Hidroksikarbamid

Hidroksikarbamid
IUPAC ime
	hidroksiureja
Klinički podaci
Prodajno ime	Apo-Hydroxyurea, Droxia, Hydrea
Drugs.com	Интернационално име лека
MedlinePlus	a682004
Kategorija trudnoće	D;
Način primene	Oralno
Pravni status
Pravni status	℞ (Prescription only);
Farmakokinetički podaci
Metabolizam	Jetra
Poluvreme eliminacije	3-4 sata
Izlučivanje	Renalno i putem pluća
Identifikatori
CAS broj	127-07-1
ATC kod	L01XX05 (WHO)
PubChem	CID 3657
DrugBank	DB01005
ChemSpider	3530
UNII	X6Q56QN5QC
KEGG	D00341
ChEBI	CHEBI:44423
ChEMBL	CHEMBL467
NIAID ChemDB	006310
Hemijski podaci
Formula	CH4N2O2
Molarna masa	76,0547 g/mol
	SMILES O=C(N)NO; ;
	InChI InChI=1S/CH4N2O2/c2-1(4)3-5/h5H,(H3,2,3,4) ; Key:VSNHCAURESNICA-UHFFFAOYSA-N ;

Hidroksikarbamid (INN) ili hidroksiureja (Hydrea i Droxia) je antineoplastični lek, koji je prvi put sintetisan 1869. godine. On se koristi za tretman mijeloproliferativnih poremećaja, posebno slučajeva bolesti policitemija vera i esencijalna trombocitemija. Takođe se koristi za ublažavanje bolnih napada uzrokovanih srpastom anemijom, a ima i antiretroviralna svojstva u tretmanu bolesti kao što je AIDS.

Mehanizam dejstva[уреди | уреди извор]

Hidroksikarbamid umanjuje produkciju dezoksiribonukleotida^[2] putem inhibicije enzima ribonukleotidna reduktaza tako što uklanja tirozilne slobodne radikale koji učestvuju u NDP redukciji.^[3]

U lečenju srpaste anemije, hidroksikarbamid povišava koncentraciju fetusnog hemoglobina. Precizni mehanizam dejstva još uvek nije poznat, mada postoje indikacije da hidroksikarbamid povišava nivoe azot-monoksida, uzrokujući aktivaciju rastvorne guanilil ciklaze, što dovodi do povišenja nivoa cikličnog CMP, i aktivacije gamaglobinske sinteze neophodne za fetusni hemoglobin (uklanjanjem ćelija koje predominantno formiraju srpasti hemoglobin). Mali broj klonova crvenih krvnih zrnaca, poznatih kao F ćelije, su potomci male populacije nezrelih eritroidnih prekursora (BFU) koji zadržavaju sposobnost HbF produkcije.^[3]^[4]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	2
Broj donora vodonika	3
Broj rotacionih veza	0
Particioni koeficijent^[5] (ALogP)	-1,0
Rastvorljivost^[6] (logS, log(mol/L))	0,3
Polarna površina^[7] (PSA, Å²)	75,3

Reference[уреди | уреди извор]

^ Liebelt, E.; Balk, S.; Faber, W.; Fisher, J.; Hughes, C.; Lanzkron, S.; Lewis, K.; Marchetti, F.; Mehendale, H.; Rogers, J. M.; Shad, A. T.; Skalko, R. G.; Stanek, E. J. (2007). „NTP-CERHR expert panel report on the reproductive and developmental toxicity of hydroxyurea”. Birth defects research. Part B, Developmental and reproductive toxicology. 80 (4): 259—366. PMID 17712860. doi:10.1002/bdrb.20123.
^ „hydroxyurea at Dorland's Medical Dictionary”.
^ ^а ^б Platt OS (2008). „Hydroxyurea for the treatment of sickle cell anemia”. N. Engl. J. Med. 358 (13): 1362—9. PMID 18367739. doi:10.1056/NEJMct0708272.
^ Cokic VP; Smith RD; Beleslin-Cokic BB; et al. (2003). „Hydroxyurea induces fetal hemoglobin by the nitric oxide-dependent activation of soluble guanylyl cyclase”. J Clin Invest. 111 (2): 231—9. PMC 151872 . PMID 12531879. doi:10.1172/JCI16672.
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Liebelt2007-1] Liebelt, E.; Balk, S.; Faber, W.; Fisher, J.; Hughes, C.; Lanzkron, S.; Lewis, K.; Marchetti, F.; Mehendale, H.; Rogers, J. M.; Shad, A. T.; Skalko, R. G.; Stanek, E. J. (2007). „NTP-CERHR expert panel report on the reproductive and developmental toxicity of hydroxyurea”. Birth defects research. Part B, Developmental and reproductive toxicology. 80 (4): 259—366. PMID 17712860. doi:10.1002/bdrb.20123.

[2] „hydroxyurea at Dorland's Medical Dictionary”.

[Platt2008-3] а ^б Platt OS (2008). „Hydroxyurea for the treatment of sickle cell anemia”. N. Engl. J. Med. 358 (13): 1362—9. PMID 18367739. doi:10.1056/NEJMct0708272.

[pmid12531879-4] Cokic VP; Smith RD; Beleslin-Cokic BB; et al. (2003). „Hydroxyurea induces fetal hemoglobin by the nitric oxide-dependent activation of soluble guanylyl cyclase”. J Clin Invest. 111 (2): 231—9. PMC 151872 . PMID 12531879. doi:10.1172/JCI16672.

[5] Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

[6] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.

[7] Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]