Зетско-рашки дијалекат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Зетско-јужносанџачки дијалекат или Зетско-сјенички дијалекат је дијалекат српског језика. Зетско–рашким (Зетско–јужносанџачким) дијалектом говори се у већем делу, у источном делу Црне Горе и делу југозападне Србије (историјској Рашкој) која је у доба турске владавине добила име Новопазарски санџак. Зетско–рашки дијалекат припада староштокавском ијекавском изговору, што значи да се стари глас јат замењује са –ије односно –је, у зависности од дужине слога.

Већи градови у којима се говори су Подгорица, Беране, Бар у Црној Гори и Нови Пазар у Србији.

Дијалектолошка карта штокавског наречја

Карактеристике дијалекта[уреди]

Карактеристике овог дијалекта су следеће:

  • Овај дијалекат је ијекавски, што значи да се стари глас јат у овом дијалекту заменио са -је, односно -ије, у зависности од дужине слога.
  • Акцентуација код овог дијалекта је старијег типа, па тако постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава.
  • Врши се јекавско јотовање, па су тако речи дјеца, дјевојка и пјесма у зетско-јужносанџачком дијалекту постали ђеца, ђевојка и пљесма, пошто су се ненепчани сугласници спојили са непчаним полувокалом Ј.
  • Што се тиче падежног система, не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. Селим се у кућу и Живим у кућу.
  • Инфинитив, за који је у стандардном књижевном језику уобичајено да се употребљава уз наставак -ти (певати, мислити, спавати), у овом дијалектом изговара се уз наставак -т (пјеват, мислит, спават).
  • Иако у стандардном књижевном језику глаголски облици имперфекат и аорист нису више у живој употреби, они се још увек користе у овом дијалекту (нпр. Он иђаше код мене).
  • Јекавско јотовање обухвата већи број гласова (љето, његовати, али и ђевојка уместо дјевојка, ћерати уместо тјерати, вљера уместо вјера...);
  • Мушка имена на о мењају се као именица мушког рода на консонант (Мишо, Миша, Мишуч Божо, Божа, Божу, а присвојни придеви гласе Мишов, Божов итд.);
  • Облички су изједначени акузатив, инструментал и локатив (лежи на плажу уместо лежи на плажи, купа се у Прчањ уместо купа се у Прчњу итд.);
  • Јављају се посебни наставци у заменичкој и придевској промени (нашијем(а) уместо нашим, овијем(а) уместо овим, добријем(а) уместо добрим и сл.);

Позната дела на зетско-јужносанџачком дијалекту[уреди]

Многи познати писци, углавном из Црне Горе, писали су овим дијалектом. Петар Петровић Његош је сва своја дела написао овим дијалектом, а нека од најпознатијих су Горски вијенац и Луча Микрокозма.

Примери[уреди]

„Богатство је наше неђе друго,

И чека нас да се поврнемо,

Мјесто ствари – носимо утвари,

Што имамо – то нам је за пута.

Ође ће се рађамо и мремо

Ту смо само од данас до сјутра.

Ево пешес стотина година

Вазда спреми да се поврнемо.“

(Цитат из поеме Матије Бећковић Лелек мене)


„Ђе је зрно клицу заметнуло,

онде нека и плодом почине.

је ли инстинкт ал' духовни вођа,

Овде људско запире познање!

Вук на овцу своје право има

ка тирјанин на слаба човјека.“

(Петар Петровић ЊегошГорски вијенац)

„Но ћу ја млоге ваљале и неваљале заслуге наше од заборава избавит и тебе оставит, које ће послужит ономе што бидне рођени син мојије другова, да може умножават оно што ће такви виђет да ваља за њега и његов народ и част.“

(Марко Миљанов - Примери чојства и јунаштва)

Познати писци[уреди]

Многи познати писци, углавном из Црне Горе, писали су овим дијалектом. Петар Петровић Његош је сва своја дела написао овим дијалектом, а најпознатије дело је Горски вијенац, писали су и Стјепан Митров Љубиша и Марко Миљанов.

Извори[уреди]

  • Весна Ломпар, Српски језик 1, граматика за први разред гимназије и средњих стручних школа, Клет, Београд