Пређи на садржај

Готардски базни тунел — разлика између измена

Координате: 46° 36′ 00″ С; 8° 45′ 54″ И / 46.600° С; 8.765° И / 46.600; 8.765
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м протипички → прототипски
м Сортирање мјесеци.
Ред 96: Ред 96:
! проценти
! проценти
|-
|-
| 2004. || јул
| 2004. || {{sort|07|јул}}
| {{convert|52,34|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|52,34|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 34,1
| style="text-align:right;" | 34,1
|-
|-
| 2005. || јун
| 2005. || {{sort|06|јун}}
| {{convert|74,59|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|74,59|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 48,6
| style="text-align:right;" | 48,6
|-
|-
| 2006. || јун
| 2006. || {{sort|06|јун}}
| {{convert|94,10|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|94,10|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 61,3
| style="text-align:right;" | 61,3
|-
|-
| 2007. || јун
| 2007. || {{sort|06|јун}}
| {{convert|103,67|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|103,67|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 67,6
| style="text-align:right;" | 67,6
|-
|-
|rowspan="5"| 2008. || март
|rowspan="5"| 2008. || {{sort|03|март}}
| {{convert|108,02|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|108,02|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 70,4
| style="text-align:right;" | 70,4
|-
|-
| април
| {{sort|04|април}}
| {{convert|109,00|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|109,00|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 71,0
| style="text-align:right;" | 71,0
|-
|-
| јул
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|113,20|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|113,20|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 73,8
| style="text-align:right;" | 73,8
|-
|-
| август
| {{sort|08|август}}
| {{convert|115,20|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|115,20|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 75,1
| style="text-align:right;" | 75,1
|-
|-
| октобар
| {{sort|10|октобар}}
| {{convert|118,40|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|118,40|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 77,2
| style="text-align:right;" | 77,2
|-
|-
|rowspan="10"| 2009. || јануар
|rowspan="10"| 2009. || {{sort|01|јануар}}
| {{convert|124,00|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|124,00|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 81,6
| style="text-align:right;" | 81,6
|-
|-
| март
| {{sort|03|март}}
| {{convert|127,30|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|127,30|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 83,9
| style="text-align:right;" | 83,9
|-
|-
| мај
| {{sort|05|мај}}
| {{convert|131,00|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|131,00|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 86,3
| style="text-align:right;" | 86,3
|-
|-
| јун
| {{sort|06|јун}}
| {{convert|133,00|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|133,00|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 87,6
| style="text-align:right;" | 87,6
|-
|-
| јул
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|134,80|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|134,80|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 87,9
| style="text-align:right;" | 87,9
|-
|-
| август
| {{sort|08|август}}
| {{convert|136,60|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|136,60|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 90,0
| style="text-align:right;" | 90,0
|-
|-
| септембар
| {{sort|09|септембар}}
| {{convert|137,30|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|137,30|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 90,4
| style="text-align:right;" | 90,4
|-
|-
| октобар
| {{sort|10|октобар}}
| {{convert|138,60|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|138,60|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 91,3
| style="text-align:right;" | 91,3
|-
|-
| новембар
| {{sort|11|новембар}}
| {{convert|140,00|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|140,00|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 92,2
| style="text-align:right;" | 92,2
|-
|-
| децембар
| {{sort|12|децембар}}
| {{convert|141,38|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|141,38|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 93,0
| style="text-align:right;" | 93,0
|-
|-
|rowspan="12"| 2010. || јануар
|rowspan="12"| 2010. || {{sort|01|јануар}}
| {{convert|141,82|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|141,82|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 93,4
| style="text-align:right;" | 93,4
|-
|-
| фебруар
| {{sort|02|фебруар}}
| {{convert|142,48|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|142,48|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 93,8
| style="text-align:right;" | 93,8
|-
|-
| март
| {{sort|03|март}}
| {{convert|143,80|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|143,80|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 94,7
| style="text-align:right;" | 94,7
|-
|-
| април
| {{sort|04|април}}
| {{convert|144,80|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|144,80|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 95,4
| style="text-align:right;" | 95,4
|-
|-
| мај
| {{sort|05|мај}}
| {{convert|145,40|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|145,40|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 95,8
| style="text-align:right;" | 95,8
|-
|-
| јун
| {{sort|06|јун}}
| {{convert|146,10|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|146,10|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 96,2
| style="text-align:right;" | 96,2
|-
|-
| јул
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|146,60|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|146,60|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 96,6
| style="text-align:right;" | 96,6
|-
|-
| август
| {{sort|08|август}}
| {{convert|147,33|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|147,33|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 97,0
| style="text-align:right;" | 97,0
|-
|-
| септембар
| {{sort|09|септембар}}
| {{convert|147,98|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|147,98|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 97,5
| style="text-align:right;" | 97,5
|-
|-
| октобар
| {{sort|10|октобар}}
| {{convert|149,10|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|149,10|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 98,2
| style="text-align:right;" | 98,2
|-
|-
| новембар
| {{sort|11|новембар}}
| {{convert|149,90|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|149,90|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 98,7
| style="text-align:right;" | 98,7
|-
|-
| децембар
| {{sort|12|децембар}}
| {{convert|150,40|km|mi||2|disp=table}}
| {{convert|150,40|km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,0
| style="text-align:right;" | 99,0
|-
|-
|rowspan="7"| 2011. || јануар
|rowspan="7"| 2011. || {{sort|01|јануар}}
| {{convert|150,49|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|150,49|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,1
| style="text-align:right;" | 99,1
|-
|-
| фебруар
| {{sort|02|фебруар}}
| {{convert|150,77|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|150,77|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,3
| style="text-align:right;" | 99,3
|-
|-
| март
| {{sort|03|март}}
| {{convert|151,26|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|151,26|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,6
| style="text-align:right;" | 99,6
|-
|-
| април
| {{sort|04|април}}
| {{convert|151,70|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|151,70|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,91
| style="text-align:right;" | 99,91
|-
|-
| мај
| {{sort|05|мај}}
| {{convert|151,75|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|151,75|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,94
| style="text-align:right;" | 99,94
|-
|-
| јун
| {{sort|06|јун}}
| {{convert|151,82|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|151,82|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,99
| style="text-align:right;" | 99,99
|-
|-
| јул
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|151,82|km|mi|2|disp=table}}
| {{convert|151,82|km|mi|2|disp=table}}
| 100<ref name="driving"/>
| style="text-align:right;" | 100<ref name="driving"/>
|}
|}


