Александар Булатовић

Александар Булатовић је српски археолог и виши научни сарадник Археолошког института у Београду.^[1]^[2]

Области научног истраживања[уреди | уреди извор]

Материјална и духовна култура металног доба – настанак и развој култура бронзаног доба на централном Балкану; индоевропеизација Балканског полуострва; везе Паноније, централног Балкана и северне Егеје у позно бронзано и рано гвоздено доба.

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао 1996. године на Групи за археологију на Филозофском факултету у Београду, на тему Гвоздено доба на локалитету Пањевачки рит у Јагодини.
Одбрањен магистарски рад 2005. године Топографија преисторијских налазишта на територији југоисточне Србије, на Филозофском факултету у Београду.
Одбрањена докторска теза 2008. године Генеза и развој култура бронзаног доба у басену Јужне Мораве, на Филозофском факултету у Београду.

Пројекти[уреди | уреди извор]

Пројекат: Археологија Србије: културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (бр. 177020)
руководилац теме Материјална и духовна култура заједница металног доба у Србији, у оквиру научно-истраживачког пројекта бр. (177020)
руководилац истраживања на локалитету Бубањ, Ново Село, Ниш
руководилац тима Археолошког института на међународном пројекту Археолошка истраживања насеобинских система, обичаја сахрањивања и рудних ресурса у бронзаном добу северозападне Србије, који се обавља у сарадњи са Бруклин колеџом из Њујорка

Најважнија учешћа на ископавањима[уреди | уреди извор]

1990. Пањевачки рит, Јагодина; Над лугом, Дрмно, Костолац.
1991. Над лугом, Дрмно, Костолац; Виминацијум, Костолац; РЕИК Колубара, Лазаревац; Манастир, Радовашница, Цер.
1992. Пањевачки рит, Јагодина; Дићи, Љиг.
1993. Пањевачки рит, Јагодина; Дићи, Љиг; Душанов град, Призрен.
1994. Градина на Јелици, Чачак.
1995. Велимирови двори, Кључ, Мионица; Калемегданска тврђава, Београд.
1996. Манастир Св. Арханђела Гаврила, Лепчинце, Врање; Суви рид, Декутинце, Владичин Хан; Три крушке, Клиновац, Бујановац.
1997. Антин чукар, Врање; Градиште, Кончуљ, Бујановац; Манастир Св. Прохор Пчињски, Бујановац; Црквиште, Барелић, Врање; Манастир Св. Арханђела Гаврила, Лопардинце, Бујановац.
1998. Градина, Свињиште, Прешево; Окућница Јојића, Врапце, Медвеђа; Манастир Св. Прохор Пчињски, Бујановац.
1999. Хисар, Лесковац.
2000. Манастир Св. Прохор Пчињски, Бујановац; Рашка, Врање.
2001. Кале, Кршевица, Бујановац; Манастир Светог Петра и Павла, Дубница, Врање.
2002. Кале, Кршевица, Бујановац; Хисар, Лесковац.
2003. Кале, Кршевица, Бујановац; Кокино, Куманово, БЈРМ; Хисар, Лесковац; Пиљаковац, Кржинце, Владичин Хан; Буњиште и Црквиште, Жујинце, Прешево; Црквиште, Самољица, Бујановац.
2004. Кокино, Куманово, БЈРМ; Хисар, Лесковац; Првонек, Врањска Бања.
2005. Кале, Кршевица, Бујановац; Кокино, Куманово, БЈРМ; Хисар, Лесковац; Првонек, Врањска Бања.
2006. Градина, Свињиште, Прешево; Хисар, Лесковац; Старе колибе, Љаник, Прешево.
2007. Кокино, Куманово, БЈРМ. 2008. Медијана, Ниш; Кокино, Куманово, БЈРМ; Бубањ, Ново Село, Ниш; Градина на Јелици, Чачак; Хисар, Лесковац; Кормадин, Јаково. ^[3]
2009. Кокино, Куманово, БЈРМ; Бубањ, Ново Село, Ниш; Велика хумска чука, Хум, Ниш.
2010. Кокино, Куманово, БЈРМ; Бубањ, Ново Село, Ниш.

