Зоран Ћирјаковић
| Зоран Ћирјаковић | |
|---|---|
 Зоран Ћирјаковић, 2021. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. децембар 1965. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Образовање | Електротехнички факултет Универзитета у Београду Факултет политичких наука Универзитета у Београду |
| Супружник | Наташа Марковић |
| Новинарски рад | |
| Новине | Newsweek Los Angeles Times Б92 НИН Политика |
Зоран Ћирјаковић (Београд, 22. децембар 1965) српски је новинар, публициста, политиколог, истраживач, светски путник, бивши туристички водич и универзитетски предавач. Некадашњи је дописник Newsweek-а и Los Angeles Times-а, као и предавач на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум.[1] Ради као истраживач-сарадник Института за политичке студије. Познат је и као аутор термина аутошовинизам и случајни Србин.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Потиче из предратне комунистичке породице из Драгачева. Његов деда-стриц био је политички комесар Драгачевске партизанске чете.[3] Ћирјаковићев отац био је полицијски инспектор за привредни криминал, а мајка је била лекар пореклом из метохијског села Заскок, које је данас део Урошевца. Детињство је углавном проводио у Косјерићу, где су му родитељи радили, а прва четири разреда основне школе је завршио у Основној школи „Нада Матић” у Ужицу. Породица се затим преселила у Блок 45 у Новом Београду, те Ћирјаковић тамо завршава Основну школу „Бранко Радичевић”. У исто време, у друго одељење ове школу је ишла Марија Милошевић, ћерка будућег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића.[3] Још у раној младости је научио енглески језик, јер је већ после 7. разреда отишао код једне британске породице у Брајтон, ради учења језика.
Након завршене средње школе Образовни центар „Петар Драпшин”, уписује студије социологије и електротехнике, али се опредељује за ове друге. Одлази на одслужење војног рока у Пули, па затим наставља студије. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Током студија је завршио опште и специјалистичке обуке за туристичког водича на туристичком одсеку Економског факултета и радио као водич у Београду и по западној Европи (Рим, Париз, Милано, Минхен, Залцбург, Барселона).
Завршио је постдипломске (мастер) студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[4]
Новинарска каријера
[уреди | уреди извор]У јуну 1993. године, запослио се као електроинжењер у Савезној управи царина на Врачару, да би након само неколико недеља почео да ради као фиксер (возач и преводилац) иностраних дописника са југословенских ратишта. Ћирјаковић је касније и сам био ратни извештач, а текстове је објављивао за Newsweek и Los Angeles Times. Писао је о догађајима и злочинима у рату у Босни и Херцеговини и рату на Косову и Метохији. Касније наставља да извештава о ратним сукобима и кризама из потсахарске Африке, Азије и Латинске Америке. Боравио је у многим кризним подручјима, укључујући и одређене базе под контролом Хамаса.
Објавио је два текста у листу Данас, а писао је за НИН, Политику и Време. Текстове од 2009. године објављује и на блогу „(Поништени) Неписмени ђавољи адвокат”.
Академска каријера
[уреди | уреди извор]Радио је као предавач на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду држао одређени број курсева и летњих школа из области глобализације.[5][6] Као гостујући предавач, држао је предавања на факултетима у Босни и Херцеговини и Уједињеном Краљевству[4], а сарађивао је са организацијом Чувара људских права (енгл. Human Rights Watch).
Уско стручне теме којима се бави су алтернативне модерности, Подсахарска Африка и интеркултуралне комуникације.[7]
Отказивање
[уреди | уреди извор]Према мишљењу Биљане Србљановић (и самог Ћирјаковића) он је један од првих људи у Србији који су доживели отказивање, након оштрог сукоба мишљења са групом жена из јавног живота Србије.[8]
Ставови
[уреди | уреди извор]Политика
[уреди | уреди извор]Једно време је био члан Демократске странке. Један је од оснивача Напредног клуба чији је председник Чедомир Антић.[9]
Подржава политику коју спроводи Александар Вучић, кога сматра за савршеног лидера за тренутни историјски период.
Аутошовинизам
[уреди | уреди извор]Термин аутошовинизам објашњава тиме да није самомржња — она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам „изузетак”, „пропуст у систему” и када сународницима, људима који су објект личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова „зверска” природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог „менталитета”.[7]
Ћирјаковић је увео и термин „случајни Србин”, јер тврди да је појам „Друга Србија” временом изгубио смисао, а у контексту Србије и Републике Српске дефинисао је и културу аутошовинизма, као „локални систем веровања који подстиче различите антисрпске ставове, како у самој Србији тако и ван ње, и подржава схватање да је реч о јед(и)ном националном културом контаминираном народу, за чију је, наводно, крвожедну колективну патологију једини трајни, ефикасан 'лек' — дно масовне гробнице, док неоколонијално потчињавање може само да ублажи или спречи неке од најгорих симптома, наводно, друштвене болести на коју Срби немају имунитет”.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]У браку је са глумицом Наташом Марковић.[10]
Ћирјаковић је атеиста, али и поштовалац Српске православне цркве као важног дела српског националног идентитета. Такође је поштовалац ислама.
