Пређи на садржај

Уб

Координате: 44° 27′ 13″ С; 20° 04′ 16″ И / 44.453666° С; 20.071° И / 44.453666; 20.071
С Википедије, слободне енциклопедије
Уб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаУб
Становништво
 — 2011.Раст 6.684
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 13″ С; 20° 04′ 16″ И / 44.453666° С; 20.071° И / 44.453666; 20.071
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина162 m
Уб на карти Србије
Уб
Уб
Уб на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14210
Позивни број014
Регистарска ознакаUB/УБ

Уб је градско насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2022. имао је 6.684 становника[1] (према попису из 2011. било је 6.191 становник).

Овде се налазе Библиотека „Божидар Кнежевић” и Музичка школа „Петар Стојановић” Уб.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први трагови боравка људских заједница на подручју данашње општине Уб су нађени у Трлићу, Калиновцу и Бргулама, из времена Винчанске културе, око 5.000 година п. н. е, а у насељу Чучуге има налаза из бронзаног доба.

Први помен Тамнаве даје антички писац Јорданес, под именом Flumen Niger, што је касније довело до словенског назива Тамнава (од тама). Први писани помен Уба је споразум у Тати, маја 1426. године, између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића. Рани писани извори смештају Уб између данашњих села Гуњевац и Совљак.

Име места највероватније потиче од латинског Urb, што значи град, место, док постоје легенде да је место настало у време кнеза Коцеља, и добило име по његовом брату Славољубу, и да је временом скраћивано док није остало само Уб.

Народне етимологије, без историјске подлоге наводе разне теорије настанка имена Уб. По једној, име је пренесено из Русије, где наводно има више насеобина са тим именом, наводећи паралелу са реком Об. По другој се приповеда како је неки турски војник, погођен пушком, успео да изусти само „Уб...”, не дорекавши „Убише ме!”, па на месту његове погибије назваше место Уб.

Географија

[уреди | уреди извор]

Подруч­је Уба је у рав­ни­чар­ском и бре­жуљ­ка­стом те­ре­ну у гор­њем то­ку ре­ка Там­на­ве, Уба и Ко­лу­ба­ре. Пре­ци­зни­је, у се­ве­ро­за­пад­ном де­лу цен­трал­не Ср­би­је из­ме­ђу ре­ке Са­ве и Ко­лу­ба­ре, у плод­ној там­нав­ској рав­ни­ци на­ла­зи се атар оп­шти­не Уб. Гра­ни­чи се са оп­шти­на­ма Обре­но­вац, Лазаревац, Лај­ко­вац, Ва­ље­во, Ко­це­ље­ва и Вла­ди­мир­ци. Под­руч­је оп­шти­не за­хва­та те­ри­то­ри­ју од 456,7 km² или 0,81% те­ри­то­ри­је Ср­би­је, где у 38 на­се­ља жи­ви 33.999 ста­нов­ни­ка или 0,63% ста­нов­ни­ка Ср­би­је. Ста­нов­ни­штво жи­ви у 38 на­се­ља од ко­јих су 37 се­ла и град Уб. Уку­пан број до­ма­ћин­ста­ва је 10.399. Про­сеч­на ве­ли­чи­на по­се­да из­но­си 3,4 ha по до­ма­ћин­ству. На под­руч­ју оп­шти­не по­сто­је 36 се­о­ских ка­та­стар­ских оп­шти­на и јед­на град­ска ка­та­стар­ска оп­шти­на. Под­руч­је је по­ве­за­но ва­жним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма са окру­же­њем и Бе­о­гра­дом, а уско­ро ће про­ћи и ауто­пут Бе­о­град–Ју­жни Ја­дран. Бли­зи­на глав­ног гра­да и из­гра­ђе­на пут­на ин­фра­струк­ту­ра и ње­но оса­вре­ме­ња­ва­ње су би­тан фак­тор укуп­ног еко­ном­ског раз­во­ја. Бо­га­ти кул­тур­но-исто­риј­ски са­др­жа­ји, ма­на­сти­ри, цр­кве и спо­ме­ни­ци, тран­зит­ни пу­те­ви и шум­ско-лов­ни по­тен­ци­ја­ли омо­гу­ћа­ва­ју раз­вој агро­е­ко­ту­ри­зма. До­хо­дак по ста­нов­ни­ку из­но­си 52% од про­сеч­ног до­хот­ка Ср­би­је. До­хо­дак из по­љо­при­вре­де је око 46%, ин­ду­стри­је 25%, тр­го­ви­не 16% и оста­лих де­лат­но­сти 13%.

У ноћи 4/5. децембра 1938. изгорела је зграда пореске управе, са свим књигама. Још исте ноћи су ухапшени шеф управе и још неколико лица.[2]

  • ФК Јединство Уб, фудбалски клуб основан 1920. године
  • КК Уб, кошаркашки клуб основан 1978. године
  • РК Уб, рукометни клуб основан 1958. године

Дешавања у граду

[уреди | уреди извор]
  • Летња отворена сцена ”Убске вечери" (јул - август)
  • Турнир у малом фудбалу Д. М. Карели (август)
  • Међународни салон фотографије природе (октобар)
  • Позоришни фестивал Repassage fest
  • Фестивал дечјег позоришног стваралаштва
  • Фестивал музичке школе "Петар Стојановић"[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Уб живи 6314 становника, од чега стално пребивалиште има 6164, док су 119 становника на привременом раду у иностранству. Просечна старост становништва износи 37,3 година (36,2 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 2103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.770
1953. 2.176
1961. 2.592
1971. 3.650
1981. 4.819
1991. 5.797 5.511
2002. 6.018 6.278
2011. 6.191
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
5.919 98,35%
Југословени
  
11 0,18%
Роми
  
9 0,14%
Хрвати
  
6 0,09%
Чеси
  
4 0,06%
Македонци
  
2 0,03%
Црногорци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Словенци
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Немци
  
1 0,01%
Муслимани
  
1 0,01%
Мађари
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
непознато
  
41 0,68%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Убљани

[уреди | уреди извор]

Неки од познатих Убљана:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ "Политика", 6. дец. 1938
  3. ^ „Фестивал”. ШОМО „Петар Стојановић” Уб. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]