Валонска кнежевина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Области Валоне, Канине, Химаре и Берата чиниле су једну политичку целину, посебно откако их је Стефан Душан дао на управу свом шураку деспоту Јовану Комнину Асену. У време растакања државе пришао је другом припаднику царске породице и претенденту на престо, Симеону. Пре смрти 1366. г. постао је близак и Млечанима који су у његовим крајевима одавно имали своје интересе. Непосредни наследник валонског деспота био је његов брат, или син, севаст Александар. Његовим нестанком та породица могла је да рачуна само на Јованову ћерку Комнину. Она се удала за Балшу II. Смрт Балше II на Саурском пољу 1385. г. је донела нови талас територијалног растакања. Мркша Жарковић је постао господар Валоне и Канине. Он је умро 1414. Његова жена Руђина је 1417. г. побегла на Крф пред Турцима.[1]

Референце[уреди]