Пређи на садржај

Емерик Угарски

С Википедије, слободне енциклопедије
Емерик Угарски
Лични подаци
Датум рођења1174.
Место рођења1174.,
Датум смрти30. новембар 1204.(1204-11-30) (29/30 год.)
Место смртиЕстергом, Краљевина Угарска
ГробЈегра
Породица
СупружникКонстанца од Арагона
ПотомствоЛадислав III Угарски
РодитељиБела III
Агнеса од Антиохије
ДинастијаАрпадовићи
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске
Период1196—1204.
ПретходникБела III Угарски
НаследникЛадислав III Угарски

Емерик Угарски (11741204) је био угарски и далматинско-хрватски краљ из династије Арпадовића од 1182. до 1204. године.[1] Био је син и неспорни наследник краља Беле III. Крунисан је док му је отац још био жив, али је после очеве смрти морао да се бори са братом Андријом.

Борбе са братом

[уреди | уреди извор]

Његов брат Андрија је од оца наследио велико благо и новац, али и заклетву да води један крсташки рат за ослобођење Свете земље. Андрија је наследство прихватио, али је све потрошио. Зато је потегао за братовљевим наследством. Уз помоћ аустријског и штајерског војводе Леополда Бамбершког, 1197. године је напао брата Емерика и победио га код Мачка у Славонији, натеравши га да му препусти Хрватску и Далмацију. Одмах потом му је на силу отео још Босну, Раму и Хум, а затим је покушао да му отме целу Угарску. Емерик га је у томе спречио.

Крсташки поход

[уреди | уреди извор]
Печат Емерика Угарског

Емерик је с братом Андријом 1200. године примио од папе крст, који их је обавезао на поход (на шта је Андрију и очево завештање обавезивало). Међутим, крсташи Млеци су на проласку кроз Далмацију на јуриш заузели Задар, опљачкали га и многе Задране побили. Папа је узалуд тражио од дужда Енрика Дандола да надокнади штету.

Интервенције на Балкану

[уреди | уреди извор]

Емерик се на позив Немањиног сина Вукана умешао 1201. године у сукоб српског великог жупана с братом Стефаном око спорне врховне власти у Рашкој. Поставивши Вукана за великог жупана и господара Србљем, прогласио се и сам краљем Србије.

Године 1202. је намеравао да се умеша и у бугарске ствари, али је папа бугарском цару Калојану послао круну, па је Емерик одустао након преговора с папиним легатом код Ковина, на Дунаву. Током спремања крсташког похода на Босну против бана Кулина, папа га је предухитрио пославши свог легата који је без насиља решио проблем обраћења босанских јеретика.

Брак и дете

[уреди | уреди извор]

Брак с принцезом Констанцом Арагонском је донео у краљевска знамења арагонски грб (црвене и златне пруге мађарског грба су касније романтично тумачене као четири угарске реке). Непосредно пред смрт је венчао краљевством свог малолетног сина Ладислава.

Емериков син, Ладислав III је крунисан као трогодишње дете. Одмах затим је његов стриц на сабору у Јегри узео сву краљевску власт. Констанца Арагонска, удовица Емерикова, побегла је с дететом, нејаким краљем у Беч, где је Ладислав III умро.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Алмош Хрватски
 
 
 
 
 
 
 
8. Бела II Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Предслава Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Геза II Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Урош I Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
9. Јелена Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Бела III Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Владимир Мономах
 
 
 
 
 
 
 
10. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Гита од Весекса
 
 
 
 
 
 
 
5. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Љубава Дмитријевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Емерик Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Рене од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Боемунд Тарентски
 
 
 
 
 
 
 
14. Боемунд II од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Констанца Француска
 
 
 
 
 
 
 
7. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Балдуин II Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
15. Алиса Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Морфија од Мелитене
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Краљ Угарске
(1174—1204)