Ђаково

Координате: 45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И / 45.309996868229504° С; 18.409781998016992° И / 45.309996868229504; 18.409781998016992
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђаково
Центар Ђакова
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011.19.491
 — густина114,65 ст./km2
Агломерација (2011.)27.745
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И / 45.309996868229504° С; 18.409781998016992° И / 45.309996868229504; 18.409781998016992
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина170 km2
Ђаково на карти Хрватске
Ђаково
Ђаково
Ђаково на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникМарин Мандарић (ХДЗ)
Поштански број31400 Ђаково
Позивни број031
Регистарска ознакаDJ
Веб-сајт
www.djakovo.hr

Ђаково је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.745 становника, а у самом насељу је живело 19.491 становника.[1]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Ђаковачка катедрала

Град Ђаково налази се у срцу Славоније, на истоку Републике Хрватске.

Историја[уреди | уреди извор]

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавине град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Администрација и политика[уреди | уреди извор]

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којем тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

  • Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
  • Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

  1. Уред градоначелника
  2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
  3. Одељак за друштвене делатности
  4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

Становништво[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

година пописа број становника
1953. 9.573
1961. 12.077
1971. 15.987
1981. 18.105
1991. 20.317
2001. 20.912
2011. 19.508

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
18.787 92,46%
Срби
  
732 3,60%
Југословени
  
239 1,17%
Албанци
  
54 0,26%
Мађари
  
42 0,20%
Словаци
  
39 0,19%
Муслимани
  
28 0,13%
Словенци
  
19 0,09%
Црногорци
  
19 0,09%
Македонци
  
14 0,06%
Русини
  
14 0,06%
Немци
  
12 0,05%
Италијани
  
5 0,02%
Чеси
  
2 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
9 0,04%
неопредељени
  
180 0,88%
регион. опр.
  
12 0,05%
непознато
  
105 0,51%
укупно: 20.317

Култура и спорт[уреди | уреди извор]

Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама...

У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

Основне школе[уреди | уреди извор]

  • ОШ Владимир Назор
  • ОШ Иван Горан Ковачић
  • ОШ Јосип Антун Чолнић

Средње школе[уреди | уреди извор]

  • Гимназија Антуна Густава Матоша
  • Обртничка школа Антуна Хорвата
  • Средња стручна школа Браће Радић

Знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Бискупски двор
  • Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
  • Ергела — са липицанерима
  • Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]