Патријарх српски Прокопије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Патријарх српски Прокопије (Ивачковић)
ProkopijeIvackovic.jpg
Датум рођења (1808-08-08)8. август 1808.
Место рођења Делиблато
Аустријско царство, данас Србија
Датум смрти 11. мај 1881.(1881-05-11) (72 год.)
Место смрти Бела Црква
Аустроугарска, данас Србија
Митрополит сибињски
Године (1873—1874)
Претходник Андреј Шагуна
Наследник Мирон Романул
Архиепископ карловачки и патријарх српски
Године (1874-1879)
Претходник Самуило (Маширевић)
Наследник Герман (Анђелић)

Прокопије Ивачковић (Делиблато, 8. август 1808Бела Црква, 11. мај 1881) је био епископ арадски (1853—1873), потом митрополит сибињски (1873—1874) и најзад архиепископ карловачки и патријарх српски од 1874. до 1879. године.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у Делиблату 1808. године, као Петар Ивачковић. Отац му се звао Андрија и био свештеник у Делиблату. Завршио је основну школу у родном месту, немачку школу у Ковину и Вршцу, гимназију у Оравици и Новом Саду. Студије филозофије је похађао у Кежмарку и права у Шарошпатаку. Завршио је богословију у Вршцу.

Замонашио се на Петровдан 1835. године и добио ново име Прокопије. Радио је као учитељ у богословској школи 1835-1844. године. Изабран је 1846. године за архимандрита Крушедола и на том положају остао до 1853. када је посвећен (хиротонисан) за епископа арадског. Устоличење је обављено у саборној цркви Св. Јована у Араду, 2. јануара (по старом) 1854. године[2], а трошак тог догађаја поднео је спахија Петар Чарнојевић. На том положају је он остао до 1873. године. Године 1863. у Араду је основано друштво за ширење просвете у румунском народу, на чијем је челу био као председник Ивачковић.[3] Када су се Румуни оделили од карловачке митрополије 1864. године, Прокопије је потпао под надлежност румунског митрополита. После смрти митрополита Андреја Шагуне (рум. Andrei Şaguna) изабран је на румунском конгресу у Ердељу[4], за архиепископа сибињског и митрополита романског 1873. године.

На Црквеном сабору 1874. године за патријарха српског је изабран Арсеније Стојковић, но ту одлуку бечки двор није потврдио. У поновљеном избору изабран је 31. јула 1874. године Прокопије, који је устоличен на Преображење исте године. Пензионисан је 11. децембра 1879. године. Једно време је живео на патријаршијском имању у Даљу, а потом у Белој Цркви где је и умро 11. маја 1881. године. За време његовог живота, иако је место било упражњено није биран нови патријарх. Сахрањен је у Саборној цркви у Сремским Карловцима.

Референце[уреди]

  1. ^ Вуковић (1996), стр. 412-413.
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 13. и 27. јануар 1854. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1863. године
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Герасим Рац
епископ арадски
18531873

Наследник:
Мирон Романул
Претходник:
Андреј Шагуна
митрополит сибињски
18731874
Наследник:
Мирон Романул
Претходник:
Самуило (Маширевић)
архиепископ карловачки и патријарх српски
18741879
Наследник:
Герман (Анђелић)