Верзија на датум 13. јул 2016. у 16:13

Овај чланак је о железничком тунелу из 2016. За железинички тунел из 1882 погледајте страницу Готардски тунел. За цестовни тунел из 1980 погледајте страницу Готардски цестовни тунел.
Готардски базни тунел
Gotthard-Basistunnel
Излаз на мултифунцкионалној станици Фаидо
Преглед
ЛинијаАлптранзит
Локацијацентралне Швајцарске Алпе
(кантони Ури, Граубинден и Тичино)
Координате46° 36′ 00″ С; 8° 45′ 54″ И / 46.600° С; 8.765° И / 46.600; 8.765
Статуспуштен у рад, комерцијалне услуге од децембра 2016.[1][2]
СистемШвајцарске федералне железнице
(SBB CFF FFS)
Пресецазападне Гларуске Алпе (Крицлишток) и централне Лепонтинске Алпе код источног Сен-Готардског масива (Пиц Ваћира, Пицо дел’Уомо)
ПочетакЕрстфелд
(кантон Ури)
(северно, 469 m (1.539 ft))
КрајБодио
(кантон Тичино)
(јужно, 312 m (1.024 ft))
Историја
Почетак радова5. јул 1999.[3]
Отворен1. јуна 2016.[2]
ВласникSBB CFF FFS
Операторинфраструктура SBB
Саобраћајжелезнички
Тип (намена)путнички, теретни
Течнички подаци
Дужина151,840 km (94,349 mi)[4]
Дужина линије57,09 km (35,47 mi)[4]
Дужина колосека57,104 km (35,483 mi)
(источни)
57,017 km (35,429 mi)
(западни)[4]
Број колосека2 цеви са по једним колосеком[4]
Ширина колосека1.435 mm (4 ft 8 1⁄2 in)
(стандардни колосек)
Електрификација15 kV; 16,7 Hz
Оперативна брзинадо 250 km/h (160 mph)
Максимална НМ549 m (1.801 ft)[4]
Минимална НМ312 m (1.024 ft)
(јужни улаз)[4]
Тунелски габарит5,20 m (17,1 ft)
(од врха шине до надземног проводника)[4]
Нагиб4,055 ‰ (северно)
6,67 ‰ (јужно)[4]
Мапа руте
Мапа руте
Мапа руте

