Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Sv kirik.jpg
Манастирска црква
Опште информације
Место Смиловци
Општина Димитровград
Држава  Србија
Координате 43°6′29″N 22°50′53″E / 43.10806° СГШ; 22.84806° ИГД / 43.10806; 22.84806
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима на мапи Србије
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима на мапи Србије
Време настанка 10. век
Тип културног добра споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште Ниш
Адреса Трг Војводе Бојовића 2 18000

Манастир Светих Кирика и Јулите, познат у народу и као манастир Свети Ћирик, је манастир Српске православне цркве у епархији нишкој у близини села Смиловци, општина Димитровград. Проглашен је 1984. године за непокретно културно добро као споменик културе Републике Србије.

Положај манастира[уреди]

Манастир је удаљен четири километра од села Смиловци у правцу севера. Налази се на обронцима планине Видлич на надморској висини од 1004 м и један је од манастира на највишој надморској висини у Србији.

Историјат[уреди]

Црква је подигнута крајем 18. века, вероватно на темељима старије грађевине или средњовековног храма који је раније постојао. Манастир је обновљен 1839. године, а градио га је мајстор Никола-Кола из села Бољев Дол. [1]

Године 1925. у манастир су дошле монахиње Рускиње. Њих 40 приспело је из Бесерабије и тако је формиран први женски манастир у нишкој Епархији. Манастир је напуштен после Другог светског рата. Поново је обновљен 2006. године и данас у манастиру живе две монахиње, док се манастирска слава слави 28. јула.[2]

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква је једнобродна базилика са олтарском апсидом и певницама. Кубе је осмострано са профилисаним каменим венцем. Храм је зидан ломљеним каменом а углови су изведени тесаником. Црква је покривена каменим плочама. У комплексу манастира данас постоје још три објекта.

Владичански двор и конак са монашким келијама су рестаурирани као и каптажа извора на падини испод манастира.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • M.Ракоција, Манастири и цркве јужне и истожне Србије, Ниш 2013,

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]