Олимпијски стадион у Хелсинкију

Олимпијски стадион у Хелсинкију
Олимпијски стадион у Хелсинкију
	Олимпијски стадион у Хелсинкију
Место	Хелсинки, Финска
Градња почела	12. фебруара 1934.
Отворен	12. јуна 1938.
Реновиран	1990-1994, 2005.
Власник	Стадион фундација (Stadion-säätiö)
Капацитет	39.000
Подлога	трава
Архитекта	Јрје Линдегрен и Тојиво Јенти
Димензије	105 x 70 m
Корисници
	Фудбалска репрезентација Финске; Летње олимпијске игре 1952.

Олимпијски стадион у Хелсинкију (фин. Helsingin olympiastadion; швед. Helsingfors Olympiastadion) је стадион у Хелсинкију, главном граду Финске. Највећи је стадион у држави, а данас се углавном користи за спортске манифестације и велике концерте.

Стадионом управља „Стадион фундација“, у чијем одбору се налазе представници општине Хелсинки, Министарства просвете и главних спортских организација.^[2] Капацитет стадиона је 39.000 гледалаца^[1], док је за концерте зависно од величине бине 45.000-50.000.

Стадион је најпознатији по томе што је био центар активности Летњих олимпијских игара 1952. Он је међутим изграђен да буде домаћин Летњих олимпијских игара 1940, које су премештене из Токија у Хелсинки пре него што су отказане због Другог светског рата. Стадион је био домаћин светских првенстава у атлетици на отвореном 1983. и 2005, као и европских првенстава у атлетици на отвореном 1971, 1994. и 2012. Такође је био један од домаћина Европског првенства у фудбалу за жене 2009, а на њему је одиграно и финале.

Историја[уреди | уреди извор]

Изградња стадиона је почела 12. фебруара 1934, а свечано је отворен 12. јуна 1938.^[2] Архитекте Јрје Линдегрен и Тојиво Јенти су дизајнирали Олимпијски стадион у функционалистичком стилу.^[2] Стадион је у потпуности модернизован у периоду 1990-1994, док је реновиран 2005. пред Светско првенство у атлетици на отвореном.

Капацитет стадиона је био највећи током Летњих олимпијских игара 1952, када је могао да прими око 70 хиљада гледалаца, а управо на церемонији отварања је забележења највећа посета од 70.435 гледалаца.^[2]

Торањ стадиона је изразита знаменитост са висином од 72.71 метара, што је резултат са којим је Мати Јервинен освојио злато у бацању копља на Летњим олимпијским играма 1932.