Готардски базни тунел (GBT; нем. Gotthard-Basistunnel) железнички је базни тунел кроз швајцарске Алпе. Званично је отворен 1. јуна 2016. године и пуним капацитетом ће почети да ради од децембра исте године.[5][6] Са дужином руте од 57,09 km (35,5 mi) и укупно 151,84 km (94,3 mi) тунела, окана и пролаза,[4] ово је најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету[7][8][9] те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.[10]

Пројекат се састоји из два тунела са по једним колосеком и спаја Ерстфелд (Ури) са Бодиом (Тичино) те пролази испод Зедруна (Граубинден). Део је пројекта Алптранзит (енгл. AlpTransit), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе (енгл. NRLA), у који је укључен и Лечбершки базни тунел (нем. LBT) између кантона Берн и Вале те Ченеријски базни тунел (нем. CBT) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем 2020. године на југу. Заобилази Готардбан, вијугаву планинску руту отворену 1882. године преко Сен-Готардског масива, којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе возови велике брзине и тешки теретни возови.[11] Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен Готардски тунел (нем. Gotthardtunnel) и Готардски цестовни тунел (нем. Gotthard-Strassentunnel).

Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет кроз алпску баријеру, поготово за терет на коридору Ротердам—Базел—Женева; прецизније, циљ је пребацивати велике количине терета не камионима већ теретним возовима. Овиме се неће само значајно смањити опасност од фаталних саобраћајних незгода у којима учествују камиони, већ ће се и смањити уништавање средине које изазива све већа количина терета превожена тешким камионима. Тунел ће да омогући и бржу везу између кантона Тичино и остатка Швајцарске, као и између северне и јужне Европе; пут на траси Цирих—Лугано—Милано ће за путничке возове да буде краћи за један сат (од Луцерна до Белинцоне ће се уштедети 45 минута).[12]

Након што је 64 посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на референдуму из 1992, градња тунела је започета 1996. године.[13] Операције бушења у источном тунелу су завршене 15. октобра 2010. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,[14] док је бушење западног тунела завршено 23. марта 2011. године. Извођач радова на тунелу, Алптранзит Готард АГ, првобитно је планирао да тунел преда Швајцарским федералним железницама (SBB CFF FFS) у оперативном стању децембра 2016;[15] 4. фебруара 2014. овај рок је померен на 5. јун 2016. године те је покренут бројач на веб-сајту Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850 дана до отварања.[2][16] Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8 милијарди швајцарских франака (8,85 милијарди евра; 10,3 милијарди америчких долара),[14] с тим да је цена тунела на крају прешла 12 милијарди долара.[6] Девет људи је изгубило живот за време градње.[17]