Дела
[уреди | уреди извор]- Књиге
- Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре, Архипелаг, 2013, ISBN 978-86-523-0088-4;[11]
- Откривање аутошовинизма: од појаве до појма, Catena Mundi, 2021, ISBN 978-86-6343-148-5[12]
- Неоколонијална Србија: држава и друштво у време Александра Вучића, Филип Вишњић, 2022, ISBN 978-86-6309-270-9.[13]
- Против дома спремни: српски аутошовинизам, његови корени и последице, Пешић и синови, 2024, ISBN 978-86-7540-397-5.[14]
- За домовину неспремни (у припреми)
- Одабрани стручни радови
- 'Kosovized' Bosnia[15]
- Исламски фундаментализам: кључ будућности Босне[15]
- „Serbian autumn” delayed: a lesson in uncivil democracy-building[15]
- Свођење постјугословенских држава и њиховог становништва на „праву меру”[15]
- Други живот јавних интелектуалаца: телевизијски интелектуалци у ери друштвених медија[15]
- Мушки снови, неолибералне фантазије и звук оклеветане модерности: турбо-фолк у раљама субалтерности, предузетништва другости и злочина[15]
- Субалтерне студије и тумачење постјугословенског простора[15]
- Примена модела димензија националних култура Херта Хофштедеа у истраживању политичког обрасца у Србији: постоји ли софтвер српског политичког ума?[15]
- Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре[15]
- Улога друштвених медија у изборима у Србији 2014. Године: све значајнији, али и даље секундарни[15]
- Нормативно насиље у ери глобализације[15]
- Друштвени медији као оружје слабих у дефектној демократији: битке за цензус, отпор разочараних и хомонационалистичко повлачење на изборима у Србији 2016. Године[15]
- Децентрирање света после колонијализма: стратегије супротстављања од краха цивилизаторске мисије до успона новог оријентализма[15]
- Афричке невоље с Нобеловом наградом за мир: „перверзни нобел” у Хагу уместо пута у Осло[15]
- Бели шум на друштвеним мрежама: улога друштвеног капитала у изборним кампањама[15]
- Лиминални простор као тера инкогнита: ни дебалканизација ни европеизација[15]
- Значај културалности дискурса за разумевање глобализације „универзалних” политичких норми[15]
- Децентрирање схватања левице и поглед на левицу у Србији кроз латиноамеричку призму[15]
- У славу хибрида, естетизације и обмана: субверзија историје, западног погледа и афроцентричности у радовима Јинке Шонибареа[15]
- Тransitional justice against democracy in Serbia: Аiding transitions or facilitating neocolonial interventions[15]
- Anti-war activism as vanishing mediator of autochauvinism: From socialist Yugoslavism to Serbia that does not reconcile itself to the Serbs and Serbia[15]
- Откуд аутошовинизам: Oд социјалистичког југословенства до Србије која се не мири са Србима[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Zoran Ćirjaković”. www.klubputnika.org. Приступљено 2020-05-10.
- ^ Ћирјаковић, Зоран. „Књига српског раздора”. Politika Online. Приступљено 2022-01-28.
- ^ а б „ZORAN ĆIRJAKOVIĆ: Hapšen sam od strane UCKa, ali i od Srba! Držali su mi pištolj prislonjen na glavu”. Ras TV. 5. decembar 2021.
- ^ а б „Zoran Ćirjaković | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2020-05-10.
- ^ „Други дан летње школе „Амерички председнички избори и поп култура“”. Факултет политичких наука Универзитета у Београду. 13. септембар 2016.
- ^ „Otvoreno pismo javnosti povodom ponašanja Zorana Ćirjakovića, predavača na FMK”. Danas. 8. jul 2019.
- ^ а б „Zoran Ćirjaković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-05-10.
- ^ „Poništen čovek”. Cenzolovka (на језику: српски). 2020-12-14. Приступљено 2021-06-11.
- ^ „Оснивачи и органи клуба”. Напредни клуб.
- ^ „Nataša Marković za „Story“: Sreću sam postigla velikim trudom”. Story. 27. 09. 2020.
- ^ Ćirjaković, Zoran (2013). Globalna Afrika: posledice globalizacijskih i modernizacijskih procesa južno od Sahare (на језику: енглески). Arhipelag. ISBN 978-86-523-0088-4.
- ^ „Откривање аутошовинизма – нова књига Зорана Ћирјаковића”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-04-24.
- ^ „Neokolonijalna Srbija : država i društvo u vreme Aleksandra Vučića : Zoran Ćirjaković”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-10-30.
- ^ „Против дома спремни : српски аутошовинизам, његови корени и последице Ћирјаковић, Зоран, 1965- = Ćirjaković, Zoran, 1965-”. COBISS (на језику: српски). Приступљено 2024-05-29. line feed character у
|title=на позицији 70 (помоћ) - ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „Zoran Ćirjaković – Research gate”. Research Gate. 2021.
