kod psihijatra ili neurologa ne The fact that someone goes to a psychiatrist and neurologists do not moze biti razloga za takvu meru. May be a reason for such a measure. A i sam D.Tomic se obracao psihijatru . And I D. Tomic addressed psychiatrist. Ova This smena je imala za cilj da kazni podnosioca prijave..Zatim, protiv podnosioc a is aimed to punish the applicant Then, against the applicant and prijave isti je pokrenuo prekrsajni postupak pred sudijom za prekrsaje Opstine > Application is run the same offense proceedings before a magistrate Communities Rakovica , II -Up.tacka br.1613/77 navodno zbog prenosenja glasina, laznih Rakovica, II-Up.tacka br.1613/77 allegedly due to transferring the rumors, false vesti, izazivanja revolta i neraspolozenja radnika zaposlenih u navedenoj News, inciting revolt and the indisposition of workers employed in the above firmi. Companies. Kriticku analizu poslovanja firme D.Tomic je podveo pod verbalni delikt. Critical analysis of the business firm D. Tomic podveo under verbal offenses. Imenovani je isto tako sazvao skup zaposlenih FGP Rekord od nekoliko stotina Designated is also convened a meeting of employees FGP Record of several hundred zaposlenih na kome je procitao medicinsku dokumentaciju podnosioca prijave Employees who read the medical documentation of the applicant koju je dobio od Zavoda za mentalno zdravlje ,koja je bila lazna,vrlo > That is received from the Office of Mental Health, which was false, it poverljive prirode, tvrdeci da je isti neuracunljiv dusevni bolesnik. > Confidential, claiming that the same incompetent mental patient. I na taj And this nacin istoga iskompromitovao i naneo mu stetu u radnoj organizaciju. Po Iskompromitovao same way and did his damage in the labor organization. By napustanju radnog odnosa u FGP Rekord, D.Tomic je nastavio da diskrimnise i Leaving employment in the FGP Record, D. Tomic, and continued to diskriminise uskracuje prava njegove supruge Aleksandre Pesic Krsmanovic u to vreme > Denied the right of his wife Alexandra Pesic Krsmanovic at this time zaposlene u istom preduzecu. Isti je nastavio da ucestvuje u uskracivanja Employees in the same company. The same continued to participate in denied prava podnosioca sve do pada vlasti SPS. Rights of the applicant until the fall of the government of the SPS. A sve iz razloga sto su D.Tomic i And all because they Tomic and D. podnosilac prijave bili politicki neistomisljenici. Applicant were political opponents. D.Tomic je to radio po D. Tomic did it by nalogu SDB, kasnije je postao predsednik SSRNJ, zatim direktor Jugopetrola, a > Account SDB, later became president of SSRNJ, then director of Jugopetrol, and zatim predsednik skupstine Srbije. > Then president of the Serbian Parliament. Dobio je i nagradu Gramat SPC. Ovih dana je He was awarded Gramat SOC. These days, the se saznalo za zloupotrebe D.Tomica i nezakonite finansijske transakcije i Is known to abuse D. Tomic and illegal financial transactions and bogacenje. Enrichment. Dragan Tomic je u sprezi sa Miroslavom Miskovicem ,koji je progonio svoga zemljaka Mlisava Zivanovica iz zajednickog rodnog sela Bosnjane, drzao ga je 15 godina normalnog u ludnici. Miskovic je takodje progonio i Krsmanovica,. Navedenim radnjama Dragan Tomic je izvrsio krivicna dela prema podnosiocu: The above actions, Dragan Tomic made criminal offenses by the applicant: cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1,cl.86;cl.92, tacka 1i 3; cl.93 tacka 1;clann 94 Cl.60, cl.66, cl.73.tacka 1, cl.86, cl.92, item 1i 3; cl.93 item 1; clann 94 clan 242,tacka 1; KZS. Article 242, paragraph 1; KZS. Tomislav Krsmanović( kraj teksta)

Gračanički glasnik, El. izdanje Časopisa "Gračanički glasnik" je sada na adresi www.gracanickiglasnik.ba

Sada dorađujemo tekst, skoro je gotov.Ispoštovali smo vaše zahteve, tekst je osetno skraćen, stilski doteran( bio je na lektorisanju),naš webmaster je uložio značajan napor da tekst bude u saglasju sa kriterijumima Vikipedije.Sada se postavljaju tri slike. Ukloliko ipak imate neke umesne primedbe,izvolite ih saopštiti. Što se tiče kvalifikacije SAMOPROMOCIJA, to je razjašnjeno, SAMO znači da neko sam piše o sebi, da sebi neosnovano i neargumentovano pripisuje nepostojeće zasluge.Inicijativa je potekla od vrlo uglednih osoba,imate njihove kontakt adrese, izvolite ih pitati( Među njima Mihajlo Mihajlov, disident broj 2 Jugoslavije),biografski podaci sa referencama govore dovoljno o zaslugama ( još je to samo trunčica istine), pročitajmo reči eminentnih svetskih naučnika, nije potreban dalji komentar. Rečesumnjive relevantnosti, sumnjive pismenosti, neenciklopedijski-neozbiljna uvredljiva tvrdnja, izvolite pogledati naučne tekstove u Bibliografiji,izjave eminentnih zapadnih profesora univerziteta-dotična osoba može za nekoga kazati da je LUD,a za sebe da je genije, ali mora da za svoje tvrdnje da dokaze, to su prazne reči bez argumenata, zvuči šuplje. Ja sam samo koncipirao članak, drugi stoje iza tačnosti podataka, ali sam im dao detalje. Tačno je da je pisano na brzinu, bilo je nesređenosti, to je sada otklonjeno. Kao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava sam već tri decenije zastupao više hljada žalioca, iz cele Jugoslavije, raznih veroispovesti i etničkih pripadnosti, različitih političkih opredeljenja( optuživali su me da branim Šiptare, Muslimane, Mađare, ustaše, i td), zbog čega su me progonili. A ja sam samo bio objektivan. Istinski intelektualac, ne može bizi netolerantan prema drugačijim. Tomislav Krsmanović

француска села[уреди | уреди извор]

Нека француска села су се провукла као непреведена. Поново посао за "Французе", крените да читате:

  • Kerbors :
  • Kerfot :
  • Kerfourn :
  • Kergloff :
  • Kergrist :
  • Kerien :
  • Kerlaz :
  • Kerling-lès-Sierck
  • Kermoroc'h :
  • Kernascléden :
  • Kernilis :
  • Kernouës :
  • Kerpert :
  • Kerprich-aux-Bois :
  • Kersaint-Plabennec :
  • Keskastel :
  • Kiffis :
  • Killem :
  • Klang :
  • Knutange :
  • Knœringue :
  • Kédange-sur-Canner :

Ајде да завршимо посао. --Alexmilt (разговор) 00:29, 22. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Алооо Французи, ако неко зна неког нека му каже да прочита ових 20ак села... --Alexmilt (разговор) 16:59, 24. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Бомбардовање Ниша касетним бомбама[уреди | уреди извор]

Да би страницу употпунио потребно ми је да убацим наку слику и мапу града који је бомбардован. Нпр. на овој страници су слике [13] које су мале и тачно показују оно што се десило. Горња слика је детонација касетне бомбе а доња је погинули цивил. Обе слике су се појављивале на телевизији. Да ли постоји неки начин да их убацим на википедију под правилима поштеног коришћења. Или да ли негде постоје сличне слике.

Такође бих хтео да на карти града уцртам где су локације где су бомбе пале и где је аеродром. Да ли неко има идеју како то да урадим? Знам да нацртам, само ми није јасно где да нађем мапу?--Alexmilt (разговор) 16:56, 24. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Postoji, ali te slike pod postenom upotrbom treba svesti na najmanju mogucu meru. A i ljudi mogu sami traziti slike po internetu. -- Bojan  Razgovor  17:46, 24. фебруар 2010. (CET)[одговори]

који је формат блока А3 за цртање


420 × 297 mm -- Bojan  Razgovor  06:14, 25. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Траже се слике за страницу о Нишу[уреди | уреди извор]

Моле се сарадници википедије, који поседују слике Дома здравља, Клиничког Центра, Старог Уреда, Хитне помоћи и других здравствених установа Ниша, да их унесу у викиоставу Ниш

.

Исте су ми потребне за илустрацију дела текста о Нишу Здравствене установе Ниша. Хвала на сарадњи--mile (разговор) 18:07, 24. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Takođe bi bilo dobro ako neko ima slike bombardovanja, pogođenog doma vojske, kamenog mosta, bombardovanja kasetnim bombama ili slično da to postavi. Stadiona ili Hale Čair... --Alexmilt (разговор) 18:16, 24. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Ima li nesto na Commons? http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ni%C5%A1 --Bukephalos (разговор) 10:17, 26. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Sve smo maksimalno iskoristili. Članak je norminovan za sjajan a mi bi hteli još malo da ga poboljšamo. --Alexmilt (разговор) 11:03, 26. фебруар 2010. (CET)[одговори]


500.000 članaka na Vikipediji na ruskom[уреди | уреди извор]

Vikipedija na ruskom jeziku premašila je 500.000 članaka. Interesantan je logo Vikipedije koji su tamošnji uređivači postavili za ovaj jubilej. U pitanju je igra reči, jer se na ruskom jeziku u žargonu pola miliona kaže pola limuna. -- Loshmi (razgovor) 17:42, 26. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Igra kojih reči?--Alexmilt (разговор) 20:43, 26. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Честитке браћи Русима на 500.000 чланака. Стварно је велики напредак за осам мјесеци написати 100.000 чланака. Ех, кад би ми могли тако... --Жељко Тодоровић (разговор) 22:18, 26. фебруар 2010. (CET) с. р.[одговори]

Могли би, ал нам не дају :) Честитке Русима на сјајном резултату. --Мирослав Ћика (разговор) 05:02, 27. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Eh, i baba bi da je devojka, a Srbi nikako da budu zadovoljni onim sto imaju i samo gledaju u tudje dvoriste. Pa sta sad, da se ubijemo sto nemamo 500 000. Ej, bre. Ja sam na njiki dosla kad je imala ispod 40 000 clanaka, sad ima vise nego duplo. Polako, za sve ima vremena i sve ce jednom da se desi. Ne uzdisite za brojem, jer broj nije vazan. Bitniji je kvalitet clanaka koji se ovde nude...--Јагода испеци па реци 20:57, 9. април 2010. (CEST)[одговори]


Колики смо ми а колики Руси по бројности? Однос 140:13 ~ 10,77:1. А однос Википедија — 5:1. Није рационално жалити се на такво стање. Наш аутор по овоме ради к`о два и кусур Руса. :)

Узгред, дошао сам овде и са статистикама, које ипак показују да смо са масовним уносима у задњих годину дана изгубили на просечној дужини чланка. Прва серија статистика је рађена по простој дужини чланка, где се рачунају сви знаци и сав садржај:

Википедија Укипно знакова Чланака Преусмерења Ср. дужина чланка
sr 382.313.899 113.516 121.655 3.367,930
ru 2.254.782.961 515.952 650.816 4.370,141
bg 296.962.237 94.243 51.124 3.151,027
hr 284.281.520 82.309 28.935 3.453,833

Ако пак из садржаја чланака избацим све шаблоне, све између <math> тагова, сав међувики, и бројим само слова (без белина, знака интерпункције итд) добијам следеће:

Википедија Укипно знакова Чланака Преусмерења Ср. дужина чланка
sr 186.029.427 113.516 121.655 1.638,795
ru 1.227.436.657 515.952 650.816 2.378,975
bg 157.698.921 94.243 51.124 1.673.322
hr 150.724.061 82.309 28.935 1.831,198

Подсетићу да смо пре само годину дана имали око 3.864 симбола по чланку, а ру.ВП 3.968. Тада је вредновање чланака било другачије — немојте помислити да је просечан чланак на ру.ВП можда утањио, не верујем да јесте — али је битан наш међусобни однос у то време. Јесте, били су Руси и тада обимнији, али смо ми макар каскали за њима. Сада смо већ подоста иза њих.

Додао сам и статистике за бг.ВП, чисто ради поређења. Они су пре годину дана били при дну, а ми при врху. Сад смо ту негде. Могу да приметим да се код нас више тога налази у шаблонима него код њих. За хр.ВП сами видите. 本 Михајло [ talk ] 09:15, 10. април 2010. (CEST)[одговори]

Википедија на црногорском[уреди | уреди извор]

Драге колеге и корисници, на Мети је покренут захтев за покретањем Википедије на црногорском језику.
Ево повезнице meta:Requests for new languages/Wikipedia Montenegrin 3.
Црногорски језик је добио свој првопис и речник.
Молим, дајте своја мишљења и гласајте онде. --93.86.213.54 (разговор) 11:23, 27. фебруар 2010. (CET)[одговори]

Е баш ти хвала, иначе би ми промакло гласање. --Kašter (разговор) 21:42, 27. фебруар 2010. (CET)[одговори]

И шта би са гласањем? Колико видим, замрзнуто је а негде се појави и по који глас. --Новак (разговор) 23:51, 10. март 2010. (CET)[одговори]

Тражи се извор[уреди | уреди извор]

Људи, ајде ако можете помозите да се ове категорије мало испразне. Неке ствари немају извор од септембра прошле године. Ако сте стручни за неку тему можете: а) уклонити спорну ствар ако мислите да је можда нетачна б)пронаћи извор ако мислите да је тачно. -- Bojan  Razgovor  05:29, 1. март 2010. (CET)[одговори]

Овде има пуно да се ради. Али ево на пример чланак попут Битка на Кошарама је писан, колико ја знам, по књизи Милована Дрецуна. Постоје две непотврђене изјаве. Можда би било довољно да ту додамо према Миловану Дрецуну.... Морају нека правила да се уведу како то да сређујемо јер овако тешко да ће неко моћи тек тако да нађе извор за све и свашта. --Алекс (разговор) 12:22, 13. март 2010. (CET)[одговори]

Marko pije uz ramazan vino[уреди | уреди извор]

Gde mogu da nadjem analizu pesme: Marko pije uz ramazan vino??

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.93.15.117 (разговордоприноси) | 18:05, 10. март 2010

Превод са француског[уреди | уреди извор]

Треба ми превод овог текста са француског: Les agressions liées à cet usage comportent toujours un élément de coercition puisque la victime n'est ni consciente, ni consentante, du fait des effets du produit qu'elle a involontairement ingéré. Ceci constitue en droit pénal français un élément aggravant au délit lié à l'agression. --ALEblock70 20:26, 13. март 2010. (CET)[одговори]

Jer je istina,da je to naš njstariji proizvod u Srbiji? Predrag

Переименование статьи/Rename article[уреди | уреди извор]

Pomoc oko uredjenja clanka[уреди | уреди извор]

Postovani, Napisao sam clanak o mom ocu, Dr Ljubomiru Georgijevicu, nakon sto sam od vise njegovih bivsih pacijenata cuo da bi bilo lepo da se o takvom coveku moze procitati nesto na internetu. Imam nameru da clanak razradim i da ga napisem zaista nepristrasno (koliko god je moguce). Potrebna mi je vasa pomoc oko uredjenja (opste postavke) clanka. Clanak se moze naci pretragom imena: ljubomir georgijevic Hvala unapred, Aleksandar

Срећан вам Васкрс и ускршњи празници! --Новак (разговор) 00:23, 4. април 2010. (CEST)[одговори]

I od mene svim korisnicima Wikipedije na srpskom srećan Vaskrs! --WizardOfOz talk 19:16, 4. април 2010. (CEST)[одговори]

Страница је напрасно нестала...[уреди | уреди извор]

До пре 4-5 дана могао сам да приступим страници http://sr.wikipedia.org/wiki/Природни_логаритам, али ми данас то не полази за руком јер та страница више не постоји.

Колико видим чланак је још увек ту. Природни логаритам. Пробај да очистиш кеш на твом веб прегледачу. :) Djus reci 22:10, 5. април 2010. (CEST)[одговори]

Грешка 404 - скорашње измене[уреди | уреди извор]

Кад покушам да приступим Скорашњим изменама као ип-овац, даје ми грешку 404, страница није нађена. Ради ок кад сам пријављен. То се дешава само данас. Да ли још неко има те проблеме? --Мирослав Ћика (разговор) 15:00, 9. април 2010. (CEST)[одговори]

Наша вики је у проблемима због синоћње надоградње софтвера. Ради се на проблему, али све су прилике да је проблем компликованије природе. --Славен Косановић {разговор} 15:55, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
Требало би да је након чишћења серверског кеша стање враћено у нормалу. Сада, поред /sr-ec/ и /sr-el/ (као и стандардних /wiki/) УРЛ-ова, ради и /sr/, који се понаша исто као и /wiki/. --филип ██ 18:00, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
Није ријешено, јер сам управо испробао очистивши кеш из читача веба. Нелогавни корисници и даље добијају поруку 404, иако можда не сви. Иначе, није ми јасно зашто путања на чланке преко /ср/, када то може довести до грешки. Факат нешто није у реду, јер софтвер багује покушавајући да те преусмјери преко /ср/ на тражени чланак. --Славен Косановић {разговор} 18:08, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
Разговарао сам са системским администраторима и то нам је што нам је. Ваљда им је велики цим да сређују то. Не знам зашто ти не ради, али мени све ради сада. И кад сам логован и кад нисам. --филип ██ 18:13, 9. април 2010. (CEST)[одговори]

wgPageName="Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Посебно:RecentChanges", wgTitle="Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Sr/Посебно:RecentChanges",

Овако (у коду странице) изгледа један покушај приступа скорашњим измјенама у случају када ниси улогован. Очигледно, софтвер не успјева да конструише адресу како треба. Улогован идем преко /њики/ и све је у реду. А ти администратори система зајебају, да будем безобразан. :) Треба да среде то како треба, јер сигурно се не дешава само мени, а ми имамо велики број корисника који уређују са ИП адреса. --Славен Косановић {разговор} 18:18, 9. април 2010. (CEST)[одговори]

Хвала вам на појашњењу. Ваљда ће бити сређено ускоро, ако већ није сад. --Мирослав Ћика (разговор) 18:19, 9. април 2010. (CEST)[одговори]

Пробајте да при сваком покушају да очистите кеш браузера. --93.86.22.88 (разговор) 18:20, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
У реду то је трик, који смо већ открили. Али то не може тако да функционише дуже вријеме, док ови не прочисте код, или шта су већ брљнули. Нека тестирају ствари прво на тест серверу. Ми имамо ову конверзију ћир/лат и у нашем случају неке ствари треба додатно проверити, што ови ликови немају обичај. --Славен Косановић {разговор} 18:25, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
У периоду од 08,00 до 11,00 при покушају снимања странице јављала се грешка 404. После тог времена није било проблема, Видим да је промењена и страница за слање слика, да ли је и то привремено, да ли следе још неке промене у шаблонима или је то коначна верзија? --mile (разговор) 18:44, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
Софтвер који стоји иза Википедије се стално мијења тако да никада нема коначне верзије. Тако је увијек било. Међутим наша верзија је осјетљивија на неке промјене, зато што имамо конвертор ћирилица/латиница и обратно. Проблем је што они који раде надоградње, приликом ажурирања не обраћају пуно пажње на могуће проблеме на нашој вики, штавише неки ни не контају баш најбоље како тај конвертор ради. Сада имамо више виртуелних преусмјерења адреса чланака, као што је горе Филип објаснио, а не би требало, барем ја тако мислим, односно мислим да је преусмјерење /ср/ узрок проблема грешке 404. --Славен Косановић {разговор} 18:59, 9. април 2010. (CEST)[одговори]

У СИ бела боја као код БЕТА верзије? --93.86.22.88 (разговор) 19:00, 9. април 2010. (CEST)[одговори]
У праву си Славене, преусмерење /ср/, је највероватније узрок проблема грешке 404. Кад „вратим филм“ уназад, грешка 404 се јављала само кад сам јутрос радио на латиничним текстовима. Са страницама на /ср/ није било проблема. --mile (разговор) 19:26, 9. април 2010. (CEST)[одговори]

Богме, већ би и ја ријешио тај баг. Меш` чини да они и не знају да ми и даље имамо проблем. Јел има неко линк гдје је овај проблем пријављен?--Мирослав Ћика (разговор) 15:26, 13. април 2010. (CEST)[одговори]

Сентиван[уреди | уреди извор]

Захтевам заштиту администратора. Корисник Slyah, иначе познат по испадима егоизма и наметању мишљења, терорише чланак Нови Сентиван, иако већина има другачије мишљење. У последњим коментарима служи се увредама.--Јакша (разговор) 00:56, 13. април 2010. (CEST)[одговори]

Ја бих само да напоменем да кад је правопис у питању, не побеђује већина, већ онај који има аргументе. А чини ми се да их Слаја има, а вас четворица не. --Јагода испеци па реци 14:35, 13. април 2010. (CEST)[одговори]

Доста глупости. Вас двоје упорно утврдите да сте ВИ једини познаваоци Правописа у Србији и да је ваша интертпретација једино исправна. Писао сам Ивану Клајну у два наврата и оба пута ми је потврдио да сам у праву (украјински градови се транскрибују по руском изговору, устаљена имена градова се не мењају...). --Јакша (разговор) 19:55, 13. април 2010. (CEST)[одговори]

Albanska kolonizacija Kosova[уреди | уреди извор]

Glasanje na en vikipediji oko brisanja članka: [14]

Stranica za glasanje: [15]

Ja nisam znao da postoji, ali trebalo bi da napisemo taj članak. --Алекс (разговор) 14:18, 13. април 2010. (CEST)[одговори]

Тихи вандал[уреди | уреди извор]

Ових дана је пристигао већи број чланака,о владарима (српски+бугарским+можда сам некога изоставијо) у неком аскију,који су касније сређети (пребачени у ћирилицу,додате везе,категорије и чудеса).

Већ сам указао на проблеме код једног од њих тј. једне групе чланака (овден),а малочас сам случајним погледом утврдио да дати текст нема благе везе са животом.

Мој предлог је или да се сви ти доприноси побришу автоматски или да се пребаце ван ГИПа,док их неко не упореди са верзијама на ен.њики тј. врло вероватно напише нов чланак (са све референцама би било предивно) и тек ондак заковнре натраг. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 22:12, 13. април 2010. (CEST)[одговори]

Коментари[уреди | уреди извор]

Шта да се ради коментарима који немају баш неког смисла а појављују се на подстраницама трга? Нпр. [16] [17]

Да ли да се толеришу? Или да се једноставно уколине? --Новак (разговор) 23:43, 16. април 2010. (CEST)[одговори]

Nema pravila. Zavisi kako je ko raspolozen i koliko je komentar besmislen. -- Bojan  Razgovor  10:44, 17. април 2010. (CEST)[одговори]

Помозите[уреди | уреди извор]

Имам задатак за семинарски рад из комуникологије да коментаришем и анализирам неки говор тј. обраћање, а овде не успевам да пронађем ни један говор забележен у целости. Понуђени су ми само аутобиографски подаци. Где могу да нађем нешто што ће ми помоћи?

