Зоран Ћирјаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Ћирјаковић
Zoran Ćirjaković 2021.png
Зоран Ћирјаковић, 2021. године
Датум рођења(1965-00-00)1965.(55/56 год.)
Место рођењаБеоград
СФР Југославија
СупругаНаташа Марковић
НовинеNewsweek
The Los Angeles Times
Б92
Нин

Зоран Ћирјаковић (Београд, 1965) српски је политиколог, новинар, публициста и светски путник. Ради као истраживач Института за политичке студије и некадашњи предавач на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум.[1] Познат је и као аутор термина аутошовинизам.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду 1965. године. Његов отац је био полицијски инспектор за привредни криминал. Још у раној младости је научио енглески језик.

Најпре је дипломирао је Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Током студија је завршио специјалистичке обуке за туристичког водича и радио као водич у Београду. Потом је завршио постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду.[2]

Радио је као предавач на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум, док је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду држао одређени број курсева и летњих школа из области глобализације.[3][4] Као гостујући предавач држао је предавања на факултетима у Босни и Херцеговини и Уједињеном Краљевству,[5] а сарађивао је са организацијом Чувара људских права (енгл. Human Rights Watch).

Новинарска каријера[уреди | уреди извор]

Током рата у распаду Југославије, Ћирјаковић је био ратни извештач, а текстове је објављивао за Newsweek и The Los Angeles Times. Писао је о догађајима и злочинима у рату у Босни и Херцеговини и рату на Косову и Метохији. Касније наставља да извештава о ратним сукобима и кризама из потсахарске Африке, Азије и Латинске Америке. Боравио је у многим кризним подручјима, укључујући и одређене базе под контролом Хамаса.

Уско стручне теме којима се бави су алтернативне модерности, потсахарска Африка и интеркултуралне комуникације.[6] Објавио је два текста у листу Данас, а писао је за НИН, Политику и Време.

Поништавање[уреди | уреди извор]

Према мишљењу Биљане Србљановић (и самом Ћирјаковићу) он је један од првих људи у Србији који су доживели отказивање, након оштрог сукоба мишљења са групом жена из јавног живота Србије.[7]

Ставови[уреди | уреди извор]

Политика[уреди | уреди извор]

Једно време је био члан Демократске странке. Један је од оснивача Напредног клуба.[8] Подржава политику коју спроводи Александар Вучић.

Један је од оснивача Напредног клуба, чији је председник Чедомир Антић.

Аутошовинизам[уреди | уреди извор]

Детаљније: Аутошовинизам

Термин аутошовинизам објашњава тиме да није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам “изузетак”, “пропуст у систему” и када сународницима, људима који су објект личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова “зверска” природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог „менталитета”.[9]

Религија[уреди | уреди извор]

Ћирјаковић је атеиста, али и поштовалац Српске православне цркве као важног дела српског националног идентитета. Такође је поштовалац Ислама.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Ћирјаковић је у браку са глумицом Наташом Марковић.[10]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге
Стручни радови
  • 'Kosovized' Bosnia[14]
  • Исламски фундаментализам: кључ будућности Босне[14]
  • “Serbian autumn” delayed: a lesson in uncivil democracy-building[14]
  • Свођење постјугословенских држава и њиховог становништва на „праву меру”[14]
  • Други живот јавних интелектуалаца: телевизијски интелектуалци у ери друштвених медија[14]
  • Мушки снови, неолибералне фантазије и звук оклеветане модерности: турбо-фолк у раљама субалтерности, предузетништва другости и злочина[14]
  • Субалтерне студије и тумачење постјугословенског простора[14]
  • Примена модела димензија националних култура Херта Хофштедеа у истраживању политичког обрасца у Србији: постоји ли софтвер српског политичког ума?[14]
  • Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре[14]
  • Улога друштвених медија у изборима у Србији 2014. Године: све значајнији, али и даље секундарни[14]
  • Нормативно насиље у ери глобализације[14]
  • Друштвени медији као оружје слабих у дефектној демократији: битке за цензус, отпор разочараних и хомонационалистичко повлачење на изборима у Србији 2016. Године[14]
  • Децентрирање света после колонијализма: стратегије супротстављања од краха цивилизаторске мисије до успона новог оријентализма[14]
  • Афричке невоље с Нобеловом наградом за мир: „перверзни нобел“ у Хагу уместо пута у Осло[14]
  • Бели шум на друштвеним мрежама: улога друштвеног капитала у изборним кампањама[14]
  • Лиминални простор као тера инкогнита: ни дебалканизација ни европеизација[14]
  • Значај културалности дискурса за разумевање глобализације „универзалних“ политичких норми[14]
  • Децентрирање схватања левице и поглед на левицу у Србији кроз латиноамеричку призму[14]
  • У славу хибрида, естетизације и обмана: субверзија историје, западног погледа и афроцентричности у радовима Јинке Шонибареа[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zoran Ćirjaković”. www.klubputnika.org. Приступљено 2020-05-10. 
  2. ^ „Zoran Ćirjaković | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2020-05-10. 
  3. ^ „Други дан летње школе „Амерички председнички избори и поп култура. Факултет политичких наука Универзитета у Београду. 13. септембар 2016. 
  4. ^ „Otvoreno pismo javnosti povodom ponašanja Zorana Ćirjakovića, predavača na FMK”. Danas. 8. jul 2019. 
  5. ^ „Zoran Ćirjaković | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2020-05-10. 
  6. ^ „Zoran Ćirjaković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-05-10. 
  7. ^ „Poništen čovek”. Cenzolovka (на језику: српски). 2020-12-14. Приступљено 2021-06-11. 
  8. ^ „Оснивачи и органи клуба”. Напредни клуб. 
  9. ^ „Zoran Ćirjaković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-05-10. 
  10. ^ „Nataša Marković za „Story“: Sreću sam postigla velikim trudom”. Story. 27. 09. 2020. 
  11. ^ Ćirjaković, Zoran (2013). Globalna Afrika: posledice globalizacijskih i modernizacijskih procesa južno od Sahare (на језику: енглески). Arhipelag. ISBN 978-86-523-0088-4. 
  12. ^ „Откривање аутошовинизма – нова књига Зорана Ћирјаковића”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-04-24. 
  13. ^ „Зоран Ћирјаковић: Од антинационализма до културе аутошовинизма у Србији”. Центар за културну обнову - Археофутура (на језику: српски). 2019-03-16. Приступљено 2021-08-05. 
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Zoran Ćirjaković - Research gate”. Research Gate. 2021.