Учешће на систематским рекогносцирањима[уреди | уреди извор]

јун–септембар 1994. године, централни и јужни део басена Велике Мораве,
април–мај 1996. године, Врањско-бујановачка котлина,
април–мај 1997. године, Пољаница (горњи ток Ветернице),
јун–јул 2002. зона угрожена изградњом ауто-пута Е-75,
јул–август 2005. године, горњи ток Бањске реке, Врање,
2005/2006. године, територија општина Бујановац и Прешево,
септембар–октобар 2006. године, територија општине Медвеђа.

Библиографија одабраних радова[уреди | уреди извор]

Монографије

Bulatović, А., 2003. Nalazi vinčanske kulture sa Fafosa i Valača, legat Tatomira Vukanovića, Narodni muzej, Vranje.
Булатовић, А., 2007. Врање – културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији, Београд–Врање.
Булатовић, А., Јовић, С., 2010. Лесковац – културна стратиграфија праисторијских локалитета у Лесковачкој регији, Београд–Лесковац.
Булатовић, А., Станковски, Ј., 2012. Бронзано доба у басену Јужне Мораве и у долини Пчиње/Бронзено време во басенот на Јужна Морава и долината на Пчиња, Београд-Куманово.
Булатовић, А., Капуран, А., Јањић, Г.. 2013. Неготин – културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине. Београд–Неготин.

Радови објављени у часописима међународног значаја

Булатовић, А., 2003. Калуп из Клиновца, Старинар н. с. LII, Београд, 139–144, PDF
Томовић, М., Булатовић, А., Капуран, А., 2005. Самољица – Црквиште (сектор II), Археолошка истраживања Е-75, Београд, 253–282.
Томовић, М., Булатовић, А., Капуран, А., 2005. Жујинце – Аутопут, Археолошка истраживања Е-75, Београд, 293–308.
Томовић, М., Булатовић, А., Капуран, А., 2005. Жујинце – Црквиште (терме), Археолошка истраживања Е-75, Београд, 317–354.
Булатовић, А., Томовић, М., Капуран, А., 2005. Резултати заштитног сондажног ископавања на локалитету Буњиште у Жујинцу код Прешева, Археолошка истраживања Е-75, Београд, 397–438.
Bulatović, A., Kapuran, A., 2007. The Early Iron Age Hill Fort at Gradina Site near Preševo in South Serbia, Archaeologia Bulgarica, XI, 3, Sofia, 1–24.
Булатовић, А., Чершков, Т., 2007. Некропола спаљених покојника из периода римске доминације у Љанику код Прешева, Гласник Српског археолошког друштва XXIII, Београд, 141–157, PDF
Bulatović, А., 2008. Rectangular-base pottery from cemeteries and stamped pottery from Roman period on the Central Balkan, Старинар, н. с. LVI, Београд, 161–172, PDF
Bulatović, А., Aleksić, A., 2008. Prehistoric Pottery from the monastery of Presveta Bogorodica courtyard in Palja by Surdulica, Archaeologia Bulgarica XII, 3/2008, Sofia, 1–13.
Булатовић, А., 2008. Стамбени објекат из позног бронзаног доба са локалитета Медијана – сектор југ – прилог проучавању односа параћинске културне групе и брњичке културне групе, Гласник Српског археолошког друштва 24, Београд, 223–244.
Bulatović, А., 2009. Two realistic neolithic portraits from the central Balkans, Past, No. 62, The newsletter of the Prehistoric Society, University College London, Institute of Archaeology, London, 10–12.
Bulatović, А., 2009. South Morava basin in the transitional period from The Bronze to the Iron Age, Старинар, н. с. LVII/2007, Београд, 57–82, PDF
Булатовић, А., 2010. Порекло и дистрибуција благобиконичних здела увученог фасетираног или канелованог обода са краја бронзаног и почетка гвозденог доба на Балканском полуострву, Старинар, н. с. LIX, Београд, 89–108., PDF
Булатовић, А., 2010. Рутевац и околина у праисторији, Историја Поморавља и два века Варваринске битке, ур. С. Мишић и А. Шемјакин, Крушевац, 35–44.
Капуран, А., Булатовић, А., Јовановић, И., 2011. Насеља раног неолита у Тимочкој Крајини и залеђу Ђердапа, Старинар, н. с. LX/2010, Београд, 19–36, PDF
Bulatović., A., 2011. Relations between Cultural Groups in the Early Bronze Age in Southeastern Serbia, Western Bulgaria and North-eastern Macedonia, Archaeologica Bulgarica, XV, 2, Sofia, 81–94.
Булатовић, А., 2011. Карактеристичне керамичке форме на централном Балкану и у северној Егеји у позно бронзано доба, Старинар LXI/2011, 121–140.
Капуран, А., Булатовић, А., 2012. Културна група Коцофени-Костолац на територији источне Србије, Старинар н.с. LXII, Београд, 63-94, PDF