Помоѕите ми, молим вас. Имам ѕадатак за семинарски рад из комуникологије да анализирам и интерпретирам неки говор, али не могу да пронађем нигде говоре у целости. Јел постоји нешто тако на овом сајту? Или ако можете да ме упутите на неки сајт где могу да нађем говоре у целини? Петар

--212.200.65.74 (разговор) 00:52, 24. април 2010. (CEST)[одговори]

Ovako nesto mi je prvo palo napamet -- Bojan  Razgovor  07:09, 24. април 2010. (CEST)[одговори]

Имаш овде на на Викицитату на српском говор Бориса Тадића - [18].--Марко235 (razgovor) 23:08, 24. април 2010. (CEST)[одговори]

Да ли је Бирмингем (по Правопису), или је Бермингам (по Прћићу и обожаваоцима). Питање је постављено и у секцији правописна питања. Време је да страница добије право име. Администратори би требали да пресеку ову дилему поштујући принципе википедије. Консензуса, изгледа, не може бити.--Јакша (разговор) 19:20, 24. април 2010. (CEST)[одговори]

Sramota je da na drugim jezicima ima više stvari o našoj zemlji, nego na našem jeziku. Hajde da se organizujemo i to popravimo

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Филип Легенда (разговордоприноси) | 22:20, 24. април 2010

На википедија не постоји "наша земља". Ову википедију могу користити говорници српског језика а при томе није битна корисникова вера, земља порекла или боравка, народност, и остала чуда. Дакле, ако кажеш "наша земља", то се може односити на БИЛО КОЈУ земљу. --79.101.169.100 (разговор) 22:47, 24. април 2010. (CEST)[одговори]
Ajde daj primer, nemoj tako. Kaži gde i šta? --Алекс (разговор) 22:28, 24. април 2010. (CEST)[одговори]

Дамјан Павлица - Младифилозоф[уреди | уреди извор]

Само да знате да је Дамјан Павлица почео да блати српску Википедију и по медијима:

Поред тога, на Вики оставу је убацио два фајла (са снимком његових враћених измена) као доказ наводне цензуре на српској Википедији:

А отишао је и корак даље у својој пропаганди тврдећи да је овај случај враћања његових измена "пропраћен снажним критицизмом у неким српским медијима", наводећи при том своје сопствене чланке као примере тог снажног критицизма у српским медијима!!! Ту очигледну подвалу сам обрисао са страница тих фајлова, али се из старијих верзија јасно може видети чиме се он служи:

Ето каквим се подвалама и фалсификатима тај човек служи, а будући да пратим његов "рад" на Вики остави, тамо је убацио гомилу слика са лажним лиценцама за које је или тврдио да је он аутор (а аутор је неки други корисник) или је тврдио да је слика слободна за употребу јер је прошло 70. година од смрти аутора (а да притом уопште није ни знао ко је аутор) - а овде наводим и пример, али наглашавам да постоји туце таквих слика са лажним лиценцама које он убацио: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:War_Illustrated_-_Serbia_012.jpg - Очигледно је да је тај човек пример троловања, вандализма и фалсификовања и треба припазити на његово понашање и евентуалну штету коју може да нанесе Вики пројектима. PANONIAN (разговор) 15:44, 25. април 2010. (CEST)[одговори]

На овакве ствари су сви корисници давно упозоравани, а ево сада и конкретних доказа. Коме ће другом, ако неће за Пешчаник. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:55, 25. април 2010. (CEST) с. р.[одговори]
Pa ništa, da mu damo još koju medalju, šta mislite? Jadan... filozof... Jedva čekam da ga čujemo na peščaniku... Čovek se bavi naukom a mi ga sputavamo... :) --Алекс (разговор) 02:32, 26. април 2010. (CEST)[одговори]
Други сајт је други сајт, а не Википедија, тако да су ти текстови само занимљиво штиво (пре свега у смислу изједначавања српске Википедије и Википедије на српском језику, што ни у ком случају није исто). Што се тиче слика, то су већ озбиљније ствари и зна се како се интервенише у тим случајевима. Пера Којот Шта је, бре??? 10:12, 26. април 2010. (CEST)[одговори]

И шта би с овог? --Жељко Тодоровић (разговор) 17:01, 5. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Ништа. Зар си нешто очекивао? Пера Којот Шта је, бре??? 19:54, 5. мај 2010. (CEST)[одговори]
Па можемо да гласамо да га блокирамо на стално. Или не. С друге стране, човјек нам прави рекламу, као да смо неко гнијездо националиста. Бар да јесмо :) --Мирослав Ћика (разговор) 04:30, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Гласање је недавно било, и блок није изгласан. Уосталом, зашто би био блокиран? Зато што на другом сајту пише свашта? Нема шансе да то прође. Пера Којот Шта је, бре??? 08:21, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Vi ga blokirajte, pa cete samo potvrditi ono sto on pise. A i dacete mu jos materijala za pljuvacinu. --Јагода испеци па реци 10:45, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Сасвим си у праву. Да не говоримо о томе што у овом тренутку не би ни било прихватљивих разлога за блок. Пера Којот Шта је, бре??? 12:30, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Па и да га не блокирамо он ће сигурно наставити са пљувањем по српској википедији. И тачно је да нам је дао рекламу, пошто постоје они који сматрају да смо сљедбеници Б92, а сада када он каже да смо националисти, долазимо до поравнања. Ја бих изгласао да га блокирају, пошто њега не занима српско мишљење већ искључиво албанско и бошњачко, а пише на српској википедији. Гдје је ту логика? --Жељко Тодоровић (разговор) 13:53, 9. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Ја се око овога не бих секирао. Дамјан се само придружио плејади сајтова који пљују Њикипедију, што само говори о њеној све већој важности. Јасно је да што је неко или нешто више на удару, то значи да је тај неко или нешто важнији, јер у супротном, нико се Њикипедијом не би бавио. Друго, овим текстовима Дамјан је сам себи ускочио у стомак; наводно заговара објективност, а његово писање је потпуно „црно“. Такође, он сам никада није прихватио нити један чак добронамеран савет, тако да управо оно што замера људима са Њикипедије, себи врло лако опрашта. Иако ми никада неће бити јасни наши уредници који пљују Њикипедију на другим сајтовима (јер тиме пљују и себе, као део Њикипедије, јер тешко да ће ико да проверава ко је шта и како писао), верујем да су слободни то да раде. Тим пре што видим да Дамјан заиста верује да је 100% у праву и драго ми је због њега. :) И зато мислим да је добро што га нисте блокирали, ако ни због чега другог, а онда макар да га демантујете. И лична порука за Дамјана: твоје писање је некако мени сувише препознатљиво. Сигуран си да си био оригиналан? :)--Методичар зговор2а 14:10, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ако Википедија треба да буде главни извор за скорашњу историју, лоше нам се пише. Википедија је енциклопедија и као таква она је терцијарни извор, тј., треба да се позива на објављену релевантну и провјерљиву литературу о тим темама. Дакле, претходно стручњаци историје треба да напишу научну историју тог периода, да је заокруже и јасно опишу шта се све ту дешавало, због чега се распала СФРЈ и сл., па онда да се на ту литературу позове и то пренесе на Википедију. Док се то не деси, нема рјешења. Лично никада нисам волио када се цијела прича око ове енциклопедије фокусира на ратове и ратне злочине на просторима бивше СФРЈ. Слабе користи, као што је није било ни послије Др. свјетског, за младе генерације од тих ствари, сем да још више мрзе једни друге. То ваљда и јесте циљ и једних и других екстрема када критикују овај пројекат. Ни у неким другим демократским државама, нема апсолутног консензуса око грађанског рата, рецимо у Шпанији, и послије толико времена нпр., многи Шпанци не знају гдје су им сахрањени, закопани најмилији, а камоли на нашим просторима гдје се такве ствари чешће дешавају. Према томе, као и другдје, људи на нашим просторима могу изабрати прошлост, или будућност. На онима који сада владају у новонасталим државицама бивше СФРЈ је да одлуче, да ли ће све снаге усмјерити да се млади што боље образују и имају већи стандард, како се неке ствари не би могле поновити, или ће наставити да држе становништво у биједи и незнању, док свијет вртоглавом брзином напредује у науци и технологији, како би се опет људи лако могли искористити за неке будуће сукобе. Опет кажем, апсолутно сам против придавању велике пажње тим темама. То је мој лични став. Камо среће да људи критикују и покушају да побољшају информације у неким другим областима знања на овом пројекту. Од тога би сигурно било веће користи за све, него од некакве квази-историје која диригује живот старих и младих генерација на нашим просторима. --Славен Косановић {разговор} 15:08, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]
Да. Можда би сасвим требало изоставити теме из задњих 20-ак година. Јер на то се троше несразмјерно велики ресурси, са сумњивим резултатима. Укратко, врше се оригинална истраживања. Што се тиче Дамјана, гласање о његовом блокирању би сада можда дало други резултат. Али од тога слаба вајда јер је слабо активан у задње вријеме. Иако морам напоменути да се паралелно с његовим нестанком, појавила особа са врло сличним начином писања овдје. Видјети разговор чланка Напад на Вишњицу. Случајност? --Мирослав Ћика (разговор) 15:57, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]
Није баш било у исто време. А и чекјузери би утврдили да је то лутак. Пера Којот Шта је, бре??? 18:28, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]
Чекјузери провјеравају само када се сумња на злоупотребу: нпр. иста особа гласа више пута са разним налозима. Посједовање више налога - без злоупотребе - је дозвољено :) --Мирослав Ћика (разговор) 23:07, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]
Како ријешавати проблеме са оригиналним истраживањем..., ово упутство може да послужи: Википедија:Без оригиналног истраживања. Уопштено гледано, ако имамо неке податке из провјерљивог примарног извора, дакле директно из експеримента, неког извјештаја исл, за њихову интерпретацију потребан нам је други, односно провјерљив секундарни извор. Не да ми овдје радимо анализе, синтезе и сл. То је нарочито неопходно код контроверзних тема, или када се основни подаци разликују у више примарних извора. Нпр. Ако у чланку Златибор уносимо податак о просјечним годишњим падавинама и он се не разликује у више примарних извора које смо консултовали, није нам неопходан секундарни извор. Али, ако се подаци разликују у тим примарним изворима, или ако желимо да ивлачимо закључке, радимо анализу климатских промјена на Златибору, итекако нам треба провјерљив секундарни извор; анализа научника који се тиме баве, односно којима је то струка. Овај принцип се може и треба примјенити на све области. Ако, нпр., немамо провјерљивих секундарних извора, а ипак је потребна нека анализа/синтеза, онда ћемо морати сачекати да их пронађемо, јер није прихватљиво да ми то сами радимо. Ако би се увијек држали ових принципа, било би далеко мање сукоба и све што уђе у енциклопеидју било би стварно квалитетно и провјерљиво. Већина проблема на Википедији се може ријешити, тако што се вратимо на правила, када осјетимо да смо отишли у неку странпутицу. Чак је добро и пожељно да одморимо неколико днаа од неке теме када се подигну страсти. Наравно, неће се увијек у томе успјети, али треба тежити да то буде циљ у што више спорних ситуација. --Славен Косановић {разговор} 13:21, 10. мај 2010. (CEST)[одговори]

Постоји ли негде на википедији статистика?[уреди | уреди извор]

о броју измена, број активних корисника, броју нових чланака...... у појединим временским периодима?

Мислим да ово питање није небитно јер члановима заједнице може да о заједници пружи информацију на основу које би могли да извуку неке закључке о потребним активностима. --Antidiskriminator (разговор) 17:22, 5. мај 2010. (CEST)[одговори]

Управо, слажем се са коментаром. -- SmirnofLeary (разговор) 17:39, 5. мај 2010. (CEST)[одговори]

--Kašter (разговор) 20:12, 5. мај 2010. (CEST)[одговори]

Прве две нису ажуриране од фебруара, а задњи од децембра прошле године. --79.101.79.51 (разговор) 23:46, 6. мај 2010. (CEST)[одговори]
Evo, probajte sada. Promenio sam linkove. Prvobitni su vodili ka statistici sr.wp na srpskom jeziku, a ova sada je na engleskom jeziku.--MikyM|Write me 01:46, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Прва два нису ажурирана од марта, а задњи као претходни случај. --93.86.231.199 (разговор) 09:20, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Одлично! Има ли шансе да се негде на Главној страни направи неки линк ка овим страницама?--Antidiskriminator (разговор) 09:15, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Графикони су веома илустративни. Број веома активних википедијанаца је готово непромењен у последње скоро три године.--Antidiskriminator (разговор) 09:15, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

ne, ne trebaju. Drzite ih u svojoj listi omiljenih stranica ili svojim korisnickim stranicama. -- Bojan  Razgovor  09:24, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ово је линк за посећености једне стране [19]. Уколико не постоји неки месец онда се може наместити УРЛ адреса тако да га буде. --93.86.231.199 (разговор) 09:29, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Број веома активних википедијанаца стагнира у последње три године[уреди | уреди извор]

Увидом у графикон који приказује број веома активних википедијанаца на овој адреси видео сам да број веома активних википедијанаца стагнира. Истовремено, у Србији је у 2008. години број корисника интернета повећан за 30% (са 0,9 на 1,2 милиона [20]) а у априлу 2009. године је процењено да је број корисника интернета око 2 милиона (пораст од 67%) у односу на 2008! Сви знате да је у последње време дошло до огромне експанзије и 3г интернет прикључака. и да је кумулативно гледано број корисника интернета у Србији у последње три године скоро утростручен.

Да ли неко има идеју зашто је број активних википедијанаца на википедији у протекле три године у стагнацији док у истом периоду је број корисника интернета у Србији повећан скоро три пута?--Antidiskriminator (разговор) 09:48, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Слична је ситуација и са бројем активних википедијанаца.--Antidiskriminator (разговор) 09:59, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Najveći broj aktivnih vikipedijanaca je bio u leto 2007. Od tada je stagnacija na svim vikipedijama. Engleska ima blagi pad. Možda ako bi nekako mogli da vikipediju izreklamiramo ali teško. Mnogi ne znaju da može da se uređuje vikipedija. --Алекс (разговор) 10:01, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да је поређење са википедијом на енглеском (немачком, француском...) језику немогуће јер је у САД, ВБ, Аустралији.... растао број активних и веома активних википедијанаца док је растао број корисника интернета који код њих стагнира у последње три године зато што стагнира и број корисника интернета. Код нас није тај случај.--Antidiskriminator (разговор) 10:10, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Generalno stagnira, na bosanskoj je opao, rumunskoj je malo porastao, a kod hrvata kao i kod nas.--Алекс (разговор) 10:59, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да су хрвати много пре нас имали експанзију развоја интернета.--Antidiskriminator (разговор) 11:03, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ја сада не говорим о апсолутним вредностима, већ о процентима, о учешћу. Логично би било да са повећањем броја корисника интернета дође до повећања броја активних википедијанаца ако проценат активних википедијанаца стагнира. Код нас је проценат активних википедијанаца пао скоро три пута.--Antidiskriminator (разговор) 11:04, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Pa nisu ni mnogo ispred nas. Nego zna li neko da li ima lista active i very active... --Алекс (разговор) 11:07, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Овде ти је графикон на којем имаш и активне и веома активне. --Antidiskriminator (разговор) 11:10, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Па шта ако број стагнира? Кад-тад мора да дође до исцрпљења. Толико нас је колико нас је. Види графиконе за .en и .de, и видећеш сличне обрасце. 本 Михајло [ talk ] 23:30, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

Није проблем у томе што број стагнира већ што је међу људима који имају приступ интернету све мање учешће оних који су активни википедијанци (скоро 3 пута је пало учешће за последње три године). Википедије на енглеском и немачком језику немају овако велики пад учешћа јер је код њих још пре десет година свако ко је желео имао приступ интернету. Код нас је пад учешћа надокнађен повећањем броја људи који имају приступ интернету. Број људи који имају приступ интернету се неће више значајно повећавати после 2010. што ће резултирати падом броја активних и веома активних википедијанаца ако се наставе овакви трендови. Мислим да је то проблем јер у том случају прети одумирање википедије на српском језику.--Antidiskriminator (разговор) 23:51, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

Три пута је мањи проценат корисника интернета у Србији који активно или веома активно уређују википедију[уреди | уреди извор]

Конкретније: У суштини бих могао да протумачим горе наведене податке на следећи начин: У последње три године скоро три пута је мањи проценат корисника интернета у Србији који активно или веома активно уређују википедију. Мислим да је овај тренд потребно зауставити да би википедија на српском језику опстала у облику у којем има своју сврху. Предлажем да се покрене расправа на ову тему. --Antidiskriminator (разговор) 10:11, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Не може се урадити ништа конкретно по том питању. Када су се радиле промоције наше Википедије у нашим медијима, радио, ТВ, новине, јесте да је растао број посјетилаца и регистрованих, али не значајно и број активних, тј. људи који остају и раде дуже вријеме на пројекту. Википедија захтјева доста слободног времена за активан рад, па и да се научи све оно везано за техникалије и само писање енциклопедијских чланака, које ипак није као када се пише блог или ћаска на неком форуму. Можда га многи и немају у довољној мјери, или пак то које имају, више воле да троше на друштвене мреже и дружење. --Славен Косановић {разговор} 10:45, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да је, пре него што се закључи да ли је могуће нешто учинити конкретно по том питању, потребно установити узроке ове појаве. Википедија је и раније захтевала доста слободног времена, а друштвене мреже су и раније постојале, па је учешће активних википедијанаца у броју људи који користе интернет у Србији било три пута веће. Ја на основу тога закључујем да није разлог то што википедија одједном захтева доста слободног времена па је људима лакше да време троше на друштвене мреже и дружење. Мислим да су узроци дубљи и да једним значајним делом и заједница сноси одговорност за овакво стање.--Antidiskriminator (разговор) 10:54, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Па пази, заједницу чине сви, и они који одустају и они који остају. Тако да не знам на какву заједницу мислиш? Чињеница је да је овдје било сукоба у посљедње три године, нарочито око језичких питања, Правописа и слично, али било их је и раније, прије 2007. године, око политике и ратова на нашим просторима, па је опет број активних растао. Можда је тада растао зато што је Википедија била новост, а сада већ није, а можда се сада налазимо у периоду смјене гарнитуре активних, како се отприлике десило када сам ја дошао. Прије мог доласка један број корисника је одустао од активног уређивања, а неки су отишли да уређују енглеску вики. Колико ја знам, никада раст активних на овом пројекту није био везан за број корисника Интернета у Србији, јер да јесте, данас би имали јако велику заједницу. И ја сам сада у фази, када ће моја активност на пројекту бити минимална, или никаква, при чему не кривим никога, просто јер сам се заситио "енциклопедије". Писање енциклопедије захтијева и одређени профил људи; не воле сви људи тиме да се баве, дакле, методичност, упорност, а на Википедији и спремност да констатно аргуметнујеш шта пишеш. То некима може постати напорно, а неки други се због тога и не упуштају у активнији рад. Дакле, моје мишљење, проблем се може свалити на свађе и сукобе око језика у посљедње три године, али то сигурно није разлог, можда само малим дијелом. Када неко нешто хоће да ради, онда су неке препреке чак и изазов, а ако не, онда ради нешто друго, или троши вријеме на забаву. Било шта да се ради у животу, околности које окружују тај рад нису идеалне, према томе тако је и на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 11:32, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Мислим на заједницу коју чине они који су корисници википедије у скоријем периоду. Они који су отишли и не користе и не уређују википедију нису делови заједнице. --Antidiskriminator (разговор) 11:44, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Моја нека идеја за коју сам се залагао кад сам дошао на википедију је било максимално сређивање упутстава и смерница за нове кориснике. Ту тему сам покретао 100 пута, а ово сад је 101. пут. Новим корисницима се мора максимално олакшати уређивање чланака. И правила и смернице им морају бити пред носом, по могућству да то не буде 1000 страна, и да не буде ништа компликовано. Да упутства буду у пирамидалној форми, за почетнике сажета суштина на 5-10 страна са опцијама (сазнај још/више). Код нас пола смерница нема, ових осталих пола имају налепнице да је текст преведен са енг. вики, и од тих пола по пола текста није преведено. Даље, кад корисници дођу, требамо их задржати. Паметна идеја би била отварање стране помоћи само за почетнике и та страна да им буде пред носом. Да могу да питају све што их интересује. Касније на основу тих питања и недоумица, можемо да ажурирамо смернице и упутства, знали бисмо где нови корисници најчешће запињу. -- SmirnofLeary (разговор) 11:40, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Слажем се да је то једна од мера која ће олакшати новим корисницима савладавање тајни уређивања википедије. Међутим, мислим да је то само мали део проблема и мали део решења. Предлажем да прво направимо листу узрока пада % активних википедијанаца у корисницима интернета па онда да покушамо да дамо списак решења за сваки од њих. Твој предлог је одличан, али је предлог једног решења за један од узрока. Једноставно, мислим да није довољан.--Antidiskriminator (разговор) 11:47, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Проблем број 1: Нема довољно искусних и активних корисника који се активно баве новим корисницима. Није довољно написати упутства и очекивати да нови корисници читају и примењују их. Мислим да се нови корисници морају постепено под надзором других википедијанаца уводити у тајне уређивања на википедији. Постоје и сада они који се баве тиме, али мислим да их нема довољно. Предлог решења: направити тим људи који би се бавио овим активностима.--Antidiskriminator (разговор) 11:48, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Проблем број 2: Толерише се (од дела активних администратора) неуљудно обраћање корисника другим корисницима и ад хоминем напади . Мислим да постоје корисници који систематски крше правила уљудности и врше ад хоминем нападе коментаришући личност корисника са чијим се текстовима не слажу а не уређивање текстова које они врше. Предлог решења: оштрије реакције неких администратора по овом питању и њихов принципијелнији став по овом питању--Antidiskriminator (разговор) 11:51, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Проблем број 3: Нема активног посредничког већа. Сукоби око уређивања појединих чланака се решавају тако што се коалиције истомишљеника устремљују на неистомишљенике неуљудним и ад хоминем нападима што резултира катастрофално лошим квалитетом појединих чланака са "осетљивим" темама и одустајањем нових активних википедијанаца који (још увек) нису створили кланове. Предлог решења: Што хитније формирати посредничко веће и промовисати његов рад.--Antidiskriminator (разговор) 11:54, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ми који смо ту одавно смо радили на томе колико смо могли, а сада наставите ви који имате намјеру да будете активни дуже вријеме. Мислим, на упутства и помоћ и уопште на рад са новајлијама. На неким Википедијама чак постоје тимови корисника које се нуде новајлијама да им пишу персонализована упутства. Можда и то не би била лоша идеја. У сваком случају, наше писање упутстава и помоћи није никада било организовано, него је свако, појединачно, радио/писао/преводио, колико је стигао и имао времена да се тиме бави. --Славен Косановић {разговор} 11:50, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ево је последња тема на Википедија:Трг/Помоћ, нов корисник је прочитао упутство везано за слике. Свака му част што је нашао то упутство. Али и даље има недоумице. У питању је случај са којим смо сви имали недоумица, а ником није пало на памет кад је превазишао тај проблем да дода кратко упутство. Не слажем се по питању формирања никаквих тимова, то по мени није ОК. Решење тог проблема може да буде постављање стране помоћи само за нове коиснике, а на питања и њихове недоумице је боље да одговарају сви, тј. онај ко се затекне у тренутку, а да зна решење. Уместо да то буду чланови неког тима. Након неког времена, ћемо и сами увидети ко има највише воље да помаже новајлијама, ко нема. А можда ћемо наићи и на такав случај да им помаже нерегистрован корсник, који ни не може бити члан тима. Што се тиче уљудности, слажем се. -- SmirnofLeary (разговор) 11:59, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Мислим да је формирање тима добро у том смислу што би постојао списак чланова тог тима па би новајлија лакше могао да види коме да се обрати.--Antidiskriminator (разговор) 12:02, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Славене, ово није критика на рад "вас који сте одавно ту". Да би "ми који имамо намеру да будемо активни дуже време" могли нешто да урадимо, потребни сте нам и "ви који сте одавно ту".--Antidiskriminator (разговор) 12:06, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Погрешно си ме схватио. Нисам ни помислио да је критика, а и да јесте, нема везе, могло се више урадити, али шта је ту је. Хоћу рећи, ја у догледно вријеме нећу бити активан из личних разлога, али ако неко треба моју помоћ у нечему, може ми се јавити на страници за разговор, или на имејл. --Славен Косановић {разговор} 12:29, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Из искуства мислим да је формирање тима лоше. Корисник би требао да се обрати за помоћ на заједничкој табли за помоћ, независној од других корисника. Таква табла тренутно постоји на тргу, али мислим да није приступачна новим корисницима. Тј. мислим да већина нових корисника ни не зна да она постоји. -- SmirnofLeary (разговор) 12:10, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Имао сам велику срећу да ми је у старту уређивања на википедији помогао један корисник, таако да и ја из искуства мислим да се не може од нових корисника очекивати да знају где да се обрате (табла за помоћ) и коме (неко од активних и искусних википедијанаца) за помоћ. Мислим да је боље да постоји систематски надзор над уносима нових корисника и рад са њима у смислу директног обраћања преко стране за разговор и менторског рада над уређивањем тих корисника. То део искусних википедијанаца и сада ради, али потребно је да их буде више и да би стога могло да помогне да они буду део неког тима, па макар и неформалног.--Antidiskriminator (разговор) 12:25, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да си имао несрећу што ниси наишао на уређена упутства и смернице. -- SmirnofLeary (разговор) 12:51, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ма нашао сам их, али.... То ти је мислим можда исто као кад купиш неки технички уређај. Мислим да већина људи отпакује и крене да монтира и пушта у рад а да их "мрзи" да читају упутства, или да мисле да им не треба, или... Исто ти је и са школом. Постоје књиге па деца не би морала да иду у школу, него само на завршни испит. Али ипак је боље ако имаш "ментора".--Antidiskriminator (разговор) 13:01, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да је фора у томе што нико не очекује да ће затећи нешто паметно и корисно у упутству. А, ја их лично доста често користим (по потреби) и доста ценим, и при том не очекујем да ћу у њима затећи нешто за шта они предвиђени. Са друге стране, корисник који се обратио на тргу/помоћ, показује супротан пример од тебе. Прочитао је сва упутства, али и даље има питање. Рецимо, зато што је упутство лоше написано!! Постојање ментора је по мени превазиђена ствар, заједно са нашим системом школства. Поред тих наставника у школи, родитељи деци додатно плаћају приватне часове још у основној школи. Држао бих оне: „много бабица, килава деца“. Или би било најбоље да пошаљемо искусног википедијанца да скокне до новајлије, да му објасни лично. -- SmirnofLeary (разговор) 13:13, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

