Корисник:Strahinja Marinovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Филм "Зона интереса"[уреди | уреди извор]

Филм Зона интереса
Poster za film
Žanrдрама
TvoracЏонатан Глејзер
RežijaЏонатан Глејзер
ScenarioЛукас Жал
Glavne ulogeКристијан Фридел
Izdavačka kućaA24
Godina2023.
Trajanje105 минута
ZemljaНемачка, Пољска
Jezikнемачки, пољски
Zarada40 милиона евра
NagradeОскар за Најбољи међународни филм
IMDb veza

„Зона интереса” (енг. "The Zone of Interest") је историјска драма из 2023. године коју је написао и режирао Џонатан Глејзер, ко-продукција између Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава и Пољске. Филм се слободно базира на роману из 2014. године Мартина Амиса, а фокусира се на живот Рудолфа Хеса, команданта Аушвица, и његове супруге Хедвиг, који живе са својом породицом у кући у „Зони интереса” поред концентрационог логора. Кристијан Фридел игра Рудолфа Хеса, док Сандра Хилер тумачи улогу Хедвиг Хес.

Развој филма је почео 2014. године око објављивања Амисовог романа, који се и сам делом ослања на стварне догађаје. Глејзер је одлучио да исприча причу о Хесима уместо ликова које су они инспирисали и спровео је обимна истраживања о породици, како би направио филм који демистификује починиоце Холокауста као "митолошки зле". Пројекат је званично најављен 2019. године, са потврдом да ће А24 дистрибуирати филм. Снимање је већим делом обављено у Освјенћиму, око КЛ Аушвица, током лета 2021. Додатни кадрови снимани су у Јелењој Гори у јануару 2022.[1]

„Зона интереса” премијерно је приказана на 76. Канском филмском фестивалу 19. маја 2023. године, а театрално је премијерно приказана у Сједињеним Америчким Државама 15. децембра 2023. године. Филм је добио критичке похвале за режију и сценарио Џонатана Глејзера, минималистичку употребу музике, звучног дизајна, кинематографије, експерименталну наративу и атмосферу. Међу својим наградама, „Зона интереса” је освојила пет номинација (укључујући за најбољи филм) на 96. додели Оскара, освојивши две: за најбољи међународни филм (прва за неанглофонски британски филм) и за најбољи звук. Филм је такође освојио Велику награду на Канском фестивалу и три награде Британске академије филмских уметности и науке, укључујући најбољи филм који није на енглеском језику[2]; добио је три номинације за Златни глобус и назван једним од топ пет међународних филмова 2023. године од стране Националног оцењивачког одбора.

Радња[уреди | уреди извор]

Године 1943., Рудолф Хес, командант концентрационог логора Аушвиц, живи са својом супругом Хедвиг и петоро деце у идиличној кући поред логора. Хес води децу на купање и риболов, док Хедвиг проводи време у уређењу врта. Логораши се баве пословима, а имовина убијених Јевреја даје се породици. Иза зида врта, чују се пуцњеви, викање и звукови возова и пећи.

Хес одобрава дизајн новог крематоријума који је креирао Топф и синови. Једног дана, Хес примећује људске остатке у реци и одлучује да извуче своју децу из реке у којој су се играли. Такође, шаље поруку особљу СС-а, критикујући их због непажње у "берби љиљана", што је "изазвало крварење". Ноћу, док Хес чита немачку бајку "Хансел и Гретел" својим ћеркама, мала Пољакиња се кришом ушуња у логор и крије храну на радним местима затвореника.

Хедвигина мајка долази код ћерке на неко време, а Хес добија вест да је унапређен у заменика инспектора концентрационих логора и да мора да се пресели у Оранијенбург, близу Берлина. Он се противи и неколико дана скрива вести од Хедвиг. Хедвиг тражи да он убеди своје колеге да пусте њу и децу да остану у свом дому, тај захтев је одобрен. Пре него што Хес оде, жена долази у његову канцеларију и припрема се за секс. У међувремену, мала Пољакиња проналази нотне записе које је компоновао затвореник, а које свира на клавиру у својој кући. Хедвигина мајка одлази ненајављено након што је ноћу видела запаљени крематоријум. Она оставља поруку која узнемирује Хедвиг.

