Западна Атика (округ) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м сређивање
м сређивање
Ред 26: Ред 26:


== Природне одлике ==
== Природне одлике ==
[[Датотека:Dytiki attiki municipalities numbered.svg|мини|280 п|десно|одела округа на 5 општина: 1 - [[Елефсина]], 2 - [[Аспропиргос (општина)|Аспропиргос]], 3 - [[Мандра–Ејдилија (општина)|Мандра–Ејдилија]], 4 - [[Мегара]], 5 - [[Фили (општина)|Фили]]]]
[[Датотека:Dytiki attiki municipalities numbered.svg|мини|280 п|десно|одела округа на 5 општина: 1 — [[Елефсина]], 2 — [[Аспропиргос (општина)|Аспропиргос]], 3 — [[Мандра–Ејдилија (општина)|Мандра–Ејдилија]], 4 — [[Мегара]], 5 — [[Фили (општина)|Фили]]]]
[[Датотека:Museum of Eleusis.JPG|мини|280 п|десно|Археолошки музеј у [[Елефсина|Елефсини]], седишту округа]]
[[Датотека:Museum of Eleusis.JPG|мини|280 п|десно|Археолошки музеј у [[Елефсина|Елефсини]], седишту округа]]
Округ Западна Атика је копнени округ [[Грчка|Грчке]]. На северу се овај округ граничи са [[Беотија (округ)|округом Беотија]], на западу са [[Коринтија (округ)|округом Коринтија]]. На југоистоку се налази [[Северна Атина (округ)|округ Северна Атина]], а на истоку [[Источна Атика (округ)|Округ Источна Атика]]. Са јужне стране пружа се [[Саронски залив|Саламински залив]] [[Егејско море|Егејског мора]], а са северозападне [[Коринтски залив]] [[Јонско море|Јонског мора]].
Округ Западна Атика је копнени округ [[Грчка|Грчке]]. На северу се овај округ граничи са [[Беотија (округ)|округом Беотија]], на западу са [[Коринтија (округ)|округом Коринтија]]. На југоистоку се налази [[Северна Атина (округ)|округ Северна Атина]], а на истоку [[Источна Атика (округ)|Округ Источна Атика]]. Са јужне стране пружа се [[Саронски залив|Саламински залив]] [[Егејско море|Егејског мора]], а са северозападне [[Коринтски залив]] [[Јонско море|Јонског мора]].


Округ Западна Атика заузима западну четвртину полуострва [[Атика]]. Овај округ је изразито планинског карактера, нарочито у северном делу - планина [[Паторас]] са врхом на 1131 -{m}- н. в. Јужна обала је већим делом приобална и мање бдовита, па је густо насељена. Ту су данас смештена далека западна предграђа [[Атина|Атине]] и викенд излетишта Атињана.
Округ Западна Атика заузима западну четвртину полуострва [[Атика]]. Овај округ је изразито планинског карактера, нарочито у северном делу — планина [[Паторас]] са врхом на 1131 -{m}- н. в. Јужна обала је већим делом приобална и мање бдовита, па је густо насељена. Ту су данас смештена далека западна предграђа [[Атина|Атине]] и викенд излетишта Атињана.


Клима у округу Западна Атика је [[средоземна клима|средоземна]].
Клима у округу Западна Атика је [[средоземна клима|средоземна]].


== Историја ==
== Историја ==
У доба [[антика|антике]] ова област била је значајна као део [[полис]]а [[Античка Атина|Античке Атине]]. У каснијим епохама долази владавина [[Антички Рим|Римљана]], затим [[Византијско царство|Византинаца]] и на крају [[Османлије|Турака Османлија]]. Месни [[Грци]] су били веома активни током [[Грчки рат за независност|Грчког устанка]] [[1821]]. г, па је подручје постало део савремене [[Грчка|Грчке]] већ [[1830]]. г., а тад малени град [[Атина]] постала главни град новообразоване државе захваљујући својој славној историји. Последњих деценија са ширењем града [[Атина|Атине]] на подручје ове префектуре Западна Атика постаје део [[Грчка|Грчке]] са брзим порастом становништва и развојем привреде.
У доба [[антика|антике]] ова област била је значајна као део [[полис]]а [[Античка Атина|Античке Атине]]. У каснијим епохама долази владавина [[Антички Рим|Римљана]], затим [[Византијско царство|Византинаца]] и на крају [[Османско царство|Османлија]]. Месни [[Грци]] су били веома активни током [[Грчки рат за независност|Грчког устанка]] [[1821]]. г, па је подручје постало део савремене [[Грчка|Грчке]] већ [[1830]]. г., а тад малени град [[Атина]] постала главни град новообразоване државе захваљујући својој славној историји. Последњих деценија са ширењем града [[Атина|Атине]] на подручје ове префектуре Западна Атика постаје део [[Грчка|Грчке]] са брзим порастом становништва и развојем привреде.


