Печењевце

Координате: 43° 06′ 01″ СГШ; 21° 55′ 00″ ИГД / 43.100333° СГШ; 21.916666° ИГД / 43.100333; 21.916666
С Википедије, слободне енциклопедије
Печењевце
Pečenjevce, Leskovac 31.jpg
Главна улица у Печењевцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.1.500
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 01″ СГШ; 21° 55′ 00″ ИГД / 43.100333° СГШ; 21.916666° ИГД / 43.100333; 21.916666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина215 м
Печењевце на мапи Србије
Печењевце
Печењевце
Печењевце на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број16251
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Печењевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1.500 становника (према попису из 2002. било је 1.776 становника).

Село је познато по производњи кромпира, а у њему се сваке године организује и кромпиријада.[1] Поред тога, Печењевце је познато и као родно место певача Томе и Новице Здравковића. Данас се у центру села налази ресторан Томина прича.

Печењевце је било седиште општине до 1956. године. У саставу општине Печењевце налазила су се следећа насеља: Бабичко, Брејановце, Грданица, Душаново, Живково, Залужње, Каштавар, Горња Локошница, Доња Локошница, Печењевце, Подримце, Прибој, Разгојна, Смрдан, Црковница, Голема Њива, Ораовица, Чекмин и Чифлук Разгојнски.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Река Јабланица протиче кроз Печењевце

Село лежи у крајњем јужном делу Брестовачког проширења. У овом проширењу, које чини северни део Лесковачке котлине, насеље је непосредно на излазу из Печењевачког сужења.

Горње Печењевце, виши део насеља, смештено је у долини Шаранице, а нижи пољски крајеви на излазу тог водотока у дно проширења. Неки од нижих делова насеља локализовани су теменом распљоштене плавине Шаранице, док су остали на обалама реке Јабланице. Претежни део пољског насеља је на левој страни Јабланице, између њеног тока и наткрилних висова Ваноса и Беле главе. Лежећи на уздигнутом плавинском земљишту и вишој обали Јабланице, најнижи крајеви имају релативно оцедан топографски положај. Они не страдају од поплава које су честе у најнижем делу атара.

Скелет одрасле жене са накитом из периода XI-XII века. Потиче са локалитета Тапана у Печењевцу. Налази се у Народном музеју у Лесковцу.

Налазећи се умногоме на котлинској морфолошкој граници, насеље искоришћава две различите морфолошке и привредне целине: раван за ратарство, а побрђе, сем тога, и за гајење винове лозе, испашу стоке и искоришћавање шума.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Судећи по пореклу и старини данашњег становништва, чији се најстарији слој населио у потезу Зелени Вир у последњој четвртини 18. века, Печењевце је насеље новијег постанка. Међутим, бројни остаци старина и трагова претходних насеља у данашњем атару, као и само име села несумњиво потврђују да је постојало и средњовековно насеље. Оно је вероватно запустело крајем 15. века, те се није одржао континуитет насељености.[2]

По школском извештају из 1878. године ту је постојала мушка школа. Импровизована је у једној малој собици црквене куће. Издржавала се из црквених прихода и добровољних прилога. Ради се по "црквенски" без разреда, а чест ђака учи кратки катихизис и кратку црквену историју. Ту долази 25 ђака из више села, а учитељска плата је годишње 1700 гроша.[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Печењевце живи 1.439 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,6 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.846
1953. 1.981
1961. 2.136
1971. 2.088
1981. 2.078
1991. 1.930 1.820
2002. 1.776 1.930
2011. 1.500
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 1.620 91,21%
Роми
  
 135 7,60%
Македонци
  
 4 0,22%
Црногорци
  
 2 0,11%
Немци
  
 1 0,05%
Мађари
  
 1 0,05%
Бугари
  
 1 0,05%
непознато
  
 11 0,61%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 2
  
  
 1
80+ 22
  
  
 24
75—79 30
  
  
 47
70—74 57
  
  
 75
65—69 45
  
  
 67
60—64 60
  
  
 56
55—59 60
  
  
 52
50—54 57
  
  
 61
45—49 78
  
  
 46
40—44 68
  
  
 58
35—39 58
  
  
 61
30—34 65
  
  
 49
25—29 46
  
  
 56
20—24 49
  
  
 49
15—19 59
  
  
 50
10—14 51
  
  
 58
5—9 41
  
  
 47
0—4 38
  
  
 33
Просек : 41,6 43,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 317 383 477 503 519 516 526
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 69 140 91 83 61 61 17 4 0 0 3,38
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 756 185 511 51 9 0
Женски 752 96 516 122 18 0
УКУПНО 1.508 281 1.027 173 27 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 429 172 0 1 115
Женски 339 219 0 0 58
УКУПНО 768 391 0 1 173
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 6 35 24 9 19
Женски 1 3 18 0 1
УКУПНО 7 38 42 9 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 0 19 9 5
Женски 0 2 3 8 20
УКУПНО 1 2 22 17 25
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 8
Женски 3 0 0 3
УКУПНО 9 0 0 11

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Мали трг у центру села

    Мали трг у центру села

  • Дом културе

    Дом културе

  • ОШ Вук Караџић

    ОШ Вук Караџић

  • Биста Вука Караџића испред истоимене основне школе

    Биста Вука Караџића испред истоимене основне школе

  • Дом културе

    Дом културе

  • Споменик Томи Здравковићу у центру села

    Споменик Томи Здравковићу у центру села

  • Црква Светог Илије

    Црква Светог Илије

  • Црква Светог Илије

    Црква Светог Илије

  • Звоник цркве

    Звоник цркве

  • Црква Светог Илије

    Црква Светог Илије

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ РТС: „Живот од кромпира“ (24.12.2011), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ а б Хранислав Ракић, Лесковачки зборник 6. (1966), Народни музеј Лесковац.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Печењевце&oldid=24535953”