Шаблон:Задужбине краља Милутина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цркве и манастири краља Милутина
који су подигнути на простору краљевине Србије
по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских“
Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање
Црква Успења Пресвете Богородице
(Седиште Призренске епископије)
Богородица Љевишка (13071309) [1] Обновљена 19501953, спаљена у мартовском насиљу 2004.
Црква Успења Пресвете Богородице
(седиште Грачаничке епископије)
Грачаница (1321) [1] Југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана.
Црква Богородице Тројеручице
(седиште скопског епископа)
Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града[2].
Црква Светог Георгија на реци Серави (1283) Недалеко од Скопља, на реци Серави. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман III Аргир (10281034)[2].
Црква Светог Константина у Скопљу Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње[3].
Црква Светог Георгија Нагоричскога Старо Нагоричино (1313-1318[3][2]) Североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман IV Диоген (10681071)[3]
Црква Светих праведника Јоакима и Ане
у дому Пресвете Богородице
Краљева црква у Студеници (1314[2]
13131314[1])
Мања црква у склопу манастира Студенице код Рашке. Постоји и данас.
Црква Светог мученика Христова Георгија
у Дабру у месту званом Ораховица
Ораховица/Мажић Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама[2] све до 1999. године када је археолошки истражен и обновљен.
Црква Светог мученика Христова Никите Бањани (између 1307. и 1316.[2],
13071310[1],
пре 1307.[4]
пре 1309. [3])
15 km северно од Скопља, између Бањана и Чучера[2]атару села Горњана на Скопској Црној Гори[3])
Црква Светог првомученика и апостола
Христова Стефана
Бањска (13121314[2],
13131315[1])
Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су га Османлије порушиле и претвориле у џамију.
подигнути на простору краљевине Србије
које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“
Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање
Црква Свете Богородице Одигитрије (13141315[1]) Заправо је подигао Милутинов казнац Драгослав у Мушутишту код Призрена[3].
Црква Светог Петра (1320[1]) Обновљена задужбина кнеза Мирослава (XII век) у Бијелом Пољу која и данас постоји.
Манастир Светог Николе У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353. године у повељи[3].
Самостан Светог Срђа (1293 по Јиречеку) На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом[3].
Црква Светог Јована у Свачу (1300[5]) У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња.
која му приписују народна предања и родослови
Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање
Манастир Светог Стефана Помиње се у родословима у или недалеко од Призрена[3]
Манастир Успења Пресвете Богородице (Тврдош) На реци Требишњици код Требиња, а повезује га са Милутином народно предање[3].
Манастир Витовница Налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању[3].
Црква Свете тројице Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори.
Манастир Вратна Недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању,свети Никодим за Стефана (Милутина[6])[3].
Манастирица Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму[3].
Поред ових наведених,Василије Марковић помиње још неке богомоље које се појављују у изворима из Милутиновог доба, али је за њих немогуће утврдити, како ближу локацију, тако и ко су им били ктитори.
који су подигнути ван простора краљевине Србије
по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских“
Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање
Манастирска црква у Хиландару (започето 1293.[1]
или 1303 [4][2])
Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века[2].
Црква Вазнесења Христова Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена[2].
Црква у Продрому Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече (tes Petras)[2].
Црква Светог архијереја Христовог Николе Налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч[2].
Црква Светог мученика Христовог Георгија Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј agios Ierios [2].
Црква Пресвете Богородице у Трескавцу (Тресковац) У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век[3].
Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века[2].
Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду.
подигнути ван простора краљевине Србије
које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“
Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање
Манастир Светих архангела Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму[3].
Цркву Свете тројице Налазила се у Солуну[7].
Цркву Светог Стефана Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају[7].
Поред тога, он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону.
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .D0.88.D0.BE.D1.86.D0.B0.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .D0.96.D0.BA.D0.B0.D1.81.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .D0.92.D0.B0.D1.81.D0.B0.
  4. 4,0 4,1 Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“ (треће издање) Београд 1985.
  5. „Илустрована историја Срба“, Приступљено 8. 4. 2013.
  6. Одредница Стефан са може односити и на Милутиновог сина Стефана Дечанског, али је вероватније да је реч о Милутину, пошто је Никодим умро 1324. године, а Дечански је тада још увек био заокупљен ратом са браћом око власти.
  7. 7,0 7,1 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .D0.94.D0.BE.D0.92.D0.BB.D0.B0.