== Становништво ==
== Становништво ==
Ред 58: Ред 58:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.nada.gr www.nada.gr - Званична страница Округа Западна Атика]
* [http://www.nada.gr www.nada.gr — Званична страница Округа Западна Атика]


{{Списак округа у Грчкој}}
{{Списак округа у Грчкој}}

Верзија на датум 5. септембар 2017. у 17:21

Округ Западна Атика
Νομαρχία Δυτικής Αττικής
Положај
Држава Грчка
ПериферијаАтика
Админ. центарЕлефсина
Површина1.004,0 km2
Становништво2005.
 — број ст.151.612
 — густина ст.151,01 ст./km2
 — ISO 3166-2GR-A3
Поштански број1xx xx
Регистарске таблицеΥΡ
Обласна ознака210, 229x0
Број општина5
http://www.nada.gr/

Округ Западна Атика (грч. Περιφερειακή ενότητα Δυτικής Αττικής) је округ у периферији Атика, у средишњем делу Грчке. Уствари, целокупна површ овог округа обухвата даља западна предграђа престонице Атине. Управно средиште округа је град Елефсина.

Округ Западна Атика је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Природне одлике

одела округа на 5 општина: 1 — Елефсина, 2 — Аспропиргос, 3 — Мандра–Ејдилија, 4 — Мегара, 5 — Фили
Археолошки музеј у Елефсини, седишту округа

Округ Западна Атика је копнени округ Грчке. На северу се овај округ граничи са округом Беотија, на западу са округом Коринтија. На југоистоку се налази округ Северна Атина, а на истоку Округ Источна Атика. Са јужне стране пружа се Саламински залив Егејског мора, а са северозападне Коринтски залив Јонског мора.

Округ Западна Атика заузима западну четвртину полуострва Атика. Овај округ је изразито планинског карактера, нарочито у северном делу — планина Паторас са врхом на 1131 m н. в. Јужна обала је већим делом приобална и мање бдовита, па је густо насељена. Ту су данас смештена далека западна предграђа Атине и викенд излетишта Атињана.

Клима у округу Западна Атика је средоземна.

Историја

У доба антике ова област била је значајна као део полиса Античке Атине. У каснијим епохама долази владавина Римљана, затим Византинаца и на крају Османлија. Месни Грци су били веома активни током Грчког устанка 1821. г, па је подручје постало део савремене Грчке већ 1830. г., а тад малени град Атина постала главни град новообразоване државе захваљујући својој славној историји. Последњих деценија са ширењем града Атине на подручје ове префектуре Западна Атика постаје део Грчке са брзим порастом становништва и развојем привреде.

Становништво

По последњим проценама из 2005. године округ Западна Атика је имао преко 150.000 становника, од чега огромна већина на југу округа, дуж Саронског залива.

Етнички састав: Главно становништво округа су Грци. Становништво је претежно градско и досељеничко (како из саме Атине тако и из целе Грчке). Последњих година овде се населио и омањи број насељеника из целог света.

Густина насељености је нешто је преко 150 ст./км2, што је двоструко више од просека Грчке (око 80 ст./км2). Део у границе Атине је много неупоредиво боље насељен него планинско залеђе на северу.

Управна подела и насеља

Округ Западна Атика се дели на 5 општине:

  1. Аспропиргос
  2. Елефсина
  3. Мандра–Ејдилија
  4. Мегара
  5. Фили

Елефсина је седиште округа и највеће насеље округа. Велико насеље (> 10.000 ст.) у округу је и Мегара.

Привреда

Град Атина је привредно и економско средиште целе Грчке и поседује развијену индустрију. Последњих деценија индустријска производња се сели све више у предграђа, па је Западна Атика постала место градње нових фабрика, складишта и магацина. Месна пољопривреда је окренута снабдевању Атине пољопривредним производима.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Западна_Атика_(округ)&oldid=15418160”