Позадина

Рута преко Сен-Готардског превоја (или кроз његове тунеле) један је од најважнијих пролаза кроз Алпе на оси север—југ. Саобраћај је порастао више него десетоструко од 1980. године и постојећи тунели су доведени до лимита свог капацитета.[18] Други (предложени) цестовни тунел паралелан првом требало је да се изгради само ако се обим саобраћаја повећа изнад једног милиона возила годишње. У ствари, инжењер Ђовани Ломбарди, одговоран за изградњу додатог цестовног тунела, додао је да је „... годину након инаугурације, тунелом већ пролазило више од 2,5 милиона возила [до 2011. број се повећао на око 6 милиона] годишње. Али, обећање је било заборављено.”[19]

Да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз Швајцарске Алпе, GBT сече Готардски масив неких 600 m (2.000 ft) испод старијег тунела. На тренутној прузи, Готардбану, само возови до 1.300 t (1.400 short tons; 1.300 long tons)[20] при вожњи са две локомотиве или до 1.500 t (1.700 short tons; 1.500 long tons) са додатним гурачким мотором на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз спиралне тунеле који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од 1.100 m (3.609 ft) изнад нивоа мора. Када GBT буде радио пуним капацитетом, стандардни теретни возови до 3.600 t (4.000 short tons; 3.500 long tons) моћи ће да прођу ову природну баријеру.

Због константног пораста међународног камионског саобраћаја, Швајцарци су фебруара 1994. године гласали за промену политике транспорта (енгл. Traffic Transfer Act, усвојен октобра 1999). Други закон, Акт о заштити Алпи (енгл. Alpine Protection Act) из 1994. године,[21] одредио је да је неопходно пребацити што више терета са камионског транспорта на транспорт возовима.

Циљ закона представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера између јужне Немачке и северне Италије железницом како би се растеретиле оптерећене цесте применом интермодалног транспорта терета [en] и такозваног ролинг хајвеја [en] где се цео камион транспортује. GBT у великој мери доприноси испуњавању захтева оба закона.

Путнички возови кроз GBT могу да путују брзином до 250 km/h (155,3 mph), чиме ће се смањити време трансалпског путовања возом за 50 минута односно за један сат када се заврше суседни Цимербершки (нем. Zimmerberg-Basistunnel) и Ченеријски базни тунел (нем. Ceneri-Basistunnel) до око 2030. године.

Готардски базни тунел је 2016. године постао најдужи железнички тунел на свету. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после Готардског тунела (нем. Gotthardtunnel) и Симплонског тунела (нем. Simplontunnel) који су својевремено били најдужи са 15 km (1882) и 19,8 km (1905) дужине, редом.[22]

Опис

Релативна локација и величина Готардског тунела (1882) и Готардског базног тунела (2016)
[тунели су жута, а отворена пруга црвена линија]
Готардски базни тунел на карти Швајцарске
Ерстфелд
Ерстфелд
Бодио
Бодио
Крајње тачке базног тунела из 2016

Готардски базни тунел је, дужином 57,09 km (35,47 mi), најдужи железнички тунел на свету,[н. 1] са геодетским растојањем од 55,782 km (34,661 mi) између двају улаза.[4][8] Ово је такође прва равна рута кроз Алпе или било који други планински ланац, са максималном висином од 549 m (1.801 ft) изнад нивоа мора.[4] Такође је и најдубљи железнички тунел на свету, са максималном дубином од приближно 2.300 m (7.500 ft),[4] која може да се пореди са дубином најдубљих рудника на Земљи. Без вентилације, температура унутар планине досеже 46 °C (115 °F).[4]

Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује две алпске долине раздвојене Сен-Готардским масивом: Урнер Реустал у кантону Ури (у коју утиче река Реус) и Вале Левентина, највећа долина у кантону Тичино (у коју утиче река Тичино). За разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи — Гларуске Алпе и Сен-Готардски масив —, са долином Предње Рајне (Сурзелва) у кантону Граубинден између њих. Тунел пролази испод ова два диапазона више од 2 km (1,2 mi) испод Круцлиштока (2.709 m (8.888 ft)) и Пиц Ваћире (2.983 m (9.787 ft), у близини Лукманијера. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на романшком говорном подручју.