У праву си.--Antidiskriminator (разговор) 13:19, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

А да ли сматраш да грешим што мислим да су упутства само један од узрока ситуације о којој говоримо. Шта мислиш о ниже наведеном списку од (за сада) три узрока?--Antidiskriminator (разговор) 13:20, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Еј, шалим се. Не одустај од идеје, ако имаш воље. Ја лично имамо воље да помажем новим корисницима у зависности од расположења и теме на којој корисник ради. Само напред, подржаћу шта год осмислите, ако ће то на неки начин да допринесе пројекту. -- SmirnofLeary (разговор) 13:22, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Знам да се шалиш. Насмејао сам се али сам хтео да одржим озбиљан ниво дискусије па сам обрисао :)))) што је било испред мог горе наведеног одговора.--Antidiskriminator (разговор) 13:31, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Смирнофе, сви људи су различити. Некоме ко је тек почео са Интернтеом и новим технологијама нису довољна само упутства ма како једноставно да их напишеш, јер је потребно да усвоји неке основне концепте. Затим, неки људи контају брже, неки спорије, а и дан данас имамо корисника који су ту више година, а не умију да ураде неке ствари које се тичу уређивања. Слажем се да би садашња могла бити боље организована, јер сам и сам покушавао да оснујем тим да то одрадимо. За тај посао је потребна група људи која ће систематски да уради реорганизацију и наравно неколико мјесеци. Списак људи, на некој страници која би имала линк са главне стране помоћи, а који би били спремни да пишу раде, персонализована упутства, помажу новајлије којима су потребна посебна објашњења, такође није на одмет. Трг/помоћ је увијек ту као мјесто гдје се многи обрате, а и њега би требало пвезати са главне стране помоћи. У сваком случају, битно је да постоји добра база у већ постојећим правилима, што се може искористити, без обзира што нису тако обимна, организована и детаљна као, рецимо, на ен вики. Једини проблем је, свакако, започети. Само се неће урадити, а као и све на вики, зависи од појединачних иницијатива. --Славен Косановић {разговор} 13:29, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Упустили смо се у детаље везане за рад са новајлијама. Мислим да је то само део проблема. Верујем да има новајлија који брзо савладају основе уређивања а онда суочени са осталим проблемима оду. Предлажем да се, имајући у виду да је потребно нешто предузети како би се зауставио пад учешћа активних википедијанаца међу корисницима интернета, систематски приступи решењу овог проблема у следећим фазама:

  • дефинисање узрока (листа узрока састављена по редоследу њихове важности)
  • дефинисање могућих решења узрока (могуће је да ће се због разлике у мишљењу неки узроци решавати на различите начине)
  • одабир решења
  • спровођење решења
  • контрола (после неког периода) резултата
  • преиспитивање одабраних решења

--Antidiskriminator (разговор) 13:38, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Проблем је у томе што не можеш тачно знати узроке, према томе можеш их само хипотетички дефинисати. Једини начин да знаш због чега је неко постао неактиван је да га питаш. Сваки корисник има неки свој посебан разлог. Ако ти одговори, знаш разлог, ако не, онда не знаш. Генерално, сматрам да пораст броја корисника Интернета никада није значио и пораст активних сарадника на Википедији и то није само тако код нас. Рецимо у Каталонији скоро свако домаћинство има Интернет и ако би по томе мјерили они би требали да имају више милиона сарадника, међутим, задњи пут када сам гледао, активних на својој Википедији су имали мало више него ми. Интернет и Википедија нису у стриктној вези у смислу неког пропорционалног раста броја корисника. Наша Википедија јесте један од најпосјећенијих сајтова на нашем Интернету, по статистикама, што значи да није нимало непозната, него напротив, али посјећивати и писати чланке, постати активан, су изгледа различите ствари, опет кажем, не само код нас. --Славен Косановић {разговор} 13:54, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
Подржвам. Само, да обратимо пажњу и на сам процес вођења ове расправе. Надам се да ће се у расправу укључити још корисника па би било добро редовно ажурирати расправу и сажети идеје до којих се дошло. Тј. сажети сваки претходни део текста од 10 или 20.000 бајтова, како бисмо олакшали корисницима да се укључе у расправу. Прва тачка нек буде ова, „дефинисање узрока“. -- SmirnofLeary (разговор) 13:45, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Једини начин да знаш због чега је неко постао неактиван је да га питаш." Ово је потпуно тачно. Постоји ли могућност да се угради неки "упитник задовољства корисника википедије" где би википедијанци могли да упишу зашто су активни односно неактивни и да се одређеним питањима сазна њихово мишљење и разлози незадовољства? Овако, тапкамо у мраку.--Antidiskriminator (разговор) 14:00, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Једино да се отвори једна страница у им. простору Википедија, са питањима у поднасловима а испод сваког питања простор за одговоре корисника. Класични упитник није могуће направити. --Славен Косановић {разговор} 14:17, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

То ми делује компликовано. Моја идеја је да постоји стандардизовани упитник задовољства какав постоји у свакој уређеној организацији на свету која жели да сазна шта корисници мисле о њој како би могла да се унапређује и опстаје.--Antidiskriminator (разговор) 14:28, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Како ћемо да питамо тог који је отишао, ако је отишао? Мало је контрадикторно. -- SmirnofLeary (разговор) 14:22, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Није у потпуности контрадикторно. Пре него што је отишао био је овде. Можда би то могло да буде у форми неког позива који би при врху главне стране (нешто слично као позив за онај википедијин семинар) био постављен са позивом корисницима да попуне упитник о свом мишљењу о википедији и викизаједници на српском језику.--Antidiskriminator (разговор) 14:46, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Антидискриминаторе, Википедија није класична организација, као, шта знам, Волксваген. Википедија је волонтерски пројекат онлајн енциклопедије, између осталих и на српском језику. Дакле, једна посебна врста друштвене мреже, слично као Линукс мрежа, гдје добровољци раде на садржају и садржај је једини циљ, тј. да буде од користи било коме кога интересује неки енциклопедијски појам. Из тог угла, што више људи ради на Википедији, то ће садржај бити, највјероватније, квалитетнији. Сви посјетиоци и корисници су позвани да допуне, помогну, напишу нешто, исправе погрешно, а и да дају своје мишљење на било ком од тргова, страницама за разговор и сл. Просто једна таква отвореност овог пројекта није захтијевала, а по мом мишљењу и не захтијева, неки посебан канал комуникације, као што је случај код класичних организација које су затворене по природи те им стога треба један посебан канал комуникације са спољашњим свијетом, клијетнима, корисницима и сл. Амбијент привлачи људе, те ако је овдје живо, ради се, људи се међусобно помажу, има толеранције, добре комуникације, више је шанси да се на пројекту појави већи број људи да припомогну и остану дуже вријеме. Уколико нема таквог амбијента, онда је прилив нових активних сарадника слабији. Смирнофе, у томе и јесте проблем. Не можеш знати зашто неко одлази, отишао је, ако сам то јасно не каже, или ако га не приупиташ прије него оде, или можда оставиш коментар на његовој страници за разговор када већ оде, у нади да ће одговори. Међутим, мислим да је Антидискриминатор мислио на један упитник задовољства корисника пројектом, гдје би сви заинтересовани могли да дају мишљење, оставе коментар, па на основу тога, видјети, да ли постоје неки систематски разлози зашто се више људи не активира, те који би се могли ријешити неком интерном реорганизацијом ствари, а који просто немају рјешења. Нпр. знам да смо добијали примједбе да је уређивање чланака превише компликовано, па чак и да је вики синтакса компликована, мада по мом мишљењу једноставнија не може бити, али то су разлози које тешко да можемо ријешити. Добро, слике и лиценце, јесу онако сложена прича за многе, али ту би се могло порадити на бољим упутствима, итд. --Славен Косановић {разговор} 14:58, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Свака организација мора да се унапређује да би опстала. И википедија на српском језику се до сада унапређивала и није изузетак од овог правила. На камење које се не котрља скупља се маховина. Тачно је Славене да мислим на "упитник задовољства корисника пројектом, гдје би сви заинтересовани могли да дају мишљење, оставе коментар, па на основу тога, видјети, да ли постоје неки систематски разлози зашто се више људи не активира, те који би се могли ријешити неком интерном реорганизацијом ствари" али мислим да постоје систематски разлози који прости имају решења и да њих треба да идентификујемо таквим упитницима. --Antidiskriminator (разговор) 15:25, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Може бити да сам те погрешно разумјео а тиме и ти мене. Свакако да ствари треба унапријеђивати, и оно што се на Википедији може и треба унапријеђивати, су начини комуникације међу корисницима и начини помагања у раду, квалитетнија упутства за рад и сл. --Славен Косановић {разговор} 15:38, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

Оно што сам желео да кажем је да је очигледно да у последње три године у Србији драматично (скоро три пута!) опада проценат људи који имају приступ интернету а активни су на википедији на српском језику. На сву срећу у последње три године је дошло до утростручавања броја људи у Србији који имају приступ интернету па није било озбиљнијих последица на википедију и број активних корисника је стагнирао. Нажалост, сасвим је за очекивати да врло брзо неће бити озбиљног пораста броја људи који имају приступ интернету у Србији. То ће за последицу имати, уколико се овакви трендови наставе, пад броја активних корисника што неминовно води ка паду квалитета текстова и чланака (који ни сада није на завидном нивоу) а самим тим и одумирању википедије. Један приступ је игнорисање ове ситуације и настављање са редовним до сада обављаним активностима уз козметичке измене (унапређивати комуникацију међу корисницима и начине помагања у раду, квалитетнија упуства за рад и сл.). Други приступ је (поред обављања већ наведених редовних активности уз козметичке измене) учинити нешто да се ово стање суштински промени. Предлажем други приступ.--Antidiskriminator (разговор) 23:41, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

С моје тачке гледишта уопште није битно одакле уређује највећи број корисника. Да ли из Србије, Српске, или дијаспоре. Не бих се сложио да је квалитет чланака лошији сада него прије три године. Напротив, чланци из многих области су се итекако унаприједили и многи други написани од нуле, или започети. Ти можда не можеш да урадиш то поређење текстова сада и прије три и више година, али ја и други који смо овдје дуже од тог времена, можемо. Затим, некада један или два корисника ураде више квалитетних доприноса, него педесет других. Свакакао да је боље да на Википедији ради много више људи, али то није увијек математички пропорционално са квалитетом. Ипак, рад на енциклопедији је квалитативне, а не квантитативне природе. Многим новим корисницима је данас чак и теже да започну са радом, јер су квалитативни захтјеви текстова виши, него прије три и више година. Можда је и то један од узрока стагнације броја активних. Наравно, посла има за још много година и чак деценија, нарочито у основним областима људског знања. За писање енциклопедије, иоле квалитетно, потребно је знање и на првом мјесту вјештина комуникације, факултетско образовање, или бар квалитетно средњошколско. Наравно, има изузетака од правила, али је факат да не умије свако да срочи смислене и информативне реченице, да се служи литературом за своје писање, итд. У вези могућих узрока које си навео, из неког мог искуства, најбоље је од почетка стављати до знања да било какви сукоби и непродуктивна препирања не интересују овај пројекат. То треба да раде сви људи којима је стало до пројекта, а не само администратори. На тај начин је много лакше изоловати проблематичне људе, него када се тиме баве само администратори. Трошити квалитетне људе овог пројекта на рјешавање некаквих бесмислених сукоба и препирки је грешка коју смо више пута поновили и не треба је више понављати. --Славен Косановић {разговор} 13:06, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]

Sve postavljene teme o korisnicima su o Republici Srbiji, a ja kao Srbin po nacionalnosti i kao Srbin kome je srpski jezik maternji ne pronalazim sebe u postavljenom pitanju o procentima ucesca gradjana Republike Srbije. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:24, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]

У праву си. А дијаспора није ни споменута, исто тако. О правим разлозима неучествовања више људи ћу опширније за два дана. --Мирослав Ћика (разговор) 20:55, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]
Како није. :) Јесам ли је ја у посљедњем коментару поменуо као и да уопште није важно одакле уређују људи, јер ово није пројекат о корисницима, рецимо типа фејсбук, него енциклопедија. Овдје је једини циљ што квалитетнији садржај у чланцима, без обзира ко одакле пише. --Славен Косановић {разговор} 21:02, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]

Meni nije vazno odakle uredjuju ljudi, ali mi je vazno da na vikipediji na srpskom jeziku ucestvuju oni kojima je srpski jezik maternji jezik. To se naravno odnosi za narod Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, Republike Srbije i Crne Gore, a kasnije i dajspore. Zbog toga i postoji vikipedija na srpskom, a ne da citam lose prevedene clanke sa engleskog jezika. ;) ps Ako je cilj sto kvalitetniji sadrzaj u clancima, kako to da najvise doprinose oni koji nemaju pojma o cemu pisu? Primjetio sam da pojedini NAJAKTIVNIJI korisnici ucestvuju u svim mogucim clancima sa svojim politickim stavovima? --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:16, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ја бих волео да знам који је разлог што имамо доста искусних ИП-оваца који не желе да се региструју? Шта је узрок? Претпостављам да су то управо бивши (искусни) корисници који су имали неку врсту лоших искустава због којих се смањује број корисника. -- SmirnofLeary (разговор) 23:04, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]
Не. -- Bojan  Razgovor  05:29, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ovde sam za nedelju dana imao gomilu losih iskustava. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:10, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]

Уређивање са ИП адресе је сасвим легитимно. Зашто неки корисници неће да се региструју..., па треба их директно питати. Никакве привилигије не треба да имају регистровани у односу на нерегистроване конструктивне кориснике, јер тако нешто нигдје не подржавају правила пројекта. Сви конструквтивни сарадници треба да буду једнаки. Е, сад. Чињеница је да има људи који се наљуте ако им нешто није по вољи, без обзира што су свјесни да нешто не може тако како они мисле. Такви проблеми су нарочито видљиви код контроверзних тема, гдје као и у животу, политици, постоје различита и често непомирљива схватања. Међутим, свима треба да буде јасно, да су такве теме само мали дио онога што се зове енциклопедија. Ако неки корисници условаљавају своје присуство и рад на пројекту, тиме што траже да у контроверзним темама пишу ствари онако како они желе, не уважавајући другачије мишљење, онда и нема рјешења за тај проблем. Када свака страна вуче на своју страну и тврди да је оно што заступа једино објективно и истинито, онда неки чланци и изгледају тако како изгледају, другим ријечима, не личе ни на шта. Али, опет кажем, све те контроверзне теме су само један мали дио енциклопедије и шта год да писало у тим чланцима, увијек ће бити људи који ће бити незадовољни. Штавише, сматрам да ће проблеми у таквим чланцима бити ријешени једино онда када наши истраживачи/историчари, напишу објективне и научне књиге/текстове на те теме. Ми данас овдје још увијек користимо новине, медије, контроверзне и ненаучне документарце, мишљење овога и онога, и сл., за обрађивање тих чланака. Такав је и резултат, ненаучан, хаотичан, необјективан, парцијалан, врло често замјена теза, итд. Међутим, и трећи пут да поновим, ова енциклопедија је много више од тих тема. Околности за рад такође нису идеалне, јер се о многим стварима одлучује динамиком групног одлучивања, пошто су тако постављене ствари у смјерницама пројекта. То некада може да буде предност, а други пут проблем. Проблем је када неко ко се у нешто не разумије, а ипак има свој глас и гласа противно ономе што је општеприхваћено у научној пракси о одређеној ствари. Често наилазим на коментаре у којима неки корисници траже да неко ријеши неки проблем са садржајем. Ствар је у томе да не постоји тај неко, јер је Википедија пројекат скупа свих појединаца који на њему у датом тренутку раде. Дакле, Википедија нема посебно, издвојено уређивачко тијело. Постоје јасне смјернице како се долази до рјешења у проблемима са садржајем, дакле, релевантна и провјерљива литература је ту на првом мјесту. Међутим, чак ни те смјернице не гарантују успјех, јер опет кажем, све зависи од групе појединаца који у датом тренутку раде на неком чланку, па и покривености одређене теме релевантном и провјерљивом литературом. --Славен Косановић {разговор} 06:34, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

Списак узрока драматичног пада учешћа активних википедијанаца међу корисницима интернета[уреди | уреди извор]

Ниже наведено је неко моје виђење, а молим и остале да покушају да дефинишу проблеме који су довели до овакве ситуације:

  • Проблем број 1: Нема довољно искусних и активних корисника који се активно баве новим корисницима. Није довољно написати упутства и очекивати да нови корисници читају и примењују их. Мислим да се нови корисници морају постепено под надзором других википедијанаца уводити у тајне уређивања на википедији. Постоје и сада они који се баве тиме, али мислим да их нема довољно. Предлог решења: направити тим људи који би се бавио овим активностима.--
  • Проблем број 2: Толерише се (од дела активних администратора) неуљудно обраћање корисника другим корисницима и ад хоминем напади . Мислим да постоје корисници који систематски крше правила уљудности и врше ад хоминем нападе коментаришући личност корисника са чијим се текстовима не слажу а не уређивање текстова које они врше. Предлог решења: оштрије реакције неких администратора по овом питању и њихов принципијелнији став по овом питању--
  • Проблем број 3: Нема активног посредничког већа. Сукоби око уређивања појединих чланака се решавају тако што се коалиције истомишљеника устремљују на неистомишљенике неуљудним и ад хоминем нападима што резултира катастрофално лошим квалитетом појединих чланака са "осетљивим" темама и одустајањем нових активних википедијанаца који (још увек) нису створили кланове. Предлог решења: Што хитније формирати посредничко веће и промовисати његов рад.--Antidiskriminator (разговор) 12:35, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

1) Дефинисање узрока драматичног пада учешћа активних википедијанаца међу корисницима интернета[уреди | уреди извор]

Ниже наведено је неко моје виђење (допуњено предлогом који је дао Смирноф), а молим и остале да покушају да дефинишу проблеме који су довели до овакве ситуације:

  • Узрок број 1: Незаинтересованост корисника википедије да буду активни у њеном уређивању (Славен Косановић).
  • Узрок број 2: Несређена упутства и смернице за нове википедијанце (SmirnofLeary).
  • Узрок број 3: Нема довољно искусних и активних корисника који се активно баве новим корисницима (Антидискриминатор).
  • Узрок број 4: Толерише се (од дела активних администратора) неуљудно обраћање корисника другим корисницима и ад хоминем напади (Антидискриминатор) .
  • Узрок број 5: Нема активног посредничког већа (Антидискриминатор).