У Берлину, због препознавања његовог рада, Хесу је наређено од стране Освалда Похла да води операцију названу по њему која ће превозити 700.000 мађарских Јевреја да раде у логорима или да буду убијени. Ово ће му омогућити да се врати у Аушвиц и поврати се својој породици. Одсутно, присуствује забави коју организује Главни економски и административни уред СС-а. Након тога, преко телефона обавештава Хедвиг да је све време на забави провео размишљајући о најефикаснијем начину избегавања присутних.

Док Хес напушта своју канцеларију у Берлину и спушта се низ степенице, зауставља се, повраћа више пута и гледа у таму ходника зграде. У садашњости, група чистача чисти Државни музеј Аушвиц-Биркенау. Назад у 1944. годину, Хес наставља низ степенице, спуштајући се у таму.

Улоге[уреди | уреди извор]

Продукција[уреди | уреди извор]

Развој[уреди | уреди извор]

Развој филма "Зона интереса" почео је 2014. године.[3] Након завршетка филма "Под кожом", Глејзер је наишао на преглед новина о тада будућем роману Мартина Амиса "Зона интереса" и постао заинтригиран. Опцију за филм је прихватио након што га је прочитао. Пол и Хана Дол, два главна карактера романа, слободно су засновани на Рудолфу Хесу, најдуже послужујућем команданту концентрационог логора Аушвиц, и његовој супрузи Хедвиг. Глејзер је одлучио да користи историјске фигуре и провео је две године обимних истраживања о Хесовима.[4] Посетио је Освјенћим и Музеј Аушвиц и дубоко га је погодио поглед на резиденцију Хеса, која је била одвојена од логора само зидом баште. Сарађивао је са Музејом Аушвиц и другим организацијама и добио је специјалну дозволу за приступ архивама, где је испитао исповести које су предали преживели и особе које су биле запослене у домаћинству Хеса. Повезујући ове исповести, Глејзер је постепено конструисао детаљан портрет особа повезаних са догађајима.[5][6] Током својих истраживања, консултовао се и са историчаром Тимоти Снајдером и његовом књигом из 2015. године "Црна земља: Холокауст као историја и упозорење".

Џонатан Глејзер

Глејзер је желео да направи филм који демистификује починиоце Холокауста, који су често приказани као "скоро митски зли". Тежио је да исказе причу о Холокаусту не као "нешто безбедно у прошлости", већ као "причу садашњости". Поредио је свој приступ писању филозофа Џилијана Роуза, који је замислио филм "који би нас могао учинити "несигурним", показујући како смо емоционално и политички ближи култури починилаца него што бисмо желели да мислимо", и филм који се види кроз "суве очи туге" који је несентименталан и "форензички".[7]

Глејзер је потврдио развој пројекта 2019. године, при чему су A24, Film4, Access Entertainment и House Productions били суфинансијери и продуценти.[8] Фридел се први пут састао са Глејзером и продуцентом Џејмсом Вилсоном у Лондону 2019. године за улогу Рудолфа Хеса. Иако није био вољан да игра нацистичке ликове, био је заинтересован за Глејзеров приступ, који је имао за циљ да "овом монструозном лику да људско лице".

Фридел је препоручио Хилер за улогу Рудолфове супруге Хедвиг, први пут се срео са њом 2013. године док су играли заједно у историјској драми "Amour Fou".[9] Хилер је прво добила део сценарија, једну расправу између Рудолфа и Хедвиг представљену изван контекста, пре него што је сазнала да је пројекат филм о Холокаусту. Иако је била решена да никада не игра нацисте, Хилер је била уверена након што је прочитала цео сценарио и срела се са Глејзером, верујући да дели и адресира њене бриге о томе како правилно приказати нацизам на екрану. Пас Хилер, црни вајмарски птичар, глуми Дилу, породичног пса Хеса у филму.

Млада пољска девојчица у филму је инспирисана Александром Бистрон-Колоџејчик, коју је Глејзер упознао током својих истраживања. Као дванаестогодишња чланица пољске Домовинске војске, она је возила бицикл до логора како би оставила јабуке гладним затвореницима. Као што је приказано у филму, открила је комад музике који је написао затвореник. Тај затвореник, Јозеф Вулф, радио је у Аушвицу III–Моновицу. Преживео је логор и био је један од првих људи који су документовали страхоте Холокауста, чему је посветио свој живот. Бистрон-Колоџејчик је умрла након што се срела са Глејзером. Бицикл који се користи у филму и хаљина коју носи глумица припадали су њој. Глејзер је посветио филм њој док је примао награду за Најбољи међународни филм на 96. додели Оскара.[10]