Алпи имају јак утицај на климу Европе — а поготово климу Швајцарске — па тако временски услови на два краја GBT-а могу да буду доста различити, а каткада разлика у температури може да досегне и више од 10 °C (18 °F). У просеку, температура је 2—3 °C (3,6—5,4 °F) виша на јужној страни него на северној страни.[н. 2]

Северни улаз/излаз лежи северно од општине Ерстфелд на надморској висини од 460 m (1.510 ft), источно од Реуса. Ту тунел пробија западне падине Белметена и Кли Виндгелена (мада само маргинално) пре проласка испод долине Керстеленбаха (поток у Мадеранерталу). Одатле, тунел наставља паралелно са малом долином Ецлија, испод Витеналпштока. Главни гребен Гларуских Алпи, који је вододелница између Реуса и Предње Рајне, укрштава се испод Круцлиштока, гребена са надморском висином од око 2.700 m (8.900 ft) у овој тачки. Од гребена и границе, тунел се пружа паралелно у односу на малу долину реке Штрем (Вал Штрем) пре проласка испод Зедруна и Предње Рајне. Од дна долине, тунел наставља према долини Рајн да Налпса (Вал Налпс) и пролази источно од Лаи да Налпса, пре укрштања са Ганаречким превојем испод западног врха Пиц Ваћире (2.981 m (9.780 ft)). Ово је најдубља тачка тунела, са слојем стена смештених изнад дебелим више од 2.300 m (7.500 ft). Тунел затим пролази испод долине Рајн да Медела (Вал Медел) и западно од Лаи да Сонћа Марије. Неколико километара даље, тунел пролази кроз вододелницу између Предње Рајне и Тичина, нешто северно од Пицо дел’Уома (2.525 m (8.284 ft)). Ова тачка одговара главном ланцу Алпи и главна је дренажна подела између Рајне и Поа. Још неколико километара, тунел пролази испод двеју западних притока Брена у Вале Санта Марији пре пресецања последњег ланца, западно од Пределпског превоја (око 2.500 m (8.200 ft)) и источно од Фаида. Потом наставља источним обронцима велике Вале Левентине, долине Тичина, око 18 km (11 mi) све до свог јужног излаза/улаза у Бодију на надморској висини од 312 m (1.024 ft), само 3 km (1,9 mi) пре Бијаске где се Бено спаја са Тичином.

Најближе железничке станице до улаза у тунел су Алтдорф [en] и Бијаска [en].[н. 3]

Дијаграм Готардског базног тунела, Нове железничке везе кроз Алпе — NRLA (зелена: → смер ископавања)

Изградња

Алптранзит Готард АГ (енгл. AlpTransit Gotthard AG) био је задужен за изградњу. То је подружница у потпуном власништву Швајцарских федералних железница (SBB CFF FFS).

Како би се време изградње преполовило, четири приступна тунела су изграђена да би изградња могла да почне на четири различита места истовремено (Ерстфелд, Амштег, Зедрун и Фаидо). Пети приступни тунел је направљен додатно (Бодио). Два тунела су спојена на сваких приближно 325 m (1.066 ft) галеријама за повезивање. Возови могу да се крећу између тунела на две мултифункционалне станице у Зедруну и Фаиду. Ове станице су место где се чува опрема за вентилацију и техничка инфраструктура те служе као место за принудно заустављање и рута за евакуацију у случају нужде.[11]

Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг 1 km (0,6 mi) од дна долине у близини Зедруна. На крају приступног тунела, две вертикалне цеви воде 800 m (2.625 ft) испод до базног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену Порта Алпина (нем. Porta Alpina) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен 2007. на чекање и дефинитовно одбачен од стране федералних власти 2012. године као ’неекономичан’.[26]

Финално пробијање источне цеви било је 15. октобра 2010. године у 14.17 [+2.00].[27][28] Финално пробијање западне цеви било је 23. марта 2011. године у 12.20.[29][25]

