Bitka kod Pantina

С Википедије, слободне енциклопедије
Bitka kod Pantina
Battle of Patino.jpg
Stefan Nemanja u bici kod Patina
Vreme:1166/1167
Mesto:Pantina, blizu Zvečana
Ishod: pobeda Stefana Nemanje
Sukobljene strane
Raška Vizantijsko carstvo
Komandanti i vođe
Stefan Nemanja Tihomir
Jačina
nepoznato nepoznato
Žrtve i gubici
nepoznato nepoznato

Bitka kod Pantina odigrala se u jesen 1168. godine između Stefana Nemanje i njegovog brata Tihomira.[1] Nakon ove bitke, Stefan Nemanja je postao zakoniti vladar Raške države.

Pozadina[уреди | уреди извор]

Replika nošnje srpskog vojnika iz vremena bitke kod Patina
Srpska srednjovekovna pancirna košulja
Vizantijski oklop klivnas, oklop vizantijske teške konjice
Vizantijska ikona Sv. Merkurija prikazuje ga sa šlemom i oružjem vizantijske vojske

Župana Desu je 1165. godine kod Niša napao i zarobio vizantijski car Manojlo I Komnin zbog sarađivanja sa Ugarskom i odveo ga u Carigrad. Na presto u Raškoj postavio je najstarijeg sina Zavide, Tihomira Zavidovića.

Sa druge strane Stefan Nemanja je prolazio kroz različite faze odnosa prema Carigradu, nalazeći se u jazu između Zapada i Vizantije. Dobivši na upravu kao udeoni knez rubne delove države, isturene prema Vizantiji, Nemanja je bio primećen od strane vasilevsa Manojla, koji ga je nagradio oblašću Dubočicom, ali i „carskim sanom“ – najverovatnije nekom dvorskom titulom. Time je, gotovo na samom početku svog upravljanja, Namanja bio uključen u vizantijski hijerarhijski poredak.[2] Tako je Nemanja postao vizantijski vazal, „potčinjen ne samo srpskom velikom županu već istovremeno i pre svega vizantijskom vasilevsu“ [3]

Ovo je verovatno dodatno ozlojedilo braću i nagnalo Tihomir da uhvate i zatvore Nemanju. On se tog zatočeništva oslobodio i krenuo u rat protiv braće kojima su pomogle strane trupe, ali i Vizantinci. U bici kod Pantina na Kosovu polju 1168. godine porazio je združene snage i vizantijski odred pod komandom Teodora Padijata, koje je Manojlo Komnin poslao Tihomiru za borbu protiv brata. U njegovoj četi bilo je i Grka, i Franaka i Turaka.[4]

Ova bitka ga je učvrstila Nemanju na velikožupanskom prestolu, ali su sukobi sa Vizantijom nastavljeni.[5]

Bitka[уреди | уреди извор]

Do bitke je došlo na Kosovu kod mesta Pantina nedaleko od Zvečana. Nemanjine snage strahovito su potukle Tihomirovu vojsku. Sam Tihomir je poginuo prilikom povlačenja. Udavio se u Sitnici. Tihomirovo davljenje u reci je u to vreme poređeno od strane Nemanjinih sledbenika sa davljenja slična onima u bitkama kod Milvijskog mosta, i na Crvenom moru. Sva tri poražena vladara su se utopila u vodi, i zato Nemanja posle bitke pored Svetog Đorđa zahvaljuje i Svetom Nikoli u čijoj su vlasti vode, pa i Sitnica.[6]

Time je Nemanja gradio spostveni kult, poredići se sa Kostantinom Velikim i Mojsijem, a Nemanja je povezivan i sa Davidom, kako kod Prvovenčanog tako i kod Svetog Save.[7]

Opis bitke u žitiju Svetog Simeona[уреди | уреди извор]

