Качамак
 Качамак са киселим млеком, најчешћи начин конзумирања овог јела | |
| Друго име | жгањци, пура, мамаљига, палента |
|---|---|
| Температура сервирања | топло и хладно |
| Главни састојци | кукурузно брашно |
 Медији: Качамак | |
Качамак (тур. kaçamak) је врста традиционалног јела спремљеног обично од кукурузног брашна. Спада у традиционална јела у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији и Турској.[1]
Слично јело се спрема свуда у свету, а познато је под именом палента или полента. У Хрватској и Словенији јело је познато као мамаљига, жгањци или пура, док становници Америке ову врсту укусне каше називају гритс.[2]
Качамак и палента[уреди | уреди извор]
Постоје мишљења да су качамак и палента називи за исто јело, али многи сматрају да су ово заправо два различита јела. Према њима, разлика је у томе што се палента прави од кукурузног гриза или од жутог кукурузног брашна, док се качамак прави од белог кукурузног брашна.[3]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Реч „качамак” потиче из турског језика, од речи kaçamak, што значи каша.[2]
Реч „полента“ или палента потиче из латинског језика (polenta) и означава свако ољуштено и здробљено зрно, посебно јечам (јечмено брашно). Изведена је од латинске речи pollen, „фини прах“, а корен речи налази се у латинској речи pulvis, односно "прашина".[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Иако је често мишљење да је качамак настао на просторима Балкана, истраживања показују да се ово јело настало у северној Италији, где се служило као сеоско јело.[2] Кукуруз је у Европу стигао пре око 500 година, а на Балкан тек у 17. веку, док се на трпезама у Јужној и Северној Америци налази веома дуго.[5]
Качамак у Србији[уреди | уреди извор]
Према старим записима качамак је, у источној Србији на пример, за време поста често замењивао хлеб. У време кад није био пост, имућнији сељаци су качамак умакали у истопљен путер или маст, у којима је било и надробљеног сира. Они најимућнији качамак су умакали у загрејану спржу (традиционално јело из Јужне Србије). Качамак се служило директно на софри, око које су се окупљали чланови породице. Одмах би приносили тигањ у коме би била згрејана кавурма или сир и сви чланови породице би умакали качамак у тај тигањ.[6]
У прошлости се у Хомољу качамак припремао само у благдане, поводом сеоских слава и заветина. Поједини сиромашни сељани радили су за надницу од једног килограма белог кукурузног брашна. Тајна спремања хомољског качамака је својеврстан мираз који девојке носе са собом у нову кућу приликом удаје.[7]
Карактеристике јела[уреди | уреди извор]
Качамак је веома здраво јело. Не садржи глутен, а богато је минералима и витаминима који су неопходни нормалном функционисању људског организма. Могу га конзумирати сви, без обзира на узраст, а идеалан је и за мале бебе. Препоручује се и особама које желе да се здраво хране или смање килажу, јер 100 г овог јела садржи око 370 калорија. Још једна предност качамака је лака и једноставна примена.[2]
Нутритивне вредности кукуруза[уреди | уреди извор]
Захваљујући високом садржају влакана храна припремљена од кукуруза, односно кукурузног брашна подстиче рад црева, док кукурузне мекиње утичу на смањење триглицерида у крви. Наравно, уколико се не служе уз друге, висококалоричне намирнице. Нутриционисти тврде да на тај начин кукурузне мекиње штите срце. Резултати једне студије коју су спровели стручњаци Државног универзитета у Илиноису показали су да је код мушкараца који су имали претежно нискокалоричну исхрану и свакодневно уносили 20 грама кукурузних мекиња после шест недеља забележен пад нивоа триглицерида од чак 13 одсто чиме је, пошто је реч о масноћама у крви, смањен ризик од појаве разних болести срца. У контролној групи, где су учесници узимали исту количину пшеничних мекиња, није било побољшања.
Детаљне нутриционистичке анализе током 20. века потврдиле су присуство бројних корисних супстанци у семену кукуруза. Растворљива влакна из зрна кукуруза везују се за холестерол и практично га „износе" из организма. Одличан је извор влакана, витамина Ц. Од млевених зрна прави се укусан хлеб, проја, качамак, колачи, а из кукурузних клица добија се врло хранљиво и лековито уље. Печен или куван клип кукуруза права је посластица, а кувана зрна кукуруза шећерца додају се у разне укусне салате.[5]
Припрема качамака[уреди | уреди извор]
.jpg)
Припрема качамака је веома једноставна, па ово јело могу припремати и они са најмање искуства у кухињи. За основни рецепт потребно је само кукурузно брашно, вода и со.
Старински рецепт за качамак из источне Србије[уреди | уреди извор]
Састојци (за мању количину):
- 3 веће кутлаче белог кукурузног брашна
- 1,5 л воде
- соли по укусу
Припрема:
Традиционални качамак се припрема од белог кукурузног брашна, млевеног у воденици поточари.
У већи суд сипати 1,5 л воде, додати соли по укусу и ставити на штедњак да вода проври. У проврелу воду додати брашно које не треба мешати. Брашно треба да остане на површини воде као купа. У средини те купе од брашна направити варјачом рупу и пустити да лагано ври 20-30 минута. веома је важно да при кувању има довољно воде, јер ће у противном качамак да загори. Брашно ће се у кључалој води кувати и постепено смањивати. Када брашно сасвим нестане са површине, онда почиње мешање, најбоље дрвеном кашиком.
Готов качамак треба пребацити на специјалну даску, на којој се и служи. Згуснута маса сече се на комаде концем или дрвеним ножем.[6]
Служење[уреди | уреди извор]
Слично јело се спрема свуда у свету, а често се служи са прилозима попут сира, свињске масти, пржена сланине, чварака, спржа (специјалитет са југа Србије),поврћа, киселог млека, кајмака, или за слатку варијанту шећера или меда.[5]
Врућ качамак може се традиционално послужити и преливен различитим преливима:
- Качамак прелити млеком и посолити,
- У тигању загрејати неколико кашика масти, додати перца младог лука или празилук, мало алеве паприке и уз мешање кратко пропржити, прелити преко качамака и одозго намрвити сир
- У тигању загрејати неколико кашика масти, додати млевену паприку и прелити преко качамака[6]
Качамак добро иде и уз бећар паприкаш и пржено месо, а права је посластица уз хладно печење и пржени сир.[7]
Занимиљивости[уреди | уреди извор]
Качамак је слично пасти, макаронама или проји у почетку био сиротињско јело само са брашном и водом односно само тестенина. У савременом кулинарству сва поменута јела постају "специјалитети" у зависности од додатака и прелива. Тако и качамак уз: сир (крављи, козји,овчији), качкаваљ, кисело млеко, суво месо, сланину или чварке и разне салате постаје и гурманска храна.
Поред речи качамак и палента користе се називи: мамаљуга, жганции пура.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1992. Година (ИСБН 86-07-00672-Х), страна 401
- ^ а б в г „Kačamak, šta je to zapravo? Koje značenje ima navedeni pojam?”. Veliki rečnik. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ „DA LI JE NA OVOJ SLICI PALENTA ILI KAČAMAK? Oko ovoga se Srbi svađaju, a evo šta je pravi odgovor!”. Espreso. 5. 10. 2019. Приступљено 19. 8. 2020.
- ^ Oxford English Dictionary 3rd edition, 2006, s.v.
- ^ а б в Kačamak i proja za zdravije telo
- ^ а б в „Starinski recept za kačamak iz istočne Srbije”. Danas. 3. 9. 2017. Приступљено 19. 8. 2020.
- ^ а б Kačamak za dug život