Оперативна фаза испитивања је започета 16. децембра 2013. године, и то на деоници дугој 13 km (8,1 mi) у јужном делу западне цеви између Фаида и Бодија. Намена је било тестирање инфраструктуре и свих помоћних система.[30]

Инсталација железничких колосека је завршена 31. октобра 2014. године. Златна спална на самом крају колосека постављена је током манифестације поводом обележавања прекретнице у изградњи.[31][32]

Расподела радова

Поглед из ваздуха на подручје Ерстфелд (северни улаз), 2009

Уговори су додељивани по секцијама:

  • Естфелд (7,7 km (4,8 mi) дуга секција од Ерстфелда до Амштега), са две машине за бушење тунела (TBM) које су пробијале две цеви; пробијање источне цеви између Ерстфелда и Амштега је било 15. јуна 2009. године; подручје портала је ископано на површину
  • Амштег (11,3 km (7,0 mi) дуга секција од Амштега до северног дела Зедруна); ARGE AGN (Штрабаг и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;[33] Амштегова секција је 9. децембра 2009. године званично достављена власнику за опремање;[34] цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени почетком 2010.[35]
  • Зедрун (8,6 km (5,3 mi) источне цеви и 8,7 km (5,4 mi) западне цеви у секцији одмах северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско (Билфингер, Импленија, Фрутигер и Импреза Пицароти);[36][37] финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;[38] северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард 15. септембра 2011. године, што је датум одређен у распореду за изградњу[39]
  • Фаидо (13,4 km (8,3 mi) источне цеви и 13,6 km (8,5 mi) западне цеви у секцији од југа Зедруна до Фаида); за радове су били задужени Конзорцијум TAT (Алпајн мејредер бау, CSC Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило)[40]
  • Бодио (15,9 km (9,9 mi) источне цеви и 15,6 km (9,7 mi) западне цеви у секцији од Фаида до Бодија); радовима Конзорцијума TAT (Алпајн мејредер бау, CSC Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секција је доведена у оперативно стање;[40] цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању су завршени почетком 2010.[35]

Смрти у току градње

Девет радника је изгубило свој живот за време изградње: један у амштешкој секцији, два у зедрунској секцији и по три у најјужнијој фаидској и бодиоској секцији.[17] То су били:

  • Андреас Рајхарт (33) из Гере (Немачка); прва жртва изградње тунела, погођен шипком за бушење која је пала са 700 метара, 8. јуна 2000.[41]
  • Жак ду Плој (23) из Јужне Африке; закопао га ископани материјал 12. марта 2002.[42]
  • Хаико Бујак (35) из Харбкеа (Немачка); погођен стеном 3. априла 2003.[43]
  • Алберт Гинцингер (37) из Маутерндорфа (Аустрија); згњечен калемом кабла који се преврнуо 11. септембра 2003.[44][45]
  • Андреа Асторино (31) из Италије и Салваторе ди Бендето (23) из Ђубјаска (Швајцарска); погођени при удесу воза за транспорт ископаног материјала 21. јануара 2005.[46][47]
  • Торстен Елземан из Оберхаузена (Немачка); згнечио га воз за транспорт ископаног материјала 23. новембра 2006.[48]
  • Ханс Гамел из Немачке; испао из воза за проверу сигурносних система 24. јуна 2010.[49]
  • Ђузепе Лијуцо из Наза (Италија); пао са скеле 16. јуна 2012.[50]

Политика

Реализација пројекта GBT, као највећег дела NRLA, такође је прототипски пример директне демократије у Швајцарској. Да би овај мега пројекат успео, политичке институције морале су такође да прођу кроз многе парламентарне седнице и неколико главних народних гласања, укључујући и следећа:[51]

