Мошо Одаловић
| Мошо Одаловић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Момчило Одаловић |
| Датум рођења | 1. април 1947. |
| Место рођења |
Старо Грацко, Липљан Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Mомчило - Мошо Одаловић (1. април 1947) српски је песник за децу и младе. Добитник је више награда: Вукова награда, Награда Десанка Максимовић, Повеља Змајевих игара, Невен, Забавникова, „Златног кључића“ града Смедерева, Златни Гаша, Новосадско Звонце популарности, Горанове плакете, Грачаничке повеље, a носилац је и „Змајевог штапа“ — почасне награде Змајевих дечјих игара итд
Садржај
Биографија[уреди]
Рођен је у Старом Грацком (Липљан)[1], на обали реке Ситнице, под Голеш-планином.
Основну школу завршио је у Липљану, гимназију у Косовској Митровици, а на Филолошком факултету (тада Филозофском) студирао књижевност.
У „Јединству“ је радио као новинар, уредник „Јединства за децу“ и главни уредник „Ђурђевка“.
Од 1994. године живи у Смедереву, „у својих 7,5 ари коначне отаџбине“, као слободан уметник.
Писац је, сликар, илустратор и калиграф. Имао је више самосталних изложби - „Мошове занимације“: слике, илустрације, скулптуре, уметничка столарија, уметничка фотографија... Најлепше достигнуће: о Никољдану умеси славски колач, украси га, испече.
Дела[уреди]
Песме за одрасле[уреди]
- Тако и толико, 1973.
- Лирски покер, епистоларна лирика,1994 (са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем)
Песме за децу[уреди]
- Врло важно, 1975,
- Да ти кажем нешто, 1977,
- Пегави генерали, 1981,
- Од амебе до бебе, 1982,
- Неко је украо ласту, 1987,
- Мама је глагол од глагола радити, 1986,
- Друже тата, кућни команданте, 1986,
- Овде нешто није у реду, 1988,
- Ветар ми однео панталоне, 1991,
- Том Сојер у Црној Гори, 1991,
- Тако је било, пчеле ми, 1995,
- Баба је ту , ја сам у Јапану,1996,
- Рече ми једно дијете, 1997,
- Косовчице, 1998,
- Брза књига, 1999,
- Петорица из српског, 1999,
- Буквар, завичајни појмовник, 2001,
- Јабуко мирисна
- Завичајни буквар (мешавина поезије, причања, афоризама, досетки, каламбура, пошалица и ћаскања, духовитих и мудровраголастих поука и упутстава за игру и одрастање). У овом делу појављује се као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф.
- Поправљамо низбрдице, 2006
- Црталиште игралиште за предшколце и основце, 2007 (У овом делу такође се појављује као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф).
- Где је лампино дете, 2008
- Жича пчелино чедо, 2009
Романи[уреди]
- Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003
- Ево сецкам воду за хрчка, 2008
Награде[уреди]
- Вукова награда
- Повеља Змајевих игара
- Горанова плакета
- Златни кључић Смедерева (награда Смедеревске песничке јесени)
- Невен
- Забавникова
- Златни Гаша
- Сребрни Гаша
- Змајев штап (почасна награда домаћину Игара)
- Новосадско Звонце популарности
- Грачаничка повеља
- "Гордана Брајовић"
- "Раде Обреновић"
- "Принц дечјег царства" - Република Српска
- Награде Сајма књига у Бања Луци и Сајма књига у Херцег Новом
Манифестације[уреди]
- Фестивал југословенске поезије младих[2]
- Смедеревска песничка јесен [3]
- Изложбе „Мошове занимације“- слике, илустрације, уметничка столарија, фотографија...
- Књижевни сусрети на Козари [4]
- Књижевни фестивал „Борина недеља“
- Змајеве дечје игре
Референце[уреди]
- ^ Glas-Javnosti - ARHIVA, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2007. Приступљено 06. 12. 2007.
- ^ Metafora - Poezija, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Skd Prosvjeta, Приступљено 13. 4. 2013.
Литература[уреди]
- Милисав Савић: Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994.
- Даница Андрејевић: Савремени писци Косова и Метохије, лексикон, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2005,