Снимање[уреди | уреди извор]

Оригинална кућа Хеса је после рата претворена у приватни стан. Оштећења током следећих осам деценија учинила су је лошом локацијом за снимање, јер је било потребно да кућа изгледа сасвим ново. Сценограф Хрис Оди крајње је изабрао зграду у стању распада неколико стотина метара даље, изграђену након рата, али у сличном архитектонском стилу.[11] Провео је неколико месеци претварајући тај дом у реплику резиденције Хеса, и почео је са садњом врта у априлу 2021. године тако да би био у цвату када је почело снимање. Будући да су зграде логора значајно оштећене током година, они су рекреирани коришћењем компијутерски генерисаних графика. Главно снимање је почело у Освјенћиму, поред КЛ Аушвица, лета 2021. године и трајало је око 55 дана.[12] Додатно снимање је одржано у Јелењој Гори у јануару 2022. године.

Стара кућа Рудолфа Хеса код Аушвица

Филм је снимљен дигиталним камерама Sony Venice опремљеним Leica објективима.[13] Глејзер и директор фотографије Лукаш Жал уградили су до 10 камера унутар и око куће и пуштали их да раде истовремено, без екипе на сету. Жал и његов тим били су стационирани у подруму, док су се Глејзер и остатак екипе налазили у контејнеру на другој страни зида, далеко од глумаца. Свака сцена је трајала 10 минута. Принцип, који је Глејзер означио као "Велики брат у нацистичкој кући", омогућио је глумцима да импровизују и експериментишу током снимања. Глејзер и Жал су тежили модерном изгледу и нису желели да "естетизују" Аушвиц. Као резултат, коришћено је само практично и природно осветљење. Ноћне секвенце које укључују пољску девојчицу, где није било природне светлости, снимане су коришћењем термалне камере за ноћно осматрање коју је обезбедила пољска војска. Термална слика ниске резолуције затим је увећана користећи вештачку интелигенцију током постпродукције.[14]

Глејзер није желео да се ужаси који се дешавају унутар логора виде, већ само чују. Описао је звук филма као "други филм" и "споредни филм". Због тога је звучни дизајнер Џони Брн саставио документ од 600 страна који садржи релевантне догађаје у Аушвицу, исповести сведока и велику мапу логора како би се исправно одредили удаљености ехо звукова. Прошао је годину дана изградње библиотеке звука пре почетка снимања, која је укључивала звукове производних машина, крематоријума, пећи, чизми, пуцања по периоду и људских звукова бола. Наставио је са изградњом библиотеке током снимања и постпродукције. Пошто су многи од новоприпечених у Аушвицу тог времена били Французи, Брн је нашао њихове гласове на протестима и устанцима у Паризу 2022. године. Звукови пијаних стражара у Аушвицу пронађени су у Репербану у Хамбургу.

Енглески музичар Мика Леви написао је музику, већи део које је на крају избачен јер Глејзер и Брн нису желели да филм буде подслађен или драматизован музиком. Колажи звукова које је Леви написао за пролог и епилог остали су, као и звучни пејзажи који су направљени за секвенце које укључују пољску девојчицу.[15] Композиције се састоје од људских гласова и синтисајзера, што је Леви описао као спајање "најстаријег, најпримитивнијег инструмента" са "најмодернијим".

Премијера[уреди | уреди извор]

"Зона интереса" је изабрана за такмичење за Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 2023. године, где је имала своју светску премијеру 19. маја, и добила је шестоминутни аплауз.[16] Освојила је Голему награду, награду за звучни запис у Кану, и FRIPESCI награду.[17]

Северноамеричка премијера одржана је 1. септембра 2023. године, на 50. Телуриде филмском фестивалу. "Зона интереса" је такође приказана на Филмском фестивалу у Торонту 2023. године. У САД-у, након што је одложен са првобитног датума изласка 8. децембра, "Зона интереса" је имала ограничену биоскопску премијеру 15. децембра.[18][19] Објављен је у Великој Британији 2. фебруара 2024, а недељу дана касније, 9. фебруара, у Пољској. Објављен је на дигиталним платформама 20. фебруара.[20]

Говор Џонатана Глејзера на додели Оскара[уреди | уреди извор]