  • 27. септембар 1992, Предлог NRLA (опциони референдум): Коначни предлог Федералног савета прихваћен је са 63,6 % гласова за (одбијен у 1+2/2 кантона, излазност 45,9 %)[52][53]
  • 20. фебруар 1994, Алпска иницијатива (федерална народна иницијатива): Иницијатива која је дошла од стране неколико приватника с циљем да се заштити алпска средина од негативног утицаја саобраћаја била је изненађујуће[н. 4] прихваћена са 51,9 % гласова за (одбијена у 7 кантона, излазност 41 %), чиме је снажно подржана идеја NRLA (поготово преусмеравање тешког саобраћаја са цесте на железницу)[54][55]
  • 29. новембар 1998, Финансирање јавног транспорта (обавезни референдум): Укупан буџет од 30 милијарди швајцарских франака за неколико пројеката јавног транспорта прихваћен је са 63,5 % гласова за (одбијен у 1+3/2 кантона, излазност 38,3 %); „NRLA добија 13,6 милијарди швајцарских франака”[56][57]
  • 21. мај 2000, Билатерални споразуми са ЕУ / Камиони од 40 тона / Велике накнаде за саобраћај (опциони референдум): Као део целог пакета од неколико билатералних споразума са ЕУ, Швајцарци су прихватили предлог са 67,2 % гласова за (одбијен у 2 кантона, излазност 48,3 %); такође се мења и горњи лимит за камионе са 28 тона на 40 тона, али ЕУ у исто време прихвата и нове велике накнаде за саобраћај које ће бити коришћене за финансирање NRLA[58][59]
  • 17. децембар 2003, Ченеријски базни тунел (парламентарна седница): Контроверзно финансирање Ченеријског базног тунела коначно је прошло парламентарним одобрењем (само), а могућност опционог референдума није се разматрала од стране ити једне политичке групе или јавности; тадашњи министар саобраћаја, федерални канцелар Мориц Лојенбергер, рекао је следеће: „Ово је једини начин да се железница [Готардска оса] направи равном линијом између Базела и Кјаса.”[60]

Инаугурација

Дан пре инаугурације, 31. маја 2016. године, одржана је комеморација за деветоро радника који су погинили током изградње, у церемонији код северног улаза у Ерсфелду; комеморације су предводили католички генерални викар и викар Евангелистичке реформисане регионалне цркве Ури [de], јеврејски рабин и муслимански имам. Бронзану спомен-плочу са именима страдалих — четворо из Немачке, троје из Италије и по једно из Јужне Африке и Аустрије — открио је извршни директор Алптранзит Готарда Ренцо Симони.[17] Католички храм Светој Варвари, заштитници рудара, стоји унутар тунела као меморијал.[61]

Тунел је 1. јуна 2016. године званично инаугурисан.[61] На северном улазу у Ерстфелд, швајцарски федерални председник Јохан Шнајдер-Аман говорио је о „великом кораку за Швајцарску али једнако битном и за наше суседе и остатак континента”, док се преносом уживо са јужног улаза у Бодију емитовао говор министра за транспорт Дориса Лојтхарда. Част да се први провозају тунелом имале су стотине швајцарских грађана који су лутријом на извлачењу освојили карте, док су окупљени гости у Ерстфелду — укључујући немачку канцеларку Ангелу Меркел, француског председника Франсоу Оланда, италијанског премијера Матеа Ренција и аустријског канцелара Кристијана Керна — присуствовали програму отварања у ком су наступали плесачи, акробате, певачи и музичари који су прослављали алпску културу и историју.[61][62]

Церемонија инаугурације, коју је режирао Волкер Хесе, изазвала је одређену дозу контроверзе.[63] Била је описивана као неумесна, чудна,[64] па чак и сатанска.[65][66]

Контролни центар Полегио (јужни улаз) са приказаном секачком главом машине за бушење тунела (TBM)
Једна од машина за бушење тунела која је коришћена у прављењу овог тунела