--Antidiskriminator (разговор) 13:55, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]

  • Узрок број 6: Патролирање измена и употреба шаблона бб и почетник. Можда треба избацити из шаблона „почетник“, помало претећу реченицу: У супротном, администратори ће морати да обришу чланак после седам дана. -- SmirnofLeary (разговор) 14:13, 7. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Koliko vidim, jako je mali postotak ucesnika iz Republike Srpske. Cini mi se da postoji mnogo veci broj clanaka o Srpskoj na vikipediji na engleskom jeziku, nego ovde. Po mom misljenju, ovde postoji diskriminacija prema Srbima uopste, a posebno je to izrazeno nad Srbima Republike Srpske. Primjetio sam da je za ovolike godine vrlo vrlo mali broj clanaka napisan o Republici Srpskoj, kao i da postoji veliki broj sabotaza na tim clancima. Licno sam ovde prestao da dolazim jer sam pisao clanke o Republici Srpskoj sto je prouzrokovalo mnoge napade na moju licnost. Isto tako mogu da primjetim da isti ljudi ovde komanduju najmanje cetiri godine. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:07, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Za svaki clanak koji sam napisao o Republici Srpskoj, bio sam odmah napadan od par korisnika iz kojih vise nego ocigledno izbija neprikrivena odbojnost prema Republici Srpskoj i prema svemu srpskom sto dolazi iz Republike Srpske. Nasao sam se u situaciji u kojoj sam morao da obrazlazem i da trosim ogromnu kolicinu vremena na objasnjenja zasto sam zaboga upotrebio pridjev "srpski", kada sam pisao clanak o jednom dogadjaju koji je vezan za Republiku Srpsku i za Srbe Republike Srpske. Napadi ovakve vrste su kod mene stvorili veliku odbojnost prema "malom rukovodecem kadru" koji je jednostavno zaveo tiraniju i jednoumlje. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:07, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Imao bih jos mnogo toga da napisem, ali ne smatram da je ovo mjesto gdje se moze slobodno reci a da to prodje bez posljedica. Mislim da se i drugi ljudi plase kao i ja, da kazu ono sto im smeta. Nakon maltretiranja i napada, ljudi jednostavo odu. Dobiju blokadu prije nego progovore. A kad kazu sta im smeta, onda dobiju jos vecu blokadu. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:35, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]
  • Jedan moj poznanik je ovu vikipediju nazvao "sprdnjom". Zamislite kad sam pronasao da je jedan te isti korisnik isao danima od clanka do clanka i lijepio na svaki clanak istu referencu. Na nekim od tih clanaka uopste nije nista pisao, ali je ipak lijepio istu referencu. Kad sam to otkrio, onda sam se zamislio o tome sto je moj poznanik ovu vikipediju nazvao "sprdnjom". Tek sam se sokirao kad sam shvatio da je i sama referenca izmisljena. :))) Ovakve stvari bude odbojnost kod mnogih. Covjek shvati da je jedan korisnik u stanju da u roku od nekoliko dana nalijepi istu laz na preko 1000 clanaka. Nakon ovakvih spoznaja se odustaje jer tada vikipedija postaje apsurdna i smijesna. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:41, 8. мај 2010. (CEST)--БаШ-ЧелиК (разговор) 21:41, 8. мај 2010. (CEST)[одговори]

Важно је да си ти супер-објекиван, не параноишеш, не хистеришеш, претпостављаш увек добру намеру, дискутујеш доприносе, а не корисника... -- Bojan  Razgovor  08:05, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

Licni napadi, prozivke, prijetnje. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:42, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

O, yeah. -- Bojan  Razgovor  13:35, 9. мај 2010. (CEST)[одговори]

Узроци 2[уреди | уреди извор]

По мом мишљењу, главни разлози за мали број уредника на ср вики:

1. Вики синтакса и англизација. Да би наш човјек могао да уређује википедију, потребно је да научи вики синтаксу, која није нимало тривијална и углавном није преведена на наш језик. Дакле, уредник мора бити доста добар са енглеским, што одбија већину људи који говоре само српски. Википедија на српском језику? Далеко је од тога засад.

2. Англизација. Из овога се даље шири други проблем, а то је да чланке пишу људи који већ говоре више језика, па многи брзо и одустану. („Зашто да читам/пишем на српском кад је чланак на ен-де-ру-... вики бољи и опсежнији?“).

3. Ек-ијек-лат-ћир подешавања. Не само да мора да зна енглески, већ и ћирилицу и латиницу, и има доста добро знање два нарјечја. Ово одбија дио људи који не желе ћирилицу или латиницу, а богами и оне који мисле да се српским језиком говори само источно од Дрине па им ијекавица пара уши. Такви случајеви поправљања чланака су свакодневни.

Na primer ja sam se rodio u inostranstvu i da nisam tamo isao u jugoslovensku skolu jednom nedeljno, ne bi ni naucio cirilicu. Ali ipak to nije dovoljno, jer mi u inostranstvu nikad ne koristimo cirilicu, pa me mrzi da joj na srpskoj vikipediji ne mogu izbeci. Kada pisem na latinicu, clanovi su ipak zapoceti na cirilici, pa stalno moram menjati na tastaturi izmedju cirilice i latinici, pa ima kodove koje ne idu sa latinicom. Onda moram pisati tekst u jednoj softver, pa da ga promenim u cirilicu, pa opet tekst moram kopirati u srpsku vikipediju, umesto da ga odmah tu i napisem. Tako se mnogo vremena izgubi i na kraju krajeva opet je mnogo pogresno, sto sve ukupno stvori dosta frustracije, jer mi u inostranstvu jednostavno nismo na nivou maternjeg jezika. Zbog toga sam izgubio volju da uredjujem srpsku vikipediju, jer duzi rad je zbog gore navedeni podataka jednostavno frustracija. --Bukephalos (разговор) 09:42, 18. мај 2010. (CEST)[одговори]
Није ваљда да је проблем притиснути алт + шифт ? Која је поента уређивања чланака на српском језику, ако се не користи ћирилица? Са друге стране колико видим не користиш ни латиницу, већ енглески алфабет, без слова ć,č,š и đ. Нисам разумео шта желиш да кажеш? Да ли би требали по твом на википедији на српском језику избацити ћирилицу? -- SmirnofLeary (разговор) 10:05, 18. мај 2010. (CEST)[одговори]
Pa evo sad koristim kompjuter moje cure, koja ima windows na poljskom, pa nema cirilicu na alt i shift. Pa hteo sam da kazem, da bi se nekako morao naci put, da onaj koji ne zeli koristiti ciilicu i ne dolazi u dodir sa njom, jer ove generacije koje su se rodili u inostranstvu je ne koriste i cesto i ne nauce. Tu se gubi veliki potencijal ljudi, barem po mome misljenju, jer te odmah uplasi kada vidis prvu stranu srpske vikipedije na cirilici. Ako se tehnicki moze napraviti - da li se clanci zapoceti sa cirilicom mogu pokazati u latinici, za one koje tako zele. Mislim u tom smislu, da se moze editovati u latinici a da se ne mora nastaviti na cirilici. --Bukephalos (разговор) 10:12, 18. мај 2010. (CEST)[одговори]

4. Правопис. Ми до дана данашњег не знамо да ли користимо само Правопис, Правопис и прикљученија Пере, Правопис и прикљученија Марка, или нешто треће. То доводи до сталних свађа и губитка времена.

5. Удри коња који добро вуче. Неактивност је награђена, а активност кажњена. Претварамо се у „old boys club“, гдје су почетни корисници и уредници углавном прешли у, да тако кажем, илегалу у погледу уређивања, и опиру се свакој промјени стања. Без неког посебног разлога - осим инаћења. Мора постојати систем унапређивања нових и вриједних корисника, и, кад морам тако да кажем, уклањања оних који су неактивни са врха. Можете бити неактивни и као обични корисници. И да, обични корисници итекако посматрају администраторе, и знају који сада заслужују своју позицију.

6. Систем награђивања малим знацима пажње. То може бити књига или плакета или нешто треће, али много би доприњело побољшању атмосфере. Ова признања се могу дијелити на састанцима у ДОБ за Србију, или слати поштом на много рјеђе даље адресе. Ово треба сликати и направити мини медијски догађај - сваке године бар једном. Спреман сам да помогнем око финансирања овога. Могу се установити и категорије награђивања, нпр. највећи број нових (ручно писаних) чланака у години, највећа просјечна дужина чланка, највише сређених чланака итд.

И тако. Ово нису сви разлози, али главни су покривени, по мом мишљењу. --Мирослав Ћика (разговор) 16:03, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Предлажем остваривање сарадње са википедијом на босанском језику[уреди | уреди извор]

У циљу повећавања броја активних и веома активних корисника предлажем да се оствари сарадња са википедијом на босанском језику. Постоје у последње време иницијативе да се уџбеници историје на територији бивше СФРЈ напишу да буду јединствени за целу бившу СФРЈ. Мислим да би слична сарадња у погледу неких одабраних чланака могла да има за последицу следеће:

  1. Повећавање медијске промоције википедије
  2. Привлачење већег броја корисника за уређивање на википедији на срспком језику
  3. Повећање квалитета текстова не првенствено оних који би били предмет заједничког уређивања, већ индиректно кроз повећавање броја активних википедијанаца

Ово је само једна од мера које предлажем како би се спречио даљи пад учешћа активних википедијанаца у популацији људи који имају приступ интернету у Србији.--Antidiskriminator (разговор) 13:19, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Pokušano pre 5 godina i neslavno propalo. -- Bojan  Razgovor  13:47, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Što nije razlog da se ne pokuša opet, Bojane.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:53, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ja se ne protivim, naravno, samo kažem da ne očekujete spektaklarne rezultate a da se mogu očekivati problemi i ovde i tamo. -- Bojan  Razgovor  13:56, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Нису спектакуларни резултати оно што очекујем већ три ствари које сам горе навео.--Antidiskriminator (разговор) 14:01, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Што се тиче проблема, ако се нешто ради нормално је да има проблема. Волео бих да знам како је и зашто неславно пропало то од пре пет година.--Antidiskriminator (разговор) 14:02, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne vidim direktnu vezu prve dve stavke sa saradnjom (inače, sarađujemo, ne puno i ne zvanično). Direktna posledica saradnje može da bude treća stavka, da sve vikipedije profitiraju od saradnje. Zbog istorijskih članaka, naravno. -- Bojan  Razgovor  14:09, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Не мислим на сарадњу у смислу комуникације администратора због неких првенствено техничких питања. Мислим на медијску промоцију такве врсте сарадње (вест о сарадњи корисника са википедије на српском и босанском језику у уређивању историјских чланака би сигурно била интересантна свим медијима) која би имала за последицу привлачење већег броја корисника за уређивање на википедији на срспком језику, што би и био основни циљ.--Antidiskriminator (разговор) 14:14, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ako je cilj promocije, zasto ne saradjujemo sa svim vikipedijama? Zasto samo sa vikipedijom na bosnjackom jeziku Bosnjaka muslimana? --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:25, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Не могу још увек да прецизно дефинишем детаље овог предлога. Можда би било могуће унапред најавити на обе википедије да се у толико и толико сати позивају корисници са википедије на босанском језику да уређују одређени чланак на википедији на српском језику. Ово уређивање би било под будним оком пар администратора и било би закључано за анонимне кориснике. Резултат би могао да буде текст чланка који би се понудио за објављивање медијима у обе државе, а ефекат горе наведене три ствари.--Antidiskriminator (разговор) 14:17, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne znam na koje "obe drzave" mislis, ali srpski jezik je u upotrebi na podrucju "obe drzave" vec jako dugo, vise od deset vijekova, i mnogo je stariji od "obe drzave", na koje god drzave si mislio. Druga stvar, da li predlazes da Bosnjaci muslimani uredjeju clanke koji su napisani na srpskom jeziku i prebajuju ih u bosnjacki jezik pod budnim okom par administratora? Sto bi znacilo da naprimjer clanci poput clanka Beograd na sr viki budu prebaceni na bosnjacki jezik Bosnjaka muslimana? --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:35, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
И наравно обрнуто, уређивање на википедији на босанском језику. Наравно и једно и друго би морало да буде латинично.--Antidiskriminator (разговор) 14:18, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Da li predlazes izbacivanje cirilice sa vikipedije na srpskom jeziku? --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:26, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Naravno da ne. Koji ti je? -- Bojan  Razgovor  14:33, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Наравно и једно и друго би морало да буде латинично." Meni ovo sto predlaze Antidiskriminator zvuci kao izbacivanje cirilice! --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:38, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Liči ti jer ne razmišljaš. Nećemo članke koji godinama stoje na ćirilici da latinizujemo. -- Bojan  Razgovor  14:41, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Da li to znaci da Bosnjaci muslimani dodju na ovu vikipediju i da uredjuju clanke koji su na srpskom jeziku, i da pisu na svom bosnjackom jeziku na clancima koji su na srpskom jeziku, naprimjer clancima kao sto su Rasim Ljajic, Novi Pazar, Sjenica, Raska, Srbija, Beograd, Sandzak, Muhadzeri itd? Nije mi jasno sta je konkretno cilj u praksi? --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:21, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Cilj je što više članaka, što više kvalitenih članaka, što više istih članaka o istoriji koje će obe strane smatrati objektivnim. To znači da će njihovi zainteresovani dolaziti ovde i naši zainteresovani ići tamo. Mada je i dalje ovaj predlog optimističan. -- Bojan  Razgovor  14:29, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да је википедија на босанском језику у много лошијој ситуацији него википедија на српском језику и да имају веома мали број корисника тако да се не може очекивати неки драматичан допринос са те стране. Мислим да се озбиљнији допринос може очекивати зато што би се због медијске пажње већи број корисника активније бавио википедијом на српском језику.--Antidiskriminator (разговор) 14:35, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Тачно. Један од значајних ефеката би могао да буде повећавање релевантности и објективности чланака о историјским догађајима.--Antidiskriminator (разговор) 14:37, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Предложио сам википедију на босанском језику за почетак. Од нечег мора да се крене. После тога се може исто направити и са википедијом на црногорском језику, или српскохрватском. Молим Баш Челика да коментаре уноси на дно странице за уређивање, хронолошким редом. --Antidiskriminator (разговор) 14:40, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Не постоји (за сад) њики на цг. Можда си мислио на хр? --Новак (разговор) 14:42, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Нисам знао да не постоји. Нисам мислио на хр. --Antidiskriminator (разговор) 14:44, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Што се тиче "избацивања ћирилице" то је немогуће чак и ако се чланак уређује латиничним писмом, једноставним кликом на таб на врху стране се приказ текста пребацује у ћирилицу. Нико ко не жели да учествује у реализацији ове идеје не мора да учествује. Они који желе да учествују би морали да прихвате да се у одабраном чланку уређивање и коментарисање врши латиничним писмом.--Antidiskriminator (разговор) 14:47, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Објективност на Википедији се постиже употребом провјерљивих извора и у случају да се више њих не слаже подједанким представљањем свих релевантних ставова о нечему. Ако корисници једне Википедије, било које, нису у стању да раде по том принципу на својој вики, још теже ће постићи било какав резултат на другој. Циљ енциклопедијских чланака је да информишу на основу схватања из провјерљивих извора, извора са ауторитетом, а не да буду хибрид схватања о нечему, двају, или више нација/народа/Википедијанаца са различитих Википедија, или како год. То тек онда не личи ни нашта. Дакле, скроз је погрешно постављати сарадњу на принципима који немају везе са правилима пројекта, односно неким националним принципима и још да се преко тога привлачи некаква медијска пажња!? Тек онда ћемо имати спектакл, који ће донијети далеко више штете него користи. Принципи, смјернице, пројекта су неприкосновени и на њима треба да почива било каква сарадња. У том смислу свако ко жели да сарађује на другој, као и на својој Википедији, треба да их поштује. По мом мишљењу, нема никакве препреке да људи сарађују, наравно поштујући и језик, осим тих принципа, Википедије на којој желе да сарађују. Дакле, ово је на првом мјесту језички пројекат и свако ко уређује на Википедији на српском језику треба да користи српски језик, као што се на другим Википедијама користе други језици. --Славен Косановић {разговор} 14:58, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Све што си написао је тачно. --Antidiskriminator (разговор) 15:05, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Имам једног пријатеља који говори босански језик. Када сам га питао да ми каже нешто на босанском све сам га разумео. Он ми је онда објаснио да се босански и српски језик разликују можда у 1% речи. Малопре сам га позвао телефоном и он ми је потврдио да је спреман да преведе тих 1% речи са босанског на српски језик.--Antidiskriminator (разговор) 15:07, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Znaci otpada ideja korisnika Antidiskriminator da se na vikipediji na srpskom jeziku pise na tudjem jeziku pri tome praveci diskriminaciju nad cirilicom jer je korisnik Kosanovic objasnio da je upotreba tudjeg jezika protiv pravila vikipedije. a slazem se i sa tim da bi bilo vise stete nego koristi. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:13, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Jezik[уреди | уреди извор]

Da li predlog korisnika Antidikriminator znaci da bi Bosnjaci muslimani dolazili na vikipediju na srpskom jeziku i pisali clanke na njihovom bosnjackom jeziku i imali pravo da prepravljaju clanke iz cirilice u latinicu, i mijenjaju rijeci poput "opstina" u "opcina"? Predlagac Antidiskriminator je predlozio da se ne koristi cirilica, nego samo latinica, pa me zanima kako bi to izgledalo u praksi kada bi neki Bosnjak musliman dosao da prepravlja clanak o naprimjer Beogradu koji je napisan na cirilici i na srpskom jeziku, nakon sto ga Bosnjak musliman preradi i prebaci na bosnjacki jezik Bosnjaka muslimana. Da li bi to u praksi znacilo prepravljanje clanaka na srpskom jeziku u clanke na bosnjackom jeziku Bosnjaka muslimana? --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:46, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Не значи то. Написао сам да би се одабрао чланак који би били позвани да одређеног дана уређују корисници са википедије на босанском језику. Ко неће да га уређује и да пише латиницом не мора. Ако постоји нека реч која постоји у босанском а не постоји у српском, замолили бисмо некога ко је зна босански језик, да је преведе. --Antidiskriminator (разговор) 14:52, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

U praksi bi to značilo da svi mogu slobodno komentarisati članke i doprinositi istima na svakoj vikipediji i da ne strepe od napada, vređanja i blokova, pod uslovom da se i sami korektno i konstruktivno ponašaju. Nema govora o menjaju pisama. Nadam se da je sad jasno. A izgovori tipa, šta ako ubace neku reč koju Srbi ne koriste - pa zamenite je rečju koju Srbi koriste. To se može botovima ispravljati ako slučajno neko ubaci u članak. Ovo je sa tuđinskim rečima je klasičan izgovor ljudi koji se plaše. -- Bojan  Razgovor  14:57, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne znam zasto korisnik Antidiskriminator i Bojan ignorisu pitanje o razlicitosti dva jezika i pisu o sasvim nekim drugim stvarima. Pored toga vidim da instistiraju na upotrebi termina "bosanski jezik" kada govore o jeziku Bosnjaka muslimana koji je u upotrebi u Federaciji BiH i Raskoj u Srbiji. Postavio sam pitanje da li bi Bosnjaci muslimani koji bi ovde dolazili da prepravljaju clanke pisali na svom bosnjackom jeziku preko clanaka koji su napisani na srpskom jeziku? I ako je tako zasto onda posebno interesovanje sa saradnju sa Bosnjacima muslimanima, zasto ne sa svima koji govore drugim jezikom? --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:07, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne shvataš verovatno zato što si dofro informisan i pretpostavljaš dobru nameru. -- Bojan  Razgovor  15:16, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]


Пошто може доћи до ситуације да корисници неке википедије, када буду уређивали другу, не буду знали добро језик и технику те википедије, било би добро сада смислити могуће решење пре него што почне ова сарадња. Ако дође до такве ситуације, дотични корисници би могли да на страни за разговор чланка да оставе свој допринос (нпр. допунски текст за тај чланак), где би након тог постовања корисници "домаћинске" википедије могли да га преведу, стилизују и прилагоде, након чега би тај допринос могао бити убачен у чланак. --109.93.33.253 (разговор) 16:00, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]


