Шаблон:Задужбине краља Милутина
| Цркве и манастири краља Милутина | |||
| који су подигнути на простору краљевине Србије | |||
| по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских” | |||
| Назив | Народни назив | Време настанка | Положај и данашње стање |
| Црква Успења Пресвете Богородице (Седиште Призренске епископије) |
Богородица Љевишка | (1307—1309) | Обновљена 1950—1953, спаљена у мартовском насиљу 2004. |
| Црква Успења Пресвете Богородице (седиште Грачаничке епископије) |
Грачаница | (1321) | Југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана. |
| Црква Богородице Тројеручице (седиште скопског епископа) |
Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града. | ||
| Црква Светог Георгија на реци Серави | (1283) | Недалеко од Скопља, на реци Серави. Основао га је византијски цар Роман III Аргир (1028—1034), порушиле су га Османлије и на његовом месту је подигнута Султан-Муратова џамија. | |
| Црква Светог Константина у Скопљу | Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње. | ||
| Црква Светог Георгија Нагоричскога | Старо Нагоричино | (1313—1318) | Североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман IV Диоген (1068—1071) |
| Црква Светих праведника Јоакима и Ане у дому Пресвете Богородице |
Краљева црква у Студеници | (1314 1313—1314) |
Мања црква у склопу манастира Студенице код Рашке. Постоји и данас. |
| Црква Светог мученика Христова Георгија у Дабру у месту званом Ораховица |
Ораховица/Мажић | Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама све до 1999. године када је археолошки истражен и обновљен. | |
| Црква Светог мученика Христова Никите | Бањани | (између 1307. и 1316., 1307—1310, пре 1307.[1] пре 1309. ) |
15 km северно од Скопља, између Бањана и Чучера(у атару села Горњана на Скопској Црној Гори) |
| Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана | Бањска | (1312—1314, 1313—1315) |
Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су га Османлије порушиле и претвориле у џамију. |
| подигнути на простору краљевине Србије | |||
| које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских” | |||
| Назив | Народни назив | Време настанка | Положај и данашње стање |
| Црква Свете Богородице Одигитрије | (1314—1315) | Заправо је подигао Милутинов казнац Драгослав у Мушутишту код Призрена. | |
| Црква Светог Петра | (1320) | Обновљена задужбина кнеза Мирослава (XII век) у Бијелом Пољу која и данас постоји. | |
| Манастир Светог Николе | У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353. године у повељи. | ||
| Самостан Светог Срђа | (1293 по Јиречеку) | На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом. | |
| Црква Светог Јована у Свачу | (1300[2]) | У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња. | |
| која му приписују народна предања и родослови | |||
| Назив | Народни назив | Време настанка | Положај и данашње стање |
| Манастир Светог Стефана | Помиње се у родословима у или недалеко од Призрена | ||
| Манастир Успења Пресвете Богородице | (Тврдош) | На реци Требишњици код Требиња, а повезује га са Милутином народно предање. | |
| Манастир Витовница | Налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању. | ||
| Црква Свете тројице | Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори. | ||
| Манастир Вратна | Недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању,свети Никодим за Стефана (Милутина[3]). | ||
| Манастирица | Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму. | ||
| Поред ових наведених,Василије Марковић помиње још неке богомоље које се појављују у изворима из Милутиновог доба, али је за њих немогуће утврдити, како ближу локацију, тако и ко су им били ктитори. | |||
| који су подигнути ван простора краљевине Србије | |||
| по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских” | |||
| Назив | Народни назив | Време настанка | Положај и данашње стање |
| Манастирска црква у Хиландару | (започето 1293. или 1303[1]) |
Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века. | |
| Црква Вазнесења Христова | Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена. | ||
| Црква у Продрому | Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече (tes Petras). | ||
| Црква Светог архијереја Христовог Николе | Налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч. | ||
| Црква Светог мученика Христовог Георгија | Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј agios Ierios . | ||
| Црква Пресвете Богородице у Трескавцу | (Тресковац) | У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век. | |
| Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају | У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века. | ||
| Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду. | |||
| подигнути ван простора краљевине Србије | |||
| које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских” | |||
| Назив | Народни назив | Време настанка | Положај и данашње стање |
| Манастир Светих архангела | Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму. | ||
| Цркву Свете тројице | Налазила се у Солуну. | ||
| Цркву Светог Стефана | Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају. | ||
| Поред тога, он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону. | |||
Референце[уреди извор]
- ^ а б Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији” (треће издање) Београд 1985.
- ^ „Илустрована историја Срба”, Приступљено 8. април 2013.
- ^ Одредница Стефан са може односити и на Милутиновог сина Стефана Дечанског, али је вероватније да је реч о Милутину, пошто је Никодим умро 1324. године, а Дечански је тада још увек био заокупљен ратом са браћом око власти.