Спасење — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Синтакса – параметар у наводницима.
Ред 1: Ред 1:
{{Хришћанство}}
{{Хришћанство}}
'''Спасење''' ({{Јез-гр|σωτηρια}} ''soteria'' - спасење, ослобођење; {{Јез-старосл|съпасєниѥ}}) је, према хришћанској теологији, чин којим [[Бог]] поново човека доводи у стање заједништва са собом.<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/S.htm Речник православне теологије] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/S.htm |date=20080213022234 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
'''Спасење''' ({{Јез-гр|σωτηρια}} ''soteria'' - спасење, ослобођење; {{Јез-старосл|съпасєниѥ}}) је, према хришћанској теологији, чин којим [[Бог]] поново човека доводи у стање заједништва са собом.<ref name="autogenerated1">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/S.htm Речник православне теологије] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/S.htm |date=20080213022234 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>


Према хришћанском учењу, након [[првородни грех|првобитног греха]] Адама и Еве, њихово потомство је пало у ропство [[грех]]а. Из љубави према човеку, Бог је послао свог сина [[Исус]]а да [[оваплоћење]]м, смрћу и [[васкрсење]]м донесе спасење људима, због чега је назван Спаситељ, [[Христос]], и да поново успостави човеков савез са Богом, који је грехом био нарушен. Спасење такође одговара [[искупљење|искупљењу]] јер је Христос преузео грехе на себе да би искупио човечанство.<ref name=autogenerated1 />
Према хришћанском учењу, након [[првородни грех|првобитног греха]] Адама и Еве, њихово потомство је пало у ропство [[грех]]а. Из љубави према човеку, Бог је послао свог сина [[Исус]]а да [[оваплоћење]]м, смрћу и [[васкрсење]]м донесе спасење људима, због чега је назван Спаситељ, [[Христос]], и да поново успостави човеков савез са Богом, који је грехом био нарушен. Спасење такође одговара [[искупљење|искупљењу]] јер је Христос преузео грехе на себе да би искупио човечанство.<ref name="autogenerated1" />


"У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога, него што Он заволе нас, и посла Сина свога, као жртву помирења за грехе наше"<ref>Јн. 4,10</ref>.
"У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога, него што Он заволе нас, и посла Сина свога, као жртву помирења за грехе наше"<ref>Јн. 4,10</ref>.

Верзија на датум 17. децембар 2021. у 02:09

Спасење (грч. σωτηρια soteria - спасење, ослобођење; стсл. съпасєниѥ) је, према хришћанској теологији, чин којим Бог поново човека доводи у стање заједништва са собом.[1]

Према хришћанском учењу, након првобитног греха Адама и Еве, њихово потомство је пало у ропство греха. Из љубави према човеку, Бог је послао свог сина Исуса да оваплоћењем, смрћу и васкрсењем донесе спасење људима, због чега је назван Спаситељ, Христос, и да поново успостави човеков савез са Богом, који је грехом био нарушен. Спасење такође одговара искупљењу јер је Христос преузео грехе на себе да би искупио човечанство.[1]

"У томе је љубав, не што ми заволесмо Бога, него што Он заволе нас, и посла Сина свога, као жртву помирења за грехе наше"[2].

Извори

  1. ^ а б Речник православне теологије Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Јн. 4,10

Спољашње везе