Зетско-јужносанџачки дијалекат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Простор на ком се дијалекат простире[уреди]

Дијалектолошка карта штокавског наречја

Зетско-јужносанџачки дијалекат или Зетско-сјенички дијалекат је српски дијалекат који почиње од Пераста и Улциња на југу и југозападу, те се простире све до границе са Албанијом. Обухвата највећи део Црне Горе, као и делове Србије око Санџака.

Карактеристике дијалекта[уреди]

Карактеристике овог дијалекта су следеће:

  • Овај дијалекат је ијекавски, што значи да се стари глас јат у овом дијалекту заменио са -је, односно -ије, у зависности од дужине слога.
  • Акцентуација код овог дијалекта је старијег типа, па тако постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава.
  • Врши се јекавско јотовање, па су тако речи дјеца, дјевојка и пјесма у зетско-јужносанџачком дијалекту постали ђеца, ђевојка и пљесма, пошто су се ненепчани сугласници спојили са непчаним полувокалом Ј.
  • Што се тиче падежног система, не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. Селим се у кућу и Живим у кућу.
  • Инфинитив, за који је у стандардном књижевном језику уобичајено да се употребљава уз наставак -ти (певати, мислити, спавати), у овом дијалектом изговара се уз наставак -т (пјеват, мислит, спават).
  • Иако у стандардном књижевном језику глаголски облици имперфекат и аорист нису више у живој употреби, они се још увек користе у овом дијалекту (нпр. Он иђаше код мене).

Позната дела на зетско-јужносанџачком дијалекту[уреди]

Многи познати писци, углавном из Црне Горе, писали су овим дијалектом. Петар Петровић Његош је сва своја дела написао овим дијалектом, а нека од најпознатијих су Горски вијенац и Луча Микрокозма.