Излазак филма се поклопио са тренутном израелском инвазијом Газе 2023. године, што је довело до тога да су редитељ, продуцент и други коментатори изучили аналогије између њих. У свом оскаровском говору на 96. додели Оскара, Глејзер је рекао да "Зона интереса" показује где дехуманизација води у свом најгорем облику, изјављујући: "Тренутно, овде стојимо као људи који оспоравају своју јеврејску припадност и Холокауст који је отет од окупације која је довела до сукоба за толико много невиних људи". Изразио је критику као Јеврејин, реферишући се на дехуманизацију како "жртава 7. октобра у Израелу" тако и на "трајни напад на Газу".[21][22]

Глејзеров говор изазвао је значајну реакцију у медијским вестима, посебно због широко распрострањене погрешне ситације која је навела да је Глејзер једноставно оспорио своју јеврејску припадност, уместо што је оспорио ту јеврејску припадност "која је отета од окупације." Продуцент Џејмс Вилсон рекао је на додели награда Британске филмске академије: "Имам пријатеља који ми је послао поруку пре неколико дана, рекао је да не може да престане да размишља о зидовима које градимо у нашем свакодневном животу које не бирамо. Очигледно да се дешавају ствари у свету, у Гази, које нас оштро подсећају на врсту селективне емпатије, на то да постоје групе невиних људи који се убијају и о којима се мање бринемо од других невиних људи.".[23] Критичар Дејвид Клион написао је да гледајући филм "... док су америчке бомбе падале на цивилне квартове у Гази, нисам могао да не размишљам о баналном прихватању ових масовних цивилних жртава које сам видео ближе код куће."[24]

Осамнаестог марта, отворено писмо које је осудило говор као крвну клевету потписало је више од 450 "јеврејских креативаца, извршних директора и филмских професионалаца из Холивуда", укључујући Еми Паскал, Џенифер Џејсон Ли, Гари Гилберт, Род Лури и Мајкл Рапапорт.[25]

Петог априла, недељама након што је објављено писмо осуде, друго отворено писмо у одбрану и похвалу Глејзеру потписало је преко 150 јеврејских креативаца у филмској индустрији. На крају, преко 450 јеврејских креативаца потписало је ово писмо. Међу њима су били Хоакин Финикс, Џоел Коен, Дејвид Крос, Бутс Рајли, Елиот Гулд, Клои Фајнмен, Хари Неф и Волес Шон.[26] Драмски писци Тони Кушнер и Зои Казан били су међу ранијим подржаваоцима говора.[27][28]

Зарада[уреди | уреди извор]

Филм је до 25. марта 2024. године зарадио 8.6 милиона долара у Сједињеним Државама и Канади, и 31.8 милиона долара у осталим територијама, за укупан светски промет од 40.3 милиона долара.[29]

У свом отварању у Сједињеним Државама, филм је зарадио 124.000 долара из четири биоскопа.[30] Након пет номинација за Оскара, проширен је са 215 биоскопа на 333 у седмој недељи премијере и зарадио 1.08 милиона долара, што је пораст од 141% у односу на претходни викенд, и укупно је достигао 3 милиона долара.[31]

Критике[уреди | уреди извор]

"Зона интереса" премијерно је приказана са похвалама критичара. На сајту за агрегацију рецензија Rotten Tomato, 93% од 333 рецензије су позитивне, са просечном оценом од 8.7/10. Концензус критичара на сајту је следећи, "Безосећајно испитујући обичан живот људи који су саучествовали у ужасним злочинима, "Зона интереса" нас натера да хладно гледамо на обичност која стоји иза неопростиве бруталности.".[32] На сајту Metacritic, филм има оцену 92 од 100, на основу 58 критичких рецензија, што указује на "универзалне похвале".[33]

Кевин Махер из The Times га је описао као "историјски значајан филм, изузетно важан, који се не боји тешких идеја". Дејвид Руни из The Hollywood Reporter-а назвао је "разорна холокауст драма као ниједна друга, која са удивљујућом ефикасношћу показује неоспориву контролу тоналног и визуелног приповедања". Доналд Кларк из The Irish Times написао је: "Глејзер ће можда добити неке проблеме због примене таквог формалног приступа осетљивом материјалу. Али, ако је нешто, та самоопложена дисциплина - и потпуни одсуство сентименталности - говори о дубоком поштовању које има према предмету.".[34] Рафаел Абрахам из Financial Times написао је: "Глејзер је постигао нешто више од самог прављења монструозног обичним - приказујући такву екстремну нехуманост као обичну, поново нас будећи на његову истинску ужасност." Џонатан Ромни из Screen International написао је да филм "избегава лажну реторику, остављајући максимални простор за маштовит и емоционални одговор аудиторијума".[35]

