Општина Бач

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Бач (вишезначна одредница).
Општина Бач
Zmaj Jovina - panoramio (2).jpg
Зграда скупштине општине Бач
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Јужнобачки округ
Седиште Бач
Становништво
Становништво Пад 14.405
Географске карактеристике
Површина 365 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Бач је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 365 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26843 ha, а на шумску 3.140 ha).

Мапа општине Бач.

Подручје општине Бач се налази између општина Бачка Паланка и Оџаци, док се са друге стране Дунава налази Вуковар у Хрватској.

Седиште општине је град Бач, удаљен 62 km од Новог Сада, 140 km од Београда и 120 km од Суботице. Општина Бач се састоји од 6 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 14405 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 3379 људи. У општини се налази 6 основних и 1 средња школа.

Историја[уреди]

Грб Општине Бач из 1880. године

Историја Бача почиње још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара.

Древни град је дао име целој регији Бачка. Први трагови у писаним изворима о Бачу и подручју око њега потичу још из периода Јустинијана, када господар Цариграда и цар Источног римског царства помиње Бач у свом писму, године 535.

Историјски посматрано, сва насеља на периторији општине Бач су рано формирана. Словени ту живе непрекидно од 6. века. Крајем 9. века на ово подручје досељавају се Мађари и оснивају своју државу. После велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем становништво општине Бач чине углавном Срби и Хрвати (Шокци). У периоду аустроугарске доминације Бач насељавају Немци и Мађари. Први покушај насељавања Словака у околину Бача датира из 1760. године, а убрзо ова етничка група подиже насеље Селенчи. Након Другог светског рата велики број Немаца и Мађара је напустио Војводину, а на подручје бачке комуне насељавају се колонисти из ратом опустошених крајева Босне и Херцеговине.

Насељена места[уреди]

Насељена места у општини Бач су:

Етничка структура[уреди]

Насеља са српским већинским становништвом су Бач, Бачко Ново Село и Бођани. Селенча има словачку већину, а Вајска и Плавна имају релативну српску већину.

Вишенационалну структуру општине карактерише чињеница да на релативно малом простору живе припадници три вере и три цркве које су вредни културни споменици: православна, католичка и евангелистичка црква.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
6.750 46,86 %
Словаци
  
2.845 19,75 %
Хрвати
  
1.209 8,39 %
Мађари
  
958 6,65 %
Роми
  
764 5,30 %
Румуни
  
304 2,11 %
остали
  
852 5,91 %
неизјашњени
  
723 5,02 %
укупно: 14.405

Привреда[уреди]

На територији општине Бач послује 64 предузећа.

Пољопривреда је основна делатност, а поред ове гране привреде развијене су и агроиндустрија, индустријска производња, грађевинарство, трговина и угоститељство. Пољопривредна производња одвија се на површини од 14.000 ha на приватном сектору, око 10.000 ha у друштвеном сектору, а поред тога располаже се са 5.000 ha под шумом.

Ратарство је основна грана пољопривреде, а њен основни циљ је да се уз интензивно коришћење обрадивог земљишта произведу што већи приноси квалитетних производа. Традиционално су заступљене културе кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета, јечма и соје. Последњих година значајно је проширена производња соје јер је средина изузетно погодна за узгој ове културе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]