Петар Пајић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петар Пајић
PetarPajic.jpg
Датум рођења(1935-10-06)6. октобар 1935.
Место рођењаВаљево
 Краљевина Југославија
Датум смрти2. август 2017.(2017-08-02) (81 год.)

Петар Пајић (Ваљево, 6. октобар 19352. август 2017[1]) био је српски песник и прозни писац.

Биографија[уреди]

Рођен је у Ваљеву где је завршио основну и средњу школу - гимназију. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на тадашњем Филозофском факултету у Београду.

Припадао је групи неосимболиста, заједно са Бранком Миљковићем.

Песме[уреди]

Написао је књиге песама

  • „Дан„ (1958),
  • „Љубав у брдима“ (1962),
  • „Песме“ (1967),
  • „Чисто доба“ (1968),
  • „Светле горе уз мора“ (1978),
  • „Ако порастемо до звезда“ (1981),
  • „Ослобођење Ваљева“ (драмска поема),
  • „Чисто доба“ (1990),
  • „Србија је на робији“ (2002),
  • „Београдска јабука“ (2003),
  • „Најлепше песме Петра Пајића“ (2004) и
  • „Кад су Срби читали ушима“ (2009).

Приче[уреди]

Аутор је збирки прича:

  • „Погибије мога деде” (1978),
  • „Машта свих Гавриловића” (1989),
  • „Слике из детињства” (1995),
  • „Приче” (1998),
  • „Приче о Пипу” (2001),
  • књига сатиричних текстова „Дневник нашег савременика” (1992),
  • „Ко је ко у Србији” (1998) и
  • књиге за децу „Како се греју пахуљице” (1962).

Награде[уреди]

Добио је више награда за поезију и прозу, међу њима и

Члан је управе Удружења књижевника Србије (2007).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]