Слажем се. Не може да буде препрека тих 1% различитих речи што каже тај мој друг што зна добро босански. --Antidiskriminator (разговор) 16:02, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Не може да буде препрека тих 1% различитих речи што каже тај мој друг што зна добро босански." Je li ovo ozbiljna konstatacija ili zezanje? --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:10, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ajde onda da predlozimo Bosnjacima muslimanima ujedinjenje nase dvije vikipedije da svi budemo pod vikipedijom na srpskom jeziku, ionako Antidiskriminator tvrdi da je to isti jezik sa par razlicitih rijeci! --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:12, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Jok --Antidiskriminator (разговор) 16:16, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ајде нађи ми разлику у бошњачком језику и језику којим говоре срби из нпр. сарајева? Наравно да је све то исти језик, сад што ми правимо због почитичких подела хиљаду језика од једног истог то је друга ствар. Био је и покушај прављења златиборске википедије овде, пошто говоре другим језиком, а не би ме чудило да једног дана и успе... --Јован Вуковић (р) 02:36, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Odgovor za Јованвб. Posto sam ja bio Srbin iz Sarajeva do 1992, mogu da odgovorim sa pozicije strucnjaka. Razlika u jeziku je bilo jako malo izmedju Srba i muslimana u Sarajevu do raspada Jugoslavije. Govorila se neka romanijsko-raska verzija srpskog. Od 1992. godine vrlo cist srpski jezik koji se govorio u Sarajevu, uz iznimku da su muslimani koristili jako puno turcizama, pa i Srbi, ali mnogo manje, muslimani su posredstvom uticanja Zagreba a i samovoljno odlucili da "opstinu" zamjene "opcinom", a "predlog" zamjene "prijedlogom". Doslo je do da kazem hrvatizacije, odnosno kopiranja jezika koji se tada stvarao u Zagrebu, ali jos nije bio definisan. U jednom trenutku je paralelno sa hrvatizacijom doslo po porasta upotrebe turcizama, pa je pored toga sto je "opstina" postala "opcina", doslo do toga da pozdrav "zdravo" i "dobar dan" zamjene sa "merhaba". Uporedo se koristio zagrebacki i turski rjecnik, a jezik je sve vise odstupao od onog izvornog srpskog koji se uvijek koristio u Sarajevu. Sto se tice naglaska, pola Sarajeva danas cine muslimani iz Srbije, tako da se ni naglasak nije zadrzao. Posebno ako dodam i to da je Sarajevo napustilo najmanje 150.000 Srba, tako da nema mnogo dodira i komunikacije izmedju muslimana, i Srba koji uglavnom od 1992. ne zive u Sarajevu. Danas je ta razlika izmedju jezika Srba i muslimana toliko velika, da postoje rijeci koje upotrebljavaju muslimani, a koje poticu iz zagrebacke kuhinje, koje ja uopste ne razumijem. Jednostavno ne znam sta znace. Sto se tice razlike jezika koji je u upotrebi u Republici Srpskoj i Federaciji, definitivno se radi o sada vec upadno i ocigledno velikim razlikama. U Srpskoj su Srbi nastavili da govore kao i ranije, a u Federaciji su se desile dramaticne promjene. ps Nadam se da ce ti ovaj moj odgovor iz prve ruke pomoci da bolje shvatis. --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:00, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Gluposti. Svi ozbiljni wikipedijanci znaju pravila wikipedije po pitanju jezika. Upravo zbog korisnika kao što je Bas-Celik i njemu sličnih, koji ne prepostavljaju dobru namjeru, korisnici sa bs.wiki uopće nemaju želje, volje i interesa da aktivnije rade na sr.wiki. Naravno na srpskom jeziku (da naglasim) što međutim nije slučaj sa većinom korisnika koji dođu na bs.wiki i forsiraju upotrebu ćirilice i ekavice koje se ne koriste na bosanskom jeziku.--CER@ (??ask??) 07:26, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Neko piše ekavicom jer jednostavno ne zna ijekavicu dobro. To se lako može (botovski) ispraviti, tako da to ne bi trebalo da bude problem dobronamernima. -- Bojan  Razgovor  07:35, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ок, хвала ти на разјашњењу. Верујем ти да су почеле да се стварају разлике у језику, али искрено кажи да ли је толико тешко променити реч опћина речју општина? Или да ли има толико много тих непознатих речи и турцизама у чланцима, да се не могу разумети? Па погледај како причају Срби из Врања, Лесковца, Сурдулице, много ћеш лакше разумети бошњака него Србина из Власотинца нпр. Све су то занемарљиве разлике и посебно ако се буде радило у посебном именском простору, чланак који сви заједно одрадимо, свако са просечним познавањем српског језика, може средити сам чланак у року од 15 минута. Ево сваки чланак који се заједнички одради у наредних месец дана ја ћу преконтролисати да нема турцизама и хрватских речи и ако их буде било заменићу их :). --Јован Вуковић (р) 14:39, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Mogu ja da ti opisem i razlike koje je srpski jezik u Sarajevu dozivio za vrijeme austrougarske okupacije, jer su AU vlasti dovodile cinovnike iz Zagreba, Ljubljane, Ceske, Poljske itd, koji su u tom periodu iskvarili jezik. Ili da ti opisem kako je NDH stampala 1941-45. proglase koji nisu bili razumljivi. Ali to nije bio smisao moga pisanja. Smisao odluke da se jezik nasilno promjeni je politicke prirode. Nija stvar u tome da mi naucimo novonastale rijeci iz zagrebacke kihinje, da bi se tako sporazumjevali sa muslimanima kojima je zapravo srpski maternji jezik, ali koji ne zele da ga koriste, i da ga tako nazivaju. Vec sam napisao, ako vecina tvrdi da se muslimani i Srbi medjusobno razumiju i govore isti jezik, dajte onda da se svi udruzimo pod okrilje maticne srpske vikipedije, pa da svi radimo ovde. Ako je to jedan jezik, ne trebaju nam onda druge vikipedije za isti jezik. Ali to muslimani ne zele! --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:55, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ја се не бих бунио да сви радимо на једној википедији. Само уколико се омогући да постоји технички исправан поступак који ће вршити конверзију (екавца\ијекавица, ћирилица\латиница, ср\хр\бс) ја бих прихватио неку варијанту српскохрватске википедије, или како се већ зове. Иначе се слажем да је све то један језик, и да га свако назива својим именом, а зог политичких размирица никад неће људи прихватити то да говоре истим језиком. --Јован Вуковић (р) 18:54, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Latinicno pismo[уреди | уреди извор]

"И наравно обрнуто, уређивање на википедији на босанском језику. Наравно и једно и друго би морало да буде латинично." Korisnik Antidiskriminator je predlozio da Bosnjaci muslimani koji koriste bosnjacki jezik pisu na vikipediji na srpskom jeziku samo na latinici, a da Srbi koji koriste srpski jezik pisu samo na latinici, sto znaci da se ne upotrebljava cirilica. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:51, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ко неће да учествује не мора. --Antidiskriminator (разговор) 14:54, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Не видим никакву поенту у тој констатацији "писање латиницом", шта нас спречава да пишемо ћирилицом? Они ако хоће да читају на латиници, имају ту опцију. Текст се преведе на латиницу и то је то. Ако се мисли на писање на њиховој вики, ОК логично је, ако пишемо на енг. пишемо на енглеском језику. То је нормално. -- SmirnofLeary (разговор) 14:57, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Нико ко не жели да учествује у реализацији ове идеје не мора да учествује. Они који желе да учествују би морали да прихвате да се у одабраном чланку уређивање и коментарисање врши латиничним писмом." Korisnik Antidiskriminator je predlozio da ucesnicu u njegovom projektu moraju da koriste samo latinicno pismo. Mislim da se radi o doskriminaciji cirilice i nije u skladu sa ravnopravnoscu cirilicnog i latinicnog pisma u srpskom jeziku i na vikipediji na srpskom jeziku. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:59, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]


О писму уопште:

Ако корисници неке википедије који буду уређивали неки чланак друге википедије, под условом да је језик тог доприноса у реду, буду мешали писмо, корисници "домаћинске" википедије би могли да преко неког пресловљача конвертују неодговарајуће у одговарајуће писмо. --109.93.33.253 (разговор) 16:07, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Тачно. --Antidiskriminator (разговор) 16:11, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Rezultat ideje[уреди | уреди извор]

Smatram da ce ovakvo trosenje vremena na konstantne rasprave stvoriti situaciju u kojoj sve manji broj ucesnika uredjuje clanke a sve vise provodi u svakodnevnim dugackim rasparavama. Mislim da vikipedija na srpskom jeziku nece imati koristi od ideje Antidiskriminatora da na ovu vikipediju dovede Bosnjake muslimane koji ce prepravljati clanke na srpskom jeziku i pisati ih na bosnjackom jeziku i to iskljucivo na latinici. A onda ce korisnik Antidiskriminator po svojoj ideji da dovede svog licnog prijatelja koji govori jezik Bosnjaka muslimana da prevede te clanke na srpski jezik. Ne samo da ne vidim nikakvu korist za vikipediju na srpskom jeziku, nego zapravo vidim da se radi o nekim politickim stavovima koji nemaju nikakve veze sa promocijom vikipedije na srpskom jeziku. Povodom ovoga mogu samo da apelujem na ostale da za promociju srpske vikipedije pisu sto vise clanaka na srpskom jeziku a da se ostave politike i beskonacnih rasprava na clancima za rasprave. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:36, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ach mein Gott. Nisi ni jednog trenutka pomislio da ćeš i TI i tvoji istomišljenici imati priliku ispravljati i njihovu Vikipediju? -- Bojan  Razgovor  15:40, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Meni nije cilj u zivotu da odem kod Bosnjaka muslimana na njihovu vikipediju i da pisem na srpskom jeziku i na cirilici da bi neko malo kasnije vratio moje izmjene. Ili bez obzira na to da li bi ostale moje promjene, jednostavno mi nije cilj u zivotu da kao neko ko ne govori jezik Bosnjaka muslimana, idem da pisem na njihovoj vikipediji ili namecem svoje stavove. Maternji jezik mi je srpski, clanke pisem iskljucivo na cirilici, i zbog toga dolazim na ovu vikipediju na srpskom jeziku. Jednostavno mi nije cilj u zivotu da odem na vikipediju na bosnjackom jeziku Bosnjaka muslimana, umjesto sto mogu ovde da pisem clanke na vlastitom maternjem jeziku i da doprinosim ovoj nasoj vikipediji na srpskom jeziku. Mogu samo da pretpostavim da je to cilj sviju nas na ovoj vikipediji! --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:52, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

To je tvoj problem. Ali ne možeš drugima braniti. -- Bojan  Razgovor  15:55, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Nije nikakav problem, naprotiv, drago mi je sto doprinosim vikipediji na srpskom jeziku. I ne zelim nikome nista da nemacem ili branim, niti zelim da meni neko nesto namece ili brani! --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:59, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

То је све један језик. Али ми толико мрзимо једни друге, из историјских разлога, да не можемо да поднесемо да неко зове „наш“ језик „туђим“ именом. Из истих разлога, сарадња је осуђена на неуспјех, бар засада. Поготово ако се копа по материји из ближе историје. --Мирослав Ћика (разговор) 16:11, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Помирење је могуће тек када се откопају сви гробови, преброје све жртве, пронађу сви крвници, и све се то запише баш онако како је било. Ту има пуно посла и треба да прође пуно времена. Без овога ће доћи до новог рата. --Мирослав Ћика (разговор) 16:11, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Није тачно да ми мрзимо једни друге. --Antidiskriminator (разговор) 16:17, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ма какви... Зашто онда један језик има 5 имена? Да би језик био различит, мора бити углавном или потпуно неразумљив говорницима другог језика. То овдје није случај. Ако мислиш супротно, размисли о томе да је ова реченица исто тако могла бити названа хрватском или босанском. Нема никакве разлике. --Мирослав Ћика (разговор) 04:48, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Tema je rezultat ideje, od koga vikipedija na srpskom nema nikakve koristi! --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:19, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Videcemo, ali ni to nije tvoj problem. -- Bojan  Razgovor  16:21, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ако погледате какве је реакције изазвала моја идеја и број коментара и корисника који су је коментарисали, чак и оних који нису уопште заинтересовани да учествују у њеној реализацији, можете само да замислите какву тек пажњу може изазвати у јавности и број нових корисника који би био на овај начин привучен да активно учествује у уређивању на википедији. --Antidiskriminator (разговор) 16:22, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Списак заинтересованих за учествовање у пројекту остваривања сарадње са википедијом на босанском језику.[уреди | уреди извор]

Молим да се пријаве они који јесу заинтересовани да учествују у сарадњи са википедијом на босанском језику:


Тачан начин сарадње би се договорио између оних који су заинтересовани и администратора.--Antidiskriminator (разговор) 14:57, 11. мај 2010. (CEST) Коментаре молим да уносите у ниже наведени поднаслов за коментаре.--Antidiskriminator (разговор) 15:41, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]


Разни коментари позива да се окупе заинтересовани за учествовање у пројекту остваривања сарадње са википедијом на босанском језику[уреди | уреди извор]

Anti ne mora da pravi tim. Svako je slobodan da na svoju ruku da radi, zato se ovo slobodna enciklopedija, a obaveze administratora su univerzalne, sad zavisi koliki je koji projekat zreo. Nezreli i nesposobni administratori da će da blokiraju i zaključavaju zbog najmanjeg razloga. Mi smo najzreliji, najveći, najorganizovaniji i najsposobniji, bez lažne skromnosti. -- Bojan  Razgovor  15:10, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Zar ne mislis da bi trebalo o tvojoj ideji i drugi da odlucuju prije nego sto je sprovedes u djelo? Da ne ispadne da se ponasas kao da je vikipedija tvoja! --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:00, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Не мислим да би о мојој идеји требало да одлучују они који не желе да учествују у њеној реализацији већ они који желе. Већ сам написао да је ово добровољно.--Antidiskriminator (разговор) 15:11, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Razumijem, ali ti nisi imperator Kaligula da sprovodis svoje odluke nezavisno od stavova drugih! --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:15, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Оно што ја видим овдје, је да мало радите на неким контроверзним чланцима, па када наиђете на препреке, треба вам нека међународна сарадња или плави шљемови. Не иде то тако. Те теме су итекако сложене, нису још обрађене у квалитетној литератури, према томе будите спремни да још дуго времена, многи од тих чланака неће бити квалитетно заокружени/обрађени, јер многи изнешенеи ставови у чланцима, долазе из примарних извора, извјештаја, медија, без да су прошли филтер стручњака историје, односно објављени у провјерљивим секундарним изворима без којих нема квалитетне обраде чланка у било којој енциклопедији. Стручни људи треба да обраде ту примарну документацију, раздвоје истинске документе од пропaганде, с било које стране, па онда да се на основу тога пише енциклопедија. У међувремену, можете се потрудити да што мање радити оригинална истраживања и изнесете најрелевантније ставове из што је могуће квалитетнијих извора. --Славен Косановић {разговор} 15:38, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ја мислим да треба овако да се уради. Антидискриминатор може сам да контактира и да тражи сарадњу. За то му није потребна неко наше допуштење, то може свако. Нека нађе некога тамо и нека проба да пронађе пробну тему и онда ће они који желе и да учествују и да пробамо ако то ради онда можемо да развијамо сарадњу. Сад видим да је то и БокицаК написао. --Алекс (разговор) 15:42, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Алекс, то није никада ни било спорно нити је за тако нешто била потребна нека посебна организација. Све док корисници поштују принципе/смјернице пројекта све је у реду. Оно што ја мислим је, колико је тешко да се корисници овог пројекта ослободе свог биаса, још ће теже бити да се избјегне биас са различитих сродних Википедија. И не бих од тога правио никакву промоцију, медијски спектакл, док се не покаже, ако се покаже, да људи стварно умију да сарађују. У противном, само ћемо добити негативну пропаганду. Ионако медији региона једва чекају неку спектакуларну негативну вијест са Википедије, не само наше, да испуне свој садржај и имају тему за више дана. --Славен Косановић {разговор} 15:50, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Slažem se, ali eto neka proba. Ne treba mu neki specijalni tim i sl. Možda će naći zajedničke teme. Ali mi imamo problema da napišemo mnoge stranice zbog naših biasa, a možemo da zamislimo šta bi bilo na takvom nivou.--Алекс (разговор) 15:59, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Па наравно да и нашој Википедији имамо сличне проблеме са биасом. О томе и причам. Ја бих више волио да наши корисници једно вријеме покушају да раде на неким спорним темама, придржавајући се што је више могуће смјерница пројекта, а не као што је био случај раније, да се највише раде оригинална истраживања и дају вриједносне оцјене ствари како коме треба, побољшају међусобно комуникацију и аргументацију, па тек онда да се нуди сарадња другим пројектима. Овако, сигуран сам да ће ту бити много више јалове расправе него конкретних резултата. --Славен Косановић {разговор} 17:05, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Урађено. --Antidiskriminator (разговор) 15:43, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Која тема је интересантна за тако нешто. --Алекс (разговор) 15:44, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

То је детаљ око којег можемо касније да се договоримо. Нека тема о којој не постоји написан чланак а део је заједничке историје, на пример. То је нешто што је природно да дефинишу они који су заинтересовани. --Antidiskriminator (разговор) 15:46, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Svaka čast Antiju na ideji. Baš Čeliku, kako je Bokica rekao, svako je slobodan da radi šta hoće bez izričite dozvole zajednice, sve dok to ne ugrožava sam projekat, a ideja koju ima Anti može biti samo korisna, nikako štetna za sprsku Vikipeidju. S druge strane, tačno je i to š to kaže Slaven -- nezgodne teme iz vrlo bliske zajedničke prošlosti nemaju još uvek istorijsku distancu niti su dovoljno naučno obrađene kao što se to obično radi u istorijskim istraživanjima, da bi se o tim temama moglo pisati na osnovu validnih istoriografskih dela, tako da u ovom momentu, saradnja sa "drugom stranom" (ovo je uslovno rečeno, molim da me se ne tumači pogrešno i maliciozno) više nego dobro došla kao pokušaj zajedničke obrade tema za koje smo svi mi zainteresovani da budu obrađene na što je moguće više objektivan način. Ako ništa drugo, vredi pokušati, a takođe pokušati proširiti saradnju i na hrvatsku i albansku Vikipediju. Nikad se ne zna, možda iz svega toga i ispadne nešto dobro. Ako ništa drugo, barem ćemo znati da smo ipak pokušali. Sve pohvale na ideji i iskrene želje da uspe. --Јагода испеци па реци 15:49, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Nisam shvatio iz napisanog kakva je to konkretna korist sto bi Bosnjaci muslimani uredjivali naprimjer clanak Beograd na bosnjackom jeziku i na latinici?! --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:57, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]


Al' si nedokazan. Prvo, sumnjam da je Beograd na njihovoj listi prioriteta. Ako se unesu izmene na latinici u ćiriličnom članku (uostalom, to i sami Srbi rade, a to se neće događati tako često kao što se ti plašiš), možeš:

  1. da obrišeš sve dopisano ako si loše volje ili ako se ne slažeš
  2. da ispraviš na ćirilicu ako si dobro raspoložen

Ako se ubaci nepoznata reč, možeš:

  1. da je ispraviš ako si dobre volje
  2. ostaviš botovima da ispravljaju
  3. da obrišeš sve dopisano ako si loše volje ili ako se ne slažeš.

Sad je jasno nadam se. -- Bojan  Razgovor  16:10, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Zasto da oni koji govore jezikom Bosnjaka muslimana ne mogu da uredjuju Beograd? Nedavno sam citao da u Beogradu ima preko 200.000 Bosnjaka muslimana, vise nego u svim gradovima Republike Srpske zajedno! --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:48, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]



Све што је написао Славен је тачно. Као и увек.--Antidiskriminator (разговор) 15:49, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Хвала Јагода. Слажем се, као што сам и написао горе, да се ако успе прошири и на друге. Од нечега се мора кренути. --Antidiskriminator (разговор) 15:51, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Славене, вест да постоји некаква сарадња у писању текстова из заједничке историје је сама по себи добра. Независно од резултата. Али слажем се са тобом да може да буде проблема и зато сам и написао да би уређивање било под будним оком бар двојице активних администратора, под условом да се добије њихова подршка.--Antidiskriminator (разговор) 15:54, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Вијест о сарадњи је добра, када је доказано да постоји сарадња, дакле, има позитивних резултата који су опипљиви. Међутим, вијест да се на Википедији на српском/бошњачком/хрватском воде оштре дискусије са супротстављеним ставовима о скоријој историји, сигурно није добра медијска промоција за овај пројекат. Осим тога требате имати у виду, да вијест о сарадњи на овим просторима, обично касније привлачи екстремисте са свих страна, а врло мало неке друге конструктивне сараднике. Доказано у прошлим издањима таквих покушаја. --Славен Косановић {разговор} 16:01, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Тачно је да може да дође до оштре дискусије са супротстављеним ставовима, али зато би ту били администратори да то санкционишу. То не може да буде препрека за сарадњу. Има и овде оштрих дискусија са супротстављеним ставовима.--Antidiskriminator (разговор) 16:10, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Kakva bi bila tvoja uloga u ovome Antidiskriminatore, posto sam primjetio da skoro uopste ne pises clanke na vikipediji na srpskom jeziku? --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:21, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Немам појма. --Antidiskriminator (разговор) 16:24, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Да ли то значи да си заинтересован да учествујеш у реализацији моје идеје? --Antidiskriminator (разговор) 16:25, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]


Да ли негде постоји слична идеја која ради нешто? --Алекс (разговор) 16:26, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Не знам. Ако не постоји мислим да то није разлог да је ми не реализујемо. Напротив. --Antidiskriminator (разговор) 16:27, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Promocija vikipedije na srpskom[уреди | уреди извор]

Primjecujem da je korisnik Antidiskriminator dosao na ideju da promovise vikipediju na srpskom jeziku. Da li bi bilo realno da mozda umjesto neki dalekoseznih projekata koji ne promovisu vikipediju na srpskom jeziku uradi nesto konkretno.

Predlog

  1. Da kontaktira medije u Republici Srbiji i Republici Srpskoj u svrhu promovisanja za nove korisnike.
  2. Da uradi isto za dijasporu.
  3. Da pokusa da napravi neku stranicu koja bi bila predvidjena za nove korisnike.

