Софроније Подгоричанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Софроније (Подгоричанин)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
Митрополијамитрополит крушедолски (карловачки)
Архијерејски чинМитрополит
ТитулаМитрополит крушедолски
СједиштеМанастир Крушедол de iure, Сремски Карловци de facto
Године службе(1710-1711)
ПретходникИсаија Ђаковић
НасљедникВикентије Поповић-Хаџилавић
Лични подаци
Датум рођења(1810-12-13)13. децембар 1810.
Мјесто рођењаПодгорица
 Османско царство
Датум смрти7. јануар 1711.(1711-01-07) (42/43 год.)
Мјесто смртиСремски Карловци
 Аустријско царство

Софроније Подгоричанин (ПодгорицаСремски Карловци, 7. јануар 1711) је био митрополит крушедолски (карловачки) од 1710. до 1711. године.[1]

Епископ пакрачко-савонски[уреди]

Митрополит Софроније је био пореклом из Подгорице. Замонашио се у Пећкој патријашији. Дуго је био служитељ српског патријарха Арсенија III. Посвећен је за епископа пакрачко-славонског на Спасовдан, 17. маја 1705. у манастиру Крушедолу[2] од патријарха Арсенија III и архијереја: фрушкогорског Стефана, јенопољског Исаије и будимског Јефтимија. Потврђен је тек 20. јуна 1708. од цара Јосифа, а на предлог новоизабраног митрополита крушедолског Исаије (Ђаковића).

Епископ Софроније по доласку у Пакрац затражио је цркву и владичански двор, које је откупио епископ Петроније, а на основу права наследности, и такође наслеђену земљу од поменутог претходника, коју је добио на доживотно уживање. Када су се 1706. побунили Срби у Малој Влашкој, успео је да их умири и заштити народ од обести грађанских власти.

Митрополит крушедолски[уреди]

Затекавши се у Бечу приликом изненадне смрти митрополита Исаије (Ђаковића), послао је његово тело у пратњи архимандрита Никанора (Мелентијевића) у манастир Крушедол. За архиепископа и митрополита изабран је у манастиру Крушедолу 23. априла 1710. Том прликом новоизабрани митрополит, добио је наредбу да лично дође у Беч цару да онде добије потврду.

Потврдну грамату, из које се види да су односи између тадашње Крушедолске митрополије и Пећке патријаршије потпуно уређени, добио је Софроније од патријарха пећког Калиника 18. маја 1710. Она је издата у селу Немету, близу Темишвара. Између ндва изборна сабора у Крушедолу (1708. и 1710.) аустријске власти су на српску јерархију вршиле страховит притисак да прекину све везе са Пећком патријаршијом и свим источним патријарсима из, тобоже, политичких разлога. Међутим, није то био прави разлог. Аустријске власти и римокатоличка црква су били уверени да ће се кидаљем веза међу православним патријаршијама лакше спровести унија.

О раду митрополита Софронија за време његовог краткотрајног архипастирства остало је мало података. Пакрачкој цркви је поклонио Тетрајеванђеље „послужити, Бога единаго въ Троици славити“, а у миклеушкој цркви се чувао антиминс који је осветио 1710. године. За његово време је 1709. обновљена књига „Молбан Пресветој Богородици и правило светом великомученику Теодору Тирону“ у манастиру Хопову, а 1710. године књига „Златоуст“ у манастиру Јаску.

Митрополит Софроније умро је већ 7. јануара 1711. у Карловцима у 43. години живота и сахрањен је у Саборној Светониколајевској цркви.

Референце[уреди]

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 459-460.
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године

Литература[уреди]


Претходник:
Петроније (Љубибратић)
Епископ пакрачки
1705—1710

Наследник:
Василије (Рајић)
Претходник:
Исаија (Ђаковић)
Митрополит карловачки
1710-1711
Наследник:
Викентије (Поповић-Хаџилавић)