Анка Пађен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АНКА ПАЂЕН
Anka Padjen.jpg
Анка Пађен
Датум рођења9. јануар 1924.
Место рођењаЦрно, код Цриквенице
 Краљевина СХС
Датум смрти10. март 1945.(1945-03-10) (21 год.)
Место смртиЛешће, код Карловца
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професијарадница
Чланица КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпотпоручник
Народни херој од20. децембра 1951.

Анка Пађен (Црно, код Цриквенице, 9. јануар 1924Лешће, код Карловца, 10. март 1945), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 9. јануара 1924. године у селу Црном, код Цриквенице.

С непуних тринаест година пошла је из свог родног села да ради у Брибиру, како би зарадом помогла болесноме оцу и мајци да преживе. Помагала је у кући једне кројачице. Рат ју је затекао у Цриквеници где се запослила 1940. године као конобарица.

Почела је да сарађује с Народноослободилачким покретом од првих дана оружаног устанка. У пролеће 1942. године, затражила је да пође у партизане, те се придружила борцима Леденичке чете. Ускоро је затражила од командира чете да пође у батаљон „Љубица Геровац“ команданта Срђана Узелца, који је у то време водио жестоке битке по Лици.

Када је у октобру 1942. године била основана Шеста ударна бригада НОВ Хрватске, Анка се налазила у њеној Првој чети Четвртог омладинског батаљона. Почетком 1943. године, затражила је да буде премештена из Четвртог омладинског у Други ударни батаљон.

У фебруару 1943. године, након тешких борби на Вељуну, Пребоју и Љубову, постала је командирка вода. Неколико дана касније, заједно с још неколицином скојеваца-бомбаша била је примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије. После неколико месеци, била је постављена за командирку чете.

Када се, у јануару 1944. године водила битка за рањенике код Дрежнице, Анка је, јуришајући са својом четом, била рањена и остала без леве шаке. У мају 1944, у Дрвару на Другом конгресу УСАОЈ-а, била је изабрана за чланицу Централног одбора УСАОЈ-а.

Крајем 1944. године, била је унапређена у чин поручника и послана на рад као обавештајна официрка у команду Приморско-горанског подручја. Ускоро је поновно затражила да се врати у чету.

Погинула је 10. марта 1945. године, као припадник 43. истарске дивизије, у борби са усташама за ослобођење Карловца.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашена је за народног хероја.

Литература[уреди]