Историја Белгије

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја Белгије протеже се пре оснивања модерне државе са тим именом 1830. године, и испреплетена је са земљама њених суседа: Холандије, Немачке, Француске и Луксембурга. Током већег дела своје историје, оно што је данас Белгија било је или део веће територије, попут Каролиншког царства, или је било подељено на низ мањих држава, међу којима су истакнуте Војводство Брабант, Округ Фландрија, Лијежско епископство и Округ Луксембург. Због свог стратешког положаја и историје као земље контакта различитих култура, Белгија је названа „раскрсницом Европе“; због бројних војски које се бориле на њеном тлу, названа је и „бојним пољем Европе“ или „кокпитом Европе“. Белгија је такође изванредна као европска нација која садржи и која је подељена језичком границом између француског језика латинског порекла и немачког холандског језика.

Римска провинција Белгијска Галија за време цара Диоклецијана у 3. веку подељена је на провинције Белгика Прима и Белгика Секунда. У 5. и 6. веку насељавају се салијски Франци са доње Рајне. Верденским споразумом 843. подељена је на западни део који је добила Француска Карла Ћелавог док је источни део добила Лотарингија Лотара I.

Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

У 12. веку нагли успон текстилне производње погодује развоју градова Брижа, Гента, Ипра и Антверпенa. У 13. и 14. веку честе су побуне градских привредника против патрицијата. У Стогодишњем рату (1337—1453) богати фландријски градови се због привредних разлога (увоз вуне), опредељују за Енглеску. У то доба процвата земљом управљају бургундске војводе.

Од 1477. Белгија припада династији Хабзбург те остаје у њеном поседу и након борби за бургундско наслеђе. Северни Брабант и део северне Фландрије је од 1648. године у саставу јужних покрајина, а од 1714, након рата за шпанско наслеђе, Белгија је поново аустријска. Антиаустријско расположење одразило се у устанку 1789. и проглашењу Уједињених Белгијских Држава. 1797. прикључена је Француској Републици.

Од 1815. уједињена је са Холандијом у Уједињену Краљевину Низоземску на челу са Вилемом Оранским. Након избијања Белгијске револуције 1830. у Бриселу, Белгија је прогласила независност, потврђену у Лондону 1831.

Иако се у Првом и Другом светском рату прогласила неутралном, Немачка је оба пута окупирала Белгију. Године 1947. склопљена је царинска унија са Холандијом и ЛуксембургомБенелукс. Белгија учествује у стварању НАТО1949, Европске заједнице за угаљ и челик 1951, Европске економске заједнице 1957. и Европске уније 1992.

Од 1960. повлачи се из Белгијског Конга и војно интервенише 1977. заједно са француском војском. Године 1951. краља Леополда III наследио је Бодуен I. Почетком 1960-их разграничена су језична подручја у Белгији. Од 1970. озакоњене су три заједнице (франкофонска/валонска, фламанска и немачка), а постепена федерализација резултовала је аутономијом три регије: Валоније, Фландрије и главног града Брисела.

Године 1993. на престо долази Алберт II. Пред крај 1990-их и почетком 2000-их утицајна је Либерална странка, у владајућој коалицији са странкама левице и еколошког покрета. Од 1999. премијер је Ги Верхофстат који је поново изабран 2003.

Праисторија[уреди | уреди извор]

Кременски ножеви откривени у белгијским пећинама

На белгијској територији su неандерталски фосили откривени су у Анжију 1829–30 и негде другде, неки од којих су из периода око 100.000 година пре нове ере.[1]

Најранија неолитска пољопривредна технологија северне Европе, такозвана ЛБК култура, досегла је исток Белгије у њеном најудаљенијем северозападном делу од свог места порекла у југоисточној Европи. Њена експанзија зауставила се у региону Хесбаје у источној Белгији око 5000. пне. Белгијска ЛБК је запажена по употреби одбрамбених зидова око села, што се претпоставља да је било неопходно услед близине ловаца-сакупљача.[2][3][4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Descriptions of Fossil Neandertals”. Bone and Stone. Приступљено 2012-11-07. 
  2. ^ Boerderij uit de jonge steentijd ontdekt in Riemst 
  3. ^ Vanmontfort (2007), „Bridging the gap. The Mesolithic-Neolithic transition in a frontier zone” (PDF), Documenta Praehistorica, 34: 105—118, doi:10.4312/dp.34.8, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2012-04-02 
  4. ^ „100,000 Year-old DNA Sequence Allows New Look At Neandertal's Genetic Diversity”. Sciencedaily.com. 2006-06-07. Приступљено 2012-11-07. 

Литература[уреди | уреди извор]

Reference and surveys[уреди | уреди извор]

  • Cook, Bernard A. (2002). Belgium: A History. Peter Lang. ISBN 978-0-8204-5824-3. 
  • Encyclopédie du Mouvement wallon, 3 vol., Charleroi, 2000. ISBN 2-87035-017-1
  • Arblaster, Paul. A History of the Low Countries. (2006). 298 pp.
  • Blom, J. C. H. and E. Lamberts, eds. History of the Low Countries (2006) 504pp excerpt and text search; also complete edition online
  • Cammaerts, Émile. A History of Belgium from the Roman Invasion to the Present Day (1921) 357 pages; complete text online
  • Goris, Jan-Albert, ed. Belgium (1945). 522pp; a broad survey of history and culture online
  • Humes, Samuel. Belgium: Long United, Long Divided (2014) comprehensive scholarly history

