Диотелитизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{bez_izvora}}
{{Хришћанство}}
'''Диотелитизам''' је [[православље|православно]] учење према коме у [[Христос|Христу]] постоје две природе, Божанска и човечанска, и свака од ових природа има сопствену вољу, као природно својство. (в. [[Монотелитизам]]).
'''Диотелитизам''' је [[православље|православно]] учење према коме у [[Христос|Христу]] постоје две природе, Божанска и човечанска, и свака од ових природа има сопствену вољу, као природно својство. (в. [[Монотелитизам]]).

== Види још ==
* [[Диофизитизам]]
* [[Диоенергизам]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* Џон Мајендорф, Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године, Крагујевац: Каленић, 1997.
* Давид Перовић, "Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV", Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду, 45 / 1-2 (2001), стр. 153-161.


{{клица-вера}}
{{клица-вера}}


[[Категорија:Христологија]]
[[Категорија:Хришћанство]]
[[Категорија:Православље]]
[[Категорија:Православље]]
[[Категорија:Верске традиције и покрети]]

Верзија на датум 7. јул 2017. у 14:01

Диотелитизам је православно учење према коме у Христу постоје две природе, Божанска и човечанска, и свака од ових природа има сопствену вољу, као природно својство. (в. Монотелитизам).

Види још

Референце

Литература

  • Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
  • Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
  • Џон Мајендорф, Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године, Крагујевац: Каленић, 1997.
  • Давид Перовић, "Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV", Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду, 45 / 1-2 (2001), стр. 153-161.