Дејвид Ерлих из IndieWire похвалио је Глејзеров процес снимања за усађивање "приношења изравности у филм у којем одсуство драме постаје дубоко одвратно само по себи".[36] Роби Колин из The Daily Telegraph написао је: "Кроз мукотрпно кадрирање и дизајн звука, његове ужаси гризу на рубу сваког снимка.". У четворо-звездној рецензији, Питер Бредшоу из The Guardian-а назвао га је "филмом који, упркос својој уметничкој вредности, можда није потпуно под контролом свог (намерно) лошег укуса", истовремено хвалећи "одличног Мика Левија и дизајнера звука Џонија Брна".[37]

Пишући за Worldcrunch, немачки критичар Ханс-Георг Родек је написао: "Ево првог питања на које "Зона интереса" не одговара: Незнање? Наравно да није. Свесно одобравање на основу расистичке и националистичке заблуде? Сигурно да. Да ли се тужи за идиликом у сред ситуације коју доживљава као претњу? Без сумње. Постоје многи покушаји објашњења, али они заиста не интересују Џонатана Глејзера. Глејзер описује ситуацију која је можда опресивнија него што смо видели у холокауст филмовима раније. У једном врту се концентрише став целе нације која није желела да зна ништа."[38]

Са друге стране, италијански критичар Давиде Абатескиани у рецензији објављеној на Cineuropa био је мање позитиван. Критиковао је филм за његову узбудљиву атмосферу, коју је нашао добро израђеном али монотоној, и за изведбе, које је сматрао да не могу да донесу никакву промену концепту представљеном у филму којем је мањкало разноврсности и остао стагнантан током два сата. Ричард Броди из The New Yorker написао је "филм представља екстремну форму холокича; то је још један "Зец Џоџо".[39]" Међу другим ретким негативним рецензијама, Les Cahiers du Cinéma нашли су: "Проблем није само слабост (филма) у формалним скоковима, који су много смешнији него у филму Under The Skin, и остају овде на стадијуму маниризма (зашто их користити на такав злочинит начин, осим да би се непотребно изнервирали?).". "Након прекумерно екстатичних рецензија у англосаксонском свету, немачка публика била је више двосмислена по питању филма Џонатана Глејзера", коментарише The Irish Times.[40] Пишући за Frankfurter Allgemeine Zeitung, међутим, Андреас Клиб је рекао да "овде камера поново скакће преко оса између карактера - смртни грех у илузионистичком кинематографу - да покаже позадину догађаја. Зато што не треба да учествујемо у њему, већ да обратимо пажњу на детаље: облаци паре са локомотиве на хоризонту. Дим који се диже из крематоријума у вечерњем ваздуху. Црвенкаста боја ноћног неба. Пепео који је преложио ружичасте греде. У Кану, где је "Зона интереса" освојила Grand Jury Prize, неки критичари су критиковали филм због недостатка приповедања. Али то је тачно поента Глејзеровог филма: не слика причу, већ свет."[41]

Додатне реакције[уреди | уреди извор]

Филм је јавно похвалио велики број филмских стваралаца, укључујући Стивена Спилберга који је рекао да је "Зона интереса" најбољи филм о Холокаусту од његовог филма "Шиндлерова листа", "Врши много доброг рада у подизању свести, посебно о баналности зла.".[42] Алфонсо Куарон је описао "Зону интереса" као "вероватно најважнији филм у овом веку."[43]

У есеју за списак Variety, изразивши своје одушевљење филмом, Тод Филд је написао:

"За оне који су познати са Глејзеровим филмовима није изненађење што је његов приступ овде ослобођен тропа, концепата жанра или филмских скраћеница које често узимамо здраво за готово. Током своје двадесет и четири године каријере као један од наших најбољих филмских стваралаца, Глејзер је константно изводио ходнике интерпретације жанра, и при томе потпуно их изменио: криминал ("Секси звер"), паранормално ("Рођење"), научна фантастика ("Под кожом"). Његови филмови унутар ових рамова су умно уникатни, као да никада није видео ништа што је пре тога било урађено. "Зона интереса" је једнако загонетна и настојна. Јер живимо у времену са пуно различитих зидова који се користе да би се други оградили. Рај из којег је, чини се, све теже побећи. Уметност Глејзера нас води на место где немамо избора него да покушамо."[44]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награде Добитник
Оскар за најбољи међународни филм Џонатан Глејзер
Оскар за најбољи звук Џони Брн и Тарн Вилерс
БАФТА за најбољи филм ван енглеског говорног подручја Џонатан Глејзер
БАФТА за изванредни британски филм године Џонатан Глејзер

