Софроније Подгоричанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Софроније (Подгоричанин)
Место рођења Подгорица
Отоманско царство
Датум смрти 7. јануар 1711.(1711-01-07) (42/43 год.)
Место смрти Сремски Карловци
Аустријско царство
Епископ пакрачко-славонски
Године (1705-1710)
Митрополит крушедолски
Године (1710-1711)

Софроније Подгоричанин (ПодгорицаСремски Карловци, 7. јануар 1711) је био митрополит крушедолски (карловачки) од 1710. до 1711. године.[1]

Епископ пакрачко-савонски[уреди]

Митрополит Софроније је био пореклом из Подгорице. Замонашио се у Пећкој патријашији. Дуго је био служитељ српског патријарха Арсенија III. Посвећен је за епископа пакрачко-славонског на Спасовдан, 17. маја 1705. у манастиру Крушедолу од патријарха Арсенија III и архијереја: фрушкогорског Стефана, јенопољског Исаије и будимског Јефтимија. Потврђен је тек 20. јуна 1708. од цара Јосифа, а на предлог новоизабраног митрополита крушедолског Исаије (Ђаковића).

Епископ Софроније по доласку у Пакрац затражио је цркву и владичански двор, које је откупио епископ Петроније, а на основу права наследности, и такође наслеђену земљу од поменутог претходника, коју је добио на доживотно уживање. Када су се 1706. побунили Срби у Малој Влашкој, успео је да их умири и заштити народ од обести грађанских власти.

Митрополит крушедолски[уреди]

Затекавши се у Бечу приликом изненадне смрти митрополита Исаије (Ђаковића), послао је његово тело у пратњи архимандрита Никанора (Мелентијевића) у манастир Крушедол. За архиепископа и митрополита изабран је у манастиру Крушедолу 23. априла 1710. Том прликом новоизабрани митрополит, добио је наредбу да лично дође у Беч цару да онде добије потврду.

Потврдну грамату, из које се види да су односи између тадашње Крушедолске митрополије и Пећке патријаршије потпуно уређени, добио је Софроније од патријарха пећког Калиника 18. маја 1710. Она је издата у селу Немету, близу Темишвара. Између ндва изборна сабора у Крушедолу (1708. и 1710.) аустријске власти су на српску јерархију вршиле страховит притисак да прекину све везе са Пећком патријаршијом и свим источним патријарсима из, тобоже, политичких разлога. Међутим, није то био прави разлог. Аустријске власти и римокатоличка црква су били уверени да ће се кидаљем веза међу православним патријаршијама лакше спровести унија.

О раду митрополита Софронија за време његовог краткотрајног архипастирства остало је мало података. Пакрачкој цркви је поклонио Тетрајеванђеље „послужити, Бога единаго въ Троици славити“, а у миклеушкој цркви се чувао антиминс који је осветио 1710. године. За његово време је 1709. обновљена књига „Молбан Пресветој Богородици и правило светом великомученику Теодору Тирону“ у манастиру Хопову, а 1710. године књига „Златоуст“ у манастиру Јаску.

Митрополит Софроније умро је већ 7. јануара 1711. у Карловцима у 43. години живота и сахрањен је у Саборној Светониколајевској цркви.

Референце[уреди]

  1. Вуковић (1996). стр. 459-460.

Литература[уреди]


Претходник:
Петроније (Љубибратић)
Епископ пакрачки
1705—1710

Наследник:
Василије (Рајић)
Претходник:
Исаија (Ђаковић)
Митрополит карловачки
1710-1711
Наследник:
Викентије (Поповић-Хаџилавић)