Мијатовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мијатовац
Mijatovac-Pogled sa brda.jpeg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаЋуприја
Становништво
 — 2011.Пад 1656
Географске карактеристике
Координате43°57′11″ СГШ; 21°20′13″ ИГД / 43.953166° СГШ; 21.336833° ИГД / 43.953166; 21.336833Координате: 43°57′11″ СГШ; 21°20′13″ ИГД / 43.953166° СГШ; 21.336833° ИГД / 43.953166; 21.336833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина106 м
Мијатовац на мапи Србије
Мијатовац
Мијатовац
Остали подаци
Поштански број35236
Позивни број035
Регистарска ознакаĆU

Мијатовац је насеље у Србији у општини Ћуприја у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1656 становника.

Историја[уреди]

До Другог српског устанка Мијатовац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мијатовац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Пореко становништва[уреди]

Подаци датирају из 1930. г.[2]

По предању, село је некада било на десној обали Велике Мораве, па се отуда поместило на леву приликом неке велике поплаве. Село је добило име по неком Мијату, који се први доселио око 1730. г.

  • Стаматовићи - Мијатовићи (10 к., Св. Никола); доселио им се предак Мијат од Сјенице око 1730. г. Мијат је имао 1000 оваца, од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи код њега неки спахија, па да би окушао његово поштење, сутрадан на поласку хотимично заборави велику суму новца. По његовом одласку Мијат нађе новац, па потрчи за спахијом и преда му га. Зато му спахија поклони већи део свога спахилука, и овај је после тога задуго био најбогатији човек у месту и околини.
  • Младеновићи - Лазићи - Митићи (4 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се са Косова после Мијатовића преко старог врањског округа, где су остали десетак година.
  • Нинковићи (15 к., Св. Стева); доселили се око 1750. г. из околине Ниша.
  • Ђекићи (15 к., Св. Никола); доселили се око 1750. г. из околине Приштине. Њиховог претка Старог Ђеку, још као дечка, заробили су Турци у Приштини, па га отуда избавила мајка, тобож помоћу неких мађија, и овамо превела. Има их и у Бачини, Крушевцу и у Београду.
  • Миленковићи (15 к., Св. Никола); дошли око 1780. г. из тимочке Црне Реке.
  • Ђорђевићи (4 к., Св. Никола); доселили се са Малог Косова кад и Миленковићи.
  • Ђурђевићи (5 к., Св. Врачи); доселили се око 1790. г. са Малог Косова.
  • Бранковићи (9 к., Св. Мина); доселили се кад и Ђурђевићи из тимочке Црне Реке.
  • Маринковићи (13 к., Св. Врачи); доселили се око 1800. г. из Новог Брачина код Ражња.
  • Сврзићи (6 к., Св. Мрата и Св. Лазар); доселили се око 1800. г. из Варварина, где их и данас има. У Варварину им се стари доселили са Косова.
  • Радосављевићи - Виринци (10 к., Св. Никола); доселили се око 1800. г. из Вирина у Ресави.
  • Ерци (5 к., Св. Стеван); доселили се око 1810. г. из крушевачке Жупе.
  • Николићи (25 к., Св. Арханђео); доселили се око 1810. г. из врањске околине.
  • Благојевићи (9 к., Св. Јован); доселили се око 1830. г. из ражањскње околине.
  • Стојковићи (7 к., Митровдан); доселили се око 1830. г. из врањске околине.
  • Радовановићи (5 к., Петровдан); доселили се око 1830. г. из околине Куманова у Македонији.
  • Васковићи (6 к., Св. Никола); доселили се око 1830. г. из нишке околине.
  • Јовановићи - Душобољци (4 к., Митровдан); доселили се око 1830. г. из лесковачке околине. Прозвани су Душебољци што је неки њихов стари говорио уз сваку другу реч: "Душа ме боли“.
  • Јоцићи (8 к., Св. Арханђео); доселили се око 1830. г. из алексиначке околине.
  • Качаревићи (10 к., Св. Јован); доселили се око 1830. г. из Мајура.
  • Солдатовићи - Марковићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се око 1830. г. из Грабовице у Ресави.
  • Милојевићи - Тасићи (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се око 1830. г. из Остриковца.
  • Козаревићи (6 к., Св. Јован); доселили се око 1850. г. из Остриковца, призећени у род Благојевића.
  • Живковићи (3 к., Св. Никола); не зна се одакле су и када су дошли.
  • Марковићи - Черкези (15 к., Св. Стеван) су Цигани свирачи, дошли око 1850. г. из Шетке код Ражња. Поред свирања и торбарења занимају се и земљорадњом.

Демографија[уреди]

У насељу Мијатовац живи 1401 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,3 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 547 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.661
1953. 1.973
1961. 1.820
1971. 1.744
1981. 1.894
1991. 1.939 1.809
2002. 1.712 1.910
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.676 97,89 %
Југословени
  
7 0,40 %
Власи
  
4 0,23 %
Црногорци
  
2 0,11 %
Македонци
  
2 0,11 %
Украјинци
  
1 0,05 %
Руси
  
1 0,05 %
Румуни
  
1 0,05 %
непознато
  
17 0,99 %
Мијатовац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 49 48 45 44 43 44 46 48 47 47 51 51
Пореске главе* - 62 52 52 53 57 57 56 57 57 57 58
Арачке главе** 86 113 113 110 112 114 126 122 124 121 132 132
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ "Насеља" књ. (др. Станоје М. Мијатовић: Белица
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]