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cannes: A24 Closes Worldwide Deals for Jonathan Glazer’s ‘The Zone of Interest’”. The Hollywood Reporter. 2023-05-26. Приступљено 2024-05-16. 
  2. ^ „BAFTA Awards: Best Film Not In English For Auschwitz Drama 'The Zone Of Interest'”. Outlook India (на језику: енглески). 2024-02-18. Приступљено 2024-05-16. 
  3. ^ O’Hagan, Sean (2023-12-10). „Jonathan Glazer on his Holocaust film The Zone of Interest: ‘This is not about the past, it’s about now’”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2024-05-16. 
  4. ^ Harvey, Giles (2023-12-19). „How Do You Make a Movie About the Holocaust?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  5. ^ Ntim, Anthony D'Alessandro,Zac; D'Alessandro, Anthony; Ntim, Zac (2023-05-20). „Jonathan Glazer On His Holocaust Pic ‘Zone Of Interest’ & The Dangers Of Far-Right Resurgence Today”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  6. ^ Hammond, Pete (2023-05-19). „‘The Zone Of Interest’ Review: Jonathan Glazer’s Stunning Look At The Holocaust In A Way It Has Not Been Seen – Cannes Film Festival”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  7. ^ Desowitz, Chris O'Falt,Bill; O'Falt, Chris; Desowitz, Bill (2024-01-15). „Avoiding the Historical Drama Trap: Why ‘The Zone of Interest’ Feels So Dangerous”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  8. ^ Wiseman, Andreas (2019-10-23). „‘Under The Skin’ Director Jonathan Glazer Gears Up To Shoot Next Movie With A24, Film4, Access, House & Producers James Wilson & Ewa Puszczyńska”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  9. ^ Leigh, Danny (2024-01-19). „‘This is a film to make us unsafe in the cinema. As we should be’: Sandra Hüller and Christian Friedel on The Zone of Interest”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-16. 
  10. ^ „‘The Zone of Interest’ Director Jonathan Glazer Calls Out Israel’s “Occupation” of Palestine in Rousing Oscars Speech | Decider” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  11. ^ Roxborough, Scott (2024-01-08). „Framing the Horrors of the Holocaust Through a 21st Century Lens: Making of ‘The Zone of Interest’”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  12. ^ Salisbury2023-11-27T14:49:00+00:00, Mark. „Jonathan Glazer on ‘The Zone Of Interest’: "I wanted to remove the artifice of filmmaking"”. Screen (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  13. ^ Roxborough, Scott (2023-12-19). „‘The Zone of Interest’ DP Lukasz Zal on Depicting Evil Without the Emotional Manipulation”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  14. ^ Canfield, David (2023-12-27). „A Deep Dive Into The Zone of Interest’s Chilling Presentation of Evil”. Vanity Fair (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  15. ^ Greiving, Tim (2023-12-12). „'Zone' composer Mica Levi is creating film music like you've never heard before”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  16. ^ Sharf, Zack (2023-05-19). „A24’s Nazi Drama ‘Zone of Interest’ Is a Cannes Sensation With 6-Minute Standing Ovation”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  17. ^ Debruge, Peter (2023-05-27). „Cannes Awards: ‘Anatomy of a Fall’ Takes Palme d’Or, ‘The Zone of Interest’ and ‘The Pot au Feu’ Among Winners”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  18. ^ Lattanzio, Ryan (2023-08-02). „Jonathan Glazer’s ‘The Zone of Interest’ Sets December A24 Release and Shares Two New Images”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  19. ^ „The Zone of Interest Trailer: Award-Winning Holocaust Film Shows Family Living Next to Auschwitz”. Peoplemag (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  20. ^ McPherson, Chris (2024-02-20). „'The Zone of Interest' Is Now Available to Stream at Home”. Collider (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  21. ^ Stevens, Matt (2024-03-11). „Jonathan Glazer Condemns ‘Occupation’ and Violence in Israel and Gaza”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  22. ^ Li, Shirley (2024-03-11). „Jonathan Glazer’s Warning at the Oscars”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  23. ^ „The Zone Of Interest producer: Gaza conflict reminds us of ‘selective empathy’”. The Irish News (на језику: енглески). 2024-02-18. Приступљено 2024-05-16. 