Odlična ideja! :) Ali ona nije u sukobu sa Antidiskriminatorovom. -- Bojan  Razgovor  16:39, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Znam da nije u sukobu, ali ovaj predlog bi imao za korist promociju vikipedije na srpskom, a ne dovodjenje Bosnjaka muslimana da prepravljaju clanke na srpskom jeziku u bosnjacki jezik. Ostavimo samo za trenutak politiku na stranu. Ako je cilj promocija vikipedije na srpskom jeziku i dovodjenje novih clanova, onda mi se ove ideje cine mnogo direktnijim za promociji vikipedije na srpskom jeziku. Ajde ako mozemo da se skoncentrisemo na ovo sto bi direktno promovisalo sr viki. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:44, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ajde da prekinemo ovu raspravu. Svako može da menja bez obzira na nacionalnost. Ko neće ne mora, niti mu neko može zabraniti ako se lepo ponaša. -- Bojan  Razgovor  16:48, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

До сада се твоја идеја Баш Челиче није показала делотворном. У последње три године је скоро три пута опао проценат људи који у Србији имају приступ интернету а активни су у уређивању википедије. Мислим да је потребно направити озбиљније акције, а не козметичке промене постојећег. Ја потпуно разумем твој страх. Нормално је да се људи плаше промена. Нећемо ми да направимо велике промене. Предложио сам да се уређује заједнички ЈЕДАН ЧЛАНАК од преко 100.000 чланака. Па да заједнички одмеримо резултате акције. Ако нисмо задовољни, прекинућемо. Ако будемо задовољни, машала! --Antidiskriminator (разговор) 16:50, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Ако будемо задовољни, машала!" Razumijem ja tebe Antidiskriminatore, ali sam pomislio da dovodjenje Bosnjaka muslimana na srpsku vikipediju nece imati koristi za promociju koliko ako bi ti svoju energiju radije utrosio na samu promociju vikipedije na srpskom jeziku. Cini mi se da je neko rekao da je glavna prepreka upravo to sto nema uputstava kako da koriste vikipediju na srpskom, pa sam mislio kad vec toliko imas vremana, da mozda to sredis? Imao bi svoj licni projekat na kome bi radio i mogao bi da direktno pozivas svakog novog korisnika na tu stranicu i da im objasnjavas i olaksavas ucesce! A u tome nema politike. Zaista bi od toga bilo neke koristi a mogao bi da razgovaras sa novim korisnicima o razlozima sta ih sprecava da vise ucestvuju. Mogao bi kasnije da objavis studiju o tome zasto nema korisnika itd. Pravi mali projekat! Sta mislis o tome da budes od konkretne koristi? --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:02, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Žuti karton, Baš-Čeliče. -- Bojan  Razgovor  17:04, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne shvatam, zuti karton?! O cemu se radi? --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:08, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Значи да ћеш бити блокиран ако се понови нешто слично типа „да будеш од конкретне користи“. Тачка. Прекидамо ову дискусију. -- Bojan  Razgovor  17:14, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Значи да ћеш бити блокиран ако се понови нешто слично типа „да будеш од конкретне користи“. Тачка. Прекидамо ову дискусију." Pod "da budes od konkretne koristi" sam mislio na cinjenicu da bi ovaj predlog imao konkretnu korist u "promovisanju vikipedije na srpskom jeziku", sto sam vec pomenuo u svom pisanju! Mislim da je pogresno protumaceno od strane Bojana i izvuceno iz konteksta razgovora koji se ovde vodi! Citava diskusija se vodi o tome da se promovise vikipedija na srpskom jeziku, a ovaj predlog mi se cini takve prirode da bi konkretno uticao na direktno promovisanje u medijima i kod novih korisnika. Meni ni na kraj pameti nije bilo da konstrukcijom rijeci ponizim nekoga ni da to izgleda ovako kako je korisnik Bojan pogresno protumacio. PS Sada se povlacim iz razgovora jer cesto dobijam ovake prijetnje iz cista mira kao i naredbe da se vise ne javljam na odredjene diskusije jer su u protivnom biti blokiran. Ovakva upozorenja uvijek dobijam samo od korisnika Bojana kada se ne slaze sa mnom pa to najcesce izrazi otvorenim prijetnjama! --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:26, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Подржавам донекле идеју. АКо има заинтересованих за рад било би супер то одрадити. Мада нисам потпуно уверен у успех. Ја нисам већ дуже време залазио на бошњачку википедију али пре је тамо било очајно стање. Њихову вики су чинили углавном шовинистички настројени корисници. Можда је био понеко нормалан, али није могао да се истакне. Е сад, можда се стање променило, али тамо се добијао блок буквално само зато што си србин (сећам се нпр. неких блокова због ћириличног писма у корисничком имену). Е амк се стање променило и ако има људи који би радили са нама заједно на чланцима, то је супер. Мени се идеја свиђа, само ја бих укључио и хрвате. Значи да сви заједно сређујемо неки чланак, па се после он може пребацити на све 3 википедије уз мале дораде. Пошто сматрам да ми сви говоримо једним језиком, мени је чак и прихватљива нека идеја српскохрватске википедије (ср, бс, хр), али наравно не у овом облику у коме сада постоји. Идеју би требало разрадити, али уз неки интерфејс који би пребацивао чланке из једног "језика" у други. У сваком случају да не скрећем много са теме подржавам идеју да се ради на заједничком чланку. Само ја бих то радио у оквиру пројекта, па када се заврши онда пребацивао у ГИП. --Јован Вуковић (р) 02:09, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Хм. Немојте правити рачун без крчмара. Треба питати на бс и хр вики шта они мисле :))) --Мирослав Ћика (разговор) 04:53, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

E ljudi posto ne znam gde da se ubacim, ja cu ovde na kraju :). Kao prvo, citava ideja je interesantna a i za pozdraviti. U principu je svejedno gde ko uredjuje dok se drzi pravila, tako je bilo i do sad. Kako se u pojmu Wikipedije radi o jezicnom a ne nacionalnom projektu, svako je dobrodosao na svaku Wikipediju bila ona na bs, sr ili zh. Problem izmedju nasih, da bez uvrede kazem balkanskih Wikipedija, je bliska istorija. Nista ne bi bilo lepse nego da se na svim Wikipedijama moze procitati isto, a ne kao do sad varijante kuda koji mili moji. Milslim da bi ovako nesto bio korak u naprijed na ovom putu na kojem zadnjih godina idemo samo u nazad. Iskreno receno i sam sám razmisljao o necemu kao sto je ovo predlozeno, ali pravo da kazem nisam se usudio predloziti. Mislim da bi se prije pocetka trebalo dogovoriti o podrucju na kom bi se radilo i donijeti pravila koja bi vazila na obe strane. U stvari jedini problem koji imamo su bliska istorija i svojatanja oko biografija i ko je ciji bio (primjer Andric, Tesla Kusturica itd.). Zato sam razmisljao kako da se rijesimo sukoba u samom pocetku. Po meni moguce samo striktnim pravilima. E povodom toga sam razmisljao ovako:
  • Bliska istorija: napraviti pravila po kojim se kao izvori uzimaju za obe strane neutralne institucije (kao primer UN, CIA factbook, istrazivanja univerziteta van balkanskog podrucja itd, naci zajednicki nivo). Sto se tice zlocina, da vredi ko je osudjen jeste, ko nije nije. Ili mozda jos ubaciti pogled obe strane (po meni jos bolje). Samim tim bi se podigao nivo informacije za citatelje.
  • Biografije: po meni najveci problem. Ja bi izbacio nacionalnost, te se orijentisao po drzavljanstvu. Citatelju se moze ostaviti toliko prostora da sam zakljuci koju je nacionalnost ko imao. U ovom smislu zamisljam clanak o Mocartu na dewiki: Salcburski katolik poreklom iz Austrije ili tako nesto. Kako nam je istorija zajednicka, hteli mi to ili ne, ja bi se orijentisao po primeru 1918-1992 zajednicko, pa ako mora i Jugoslavensko (moralo bi se dogovoriti oko kategorizacije), a posle toga kako koja drzava. Sto se tice zivih ljudi, ja bi se orijentisao po njihovim stranicama ili po drzavljanstvu. Tako je i za mene Kusturica srbijanski/srpski (francuski?!?) reziser poreklom iz Sarajeva. Niti smo mi neka institucija, niti kome mozemo nabiti svoju volju ako se tice njegove/njene licnosti.
Sto se tice ociglednih vandalizama, za to se moze pobrinuti neko od nas admina na bswiki ili ovde. Ako dodje do nekih uzburkanih diskusija oko nekog dela clanka, mozemo ga i izostaviti ili oznaciti kao osporenog sa jedne ili druge strane. Tako i citaoc ima mogucnost vise informacije, a sto se tice odluke, ona je prebacena na citaoca pa nek odluci kome i kojim izvorima ce verovati. Sto se tice clanaka na cirilici ili latinici, mislim da nam je to najmanji problem. Postoje i programi a i prsti za konvertiranje ako je neko voljan, ako ne, ne mora se ni pridruziti. Gde ce se clanci pisati je takodje najmanji problem, Mozemo ovde ili na bswiki, a ako i to ne funkcionise imamo metu gde sta vise imamo i zajednickih admina. Kako licno znam da je kontakt izmedju admina ovde i na bswiki vrlo dobar, da ne kazem delom prijateljski, mislim da i neke vaznije odluke sa strane admina nece biti sporne. Nivo tolerancije moramo u svakom slucaju podici, tako da ne dodje do blokada. Zato bi mozda bilo dobro napraviti neku listu clanaka (kao sto je ona za potrebne clanke na svakoj Wikipediji), pa se onda dogovoriti gde da se krene. Mozemo jedan nedeljno ili jedan mesecno, ali bi u svakom slucaju podigli kvalitet. Ako ko ima nesto za dodati, volio bih da doda ili predlozi nesto sasvim drugo da bi videli u kojem smeru se ide. Pozdrav --WizardOfOz talk 15:52, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ja sam pre za to da se rade članci o nekoj neutralnoj oblasti (bilogija, medicina, hemija, matematika, geografija...), mada ukoliko postoji volja i za nekim spornim člancima može se raditi i na njima. Može i jedno i drugo da se radi :). Samo ja mislim da ce biti dosta sporenja oko tih novoistorijskih članaka. U svakom slučaju mislim da je ideja lepa i da je treba realizovati. --Јован Вуковић (р) 19:02, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Слажем се за почетак да се почне са неутралнијим и неспорнијим областима. Не зато што би они који уређују текст били особе које се по националној припадности декларишу различито, већ у циљу уходавања сарадње. А када преболимо дечје болести укључио бих у теме на којима би се заједнички радило било шта. Чак је пожељно да уређујемо заједно оно што нам је заједничко. Не слажем се са ставом да то што је неко по националној припадности Србин а неко Бошњак има аутоматски утицај на тачку гледишта. --Antidiskriminator (разговор) 19:16, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Pa moze i tako. Nikud nam se ne zuri :). Ali bi u svakom slucaju prije pocetka trebalo napraviti neku to-do listu, bar samo zbog orijentacije. --WizardOfOz talk 19:19, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Neke lagane oblasti za početak bi mogle biti iz geografije, prirodnih odlika BiH... --77.46.250.95 (разговор) 19:23, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Nemoj pogresno da shvatis, ali to je politicka tema. Mislim da bi se time otjeralo i onako malo Srba iz Republike Srpske. Ako predlazes da Bosnjaci muslimani dodju na vikipediju na srpskom jeziku da uredjuju geografiju npr. Republike Srpske, onda mi to lici kao na predlog da Albanci sa Kosova dodju na ovu vikipediju i uredjuju clanke o Kosovu. Cisto zelim da ti skrenem paznju na karakter tvog predloga koji je po meni pristrasan! --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:37, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
I ja sam, ako vec mora, posto sam protiv same ideje da se samo dovode Bosnjaci muslimani u cilju promovisanja vikipedije na srpskom (iako jos nisam shvatio gdje je u tome promocija), da ti Bosnjaci muslimani koje dovede Antidiskriminator uredjuju samo neutralne clanke, kao sto je predlozila ogromna vecina isticuci ideju da se isto uradi i sa drugim vikipedijama bez posebnog akcenta na bosnjacko muslimansku. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:21, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Свако ко може да пише/изражава се на српском језику умије да поштује смјернице пројекта, може да уређује било који чланак на Википедији на српском језику. Смјернице пројекта су јасне по том питању и ту нема дискусије. --Славен Косановић {разговор} 19:58, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Znaci ne treba praviti poseban bosnjacki projekat jer bi to bio slucaj diskriminacije drugih jezika? --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:01, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Netačno. Vikipedija je jedinstveni projekat na različitim jezicima. Niko ne brani nekome da pokrene projekat saradnje između Vikipedije na srpskom i recimo japanskom. Stvar je u tome da očigledno postoji problem između Vikipedija na srpskom, bošnjačkom i hrvatskom oko spornih tema vezanih za SFRJ. Pojedine članke bi trebalo dovesti na neutralni nivo i usaglasiti ih na sva tri jezika. -- Loshmi (razgovor) 20:08, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Mislim da treba saradjivati i sa vikipedijom na makedonskom, slovenackom, bugarskom i albanskom jeziku, i sa viki na hrvatskom jeziku. Nije mi jasno zasto se potencira vikipedija na jeziku Bosnjaka muslimana? Zar saradnja treba da nosi nacionalne boje, ili treba da bude sa svim vikipedijama na svim jezicima? --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:24, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Pa niko ti ne brani da sarađuješ ako dovoljno dobro znaš makedonski, slovenački i albanski. Ne potencira se „vikipedija na jeziku Bosnjaka muslimana“, već je Antidiskriminator stupio u kontakt sa nekoliko saradnika Vikipedije na bošnjačkom jeziku i predložio da neke teme zajednički obradimo. -- Loshmi (razgovor) 20:32, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne shvatam, zasto nije stupio u kontakt sa Hrvatom, Englezom ili Makedoncem? Zar on govori bosnjacki jezik? Meni se cini da se potencira saradnja sa onima koji govore jezik Bosnjaka muslimana. I to pod izgovorom da je to promocija vikipedije na srpskom jeziku da bi privuklo sto vise korisnika iz Republike Srbije, kako je to Antidiskriminator objasnio. Mada ja ne vidim kakva je to promocija i kako ce se privuci korisnici iz Republike Srbije?! --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:39, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Решио је да однекуд почне. Ето, њему се свиђало са бошњацима да сарађује. Уколико ти желиш да сарађујеш са јапанцима изволи. Надам се да ће ускоро и са хрватима ступити у контакт. Уколико се теби не свиђа идеја, нико те не тера да учествујеш у заједничком сређивању чланака. Ја не видим шта је ту спорно. --Јован Вуковић (р) 01:34, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Sporno je sto se samo govori o tome da se sve o BiH prenese iz izvora koje pisu Bosnjaci muslimani a sve o Srbiji prenese sa ove viki na njihovu. Gdje su Srbi Republike Srpske u tome i na kojoj ce oni viki da pisu o samima sebi ako Bosnjaci muslimani budu pisali na bosnjackoj i na srpskoj? Na koji jezik da ja idem da pisem o svojoj kulturi i svojoj istoriji ako Bosnjaci muslimani budu pisali na bosnjackoj i na srpskoj viki o Repubici Srpskoj? Zasto ti ne dovedes Albanca da pise o Srbiji ako si toliko tolenatan? --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:42, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Спорно је једино то што ти мислиш да бошњак или албанац не може неутрално да пише о некој теми. АКо поштује правила о НТГ свако може да уређује било који чланак, и кинез и јапанац а и бошњак. --Јован Вуковић (р) 02:04, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Слажем се с идејом Баш Челика да би се управо на начин који је предложио промовисала српска википедија, а не са сарадњом са бошњачком википедијом. Па погледајте њихову википедију, основана је само да би фалсификовала историју. У вези неких ратних дешавања код њих је готова прича упркос што докази говоре друго. И нема потребе за сарадњу са бошњачком, питам се какву би то промоцију донијело српској. Никакву. Српска википедија би се суочавала са бројним бошњачким измјенама које не би биле добронамјерне. Уколико се српска википедија жели промовисати, треба да се пласира нека причица о њој у медијуме Српске итд. Можда чак се може иницирати идеја о оснивању Викимедије Републике Српске као братско удружење или огранак Викимедије Србије или нешто слично, формиране по закону Српске. Маните се сарадње са бошњачком википедијом, то ће нам само још више наштетити. И што ми баш морамо имати идеју о братству и јединству, нека једном неко други буде Пијемонт и Пруска. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:18, 14. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Ideja Antidiskriminatora je više nego dobra. Tipovi poput Baš čelika, iz čije svake reči izbija neskrivena mržnja i fašizam, su glavna prepreka za saradnju na nama jezički bliskim projektima. Ima takvih ljudi (ljudi?) i na drugim Vikipedijama (setimo se Kubure). Ali svi iskreni i dobronamerni korisnici, kojima je cilj pisanje neutralne i slobodne enciklopedije, ne bi trebali previše da se osvrću na takve pojave. Čak ni da gube svoje vreme na ukazivanje na greške takvim korisnicima, jer je nivo netolerancije kod njih prevelik. I nemojte da vas zavaraju ti nazovi nacionalisti da im je cilj promocija ili zaštita srpske Vikipedije. Branite svim sredstvima Vikipediju od takvih "dobronamernika". --109.121.4.176 (разговор) 07:34, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

U duhu vatrenog izlaganja 109.121.4.176 je propustio da napomene da je "Republika Srpska genocidna tvorevina", "Srbi genocidan narod", a Bas-Celik "genocidni srbocetnik zakrvavljenih ociju"! :( Pretpostavljam da bi ovakva "saradnja" bila na nivou"!
A njegove satelite koji mu podilaze neka bude sramota.--109.121.4.176 (разговор) 07:37, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Имамо примјер како се Хрвати понашају према Кубури, разрјешеном администратору, а који има веома проблематичне ставове према Србима и другим народима. Стално шаљу захтјеве на мету да се овај врати на дужност, дискутују о томе на Тргу непрестано, криве опет Србе (пошто је као Дунгодунг, Србин, приграбио власт над Југославијом и томе сличне глупости). А код нас се острашћени националисти никада нису тек тако враћали на власт као да се никада није ништа десило, многи су блокирани и Википедија их не диже у небеса и не штити као што то ради муслиманска или хрватска. Противим се било каквој сарадњи, каква је предложена, а поготову да се уредници муслиманске или хрватске википедије доводе да би овдје заводили ред и писали (не)објективно.--Жељко Тодоровић (разговор) 23:32, 14. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Ја сам већ износио разлоге зашто од овога не треба правити буку, ни медијску ни било коју другу. Нека људи сарађују индивидуално, поштујући правила и смјернице пројекта које треба да важе на свим Википедијама. Мислим да сви знају које су то смјернице и правила пошто су иста на свим Википедијама. И то је то. Свима треба да буде јасно да ту нема говора о некој међунационалној сарадњи, у смислу да се у чланцима пишу мало српске, мало хрватске, а мало бошњачке верзије ствари. То није у складу са идејом нити правилима и смјерницама Википедије. --Славен Косановић {разговор} 23:51, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Apsolutno se slazem sa Todorovicem. A to sam vec u toliko primjera objasnio da i dalje ne vidim gdje je promocija vikipedije na srpskom. Cak je neki tip Wizard of Oz ovde nesto okacio, pa sam otisao da vidim, i tamo je pisalo da se Bosnjaci muslimani slazu sa predlogom sa sr viki da se ovde promovise bosnjacki jezik i kultura. Onda sam se nasao u cudu ko je to njima ponudio da ovde promovisu bosnjacki jezik i kulturu? Od ovolikog silnog pisanja sam primjetio da je Antidiskriminator kopirao neke clanke u potpunosti sa te neke "bratske" viki, cini mi se da se radilo o nekim islamskim objaktima, nesto kao Turbe (mauzolej). Pogledao sam taj clanak koji je prekopirao a ne znam da li je to rijec u srpskom jeziku ili se radi o turcizmu koji je zastupljen kog vjernika islamske vjere. Tako da ne znam kad on kopira sa drugih jezika da li ti clanci i naslovi uopste imaju neko znacenje na srpskom jeziku. Ali i dalje ne vidim kako se to promovise sr viki na taj nacin sto se kopiraju bosnjaski tekstovi? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:19, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Aman, ljudi, hoće li neko blokirati ovog Baš Čelika? Pa on na ovoj stranici ne ispušta ništa drugo do gadnog govora mržnje! Govori o Bošnjacima i muslimanima kao da su kužni, prisvaja ovu vikipediju kao da mu je dedovina, provocira i proganja Antidiskriminatora i svakog drugog koji mu nije istomišljenik, ima li tome kraja? Zar ste spremni da dozvolite da on sam upropasti sjajan projekat koji još niste ni ljudski otpočeli? --Јагода испеци па реци 14:22, 18. мај 2010. (CEST)[одговори]

Дамјан Павлица (Млади Филозоф) говори на НАТО сајту како су нас требали бомбардовати[уреди | уреди извор]

Његов натпис 25. марта

Иначе на Пешчанику и Б92 сада пише против Википедије.Натпис против Википедије на Пешчанику--SLAK (разговор) 17:29, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

"Нас" овде не постоји. Постоји само српски језик. Када пишу "нас" (у већини случајева) корисници мисле на Србију и Србе, иако је ово језички пројекат а не државни или народни. --109.93.62.205 (разговор) 17:55, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ime članka je ZAŠTO SU NAS BOMBARDOVALI --Алекс (разговор) 17:57, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Да, али корисник не наводи назив чланка у оригиналу већ препричан својим речима. Из тога се може закључити да је типичан пример употребе личне заменице "нас" на овој википедији. --109.93.62.205 (разговор) 18:02, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Sve je to lepo ali je njemu to sto je tamo napisao manifest koji hoce da nametne i to na svakom mestu. I pogledaj npr. stranice na SH vikipediji kako izgledaju. Ako to nije bruka onda ne znam sta je. A najbolja mu je frustracija koju iznosi na pescaniku... --Алекс (разговор) 20:54, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Ја овде говорим о погрешној употреби личне заменице "ми" односно сингтагме "код нас" на овом језичком пројекту, а не о МФ и његовим делима. --93.86.231.76 (разговор) 21:01, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]
Čovek ima stav oko nekih stvari. Može li da mu se zabrani da uređuje stranice koje se tiču srpsko-albanskog, -hrvatskog i -muslimanskog sukoba i sličnih stvari iz razloga njegove pristrasnosti? Inače treba mu ostaviti mogućnost da daje svoje stavove na stranici za razgovor. --Алекс (разговор) 17:35, 11. мај 2010. (CEST)[одговори]

