Јован Штоковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈОВАН ШТОКОВАЦ
Jovan Stokovac.jpg
Јован Штоковац Џоја
Датум рођења(1922-03-02)2. март 1922.
Место рођењаПерој, код Пуле
 Краљевина Италија
Датум смрти14. јул 1992.(1992-07-14) (70 год.)
Професијаметалски радник
Члан КПЈ одпролећа 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941. – 1980.
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од5. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден братства и јединста
Орден за војне заслуге
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Јован Штоковац – Џоја (Перој, код Пуле, 2. март 192214. јул 1992), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. марта 1922. године у Пероју код Пуле. До 1941. године био је металски радник. Живео је у Сремској Митровици и до рата се бавио металским занатом. Као металац, дошао је у додир с напредним радничким покретом, коме се придружио врло рано. Стројобраварски занат научио је, 1936. године, у Сремској Митровици. Непосредно пред рат 1941. године, постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Народноослободилачком покрету се придружио 1941. године. Био је један од првих фрушкогорских партизана. У току рата био је члан Окружног комитета СКОЈ-а за Срем, а затим политички комесар чете у Босанском партизанском одреду, помоћник политичког комесара батаљона у Сремском партизанском одреду Треће оперативне зоне Хрватске, политички комесар Трећег батаљона Прве војвођанске бригаде, помоћник политичког комесара и комесар Прве војвођанске бригаде.

Десетина којом је руководио је у првим партизанским акцијама успешно извршила постављени задатак и уништила усташку патролу од шест до седам људи. Као политички комесар батаљона, био је заслужан што је до тада најслабији Трећи батаљон Прве војвођанске бригаде постао најборбенији, с највећим бројем добрих бомбаша и пушкомитраљезаца. Посебно се истакао у борби с Немцима и усташама, који су тенковима и авионима настојали да деблокирају гарнизон у Брчком. Тада је успео да, заједно са својим батаљоном, задржи десет пута јачег непријатеља. Децембра 1943. године, у нападу на Тузлу, његов батаљон, већ познат као поуздан, добио је најтежи задатак. И поред великих губитака, батаљон је издржао борбу до краја.

Као политички комесар бригаде, учествовао је у готово свим њеним акцијама. У борби на Заједницама, у источној Босни, његова бригада је уништила више од петсто гестаповаца, запленила осам топова и велике количине ратног материјала. Године 1944, у маршу с терена око реке Босне у Црну Гору, у условима када су борци умирали од глади, Прва бригада је задавала тешке ударце непријатељу. После преласка пута Калиновик-Фоча и приликом спуштања на Сутјеску, његова бригада је добила задатак да запоседне Ветерник и осигура покрет корпуса преко Сутјеске на Милинкладе. Тада је био на најистуренијем положају и властитим примером подстицао борце на борбу. Положај је, с последњим борцима, напустио тек после извршеног задатка. Истакао се и у низу других борби међу којима су оне на Макишу и Чукарици код Београда, у Срему код Руме и Митровице и у Барањи.

Након ослобођења, обављао је дужности политичког комесара дивизије, начелника штаба корпуса и остале дужности. Вишу војну академију ЈНА завршио је 1957. године. Био је и покрајински секретар за народну одбрану САП Војводине. Имао је чин генерал-потпуковника ЈНА.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 5. јула 1952. године.

Преминуо је 14. јула 1992. године.

Литература[уреди]