Печењевце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Печењевце
Pečenjevce, Leskovac 31.jpg
Главна улица у Печењевцу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) 1.500
Географске карактеристике
Координате 43°06′01″ СГШ; 21°55′00″ ИГД / 43.100333° СГШ; 21.916666° ИГД / 43.100333; 21.916666Координате: 43°06′01″ СГШ; 21°55′00″ ИГД / 43.100333° СГШ; 21.916666° ИГД / 43.100333; 21.916666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 215 м
Печењевце на мапи Србије
Печењевце
Печењевце
Остали подаци
Поштански број 16251
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Печењевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1.776 становника (према попису из 1991. било је 1.930 становника).

Мини трг у селу
Дом културе

Село је познато по производњи кромпира а у њему се сваке године организује и кромпиријада.[1]

Печењевце је било седиште општине до 1956. године. У саставу општине Печењевце налазила су се следећа насеља: Бабичко, Брејановце, Грданица, Душаново, Живково, Залужње, Каштавар, Горња Локошница, Доња Локошница, Печењевце, Подримце, Прибој, Разгојна, Смрдан, Црковница, Голема Њива,Ораовица, Чекмин и Чифлук Разгојнски.

Положај[уреди]

Село лежи у крајњем јужном делу Брестовачког проширења. У овом проширењу, које чини северни део Лесковачке котлине, насеље је непосредно на излазу из Печењевачког сужења.

Горње Печењевце, виши део насеља, смештено је у долини Шаранице или Печењевачке реке, а нижи пољски крајеви на излазу тог водотока у дно проширења. Неки од нижих делова насеља локализовани су теменом распљоштене плавине Шаранице, док су остали на обалама реке Јабланице. Претежни део пољског насеља је на левој страни Јабланице, између њеног тока и наткрилних висова Ваноса и Беле главе. Лежећи на уздигнутом плавинском земљишту и вишој обали Јабланице, најнижи крајеви имају релативно оцедан топографски положај. Они не страдају од поплава које су честе у најнижем делу атара.

Налазећи се умногоме на котлинској морфолошкој граници, насеље искоришћава две различите морфолошке и привредне целине: раван за ратарство, а побрђе, сем тога, и за гајење винове лозе, испашу стоке и искоришћавање шума.[2]

Историја[уреди]

Судећи по пореклу и старини данашњег становништва, чији се најстарији слој населио у потесу Зелени Вир у последњој четвртини 18. века, Печењевце је насеље новијег постанка. Међутим, бројни остаци старина и трагова претходних насеља у данашњем атару, као и само име села несумњиво потврђују да је постојало и средњевековно насеље. Оно је вероватно запустело крајем 15. века, те се није одржао континуитет насељености.[2]

По школском извештају из 1878. године ту је постојала мушка школа. Импровизована је у једној малој собици црквене куће. Издржавала се из црквених прихода и добровољних прилога. Ради се по "црквенски" без разреда, а чест ђака учи кратки катихизис и кратку црквену историју. Ту долази 25 ђака из више села, а учитељска плата је годишње 1700 гроша.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Печењевце живи 1.439 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,6 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.846
1953. 1.981
1961. 2.136
1971. 2.088
1981. 2.078
1991. 1.930 1.820
2002. 1.776 1.930
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 1.620 91,21 %
Роми
  
 135 7,60 %
Македонци
  
 4 0,22 %
Црногорци
  
 2 0,11 %
Немци
  
 1 0,05 %
Мађари
  
 1 0,05 %
Бугари
  
 1 0,05 %
непознато
  
 11 0,61 %


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 2
  
  
 1
80+ 22
  
  
 24
75—79 30
  
  
 47
70—74 57
  
  
 75
65—69 45
  
  
 67
60—64 60
  
  
 56
55—59 60
  
  
 52
50—54 57
  
  
 61
45—49 78
  
  
 46
40—44 68
  
  
 58
35—39 58
  
  
 61
30—34 65
  
  
 49
25—29 46
  
  
 56
20—24 49
  
  
 49
15—19 59
  
  
 50
10—14 51
  
  
 58
5—9 41
  
  
 47
0—4 38
  
  
 33
Просек : 41,6 43,4

Знаменити Печењевчани[уреди]

Галерија[уреди]

  • OŠ "Vuk Karadžić", Pečenjevce, Leskovac 09.JPG
  • Bista Vuka Karadžića u OŠ "Vuk Karadžić", Pečenjevce, Leskovac 10.JPG
  • Dom kulture, Pečenjevce, Leskovac 01.jpg
  • Spomenik Tomi Zdravkoviću, Pečenjevce, Leskovac 08.JPG
  • Crkva Svetog Ilije, Pečenjevce, Leskovac 02.jpg
  • Crkva Svetog Ilije, Pečenjevce, Leskovac 28.JPG
  • Crkva Svetog Ilije, Pečenjevce, Leskovac 13.JPG
  • Crkva Svetog Ilije, Pečenjevce, Leskovac 15.JPG

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ РТС: „Живот од кромпира“ (24.12.2011), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ↑ 2,0 2,1 Хранислав Ракић, Лесковачки зборник 6. (1966), Народни музеј Лесковац.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Печењевце&oldid=20609942“