Диоенергизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. фебруар 2018. у 16:28

Диоенергизам (од гр. δυο (dyo), што значи "два" и ενέργεια (energeia), што значи "енергија" или "дејство") је православно христолошко учење према којем у Христу, који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију или дејство, као своје природно својство.^[1] Диоенергизму је супротан моноенергизам, који је осуђен на Шестом васељенском сабору у Цариграду (680-681).^[2]

Ради сузбијања моноенергизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диоенергетско учење о две Христове енергије или дејства, као и учење о две Христове воље или хтења (диотелитизам): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." ^[3]

Види још

Референце

Литература

Лурје, Вадим (2010). Историја византијске философије: Формативни период. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
Џон Мајендорф, Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године, Крагујевац: Каленић, 1997.
Давид Перовић, "Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV", Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду, 45 / 1-2 (2001), стр. 153-161.
Радомир В. Поповић, Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми. Одабрана документа, Књ. 2, Београд 2011.

[FOOTNOTEЛурје2010161-171-1] Лурје 2010, стр. 161-171.

[2] Светосавље: Шести васељенски сабор

[3] Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Хришћанство}}
-'''Диоенергизам''' (од [[Грчки језик|гр.]] δυο (''dyo''), што значи "два" и ενέργεια (''energeia''), што значи "енергија" или "дејство") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију, као своје природно својство. Диоенергизму је супротан [[моноенергизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680-681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref>
+'''Диоенергизам''' (од [[Грчки језик|гр.]] δυο (''dyo''), што значи "два" и ενέργεια (''energeia''), што значи "енергија" или "дејство") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију или дејство, као своје природно својство.{{sfn|Лурје|2010|p=161-171}} Диоенергизму је супротан [[моноенергизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680-681).<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref>
 Ради сузбијања моноенергизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диоенергетско учење о две Христове енергије или дејства, као и учење о две Христове воље или хтења ([[диотелитизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..."  <ref>[http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године.]</ref>
@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 == Литература ==
+* {{Cite book|ref=harv|last=Лурје|first=Вадим|title=Историја византијске философије: Формативни период|year=2010|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића}}
 * {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
 * {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}