Ужичка република (филм)
| Ужичка република | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Ужичка република |
| Жанр | ратни драма |
| Режија | Живорад Митровић |
| Сценарио | Ана Марија Цар Арсен Диклић |
| Продуцент | Бошко Митровић |
| Главне улоге | Борис Бузанчић Марко Николић Божидарка Фрајт Аљоша Вучковић Раде Шербеџија Бранко Милићевић Милутин Мићовић Неда Арнерић |
| Музика | Зоран Христић |
| Сценограф | Миодраг Николић |
| Сниматељ | Предраг Поповић |
| Монтажа | Катарина Стојановић |
| Продуцентска кућа | Инекс филм - Београд |
| Година | 1974. |
| Земља | Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| Следећи | |
| IMDb веза | |
„Ужичка република“ је назив југословенског партизанског филма из 1974, који прати настанак и пад Ужичке републике и љубавну везу између шпанског добровољца Боре и учитељице Наде. Режисер филма је Живорад Жика Митровић, а сценаристи су Ана Марија Цар, Арсен Диклић и Живорад Жика Митровић.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]
Неколико месеци након што је Вермахт приморао југословенску краљевску војску на капитулацију у Априлском рату, Боро, шпански борац и прекаљени комуниста, добије задатак да организује устанак у западној Србији. Организовани отпор се претвара у масовни устанак против окупаторских снага. Партизани, предвођени Комунистичком партијом Југославије, успевају да истерају Немце са велике територије која ће касније постати позната под именом Ужичка република. Народ се окупља око партизана и убрзо су ослобођени Бајина Башта, Пожега, Ужице, Чачак. Врховни штаб партизанске војске долази на ослобођену територију. Међутим, снаге одане краљу Петру II имају другачије планове.[2]
Упркос нападима Немаца, Ужичка Република живи. Непријатељ започиње велику офанзиву против слободне територије. На Кадињачи, радници фабрике са слободне територије, телима и пушкама, одупиру се силовитом нападу. Немци до последњег уништавају храбри одред. Евакуишући болницу и избеглице из Ужица, омладинци на зидовима кућа остављају поруку: "Ми ћемо се вратити".[1]
Критика
[уреди | уреди извор]За разлику од већине југословенских ратних драма, овај филм има више политички него акциони сценарио. Он приказује савез између партизана и четника и постепен разлаз када четници одлучују да помогну Немцима да зауставе ширење комунизма пре него да ослободе своју отаџбину.
Филм садржи неколико спектакуларних акционих сцена смештених на различитим местима. Неке борбе су на нивоу заседа са малим бројем војника, затим коњички јуриш сличан ономе из филма битка на Неретви и коначно велики финални немачки јуриш на Ужице који је укључивао десетине тенкова и авиона уз доста спектакуларних експлозија.
Филм такође садржи и бројне сцена масакара и брифинга уз нарацију, који се често пребацују са играног на „документарни материјал“. Међутим, већина ових сцена није прави документарни материјал, већ црно-бели снимак истих глумаца који смањују вредност сцена у којима су кориштени.
Улоге
[уреди | уреди извор]Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Ужичка република".[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ужичка република”. Филмска банка. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Ужичка република”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ужичка република на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ужичка република - филмска банка