  24. ^ Klion, David (2024-03-08). „Opinion | The Oscar Contender That Won’t Let Us Look Away”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-16. 
  25. ^ Siegel, Tatiana (2024-03-18). „Over 1,000 Jewish Creatives and Professionals Have Now Denounced Jonathan Glazer’s ‘Zone of Interest’ Oscars Speech in Open Letter (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  26. ^ Ritman, Ellise Shafer,Alex; Shafer, Ellise; Ritman, Alex (2024-04-10). „Alan Menken, Sarah Sherman, Alex Winter and Larry Charles Join Jewish Creatives Supporting Jonathan Glazer’s Oscars Speech in Open Letter (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  27. ^ Shoard, Catherine (2024-03-21). „‘Unimpeachable, irrefutable’: US playwright Tony Kushner praises Jonathan Glazer’s Oscars speech”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-16. 
  28. ^ JTA (2024-03-11). „In Oscars Speech, Director Jonathan Glazer Denounces ‘Occupation’ and ‘Dehumanization’ in Israel and Gaza”. Jewish Exponent (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  29. ^ „The Zone of Interest”. Box Office Mojo. Приступљено 2024-05-16. 
  30. ^ D'Alessandro, Anthony (2023-12-17). „‘Wonka’ Yummy With $39M Opening As Musicals Bounce Back At The Box Office – Sunday Update”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  31. ^ D'Alessandro, Anthony (2024-01-29). „‘Mean Girls’ Smacks Down ‘Beekeeper’ After Fierce Battle During Weak Weekend – Monday Box Office Update”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  32. ^ „The Zone of Interest | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  33. ^ „The Zone of Interest”. www.metacritic.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  34. ^ „One film has shaken Cannes festival like few others in recent memory”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  35. ^ Romney2023-05-19T18:01:00+01:00, Jonathan. „‘The Zone Of Interest’: Cannes Review”. Screen (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  36. ^ Ehrlich, David (2023-05-19). „‘The Zone of Interest’ Review: Jonathan Glazer’s Holocaust Anti-Drama Is a Chilling Look at the Banality of Evil”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  37. ^ Bradshaw, Peter (2023-05-19). „The Zone of Interest review – Jonathan Glazer adapts Martin Amis’s chilling Holocaust drama”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-16. 
  38. ^ „Worldcrunch”. 
  39. ^ Brody, Richard (2023-12-14). „“The Zone of Interest” Is an Extreme Form of Holokitsch”. The New Yorker (на језику: енглески). ISSN 0028-792X. Приступљено 2024-05-16. 
  40. ^ „‘It is dishonest’: Germany divided over Oscar-nominated Auschwitz film The Zone of Interest”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  41. ^ „„The Zone of Interest“ mit Sandra Hüller und Christian Friedel neu im Kino”. FAZ.NET (на језику: немачки). 2024-02-28. Приступљено 2024-05-16. 
  42. ^ Zinski, Dan (2024-02-21). „"Best...I've Witnessed": Steven Spielberg Reviews A24s The Zone Of Interest”. ScreenRant (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 
  43. ^ „Alfonso Cuaron: 'The Zone of Interest' is "film of the century"”. faroutmagazine.co.uk (на језику: енглески). 2024-02-06. Приступљено 2024-05-16. 
  44. ^ Field, Edgar Wright,Gina Prince-Bythewood,Olivia Wilde,Dean Fleischer Camp,Gary Ross,James Gray,David Lowery,Alfonso Cuarón,Kelly Reichardt,Barry Levinson,Drew Goddard,Daniel Scheinert,Jane Campion,James Mangold,Kirsten Johnson,Todd; Wright, Edgar; Prince-Bythewood, Gina; Wilde, Olivia; Camp, Dean Fleischer; Ross, Gary; Gray, James; Lowery, David; Cuarón, Alfonso (2023-12-13). „16 Directors Praise 2023’s Best Films: Alfonso Cuarón on ‘Killers of the Flower Moon,’ Jane Campion on ‘Priscilla’ and More”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-16. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Strahinja_Marinovic/песак&oldid=27798896”