Радови објављени у часописима националног значаја

Булатовић, А., 1997. Енеолитски стамбени објекат са налазишта Пањевачки рит у Јагодини, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд, 71–78.
Булатовић, А., 1997. Археолошко рекогносцирање средњовековних локалитета у Вранешкој долини, Бијело Поље, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд, 211–222.
Булатовић, А., 1998. Сондажно рекогносцирање енеолитског насеља на налазишту Антин Чукар код Врања, Гласник Српског археолошког друштва 14, Београд, 163–170.
Булатовић, А., 1999/2000. Налазишта брњичке културне групе у врањско-бујановачкој и прешевској котлини, Гласник Српског археолошког друштва 15–16, Београд, 23–42, PDF
Булатовић, А., 2000. Латенски налази у Врањско-бујановачкој и Прешевској котлини, Лесковачки зборник XL, Лесковац, 321–333.
Булатовић, А., 2001. Керамика прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба у јужноморавском сливу, Лесковачки зборник XLI, Лесковац, 163–178.
Булатовић, А., 2005. Рашка у Врању – насеље старчевачке и винчанске културе, Врањски гласник XXXIII, Врање, 9–23.
Булатовић, А., 2005. Керамика брњичке културне групе и гвозденог доба са локалитета Кале у Кршевици код Бујановца, Зборник радова Народног музеја у Београду, Београд, 175–190.
Булатовић, А., 2006. Неколико забелешки о медијана културној групи, Лесковачки зборник XLVI, Лесковац, 7–16.
Булатовић, А., 2011. Културе бронзаног доба у средњем Поморављу, у: Капија Поморавља, ур: В. Стојанчевић, С. Мишић и А. Булатовић, СО Варварин и Историјски архив, Крушевац, Варварин 2011, 15–30.
Булатовић, А., Филиповић, В., 2011. Средње Поморавље у латенском периоду, у: Капија Поморавља, ур: В. Стојанчевић, С. Мишић и А. Булатовић, СО Варварин и Историјски архив, Крушевац, Варварин 2011, 31–42.
Булатовић, А., 2011. Праисторијски хоризонти на локалитету Градина на Јелици код Чачка, Гласник Српског археолошког друштва 25 (2009), Београд, 115–139.
. Вукадиновић, М., Капуран, А., Булатовић, А., 2011. Градина из гвозденог доба у Свињишту – примена методе геоелектричног картирања, Гласник Српског археолошког друштва 25 (2009), 315–322.
Filipović, V., Bulatović, A., 2011. An Early Age Necropolis in Eastern Serbia, Гласник Српског археолошког друштва 26 (2010), 89–99.