Људи, џабе трошите енергију. Ништа не можемо урадити по питању тога шта неко пише на другим сајтовима. Сем тога, анонимни је у праву: већина људи овде прича о Вики на српском језику као Вики српског народа (па и друг Павлица). То, међутим, није тако, па би убудуће на такве ствари требало, што рече Радован трећи, „обратити пажњу из фундамента“. Пера Којот Шта је, бре??? 08:31, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Pa i gornja diskusija, iznad ove, proizlazi iz tog pogrešnog shvatanja ove enciklopedije. Izgleda da to treba stalno ponavljati. Nijedna Vikipedija nije nacionalni projekat nekog naroda, već jezički projekat. Jedino što ovdje važi su provjerljivi izvori za ono što se piše i upotreba razuma za vrednovanje njihovog kvaliteta. Enciklopedije treba da informišu o stvarima na osnovu što kvalitetnijih izvora, a ne da daju vrijednosne sudove o bilo čemu kao i da izbjegavaju ideološki, politički, nacionalni, i bilo koji drugi bias. --Славен Косановић {разговор} 14:06, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Tačno je to što kažeš Slavene. Međutim, činjenica je da Vikipedije na srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku često zastupaju srpsku, hrvatsku i bošnjačku stranu u manjoj ili većoj meri. Da probamo da li bi ton određenih članaka mogao da se usaglasi, pa ako ne ide ne ide, a ako ide onda super. -- Loshmi (razgovor) 14:15, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ja nisam rekao da je situacija super. Naprotiv. Mislim da sve Vikipedije, na svim jezicima, pate od sličnog problema. Naravno naša i ove nama srodne, imaju više problema zbog snažne koncentracije emocionalnog razmišljanja prilikom obrade pojedinih tema. Ja samo kažem kako bi trebalo da bude. Za neku saradnju svi/sve te srodne Vikipedije moraju prihvatiti da imaju problem kod pojedinih tema i osim toga, mislim da je potrebna jedna baza korisnika koji su se na svojim Vikipedijama pokazali kao sposobni da rade po principima koje sam naveo. Ako mi ovdje nismo u stanju, nemamo dovoljno ljudi dokazano sposobnih da rade po tim principima, a i na tim drugim Vikipedijama ih slabo ima/nema, onda je pokušaj takve saradnje osuđen na propast. Na našem projektu, pratio sam rad na nekim od tih spornih tema. Kada se naiđe na prepreke, odustaje se, ili se traže izgovori, ili intervencija plavih šljemova. Vrlo brzo se sa diskusije o sadržaju pređe na komentarisanje korisnika, vrlo često pojedini korisnici namjerno ne razumiju pojedine argumentovane komentare, tako da sam ja vrlo skeptičan da se sa takvom bazom, ne samo na našoj viki, može ostvariti neka saradnja. Više bih volio da vidim da se na svim tim Vikipedijama vidi opipljiv trud da se radi po principima projekta i onda kada to postane praksa i ovdje i tamo, tada i poziv na saradnju ima smisla. --Славен Косановић {разговор} 14:28, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Nekima treba zabraniti da pisu na neke teme. Vikipedija nije demokratija da radi sta god ko hoce. Ja ne pisem nista o medicini jer samo Ricinus priznajem za lek. --Алекс (разговор) 15:18, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Nije to baš tako lako "zabraniti", pogotovo što je Vikipedija sazdana na sasvim drugim principima od onih koji se sreću u klasičnom sistemu obrade enciklopedije, gdje imaš autoritete za pojedine oblasti i gdje stručni ljudi obrađuju oblasti koje su im struka i na kraju uređivačko tijelo sazdano od stručnjaka iz više različitih oblasti. Tačno, Vikipedija nije demokratija, većinsko mišljenje o nečemu nije sveto pismo, nego je mišljenje iz kompetentnih izvora, izvora sa jakim argumentima i kredibilitetom, ono koje treba da ide u članke. Ipak, čak i u nekim spornim situacijama kompetentnih/kredibilnih mišljenja, treba ih opisati, ne izanalizirati i dati vrijednosni sud, koje je vrijednije, jer onda članak zauzima stav, što je karakteritika za naučne eseje gdje treba nešto da se dokaže, za razliku od enciklopedije gdje samo treba da se informiše, bez dokazivanja ko je manje, više u pravu, mislim kada su u sporu kredibilni izvori, a ne stavovi/mišljenja Vikipedijanaca, koji nisu relevatni čak ni za opis u članku u slučaju da nemaju potporu/slažu se kredibilnim izvorima. --Славен Косановић {разговор} 15:36, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Па да, ја сматрам да он користи добре изворе али лоше их тумачи и то пристрасно. Ваљда наше реакције говоре нешто о томе. Администратори су ауторитети, ако могу некога да блокирају или слично значи да су ауторитети. Моја искуства са администраторима су до сада позитивна. --Алекс (разговор) 15:45, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Da, kompetentne izvore treba opisati, odnosno ono što je u njima, a ne tumačiti, kao što rade neki između ostalih i taj korisnik. Tumačenje je analiziranje, vrednovanje, suprotno opisu, suprotno svrsi enciklopedije da informiše, a ne da zaključuje, vrijednuje, isl. Administratori bi trebali da budu tu da skrenu pažnju kada se skrene s puta, a nikako da zastupaju ovaj ili onaj stav, izuzev ako korisnik X očigledno insistira na tome da radi suprotno navednim principima. Nije uvijek lako, administratori kao i svi drugi korisnici ovog projekta mogu pogriješiti u procjeni situacije. Međutim, administratori na ovom projektu su korisnici kojima je zajednica/korisnici koji su glasali, dala povjerenje da će savjesno obavljati dužnosti održavanja projekta u skladu sa smjernicama, a ne zato što su stručni za ovu ili onu oblast, što može biti slučaj, ali i administratori kao i ostali korisnici koji mogu biti stručni za oblast X, po pravilima ovog projekta, treba da se pozivaju na kredibilne izvore u argumetnima o sadržaju, a ne na svoju moguću stručnost per se. --Славен Косановић {разговор} 15:59, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Kako možemo da postavimo neka pravila. Npr. da neki izvor nije dobar izvor ili da je tumačenje loše? --Алекс (разговор) 16:20, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Википедија:Проверљиви извори, Википедија:Проверљивост, Википедија:Поуздани извори Генерално..., цитат из једне од смјерница: извор који експлицитно наводи податке из којих изводи своје закључке је поузданији од онога који то не чини. У идеалном случају, извор би требало да опише и процес прикупљања података и методу анализе. Стриктна правила ту није лако унапријед дефинисати, али свакако извори, рецимо из медија, су далеко ниже у хијерархији од академских истраживања, историографских дјела за случај историјских тема. С друге стране, подаци који се једино базирају на исказима свједока неког догађај, су мање поуздани, од вјештачења стручњака, под условом да није показано да су та вјештачења манипулисана у неку сврху. Ту се мора ићи од случаја до случаја, истраживати доста извора, а не само један, или два, укратко користити разум. Нема магичне палице. --Славен Косановић {разговор} 16:49, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Pa evo, npr Leo Freundlich kao izvor? Ovo je npr. napisano o njemu http://serbianna.com/blogs/savich/?p=415 , a to što je on pisao je ubačeno u članak o Злочини над Албанцима у Балканским ратовима. Citiran je 47 puta i to kako je on objavio nešto tamo što je možda neko ili negde objavljeno. Znači iz pete ruke. --Алекс (разговор) 17:40, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Мислим да је о томе већ расправљано и генерално корисници који су читали његове писаније, су се сложили да би требало потражити друге изворе,а тог лика уклонити из чланка. Неко ко има склоност ка некој нацији, генерално није добар извор за тако озбиљне теме. На страну што тај човјек није историчар, него војник, колико сам упознат, а ваљда у овом случају постоји огромна историјска дистанца и други квалитетнији историографски извори које би требало користити. Нисам добар у познавању историграфске литературе, али сам сигуран да постоје квалитетни историографски извори који обрађују то вријеме и догађаје. --Славен Косановић {разговор} 18:34, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Lik nije uklonjen. Jedan korisnik je proširio taj članak ali je ovo sve ostalo. --Алекс (разговор) 20:35, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]
Шта бих ја ту урадио да ме не мрзи да се бакћем историјом... Пошто је прошло неко вријеме од активности на том чланку, корисника који су такође оспорили тај извор, на страници за разговор бих опет поставио питање извора из пера тог аутора и сачекао да се јаве корисници који могу имати интерес да раде на том чланку. Рецимо пар дана. Уколико се нико не јави уклонио бих те изворе и образложио на стр. за разг. зашто то радим. У сваком случају, не могу да вјерујем да корисници заинтеросовани за историју, а на овом пројекту их има охохо, већ нису потражили друге кредибилне историографске изворе за тај чланак. Ја бих чак предложио да се направи један чланак о злочинима над свим народима у балканским ратовима, јер их је неспорно било, дакле "Злочини у балканксим ратовима" и да се ту обраде, по поднасловима, сви могући злочини из тих ратова. Уколико се такав чланак превише "удебља", онда издвајати у подчланке... Надам се да сам помогао. --Славен Косановић {разговор} 00:06, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Извињавам се. Сад видим да постоји започет такав чланак: Ратни злочини у Балканским ратовима... --Славен Косановић {разговор} 00:12, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Што се тиче Дамјана, он пише као да жели да добије посао у некој НВО коју финансира САД. То је изгледа ок, зато што у Србији постоје политичке странке у самом парламенту (и у владајућој коалицији) које отворено заступају тезе да КиМ треба признати као државу. Према томе, треба пазити шта овдје пише, а о другим његовим ставовима не можемо ништа, кад се већ Београдом отворено шетају они који крше устав Србије. Дамјан нам у ствари прави рекламу, што је добро. --Мирослав Ћика (разговор) 16:35, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мирославе, слажем се да је у неким случајевима негативна реклама боља од никакве рекламе. Овде, међутим, мислим да то ипак није случај. Пера Којот Шта је, бре??? 08:25, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Da li ima zainteresovanih da se napravi portal o gradu Nišu i okolini? --Алекс (разговор) 16:21, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

TO DO lista za uspostavljanje saranje sa vikipedijom na bosanskom jeziku[уреди | уреди извор]

Čarobnjak iz Oza je predložio da napravimo TO DO listu zbog orijentacije. Prihvatam predlog. Izvolite u okviru ovog podnaslova unesite vaše predloge.--Antidiskriminator (разговор) 19:30, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Moj predlog TO DO liste:

  1. Okupljanje zainteresovanih korisnika za saradnju i formiranje tima koji bi učestvovao u realizaciji saradnje - rok petak 14. maj. 2010.
  2. Definisanje načina saradnje (opšti principi, pošto je ovo ipak projekat koji je slobodan po definiciji) - rok nedelja 16. maj 2010.
  3. Početak sprovođenja saradnje - rok ponedeljak 17. maj 2010.

Svaka od gore navedenih tačaka bi trebalo da se možda posebno razradi a spisak dopuni. Molim za komentare.

--Antidiskriminator (разговор) 19:35, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]


Razrada TO DO liste[уреди | уреди извор]

U međuvremenu, mi možemo da radimo paralelno na razradi predloga (naravno potpuno otvorenog za dopunu):

Početak sprovođenja saradnje:

  1. Saradnja na nekom potpuno neutralnom članku (predložio Jovan) - izvolite predložite teme, anonimni korisnik je dao mislim dobar predlog da bude nešto vezano za geografiju na primer, ili Jovan za polarnog medveda.
  2. Definisanje pravila koje bi članovi timova prihvatili u cilju uređivanja članaka o bliskoj istoriji ili biografiji (ukoliko se ili bolje rečeno onda kada se o istima postigne dogovor članova timova) (neke dobre predloge je dao čarobnjak iz Oza)
  3. Definisanje liste članaka - MOLIM ZA PREDLOGE


I nešto što bi trebalo da bude poslastica. Proslavljanje prvog članka koji je u nepromenjenom obliku i sa tematikom iz bliske istorije mogao da bude izabran za sjajni na obe vikipedije i sasvim sigurno stoga i medijski propraćen. Jedva čekam da proslavimo prvi takav članak.--Antidiskriminator (разговор) 19:46, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Šteta što članak o Brus Liju već postoji. --Antidiskriminator (разговор) 19:47, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Предлог за пренос географских појмова[уреди | уреди извор]

Могли би се почети преношењем географских појмова (нпр. планина, врхова, језера, река) БиХ са бс на ср а са ср г.п. Србије на бс. --109.92.113.187 (разговор) 22:54, 12. мај 2010. (CEST)[одговори]

Могли би почети преношењем географских појмова (нпр. планина, врхова, језера, река) Kosova са al на ср а са ср г.п. Србије на al. A mogli bi i da prenosimo sa bs gografske pojmove za Sandzak i Vojvodinu na sr. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:37, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Мислим да је овај предлог добар али пошто се вероватно за такве ствари користе ботови у које се не разумем, можда би било добро да неко од искуснијих корисника или администратора да своје мишљење.--Antidiskriminator (разговор) 00:22, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Zasto odmah sami ne pocnete sa kopiranjem sadrzaja sa bosnjacko muslimanske vikipedije na viki na srpskom jeziku? Evo naprimjer u slucaju neke planine na bosnjackoj vikipediji pise da je to bosanska planina, a kod nas pise da je samo planina. Onda bi mogli da idete sa botovima od clanka do clanka i svaku obicnu planinu da preimenujete u bosnjacku planinu. Mislim da za taj posao mozete da nadjete dosta dobrovoljaca iz reda onih koji govore jezikom bosnjaka muslimana. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:32, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Evo jos jedne ideje od mene koja je u duhu vase zamisli. Kod nas pise da je naprimjer Jovan Ducic srpski diplomata, a vi bi mogli da promijenite u bosnjacki diplomata. I isto tako da gjde god naidjete da se pominju Srbi, vi promijenite u pravoslavni Bosnjaci. Sta mislite o tome? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:41, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Jesi li razmisljao da u Republici Srpskoj zive Srbi i da oni treba da pisu o Republici Srpskoj a ne da ih neko ovde diskriminise i da kopira clanke sa vikipedije na jeziku bosnjaka muslimana? Da ne mislis da si malo pretjerao sa diskriminacijom i idejom da se sve o BeHa prekopira sa bosnjacke vikipedije? Cini mi se da zaista pretjerujes kad poistovjecujes vukipediju na jeziku Bosnjaka muslimana sa BiH. Zvucis kao Haris Silajdzic. U porukama koje si slao ljudima je pisalo da zelis da promovises vikipediju na srpskom jeziku. Ako nisi znao, srpski jezik je legitiman i nije zakonski zabranjen u Republici Srpskoj. Zar mislis da sve o Republic Srpskoj treba da se prekopira sa viki na jeziku Bosnjaka muslimana ili treba da gradjani Republike Srpske nesto napisu na svom maternjem jeziku o sebi samima i o Republic Srpskoj? Meni ovo izgleda kao zesca diskriminacija i losa namjera pod izgovorom promovisanja vikipedije na srpskom jeziku. Iz pisanja vidim sve drugo osim promocije vikipedije na srpskom jeziku. Izjave tipa da se svi clanci o Bosni prekopiraju sa bosnjackog a svi clanci o Srbiji sa viki na srpskom su krajnje pristrasne i ispolitizovane. I nemaju ama bas nikakve veze sa promocijom viki na srpskom jeziku. Gde treba Srbi iz Republike Srpske da pisu ako Bosnjaci budu pisali na bosnjackoj i viki na srpskom? Gdje je tu neutralan stav i promocija viki na srpskom? --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:21, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Protestvujem jer osjecam uzasnu diskriminaciju i nametanje bosnjackog jezika i stavova Srbima iz Republike Srpske. Protestvujem jer osjecam da se generalno vrsi uzasna diskriminacija nad srpskim jezikom u BeHa i Republici Srpskoj na vikipdiji na srpskom jeziku. Ovde se favoritizuje jezik Bosnjaka muslimana nad srpskim jezikom i nad cirilicnim pismom. Namecu se stavovi govornika jezika Bosnjaka muslimana pod izgovorom promocije vikipedije na srpskom jeziku! Osjecam uzasnu diskriminaciju na ovoj vikipediji na srpskom jeziku! Ovakvo ponasanje ugrozava moja ljudska prava! Narod koji upotrebljava srpski jezik sa podrucja Republike Srpske se tretira kao nepostojeci i namece mu se jezik Bosnjaka muslimana, i to jos na vikipediji na srpskom jeziku. Tri dana se uzastopno agresivno promovise vikipedija na jeziku Bosnjaka muslimana, a srpski jezik se diskriminise zajedno sa cirilicnim pismom! Stalno se vodi politicka rasprava i konstantno se namece jezik bosnjaka muslimana i negira postojanje srpskog jezika u Republici Srpskoj. Mislim da sa promocijom jezika i stavova Bosnjaka muslimana uoste nije zdrava atmosfera! Osjecam kao da neko zeli da otjera sve Srbe zapadno od Drine i da dovede Bosnjake muslimane. Ne osjecam se ugodno u ovakvoj atmosferi! --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:34, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Као прво овде нико не потенцира језик бошњака или босанских муслимана. Како се то дискриминишу срби из РС ако неко заједно са људима муслиманске вероисповести ради на неком чланку? Ако се поштују смернице на википедији свако може да доприноси на овом пројекту. Ово што ти сада пишеш никако није у складу са политиком о предпостављању добре намере. Идеја је потпуно нормална, да људи који говоре истим језиком или врло сличним језицима уједине снаге и заједно раде на чланцима. Ако се теби не свиђа немој да учествујеш, али немој ни да тролујеш и ометаш друге да раде. Значи нико овде неће толерисати шовинизам са бошњачке стране, али неће се толерисати ни шовинизам са српске стране. Теби нико не намеће никакве ставове нити језик, нити ће у крајњем облику чланци који се заједно одраде бити на бошњачком језику, већ на српском на српској википедији, док ће на бошњачкој бити на бошњачком. И још једном, уколико не желиш да помогнеш, немој ни да одмажеш. --Јован Вуковић (р) 01:46, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Jovane, napisao si odgovor optuzujuci mene, a nisao rekao ni rijeci o predlogu da se sve o geografiji BeHa prenese sa bosnjacke na srpsku, a sve o Srbiji sa srpske prenese na bosnjacku. Mozes li konkretno da mi objasnis ulogu Srba iz Srpske u tome i njihov status? --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:53, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Зато што само ти погрешно схваташ предлог. Уколико неко жели да чланак о нпр. планини Јахорина пренесе са једне википедије на другу, поштујући стандарде који важе на тој википедији не видим у чему је проблем. Ако ми немамо чланак о нпр. реци СУтјеска, а на бс вики он постоји, шта је спорно у томе да нпр антидискриминатор оде тамо, ископира чланак, среди га, уколико жели пребаци на екавицу и ћирилицу и окачи на српску википедију. Исто тако теби неко не брани да га преведеш са нпр. немачке википедије, или да га напишеш користећи своје изворе. Не видим како дискриминишемо србе из српске, уколико желе да пишу нека пишу слободно, нико никоме не брани да пише. Мени би било драго да се и људи из српске прикључе пројекту. И да да напоменем ово није српска википедија, него википедија на српском језику и она не треба да тзаступа ничије интересе и ставове, већ да буде неутрална. Значи ни ставове срба а ни ставове бошњака --Јован Вуковић (р) 02:01, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Jovane, da ne ulazim u konkretno primjer Jahorine, ali na svakom geografskom pojmu kod njiih pise da je bosanska planina, bosanska rijeka, bosanska kuca, bosanski narod itd. Mene to vrijedja! Zasto ignorises cinjenicu da i ja imam osjecanja i zasto ako je sve posteno ne prenosimo clanke o Srbiji sa njihove viki? Zasto se potencira samo bosnjacki i prenosenje clanaka koji ce da budu vezani za Republiku Srpsku? --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:08, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Da ti dam jedan konkretan primjer, kod njih na svim mjestima pise da se nesto nalazi na sjeveru ili na jugu Bosne i Hercegovine, a kod nas postoji i Republika Srpska, pa nesto moze da se nalazi i na sjeveru Republike Srpske. A kod njih taj pojam Republika Srpska uopste ne postoji. Zar ne mislis da bi u ovom konkretnom slucaju prenosenje sa viki na jeziku Bosnjaka muslimana moglo da ima politicku dimenziju i da negativno utice na one koji priznaju tu istu Republiku Srpsku, ili da kazem na one koji ne mrze Republiku Srpsku? Zar bas nije moguce da kopirate sa njihove viki nesto mozda o islamu ili nesto neutralno umjesto o stvarima koje mogu da imaju politicke posljedice? --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:15, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Зашто ти упорно изврћеш моје речи. Конкретно за Јахорину треба да пише Јахорина је планина у БиХ (ако се простире на трериторији РС или и на ериторији РС и федерације БиХ ставити нешто типа Јахорина је планина у БиХ чиј се један део налази на простору РС а други федерације БиХ). Не бошњачка, не спрска не било чија јел није народна планина већ географски појам. Уколико тако стоји тамо, онај ко уређује то ће изменити јел није у складу са НТГ. Ја и јесам за сарадњу на неутралним чланцима, али ако неко жели да ради на било којем чланку не можеш му то забранити. А чини ми се да су географски чланци доста лаки за сарадњу и да ту не би требало да буде спорова. Уколико желиш да се придружиш пројекту, слободно се прикључи, па ако видиш да нешто не ваља што је нама можда промакло ти исправи. --Јован Вуковић (р) 02:20, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Za kopiranje clanaka ne treba da se prikljucim projektu, to mogu i sam. Jahorina se nalazi u Republici Srpskoj i Vlada Republike Srpske je ulozila ogromna sredstva za renoviranje skijaskog centra Jahorina. Svo stanovnistvo Jahorine je srpske nacionalnosti od dolaska Srba na Balkan. Poznata je po nazivu Olimpijska ljepotica Republike Srpske. Nalazi se u opstini Pale. Evo ovo sam ukratko napisao je sam na Jahorini skijao i prije rata, a i nalazi se na terotiriji danasnjeg Istocnog Sarajeva, pa znam. Zbog toga ja smatram da o onome o cemu ljudi znaju treba da pisu, a onome o cemu ne znaju da ostave drugima. Ovo pisem jer mislim da bi gradjani Republike Srpske najbolje napisali o Republici Srpskoj. Oni u njoj zive i poznaju je. Ne znam gdje ti zivis Jovane, ali sam siguran da vise znas o svom kraju od mene. Mislim da bi ti sa svojim znanjem ipak pisao mnogo bolje o geografiji svog kraja. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:35, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Bac Celik, mislim da treba da prekines sa svojim paranojama. -- Bojan  Razgovor  06:02, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Zajednički sjajan članak[уреди | уреди извор]

Niže naveden predlog ne znači da predlažem da saradnju svedemo samo na ovaj predlog, već da možda može da bude samo jedan od oblika saradnje.

