Венијамин Таушановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Венијамин (Таушановић)
Епископ Венијамин.jpg
Датум рођења (1884-01-23)23. јануар 1884.
Место рођења Пирот
Краљевина Србија
Датум смрти 28. мај 1952.(1952-05-28) (68 год.)
Место смрти Београд
ФНРЈ

Епископ Венијамин (световно Владимир Таушановић; Пирот, 23. јануар 1884Београд, 28. мај 1952) је био епископ Српске православне цркве.

Биография[уреди]

Рођен је 23. јануара 1884. у Пироту. Основну школу и шесторазредну гимназију завршио је у Београду, духовну семинарију у Кишињеву, православни богословски факултет у Атини, где је 1912. докторирао одбранивши рад "Апостол Павле у Атини"[1].

Замонашен је 11. маја 1913. године у манастиру Раковици од архимандрита Рувима, а привели су га епископ нишки Доситеј и јеромонах Николај (Велимировић). Рукоположен је у чин ђакона 14. маја 1913. у београдској Саборној цркви од епископа нишког Доситеја, а у чин презвитера у истој цркви 21. маја исте године од митрополита Србије Димитрија. Синђелством и протосинђелством одликован је од епископа велешко-дебарског Варнаве 1919, а архимандритском чином 15. децембра 1920. од епископа рашко-призренског Михаила (Шиљка).

До избора за епископа био је болничар у болницама Кола српских сестара у Београду и Љешу, суплент богословије у Београду, гимназије у Ђевђелији, српске гимназије на Крфу и Велесу. После положеног професорског испита службовао је у Ђевђелији и Охриду, где га је 6. децембра 1925. затекао и избор за епископа новоосноване Епархије бихаћке (данас Епархија бихаћко-петровачка).

Хиротонисао га је за епископа у београдској Саборној цркви 23. маја 1926. патријарх Димитрије, митрополит бањалучки Василије и епископ рашко-призренски Михаило.

У новембру 1929 година је премештен за епископа злетовско-струмичког.

У 1934 је премештен за епископа браничевског.

Епископ Венијамин је припадао оном броју архијереја који су свесрдно помагали богомољачки покрет. Његовим заузимањем основан је епархијски савез хришћанских заједница и покренут лист за богомољце "Светосвски пут".

За 1940. и 1941. годину издао је популарни календар Браничево у тиражу од 30.000 примерака.

У циљу бољег функционисања епархијских служби, пред почетак Другог светског рата подигнута је, заузимањем епископа Венијамина, велелепно здање Епархијског двора у Пожаревцу, у коме је планирао и отварање једног оделења богословије. У новоподигнути епископски двор уселили су се окупатори[1].

У току Другог светског рата епископ Венијамин је примио 40 избеглих свештеника, а у манастирима Раваници и Св. Петки отворио домове за избегличку децу.

За његово време подигнуто је 19 нових цркава и започето 13, а такође је подигнуто и 37 нових парохијских домова.

Епископ Венијамин умро је 28. маја 1952. у Београду, а сахрањен је у пожаревачкој Саборној цркви.

Током 2014. године изашла је књига „Да нам буде милостив Господ: из заоставштине владике Венијамина“ (COBISS.SR).[2]

Референце[уреди]

Извори[уреди]


Претходник:
-
Епископ бихаћки
19251929.

Наследник:
Хризостом (Јевић)
Претходник:
Серафим (Јовановић)
епископ злетовско-струмички
19291934.
Наследник:
Симеон (Поповић)
Претходник:
Јован (Илић)
епископ браничевски
19341952.
Наследник:
Хризостом (Војиновић)