Stefan Prvovenčanim opisao je bitku u žitiju Svetog Simeona. „I sajmovisi Grčke vojnike, Fruge i Turke i druge narode podjoše na Svetoga i udjoše u otačestvo njegovo na mestu zvano Pantin. A on podigavši oči i ruke svoje k nebu vapijaše ka Vladici svojemu iz srca ka strastotrpcu Hristvu Djordju „Sudi Gospode onima koji me napadaju i usprotivi se onima koji se ne bore sa mnom. Uzmi oružije i štiti i stani na pomoć meni. Zatvori put onima koji me gone. Recu duši mojoj „Spasenje ja sam tvoje.”” I uze znamenje životovornoga krsta i koplje dano mu od Vladike i idjaše slobodno nasuprot mnogim narodima. A kad beše blizu grada Zvečani kod crkve Svetog Djordja izabra jednog od pravovernih svojih jereja posla ga da tvori molitvu. A kad ovaj zaspa od truda dodje sveti pomoćnik i prezviteru se javi u vojničkom odelu. Jerej ga pitaše „Ko si ti Gospodine.” A on reče „Ja sam sluga Hristov Djordje koji ide na pomoć gospodinu tvome da pobedim i neprijatelje njegove.” Sutradan odmah stekoše se na bitku snaznu i silnu. Božijom pomoću i preslavnog velikomučenika Djordja pobedi neprijatelje svoje inoplemene narode i padoše od oružija svi i nestade im traga sa zemlje. Učiniv bitku tu jedan od njegove brace utopi se u vodi...”[8]

Posledice[уреди | уреди извор]

Posle bitke kod Pantina, Nemanja je izbegao vizantijsko mešanje i nametnuo se svojoj braći kao veliki župan. Oni su ga prihvatili, a za uzvrat su dobili teritorije na kojima su do tada vladali.[5]

Značaj[уреди | уреди извор]

Ova pobeda, osim što je omogućila Nemanji da uspostavi vlast, svojom simbolikom je svakako doprinela i nastanku tradicije „svetorodne dinastije“ odnosno „dinastije svetog korena“. Na njenom čelu se našao Nemanja, odnosno Sveti Simeon. Kasnije će mu se pridružiti i drugi vladari iz ove dinastije.[5]

Zanimljivosti[уреди | уреди извор]

Bitka je ekranizovana u pilot epizodi serije Nemanjići Rađanje kraljevine. U bici je prikazano kako je Srpska vojska nosile krljušt oklope, sastavljene od braon kožnih kockica i braon odeću, dok je Vizantijska vojska nosila verežnjače i crvenu odeću, sa braon kožnom trakom oko grudi. Obe vojske su nosile šlemove.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Srbija u doba Stefana Nemanje(1166—1196)”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2013. Приступљено 21. 12. 2013. 
  2. ^ Пириватрић, Срђан, Прилог хронологији почетка Немањине власти, Зборник радова Византолошког института 29–30, Београд: Византолошки институт САНУ, 1991: 125–135
  3. ^ Благојевић, Милош, Жупа Реке и „Дендра“ (ΔΕΝΔΡΑ) Јована Кинама, Зборник радова Византолошког института 35, Београд: Византолошки институт САНУ, 1996: 198
  4. ^ Калић, Јованка, Српско-византијски сукоб 1168. године, Зборник Филозофског факултета XI-1, Београд: Филозофски факултет 1970.
  5. ^ а б в г Божидар Зарковић: Српско-Византијска прожимања на простору Косова и Метохије у доба Стефана Немање, У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Књига 3: Историја, Историја уметности, Филозофски факултет Универзитета у Приштини 2010. УДК 327(497.11:495.02)”1168/1196”
  6. ^ Марјановић-Душанић, Смиља, Немањин напрсни крст. Из наше старе инсигнологије, Зборник Филозофског факултета XVII-а, Београд: Филозофски факултет, 1991: 205
  7. ^ Свети Сава, Сабрана дела, приредио и превео Томислав Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга, 1998.
  8. ^ Живан Милисавац, Стара Српска књићевности том 1. Живот Стефана Немање, од краља Стефана Првовенчаног, превео Миливоје Башић, стр.82
  9. ^ .Стефан Првовенчани, Сабрана дела, предговор, превод дела и коментари др Љиљана Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском др Томислав Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга, 1999: 38, 39
  10. ^ Ћирковић, Сима, Срби међу европским народима, Београд: Equlibrium, 2004: 38–39