Ђорђе Симеоновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЂОРЂЕ СИМЕОНОВИЋ
Đorđe Simeonović.jpg
Ђорђе Симеоновић
Датум рођења(1915-10-06)6. октобар 1915.
Место рођењаПодгорац, код Бољевца
 Краљевина Србија
Датум смрти27. септембар 1941.(1941-09-27) (25 год.)
Место смртиКраљевица, код Зајечара
Војна управа у Србији (1941—1944) Србија
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.

Ђорђе Симеоновић (Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915Краљевица, код Зајечара, 27. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у селу Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915. године. Отац му је био рудар у оближњем руднику Боговина. Због хромости није могао да обавља сеоске послове. Основну школу завршио је у родном месту, а нижу гимназију 1930. године у Бољевцу. Желео је да настави школовање, па га је отац уписао у пети разред гимназије у Зајечару. Током школовања сам се издржавао, а матурирао је 1934. године са одличним успехом. Исте године уписао је Правни факултет у Београду који је завршио 1938. године. Запослио се у библиотеци факултета и уписао се на докторске студије. Теза на докторским студијама му је била „Положај и осиромашење сељака у Југославији”.[1]

Током студирања пришао је комунистичком покрету, а члан партије је постао почетком 1940. године. Заједно са Љубомиром Нешићем је формирао задружну омладинску организацију у Подгорцу. Када је примљен у КПЈ, по директиви ОК КПЈ за Зајечар, формирао је партијску ћелију од пет чланова. Учествовао је у припремама штрајка рудара у руднику Боговина, али штрајк није успео.[2]

Почетком Другог светског рата, учествовао је у формирању Бољевачког НОП одреда 28. јула 1941. године. Одред је формиран у месту Балц у подножју планине Малиник. Због хромости остављен је за рад у позадини и захваљујући његовом раду одреду је пришло око 180 људи. У другој половини августа бројао је око 450 бораца. Немцу су због постојања партизанских одреда вршили одмазду, палили устаничка села и вешали становнике. То је имало утицаја и многи су напустили одред. Немци су 21. септембра 1941. године организовали потеру у којој је учествовало и неколико стотина сељака. У тој потери је ухваћен Ђорђе и предат Немцима. После мучења обешен је 27. септембра 1941. године на брду Краљевица, код Зајечара.[3]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]