Печењевце
| Печењевце | |
|---|---|
Главна улица у Печењевцу
|
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2011) | 1.500 |
| Положај | |
| Координате | 43°06′01″ СГШ; 21°55′00″ ИГД / 43.100333° СГШ; 21.916666° ИГДКоординате: 43°06′01″ СГШ; 21°55′00″ ИГД / 43.100333° СГШ; 21.916666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надморска висина | 215 m |
 Печењевце
Печењевце на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16251 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Печењевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 1.776 становника (према попису из 1991. било је 1.930 становника).
Село је познато по производњи кромпира а у њему се сваке године организује и кромпиријада.[1]
Печењевце је било седиште општине до 1956. године. У саставу општине Печењевце налазила су се следећа насеља: Бабичко, Брејановце, Грданица, Душаново, Живково, Залужње, Каштавар, Горња Локошница, Доња Локошница, Печењевце, Подримце, Прибој, Разгојна, Смрдан, Црковница, Голема Њива,Ораовица, Чекмин и Чифлук Разгојнски.
Садржај
Положај[уреди]
Село лежи у крајњем јужном делу Брестовачког проширења. У овом проширењу, које чини северни део Лесковачке котлине, насеље је непосредно на излазу из Печењевачког сужења.
Горње Печењевце, виши део насеља, смештено је у долини Шаранице или Печењевачке реке, а нижи пољски крајеви на излазу тог водотока у дно проширења. Неки од нижих делова насеља локализовани су теменом распљоштене плавине Шаранице, док су остали на обалама реке Јабланице. Претежни део пољског насеља је на левој страни Јабланице, између њеног тока и наткрилних висова Ваноса и Беле главе. Лежећи на уздигнутом плавинском земљишту и вишој обали Јабланице, најнижи крајеви имају релативно оцедан топографски положај. Они не страдају од поплава које су честе у најнижем делу атара.
Налазећи се умногоме на котлинској морфолошкој граници, насеље искоришћава две различите морфолошке и привредне целине: раван за ратарство, а побрђе, сем тога, и за гајење винове лозе, испашу стоке и искоришћавање шума.[2]
Историја[уреди]
Судећи по пореклу и старини данашњег становништва, чији се најстарији слој населио у потесу Зелени Вир у последњој четвртини 18. века, Печењевце је насеље новијег постанка. Међутим, бројни остаци старина и трагова претходних насеља у данашњем атару, као и само име села несумњиво потврђују да је постојало и средњевековно насеље. Оно је вероватно запустело крајем 15. века, те се није одржао континуитет насељености.[2]
Демографија[уреди]
У насељу Печењевце живи 1.439 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,6 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
| м |
ж
|
|||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80+ | 22 | 24 | ||
| 75—79 | 30 | 47 | ||
| 70—74 | 57 | 75 | ||
| 65—69 | 45 | 67 | ||
| 60—64 | 60 | 56 | ||
| 55—59 | 60 | 52 | ||
| 50—54 | 57 | 61 | ||
| 45—49 | 78 | 46 | ||
| 40—44 | 68 | 58 | ||
| 35—39 | 58 | 61 | ||
| 30—34 | 65 | 49 | ||
| 25—29 | 46 | 56 | ||
| 20—24 | 49 | 49 | ||
| 15—19 | 59 | 50 | ||
| 10—14 | 51 | 58 | ||
| 5—9 | 41 | 47 | ||
| 0—4 | 38 | 33 | ||
| Просек : | 41,6 | 43,4 | ||
|
||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 756 | 185 | 511 | 51 | 9 | 0 |
| Женски | 752 | 96 | 516 | 122 | 18 | 0 |
| УКУПНО | 1.508 | 281 | 1.027 | 173 | 27 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 429 | 172 | 0 | 1 | 115 |
| Женски | 339 | 219 | 0 | 0 | 58 |
| УКУПНО | 768 | 391 | 0 | 1 | 173 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 6 | 35 | 24 | 9 | 19 |
| Женски | 1 | 3 | 18 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 7 | 38 | 42 | 9 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 0 | 19 | 9 | 5 |
| Женски | 0 | 2 | 3 | 8 | 20 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 22 | 17 | 25 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 8 | |
| Женски | 3 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 9 | 0 | 0 | 11 | |
Знаменити Печењевчани[уреди]
- Тома Здравковић, певач народне музике, композитор и песник
- Новица Здравковић, певач народне музике
Галерија[уреди]
Види још[уреди]
- Печењевачко сужење
- Црква Светог Илије у Печењевцу
- Железничка станица Печењевце
- Ресторан „Томина прича“
Референце[уреди]
- ↑ РТС: „Живот од кромпира“ (24.12.2011), Приступљено 23. 4. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Хранислав Ракић, Лесковачки зборник 6. (1966), Народни музеј Лесковац.
- ↑ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди]
 |
Печењевце на Викимедијиној остави. |
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Печењевце из ваздуха 2016. године