330 pp

Политичка историја[уреди | уреди извор]

  • Carlier, Julie. "Forgotten Transnational Connections and National Contexts: an 'entangled history' of the political transfers that shaped Belgian feminism, 1890–1914," Women's History Review (2010) 19#4 pp 503–522.
  • Conway, Martin. The Sorrows of Belgium: Liberation and Political Reconstruction, 1944–1947 (Oxford University Press, 2012) 512 pp. online review
  • Deprez, Kas, and Louis Vos, eds. Nationalism in Belgium: Shifting Identities, 1780–1995 (1998), 21 essays by scholars
  • Dumont, Georges-Henri. Histoire de Bruxelles. Biographie d'une capitale (Brussels 1997)
  • Fishman, J. S. Diplomacy and Revolution. The London Conference of 1830 and the Belgian Revolt (Amsterdam 1988).
  • Lorwin, Val R. "Belgium: Religion, class and language in national politics," in Robert Dahl, ed. Political Oppositions in Western Democracies (1966) pp 147–87.
  • Mansel, Philip. "Nation Building: the Foundation of Belgium." History Today 2006 56(5): 21–27.
  • Pirenne, Henri. Belgian Democracy, Its Early History (1910, 1915) 250 pp. history of towns in the Low Countries online free
  • Pirenne, Henri. "The Formation and Constitution of the Burgundian State (Fifteenth and Sixteenth Centuries)." The American Historical Review. Volume 14, Issue 3, Page 477, April 1909 in JSTOR
  • Polansky, Janet L. Revolution in Brussels 1787–1793 (1987)
  • Stanard, Matthew G. "Selling the Empire Between the Wars: Colonial Expositions in Belgium, 1920–1940." French Colonial History (2005) 6: 159–178. in JSTOR
  • Stanard, Matthew G. Selling the Congo: A history of European pro-empire propaganda and the making of Belgian imperialism (U of Nebraska Press, 2012)
  • Strikwerda, C. J. Mass Politics and the Origin of Pluralism: Catholicism, Socialism and Flemish Nationalism in Nineteenth-Century Belgium (Lanham, MD and Leuven, 1997)
  • Strikwerda, C. J. Urban Structure, Religion and Language: Belgian Workers (1880–1914) (Ann Arbor, 1986)
  • Tollebeek, Jo. "Historical Representation and the Nation-State in Romantic Belgium (1830–1850)," Journal of the History of Ideas 59.2 (1998) 329–353 in Project Muse
  • VanYpersele, Laurence and Rousseaux, Xavier. "Leaving the War: Popular Violence and Judicial Repression of 'Unpatriotic' Behaviour in Belgium (1918–1921)," European Review of History 2005 12(1): 3–22. ISSN 1350-7486 Fulltext: Ebsco

Економска, културна и социјална историја[уреди | уреди извор]

  • Blomme, J. The Economic Development of Belgian Agriculture, 1880–1980 (Leuven, 1992)
  • Clark, Samuel. "Nobility, Bourgeoisie and the Industrial Revolution in Belgium," Past & Present (1984) # 105 pp. 140–175; in JSTOR
  • Clough, Shepard B. A history of the Flemish Movement in Belgium: A study in nationalism (1930)
  • de Vries, Johan. "Benelux, 1920–1970," in C. M. Cipolla, ed. The Fontana Economic History of Europe: Contemporary Economics Part One (1976) pp 1–71
  • Deschouwer, Kris. "Ethnic structure, inequality and governance of the public sector in Belgium." Ethnic Inequalities and Public Sector Governance I UNRISD/Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2006). online
  • Dhondt, Jan, and Marinette Bruwier in Carlo Cipolla, The Emergence of Industrial Societies-1 (Fontana, 1970) pp. 329–355
  • Houtte, J. A. Van. "Economic Development of Belgium and the Netherlands from the Beginning of the Modern Era," Journal of European Economic History(1972), 1:100–120
  • Lijphart, Arend. Conflict and coexistence in Belgium: the dynamics of a culturally divided society (1981).
  • Milward, A. S. and S. B. Saul. The Economic Development of Continental Europe, 1780–1870 (1973), pp. 292–296, 432–453. online;
  • Mokyr, Joel. "The Industrial Revolution in the Low Countries in the First Half of the Nineteenth Century: A Comparative Case Study," Journal of Economic History (1974) 34#2 pp 365–99 in JSTOR
  • Mokyr, J. Industrialization in the Low Countries, 1795–1850 (New Haven, 1976).
  • Mommens, A. The Belgian Economy in the Twentieth Century (London, 1994)
  • Silverman, Debora. "'Modernité Sans Frontières:' Culture, Politics, and the Boundaries of the Avant-Garde in King Leopold's Belgium, 1885–1910." American Imago (2011) 68#4 pp 707–797. online
  • Zolberg, Aristide R. "The Making of Flemings and Walloons: Belgium: 1830–1914," Journal of Interdisciplinary History (1974) 5#2 pp. 179–235 in JSTOR

Историографија[уреди | уреди извор]

  • Stanard, Matthew G. "Belgium, the Congo, and Imperial Immobility: A Singular Empire and the Historiography of the Single Analytic Field,"French Colonial History (2014) 15 pp87–109.
  • Vanthemsche, Guy (2012). Belgium and the Congo, 1885–1980. Cambridge University Press. ISBN 9780521194211. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]