Антихистаминик
(преусмерено са Histaminski antagonist)
Антихистаминик је назив за супстанцу које делује тако да инхибира отпуштање или деловање биогеног амина хистамина у телу.[1][2][3]
Примена
[уреди | уреди извор]Антихистаминици се користе у лечењу многих болести као што су нпр алергијске болести (уртикарија, поленска кијавица) или улкусна болест.[3]
Начин деловања
[уреди | уреди извор]Хистамин делује путем хистаминских рецептора, међу којима разликујемо 4 подтипа који су различито размештени у телу, па имају и различите ефекте. Тако можемо антихистаминике који су у клиничкој употреби поделити на:
- Антагонисти Х1-рецептора: нпр лоратидин, клоропирамин
- Антагонисти Х2-рецептора: нпр циметидин, ранитидин
- Антагонисти Х3-рецептора Х4-рецептора су у фази истраживања.
Генерације хистаминика
[уреди | уреди извор]
Постоји неколико генерација антихистаминика. Са сваком новом генерацијом смањује се број и снага нежељених ефеката и могућност зависности, као и повећање трајања дејства.
Прва генерација
- Диметинден (Фенистил)
- Клемастин (Бравегил, Клемастин, Клемастина фумарат, Ривтагил, Тавегил)
- Мецлизин (Бонине, Бонамин, Антиверт, Постафен, Драмамин)
- Прометазин (Пхенерган, Прометхеган, Ромерган, Фарган, Фарганессе, Протхиазине, Авомине, Атосил, Рецептозине, Лергиган)
- Фенрамин (Авила)
- Хлорфенамин
- Хлоропирамин (Супрастин)
- Мебгидролин (Диазолин)
Друга генерација
- Терфенадин
- Циметидин
- Ранитидин
- Астемизол (Гисманал)
- Азеластине (Алергодил)
- Акривастине (Семпрекс)
- Лоратадин
- Цетиризин (Летизен)
- Ебастин
- Биластин (Никсар)
Трећа генерација - активни метаболити друге генерације
- Левоцетиризин (Ксизал)
- Деслоратадин (Деслоратадин, Аериус, Еден, Лоратек ®)
- Фексофенадин (Алегра, Телфаст, Фастофен, Тилфур, Фексадин, Фексофаст)
- Норастемизол (у развоју)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 57. ISBN 86-331-2075-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
