Друга влада Ивана Шубашића

С Википедије, слободне енциклопедије
Министарски савет
Датум оснивања29. јануар 1945.
Претходне администрације
Расформирано7. март 1945.
Замењена са администрацијом
Председник Министарског савета

Друга влада Ивана Шубашића је била влада Краљевине Југославије у егзилу од 29. јануара до 7. марта 1945.[1][2][3]

Историјат[уреди | уреди извор]

На састанку Черчела, Рузвелта и Стаљина у Јалти на Криму /"Кримска конференција"/, од 4. до 11. фебруара 1945. прихваћена је Краљева идеја о Авноју: Авној је имао а да буде проширен, „увођењем у њега оних чланова последњег југословенског Парламента /Скупштине/, који се нису компромитовали сарадњом са непријатељем“, а сви његови законодавни акти имали су да буду поднесени Уставотворној скупштини на одобрење. Препоручено је образовање нове Владе на бази Споразума Тито-Шубашић.

Међутим у питању Намесништва Краљ је претрпео пораз. Шубашићева Влада отпутовала је 15. фебруара у Београду, са тим проблемом нерешеним. Спор око личности тројице намесника провлачио се кроз цео фебруар. Краљ није могао да продре ни са једним од својих кандидата (ђенерал Симовић, Јурај Шутеј и Милан Грол). Морао је 2. марта да прими Титове Др Срђан Будисављевић, Др Анте Мандић и Др Душан Сернец.

Нова Влада Тито-Шубашић образована је у Београду 7. марта 1945. У њој су били и Шубашић, Шутеј и Грол.[4][5]

Чланови владе[уреди | уреди извор]

Министарски савет, 29.1. - 7.3.1945
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова и Министар војске, ваздухопловства и морнарице Иван Шубашић
Министар саобраћаја, Министар правде и Министар просвете Драго Марушич
Министар унутрашњих послова, Министар социјалне политике и народног здравља и Министар грађевина Сава Косановић
Министар финансија, Министар трговине и индустрије и Министар пошта, телеграфа и телефона Јурај Шутеј
Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране и Министар шума и рудника
Сретен Вукосављевић

[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]