Predlažem da se razmisli o mogućnosti da pokušamo da napravimo zajedno članak (potpuno istog naslova i teksta, naravno uvažavajući razlike u jezicima, tamo gde ih ima to bi se prevelo) koji bi na obe vikipedije bio izabran za sjajan. Način uređivanja bi bio takav da bi svi korisnici sr.wiki i bh.wiki mogli da uređuju taj članak ali samo određeno vreme. Članak bi na primer bio nedelju dana na uređivanju na vikipediji na srpskom jeziku, a nedelju dana na bosanskom, a za to vreme bi bio zaključan za uređivanje na onoj drugoj, i tako ukrug određeni definisan broj puta dok se ne dođe do teksta koji bi bio suštinski prihvatljiv bez značajnih izmena za korisnike za obe vikipedije. Dokaz da je to tako, bio bi da isti tekst (prethodno zaključan) bude izabran na obe vikipedije za sjajan. --Antidiskriminator (разговор) 02:41, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ne postoji "bosanski jezik"! --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:49, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Па у чему је онда твој проблем? --Antidiskriminator (разговор) 02:51, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

U medjuvremenu si ubacio jos jedan podnaslov tako da je odgovor dole nize. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:08, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Проблем текстова које пише Баш Челик[уреди | уреди извор]

У којој држави се одржава Грмечка корида?--Antidiskriminator (разговор) 02:43, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

У којој држави је регистрован Кошаркашки савез Републике Српске?--Antidiskriminator (разговор) 02:44, 13. мај 2010. (CEST) У којој држави је активан Планинарски савез Републике Српске? --Antidiskriminator (разговор) 02:47, 13. мај 2010. (CEST) У којој се држави налази Општина Козарска Дубица? --Antidiskriminator (разговор) 02:56, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Mozda si ti malo pristrasan i smatras da u svakoj recenici treba da stoji Bosna i Hercegovina i "bosanski" jezik. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:14, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Мислим да постоји веома велики проблем на који нам је указао сам Баш Челик својим коментарима о непостојању босанског језика. Постоји огроман број текстова у којима је систематски игнорисано постојање Босне и Херцеговине у чланцима који се тичу организација, клубова, насељених места и сл на половини њене територије.--Antidiskriminator (разговор) 02:59, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Pretjerujes kad kazes da je problem sto pise da se sjediste saveza nalazi u Banjaluci i nista vise. Dakle potpuno neutralno. Cim pritisnes na Banjaluku odmah znas gdje se nalazi. Za naprimjer neki savez ili neku organizaciju, ili naprimjer neku zivotinju ne mora da pise u kojoj se drzavi nalazi. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:05, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ово је вероватно за администраторску таблу. --Antidiskriminator (разговор) 02:59, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Sigurno nisi dobro shvatio. Jezik koji se zove "bosanski" ne postoji ni kod Bosnjaka muslimana koji su na sastanku u hotelu Holidej-in 1993. donjeli odluku da se zovu Bosnjaci. Uostalom i sam znas da Bosna nije ime naroda. Zvanicno postoji jezik Bosnjaka, bosnjacki jezik koji upotrebljavaju Bosnjaci muslimani a koji zive kao vecinski narod na prostoru Federacije Bosne i Hercegovine, a ima ih i u Raskoj oblasti Srbije. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:00, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ovo već prerasta u trolovanje. Izbacivanje BiH i favorizovanje Republike Srpske predstavlja POV i namerno kršenje NTG. -- Loshmi (razgovor) 04:13, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

I ti Loshmi izbacujes Republiku Srpsku. Pretpostavljam da si i ti namjerno. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:23, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Слушајте, нема никаквог разлога за натезање. Срби свој језик зову српским, Бошњаци босанским и све у реду. Бања Лука на примјер је И у РС И у БиХ, па написати да је у једној није никаква грешка. Као кад бих ја писао да је Хамилтон у Сјев. Америци. То што је и у Канади и Онтарију не мијења истину да јест и у Сј. Америци. Нисмо у обавези наводити све те рогобатне детаље сваки пут када нешто споменемо. --Мирослав Ћика (разговор) 04:42, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Uz to Miroslave, kada sam pisao o tome da se prostorije tog saveza nalaze u Banjaluci, uopste nisam dodavao da je u Republici Srpskoj. Napisao sam samo da se nalaze u gradu Banjaluci. Nisam znao da postoji pravilo da moram da napisem u kojoj drzavi je registrovan neki savez, za sta me Antidiskriminator optuzuje. On me optuzije i da nisam napisao u kojoj drzavi je aktivan planinarski savez, a oni organizuju odlaske i na Alpe i na Himalaje. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:03, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Баш Челик критикује текстове на википедији на босанском језику због тога што у чланцима који се тичу географских појмова нису унели ентитет у којем се одређени географски појам налази већ само државу. Са друге стране он приликом уређивања текстова које је он започео а који се тичу не само географских појмова, већ и читавих насеља (види горе наведене линкове) уноси податке само о ентитету и ниједно слово о држави у којој се то о чему пише налази. Уколико је погрешно изоставити ентитет онда је много погрешније изоставити државу.--Antidiskriminator (разговор) 09:28, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

За градове и општине се слажем. Мислим да на неким чланцима о организацијама нема потребе наводити државу. Планинарски савез РС, доста је рећи где је седиште организације. Али нпр. општина Козарска Дубица, мора да стоји нешто типа да је општина у БиХ, у саставу РС или нешто слично. Као што за насељена места у војводини стоји и да су у србији, или као што за насељена места у иркутској области стоји да су у Русији. Избацивање БиХ из географских појмова јесте ПОВ, исто као и избацивање РС из тих истих појмова --Јован Вуковић (р) 10:54, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Nisam znao da postoji pravilo da moram da napisem u kojoj drzavi je registrovan neki savez

Па ако ниси знао, значи да немаш баш јасну идеју шта је то енциклопедијски чланак.

Бања Лука на примјер је И у РС И у БиХ, па написати да је у једној није никаква грешка.

Није грешка, али је податак непотпун. Увек треба навести политички положај: написати област (округ, кантон, републику итд.) И државу. Северна Америка није политичка подела, већ географска, и није толико битна, тј. кликањем на Канада, сазнаће се на ком континенту се дотична налази. Дакле, Хамилтон, Онтарио, Канада. Бањалука, РС, БиХ. Ја просто не могу да појмим да се око тога препирете. Зна се шта је енциклопедијски чланак. Ко не зна, нека пита.--Јагода испеци па реци 16:45, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Потпуно се слажем са јагодом. Можда организације не морају да имају податак о држави, али географски појмови морају. Значи иде То и то је град у БиХ, у РС, у оптини тој и тој. --Јован Вуковић (р) 17:29, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Имате логичку грешку. Ако је а=2, одмах је јасно да је а број. Ако је авион, јасно је да има крила. Ако је РС, одмах је јасно да је БиХ. То не треба стално понављати јер је ријеч о очигледним стварима. Довољно је навести једном на врху чланка. --Мирослав Ћика (разговор) 22:25, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Да, али мора у првој реченици да стоји то у чланку. Као кад би писао сад за нови пазар је град у санџаку, а нигде не споменеш да је санџак у србији. --Јован Вуковић (р) 13:41, 15. мај 2010. (CEST)--Јован Вуковић (р) 13:41, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Zar Raska nije oblast u Srbiji kao naprmijer Semberija u Republici Srpskoj? Koliko znam iz istorije, danasnja Srbija je bila podjeljena na razne sandzake. Uostalom sandzak je jedinica za oblast u turskom jeziku?! --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:44, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ја не видим разлог зашто би се сваки пута писало да је нека организација у БиХ ако се наведе већ да је у Републици Српској што поближе одређује њено сједиште. Име Босна и Херцеговина треба само употребљавати у кутијицама гдје пише да се напише име државе. Република Српска је државотворни ентитет и заједно са ФБиХ саставља БиХ, и то није исти случај са Санџаком који је само географско подручје. Ја разумијем корисника Баш Челика зашто испушта име БиХ, а наводи само Републику Српску. Ја живим у БиХ и знам да је држава БиХ само једна фикција. Рецимо, не знам да ли постоји Планинарски савез БиХ, али он не може остваривати своје циљеве код државних институција већ искључиво код ентитета, зато што држава нема надлежност у туризму и планинарењу. Онај ко живи у БиХ зна да је појам држава код нас искључиво везан за тзв. заједничке институције гдје ентитети шаљу своје изасланике. Држава нема ништа са потребама грађана, то све остварују ентитетске институције. Заиста не видим разлог зашто би се републике институције РС насловљавале да се налазе у БиХ ако већ пише да су у РС, непотребно је. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:55, 15. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]
За институције се слажем, али не за географске појмове. Ево ти војводина нпр. да ли свуда за сваки град и општину у војводини требамо изостављати србију. Мора се знати у којој држави се налази град или општина и сл. Ово је енциклопедија и ми констатујемо чињенично стање, а оно је такво. И ја бих волео да је бањалука у саставу србије или независне РС, али то нажалост није тако и ми то морамо тако и записати. --Јован Вуковић (р) 14:01, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Па ваљда у шаблонским кутијицама за градове и општине имају државе и регије у коме се налазе, ту треба написати онако како јесте, тј. однос држава-ентитет. Слажем се да не треба писати Република Српска на мјесту гдје је предвиђено за државе, али исто тако се не слажем да треба захтијевати да поред назива РС увијек стоји БиХ. И немојмо се бавити упоређивањем Војводине која је аутономна покрајина у саставу Србије, тј. Србија јој повјерава надлежности и даје јој самоуправу на одређеној територији државе, и Републике Српске и ФБиХ које су носиоци изворних надлежности и уступају одређене надлежности заједничким институцијама. Уставом БиХ је да све надлежности које не припадају искључиво држави припадају ентитетима, тј. држава има можда само десетак надлежности а ентитети их имају безброј. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:13, 15. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Upravo sam htjeo (htio) da kazem ovo sto je napisao Todorovic. Prvo je Jovan uporedjivao Republiku Srpsku sa osmanlijskom podjelom srpskih teritorija na obasti (sandzake) u vrijeme turske okupacije, zatim sa autonomnim pokrajinama nastalim za vrijeme "druga Tita", dakle cista politicka rasprava. Pored toga, svako selo u Republici Srpskoj ima na svom clanku bar nekoliko puta napisano Bosna i Hercegovina, cak se ide toliko daleko da to postaje naukusno, sto nije slucaj u Republici Srbiji kada govorimo o autonomnim pokrajinama koje bi trebalo da imaju mnogo manji status od Republike Srpske. "Problem" koji je ovde pokrenut je politicki prolem nekoga ko je pristrasan i ko stalno pokrece rasprave na skoro svakoj politickoj temi. Sto se tice Srbije, mnogo manje se pise o njoj, a mnogo vise o Bosni i Hercegovini na viki sr. Ovde postoji mnogo veci problem da se cesto izbacuje Republika Srpska i to moze da se vidi na svim clancima. Na nekim clancima o selima ili opstinama u Republici Srpskoj od sveukupno deset recenica, u samo jednoj se pominje samo selo ili opstina, a sve drugo samo govori o Bosni i Hercegovini. Ide se tako daleko da to postaje neukusno. Nekome izgleda nije ni to dovoljno, nego bi najradije da pobrise sve o Republici Srpskoj. Ali tako ne moze! --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:29, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Санџак[уреди | уреди извор]

Ovde je Jovan pomenuo Sandzak tumaceci ga kao neku autonomnu pokrajinu u Repubublici Srbiji. Moze li neko ko se bolje razumije u tu problematiku da mi objasni da li u Republici Srbiji uopste postoje sandzaci, jer svi moji prijatelji iz R. Srbije koriste rijec Raska oblast. Koliko znam u Srbiji postoje Vojvodina i Kosovo i Metohija, ali nisam cuo da postoje sandzaci. Iz istorije sam ucio o sandzacima samo u vrijeme Osmanlijskog carstva. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:03, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Није независтан, али неки сматрају да би требао да буде или да се припоји БиХ. --Јован Вуковић (р) 20:18, 15. мај 2010. (CEST)[одговори]

Критика чланака[уреди | уреди извор]

Предлажем стварање странице под називом Википедија:Критика чланака по узору на peer review са енглеске википедије. Лично сматрам да је прављење једне такве странке преко потребно из разлога зашто на српској википедији постоји велики број недовршених чланака и сматрам да би конструктивна критика могла да унапреди велики број чланака. Додатно то би било од велике помоћи свим Википедијанцима.

--Putinovac (разговор) 11:26, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

То се користи када се чланци прпремају за сјајне. Имали смо верификацију, није ишло, нема заинтересованих. Можеш да пробаш, али реално, као и увек, због мањка активних и стручних, то ће ићи можда месец дана и стаће. -- Bojan  Razgovor  12:08, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Треба пробати. --Алекс (разговор) 12:51, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]
Добро, Бојане, за сјајне и добре постоји јасна процедура, али ово би било корисно под 1. да имамо увид, списак на једном мјесту, за које чланке су људи тренутно заинтересовани да их унаприједе и треба им помоћ, независно од неке будуће кандидатуре за сјајни, добри; 2. када више корисника да примједбе, савјете за неки текст, увијек је то већа гаранција да ће се нешто уаприједити, а неко ће вјероватно и конкретно нешто допунити, исправити, било да се ради о лошем преводу, граматичким и другим језичким проблемима, проблемом са тачношћу садржаја, потрагом за бољим изворима, итд. Без овога, треба пратити скорашње измјене и странице за разговор чланака. По мом мишљењу пројекат није безвезе и могао би да да неке конкретне резултате у побољшању садржаја у чланцима, сваки такв пројекат је добродошао. Резултати не морају бити спектакуларни, али много значи појединим корисницима када добију неке савјете од искуснијих корисника/или им се директно помогне. Када постоји списак чланак на једној страници на којим постоји активност, много је лакше нама осталим, који немамо пуно времена за вики, да видимо гдје можемо помоћи, а и корсници који раде на тим чланцима не морају лутати по страницама за разговор корисника, који би им евентуално могли помоћи, дати неки савјет. --Славен Косановић {разговор} 13:52, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Корисник Бојан ме је неколико пута блокирао, зато што смо се мало препирали. Јел зна неко где могу да пријавим то --Филип Пејковић (разговор) 15:01, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Да. На администраторској табли, оди на Трг и видјећеш линк. --Мирослав Ћика (разговор) 22:26, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Informacija o iznad predlozenoj saradnji[уреди | уреди извор]

Na meti sam postavio ovu stranicu kao mjesto za koordinaciju. Zamolio bih sviju da iznesu prijedloge na stranici za razgovor te da se tek onda, poslije dogovora, prebaci u kompletni prijedlog, ili da se prvo dogovori ovdje, te onda prebaci tamo. Samo da imamo neko centralno mjesto. Primjedbe, zelje (i muzicke:)) dorbrodosle. Ne gledajte ovo kao zurenje nekud, nego samo kao rezervaciju prostora. Poz --WizardOfOz talk 21:31, 13. мај 2010. (CEST)[одговори]

Posto je postavljeno pitanje da li ce se clanci pisati na meti, kao odgovor ne, o tome se jos treba dogovoriti. Pravila mete ne dozvoljavaju postavljanje clanaka koji su za Wikipediju. Jedini razlog stvaranja stranice je da imamo neko mjesto na kom se vide pravila saradnje, i na kome imamo listu clanaka i citavu diskusiju. Time niko ne mora skakati sa jedne na drugu wiki, a kako se radi samo o pravilima za saradnju, tako se nece morati mijenjati nikakva pravila na sr ili bswiki. Mislio sam tako jer se nekog ko pise clanke na istoj temi kao timovi, a nije u jednom od timova, ne moze tjerati da pise po dogovorenim pravilima za timove. Ako se sve, kako se nadam pokaze naprednim, onda mozemo pitati i zajednice da li zele preuzeti pravila timova. Zamisao je da se medju one koji nisu u tim timovima i ne zele saradjivati ne namece volja nas par koji radimo u timovima. Ja cu na bswiki sad postaviti pitanje ko zeli u tim, tako da pocnemo bar to oblikovati. Ne zuri nam se nikud, a zadnji ovakav prijedlog je vec par godina unazad. Zamolio bih da korisnici slobodno dopunjavaju clanak na meti (na razgovoru, pa po dogovoru prebacimo na clanak). Pozz svima --WizardOfOz talk 20:28, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Бета верзија[уреди | уреди извор]

Јели би могао питати из ког разлога Википедија само на српском језику је на бета верзији је добила једну плаво-зелену боју и како би могла да се поврати бела боја и да се остане на бета верзији?

--Putinovac (разговор) 15:56, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Пардонирам се мислио сам на позадину. Бар код мене није више бела него плавозелена.

--Putinovac (разговор) 22:33, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]


Треба да будеш конкретнији. Које странице су у тој плаво-зеленоој боји? Затим отиђи на страницу "Моја подешавања", горе поред имена твог налога, кликни на таб "Изглед" и провјери која "Кожа" је одабрана у твојим подешавањима. Требало би да буде "Vector". Ако и даље имаш проблема са изгледом, пробај да очистиш кеш браузера. --Славен Косановић {разговор} 16:11, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]
И код мене исто, а ништа нисам мењао и све је добро подешено. --Алекс (разговор) 16:21, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Moze li da se prebaci na Beta verziju samo da se proba, pa da se vratim na staru verziju ako mi ne odgovara ta nova? I sta znaci "Beta verzija"? Da li je to probna verzija, i da li lakse za rad na toj novoj verziji? --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:24, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Кад ћемо да мењамо лого као на ен.вики. --Алекс (разговор) 16:30, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Upravo probavam, i vidim da je na listi pisama prva latinica, zatim prosirena latinica, pa IPA, zatim Simboli, pa Grcki, i na sredini liste je cirlica ispred arapskog! Malo cudno ako uzmemo u obzir da je cirilica najvise u uopotrebi. Nema ni viticaste zagrade u slucaju kada stavljamo tekst ili reference na stranom jeziku. Nema ni hiperlink, a ni linija. Ustvari za hiperlink i za znak jednakosti u naslovu treba da se ide na pomoc, zatim u podnaslom unutar pomoci. Ako moze neko da napise u cemu je korist ove beta verzije? Da li mogu da se personalizuju kontrole? --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:53, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Бета верзија је пробна верзија, зато се и зове бета=пробна. Примједбе и коментаре можете слати преко везе "Повратна информација о бета-верзији", који се налази прије везе "Напусти бета-верзију". Што се тиче логоа, мислим да ће проћи још времена док нови изглед не буде подразумјеван на нашој и многим другим Википедијама, према томе, рано је сада започињати ту тему. Не енглеској, они су задовољни, претпостављам ријешили све могуће проблеме, према томе, увели су нови изглед као главни. --Славен Косановић {разговор} 17:57, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Vidio sam da mogu da ostavim komentar. Htjeo (htio) sam da ostanem, ali nisam mogao da nadjem viticastu zagradu koja mi je potrebna za rad. Tako da sam odustao od probavanja, pa samim tim i od komentara. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:13, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]


Пребацити на: Википедија:Трг/Техника. --109.93.202.60 (разговор) 22:40, 14. мај 2010. (CEST)[одговори]

Оружане снаге Руске Федерације[уреди | уреди извор]

Замолио бих оне уреднике који уређују чланке из војне области да среде чланак Оружане снаге Руске Федерације. Заиста је срамотно да је чланак онако несређен и сав никакав, а ипак се ради о свјетској сили. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:38, 15. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

како да започнем портал, хитно --Филип Пејковић (разговор) 14:53, 16. мај 2010. (CEST)[одговори]

који портал? --Алекс (разговор) 14:54, 16. мај 2010. (CEST)[одговори]

Postal o korisnickim kutijicama? :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:59, 16. мај 2010. (CEST)[одговори]

Zdravo,

ovo je pitanje za Baš Čelika (ili nek pomogne ko zna, hvala unapred).

Ja sam pisao o dezodoransima, gelovima za tuširanje i htedoh da nastavim kad videh da su označeni kao početnik i da će biti obrisani za nedelju dana ako se ne promeni "moj početnički način" (ili tako nešto ' nešto u tom stilu), pa bih hteo da pitam, koji je to način i kako da promenim.

Unapred hvala,

Pozdrav, --Bogdanst (разговор) 23:42, 19. мај 2010. (CEST)[одговори]

политичке партије[уреди | уреди извор]

Изашао је регистар политичких партија у Србији. Сада их је 72 од чега 42 су партије мањина. Да ли ћемо да мењамо став према томе која може а која не на википедију? http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/article.php?id=1698 --Алекс (разговор) 14:16, 20. мај 2010. (CEST)[одговори]

Па ваљда све које нису ушле у регистар треба побрисати,осим ретких изузетака који су у неком трену биле значајне парламентарне (на републичком нивоу) странке.Дакле ирелевантне политичке удруге,ако је нека икако опстала на ср.њики,треба да буду побрисане. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 17:39, 20. мај 2010. (CEST)[одговори]
To jeste. Nego da li sve ove nove treba da se unesu? --Алекс (разговор) 17:42, 20. мај 2010. (CEST)[одговори]

енглески викиречник[уреди | уреди извор]

Поштовани колеге, на енглеском викиречнику су се умешали хрватски националисти у овом гласању. Гласање је о захтеву о 50 прилога да би корисник добио право гласати, које (50 прилога) ови хрвати дабоме немају. Ако се би ово примио, активни корисници би могли (у будућем гласању, коjе намеравам) забранити вандализам као у овом случаjу - приметите шта ради Kubura. Из укупно 15 гласова oppose 8 припадаjу корисницима из хрватске википедиjе (видите ту)! Нисам знао где да затражим помоћ, осим овде. Bogorm (разговор) 17:29, 20. мај 2010. (CEST)[одговори]


Иначе ово гласање је само увертира за ново гласање да се уведе Српско-хрватски језик на енвјечник (прво је одбачено ии од српских и од хрватских корисника ([21]) и тиме би се потпуно затро српски језик. Иначе ако пробате написати коју српску реч, у року 2 минута, пребаце је на Српско-хрватски, а овим гласањем си крче пут к томе. Зато ако желите гласати за, знајте да тиме и гласате за укидање српског језика на енвјечнику--83.131.252.47 (разговор) 14:58, 23. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ništa ne možemo promeniti jer niko od nas nije aktivan na engleskom rečniku, a mene (mislim i većinu) iskreno baš briga. A ja lično neću da šurujem sa onima koji pokreću n-ta glasanja o vikipediji na crnogorskom jeziku. Sve što ste uspeli da uradite je da se potvrdite kao glasačka mašina sa kolektivnom (ne)svešću. Mislim, cilj je bio da se uvede ograničenje da ne mogu padobranci da glasaju. Sve što je trebalo da uradite je da samo da minimalno (minimalno znači više od samo 50 korisnih izmena, što neko može da skupi za par dana) radite na tom rečniku čime ne biste bili kvalifikovani kao politički isnpirisana glasačka mašina. -- Bojan  Razgovor  06:14, 24. мај 2010. (CEST)[одговори]

Руска имена[уреди | уреди извор]

Је ли на српској википедији правило да се код руских имена не пише презиме по оцу, тј. рецимо да буде Александар Пушкин, а не Александар Сергејевич Пушкин? Ако је то правило, треба обратити пажњу да се преименују такви чланци. Молим неког да ми одговори. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:48, 21. мај 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Otvorila sam stranice na Vikiju. Interesuje me kako prilozenom tekstu mogu da dodam fotografiju? Na meniju vidim da stoji UKLOPLJENA SLIKA, ali kada kliknem u to nemam nikakve mogucnosti da unesem sliku koju zelim i tako je prilozim napisanom tekstu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Jatomanija (разговордоприноси)--В. Бургић (реци...) 07:33, 24. мај 2010. (CEST)[одговори]

Kada postavljas pitanja ili bilo sta pises, onda na kraju dodaj svoj potpis koji se nalazi u pretposljednjem kvadraticu iznad kutijice u kojoj pises. Za pomoc oko uredjivanja stranica pogledaj sekciju pomoc koja se nalazi na lijevoj strani ekrana u meniju. Za postavljanje fotografija pogledaj ovu sekciju: Википедија:НПП/Уређивање --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:26, 23. мај 2010. (CEST)[одговори]