Икарус B-5

Из Википедије, слободне енциклопедије
Икарус B-5
Опште
Намена експериментални авион
Посада 1
Произвођач Икарус из Земуна,
Први лет 10. септембра 1940.
Почетак производње прототип
Погон
Клипно-елисни мотор 2 х Траин 4E-01 (Train 4E-01)
Снага 2 х 37 до 41 kW
Портал:Ваздухопловство

Икарус B-5 је југословенски експериментални двомоторни, нискокрилни авион дрвене конструкције са затвореном кабином, у коме је пилот био у лежећем положају. Конструисао га је Драгољуб Бешлин на основу свог претходно не реализованог пројекта B-1. Авион је први пут полетео 10.09.1940. У Априлском рату су га заробили Немци и однели у Немачку где су га детаљно испитали.

Пројектовање и развој[уреди]

Када је 1937. године Драгољуб Бешлин дошао на рад у Земун наставио је да у слободно време ради на пројекту авиона B-5 код којег је пилот био у лежећем положају, да лакше издржи оптерећења при извлачењу из обрушавања. Израда прототипа тог оригиналног авиона је започела 1939. г. а довршена 1940. г. а израђен је у „Икарусу“, полетео је 10. септембра 1940. и успешно је испитан у лету. Достигнуто је безбедно оптерећење пилота при вађењу из стрмог понирања 7,9 g, што је потврђивало исправност основне идеје конструктора. То је истовремено био и први остварени и испитани модерни авион у свету са пилотом у лежећем ставу. Све остало је било прекинуто Априлским ратом. После Другог светског рата на основу овог авиона су развијени такође експериментални авиони ове класе Икарус 232 "Пионир" и Икарус 451.

Оперативно коришћење[уреди]

Авион B-5 се налазио на дан почетка рата у фабрици Икарус и запленили су га немачке окупационе власти. Из летећег модела B-5 је требало да се развије авион за обрушавање. Авион Икарус B-5 је имао два мотора француске фирме Траин 4Е-01 (опремљеним са карбуратором фирме Зенит и магнетима R.B.). Један немачки пилот је покушао да лети на B-5 на земунском аеродрому у јесен 1941. г., али безуспешно. У пролеће 1942. г. B-5 је одвезен у Немачку на испитивање, а његова даља судбина је остала непозната.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (српски)). YU-Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Жутић, Н.; Бошковић, Л. (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998. (Монографија 75 година Икаруса). Београд: Икарбус. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 

Спољашње везе[уреди]