Аеродром Константин Велики

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Аеродром Константин Велики

Лого аеродрома

Niš – Airport.jpg

Општи подаци
IATA INI
ICAO LYNI
Тип Јавни/Војни
Оператор Република Србија
Отворен 1986.
Држава  Србија
Локација Медошевац и Поповац
Најближи град Ниш
Градови који се
служе аеродромом
Ниш, Лесковац, Пирот, Врање
Надморска висина 198 m
Координате 43°20′N 21°51′E / 43.333° СГШ; 21.850° ИГД / 43.333; 21.850
Статистика
Број путника 422.255
Количина робе 1.180.000 kg
Авио-операције 1.967
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
11/29 2.502 8.209 асфалт
11/29 1.700 5.577 трава[1]

Аеродром Константин Велики (IATA: INI, ICAO: LYNI) је аеродром који опслужује југоисток Србије. Налази се 4 km од центра Ниша у насељу Медошевац и Поповац на територији нишке општине Црвени Крст. Други је аеродром у Србији по броју примљених путника годишње (после аеродрома Никола Тесла).

Аеродромска платформа

Са повољним временским условима током већине године, а такође са повољним положајем, аеродром Константин Велики служи и као алтернативни аеродром суседним аеродромима у Београду, Охриду, Приштини, Скопљу и Софији. Капацитет аеродрома је три авиона по часу.

Последњих година аеродром нишки аеродром је забележио велики пораст путника. 2019. године број путника је прешао 420 хиљада[2].

Историја[уреди | уреди извор]

Терминал аеродрома

Министар војни генерал Степа Степановић донео је Уредбу да се у Нишу по правилнику инжињеријског капетана и „аеронаута” Косте Милетића устроји станица „Голубије поште” у Нишу 1908. године. Први командир „голубије станице” је био инжињеријски поручник Лазар Костић, а већ наредне године подигнута је наменска станица за потребе станице на Трупалском пољу. Крајем 1908. године у Немачкој су поручена два балона, један змај балон и један слободан балон, који је крштен „Србија". Нови министар војни генерал Радомир Путник одобрио је средства за изградњу водоничке централе у Нишу 1911. године. Следеће године расписан је конкурс за питомце за изучавање пилотаже у иностранству. Крај Ниша на Трупалском пољу, у близини железничке станице Топоница, био је уређен први аеродром. Подигнуто је шест пољских платнених хангар-шатора. Војвода Радомир Путник је 24. децембра 1912. године потписао решење којим је установљена Ваздухопловна команда са седиштем у Нишу, која се састојала од Аеропланске ескадре, Балонске чете и Голубије поште. За команданта је постављен мајор Коста Милетић. Национални авио-превозник Краљевине Југославије Аеропут уврстио је нишки аеродром код Медошевцa у редовни путнички саобраћај на линији Београд-Ниш-Скопље-Битољ-Солун, у летњој сезони од маја до краја октобра 1935. године. После Другог светског рата аеродром је коришћен као војна база. На аеродрому је, међу осталим, био стациониран 63. падобрански батаљон и 119. хеликоптерска бригада која је основана 1945. као 1. ваздухопловни транспортни пук.

На локацији данашњег аеродрома је 1952. године изграђена прва бетонска стаза дужине 1.500 м, која је служила за војно летење. 1972. године је стаза продужена на 2.200 м.

Године 1986. основана је Радна организација „Аеродром Ниш“ која је управљала аеродромом, а данас је то Јавно предузеће „Аеродром Ниш“.

Аеродром је свечано отворен 12. октобра 1986. године слетањем првог авиона Боинг 737 и аеро-митингом.

Током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, писта аеродрома „Ниш“ погођена је 57 пута и у потпуности је уништено 11% асфалта. Након рата аеродром је био ван употребе неколико година.

Године 2003. норвешко краљевско министарство спољних послова је уложило велика средства у обнову аеродрома. Аеродром је отворен 12. октобра 2003. и добио име „Аеродром Константин Велики“. Пре тога, 2002. године, урађене су студије у фази реконструкције, према којима је одређен циљни број путника који би годишње могли да користе аеродром — од 90.000-120.000.

Пројекат реконструкције аеродрома коштао је 4 милиона евра, а радови на њему су трајали од марта 2003. до децембра 2004. године. У реконструкцију је утрошено 2.130 m³ бетона и 58.400 t асфалта, и током реконструкције полетно-слетна стаза је продужена на 2.500 м.[3]

Године 2017. је обновљена је фасада зграде аеродрома.

Од 2017. године власник аеродрома је Република Србија након што је Град Ниш одлуком предао власништво и управљање републици. Ово је изазвало негодовање свих грађана Ниша[4].

Редовне линије[уреди | уреди извор]

Ербас А320 чартер лет из Ниша за Анталију, јун 2013.

Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Константин Велики:

Авио-компанија Одредишта
Виз ер Базел/Милуз/Фрајбург, Беч, Дортмунд, Малме, Меминген
Ер Србија Болоња, Гетеборг, Карлсруе/Баден-Баден, Љубљана, Нирнберг, Рим-Фијумићино, Салцбург, Франкфурт-Хан, Фридрихсхафен, Хановер,
Сезонски: Тиват [5] [6]
Рајанер Бергамо, Берлин-Бранденбург (од 25. октобра 2020), Берлин-Шенефелд (до 22. октобра 2020), Братислава, Малта

Статистике[уреди | уреди извор]

Након отварања савременог комплекса 1986. годинеаеродром је имао успоне и падове у броју путника. До бомбардовања 1999. једино је 1989. године број путника благо прешао 20.000, а 1987., 1988. и 1998. је број путника био између 15.000 и 20.000 путника. Најмање је превезено 1995. када је број путника био око 3.000.

Подаци о промету на Аеродрому Константин Велики Ниш
Година Путници Промена Авио операција Промена Карго (т) Промена
2004. 19.040 Раст 927% 284 Раст 13% 147 Раст
2005. 26.787 Раст 41% 315 Раст 11% 452 Раст 207%
2006. 35.518 Раст 33% 382 Раст 12% 112 Пад 75%
2007. 30.453 Пад 14% 456 Раст 19% 448 Раст 300%
2008. 22.870 Пад 24% 353 Пад 23% 163 Пад 64%
2009. 17.159 Пад 25% 349 Пад 1% 390 Раст 139%
2010. 23.627 Раст 38% 558 Раст 60% 1.554 Раст 298%
2011. 25.112 Раст 6% 591 Раст 5,9% 705 Пад 66%
2012. 27.426 Раст 9,2% 781 Раст 32,1% 322 Пад 54,3%
2013. 21.700 Пад 21% 497 Пад 36% 357 Раст 10%
2014. 1.335 Пад 93% 271 Пад 45% 288 Пад 19%
2015. 36.200 Раст 2611,6% 526 Раст 94% 553 Раст 91,82%
2016. 124.917 Раст 345,1% 722 Раст 37% 1.967 Раст 355,5%
2017. 331.582 Раст 165,4% 1.477 Раст 104,6% 2.537 Раст 29,33%
2018. 351.582 Раст 6% 1.417 Пад 4% 688 Пад 74,5%
2019. 422.255 Раст 20% 1.967 Раст 39% 1.180 Раст 71,5%
2020. (Јануар - Фебруар) 78.722 Раст 61% 388 Раст 99% 56077 Раст 14%

Извор: [7][8]

Путници (у хиљадама) 2010-2019.
Последњи унос: 1. фебруар 2020.

Услуге[уреди | уреди извор]

Аеродром је удаљен око 4 km од средишта Ниша. ЈП „Аеродром” поседује аутобусе којим се обавља превоз путника по кружној линији у Нишу (линија 34).[9] Аутобуси су набављени као донација након 2000. године.

Такси-услуге такође постоје на аеродрому и повезују путнике за било који део града. Вожња таксијем од аеродрома до средишта града кошта око 300 дин. Rent-a-car агенције се налазе у зони за сортирање пртљага.

Последњих година појавио се и комби-превоз из Београда и градова дуж ауто-пута Београд-Ниш (Велика Плана, Јагодина, Параћин), који превози путнике у складу са сатницом полазака и долазака авиона на аеродром.

Центар за ванредне ситуације[уреди | уреди извор]

Од августа 2010. на аеродрому су стационирани руски авион Иљушин Ил 76 као и два хеликоптера (Мил Ми 26 и Камов Ka 32) са циљем гашења пожара у Србији и окружењу, према Закону о ванредним ситуацијама. За седиште овог центра, Ниш је изабран због своје повољне географске локације, а током 2007. године, аеродром у Нишу је коришћен као база за гашење пожара који су захватили Србију и околне земље.

Иљушин Ил-76 је поред Бериева Бе-200 служио у гашењу пожара на Тари 2012.[10][11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World Aero Data: SKAVSTA - ESKN”. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2019. Приступљено 17. 02. 2019. 
  2. ^ EX-YU airport race 2018
  3. ^ „GP Planum AD - Gradjevinsko preduzece”. Planum.rs. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2012. 
  4. ^ Политика Online - Протест у Нишу због предаје аеродрома држави
  5. ^ Air Serbia to launch twelve routes from Niš
  6. ^ Air Serbia to be subsidised for Nis flights | News | Flight Global
  7. ^ „Statistics | Nis Constantine the Great Airport” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-14. 
  8. ^ Niš, Fly From (понедељак, 11. јануар 2016). „FLY FROM NIŠ: Wizz Air bez zamerki, rukovodstvo aerodroma očekuje nove linije”. FLY FROM NIŠ. Приступљено 2020-07-14.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „ЈП Аеродром - Ниш”. Jgpnis.rs. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2012. Приступљено 24. 4. 2012. 
  10. ^ Press Online :: Vesti dana - politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: "Iljušin" sleteo u Niš, odmah se uključuje u gašenje, Приступљено 28. 3. 2013.
  11. ^ Ruski avion za gašenje požara sleteo u Niš | Glas javnosti, Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]