Бројке

  • Дужина:[4]
    • Укупно: 151,840 km (94,349 mi)
    • Западна цев: 57,017 km (35,429 mi)
    • Источна цев: 57,104 km (35,483 mi)
  • Пречник сваке цеви са једним колосеком: 8,83—9,58 m (29,0—31,4 ft)[4]
  • Растојање између цеви за попречне прелазе: око 325 m (1.066 ft)[4]
  • Број цеви за попречне прелазе: 178[4][67]
  • Максимална висина материјала изнад тунела: 2.300 m (7.500 ft) [у Пиц Ваћири][4]
  • Почетак градње: 1993. (прва бушења), 1996. (припреме), 4. фебруар 1999. (званични почетак, прва минирања), 2003. (механичка ископавања)
  • Пробијање: 15. октовар 2010. (источна цев),[68] 23. март 2011. (западна цев)
  • Пуштање у рад: мај 2016.
  • Инаугурација/отварање: 1. јун 2016.
  • Почетак дневне службе: 11. децембар 2016.
  • Укупан трошак: 9,74 милијарди франака[68] (ажурирано: октобар 2010.) [10,1 милијарди долара, 8,8 милијарди евра; 1,1 билиона динара]
  • Возова по дану: 180—260 теретних возова, 50 (65 од 2020) путничких возова[67][69]
  • Систем електрификације: 15 kV; 16,7 Hz[4]
  • Максимална брзина: 249 km/h (154,7 mph)[4]
  • Оперативна брзина: теретни возови — минимално 100 km/h (62 mph); путнички возови — 200 km/h (124 mph)[67]
  • Време путовања: путнички возови — 20 минута[67]
  • Сигурносна правила: Захтеви за безбедност на вагонима су слични онима код осталих швајцарских тунела, укључујући могућност да се премости кочница за случај опасности
  • Количина ископане стене: 28.200.000 t (31.100.000 short tons; 27.800.000 long tons),[4][70] [13.300.000 m3 or 17.400.000 cu yd; еквивалентно 5 пирамида у Гизи]
  • Број машина за бушење тунела (TBM): 4 Херенкнехт грипер TBM-а — машине са бројевима S-210 и S-211 радиле су северно од Бодија до Фаида и Зедруна и добиле су надимак Сиси и Хајди (редом); машине S-229 и S-230 радиле су јужно од Ерстфилда до Зедруна и биле су познате као Габи I и Габи  II
    • Укупна дужина: 440 m (1.440 ft) [укључујући и додатну опрему]
    • Укупна маса: 3.000 t (3.300 short tons; 3.000 long tons)
    • Снага: 5 MW
    • Макс. ископано у дану: 25—30 m (82—98 ft) [у одличним условима стена]
    • Укупна дужина ископана са TBM-ом: око 45 km (28 mi) [за сваку цев]
    • Произвођач: Херенкнехт из Шванауа (Немачка)

Види још

Напомене

  1. ^ Не укључујући подземне тунеле који леже близу површине.
  2. ^ Погледајте климатске табеле Алтдорфа и Гроноа, двају градова смештених у близини сваког од крајева тунела. Погледајте такође климатске дијаграме и нормалне вредности по станицама (MeteoSwiss).
  3. ^ Погледајте Swisstopo топографске мапе са слојевима подручја слива: map.geo.admin.ch.
  4. ^ Федералне народне иницијативе су ретко кад (у 1 од 10 случајева) успешне; према томе, успех овог пројекта је још више изузетан, упркос малој већини!

Референце

  1. ^ „Commissioning”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard Ltd. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  2. ^ а б в „0 days until opening”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  3. ^ „Construction begins on 5 July 1999”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 6. 7. 2016. г. Приступљено 4. 7. 2016. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с „Project data – raw construction Gotthard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard Ltd. 1. 4. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  5. ^ „Über und durch den Gotthard – eine Zeitreise durch die Jahrhunderte” (на језику: немачком). Zurich, Switzerland: SRF Swiss Radio and Television. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  6. ^ а б „World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland”. BBC News. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  7. ^ „Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue Gotthard-Bahn nimmt Gestalt an” (PDF). Geomatik Schweiz. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  8. ^ а б „Wer hat die grösste Röhre” [Who has the longest tube]. Tages-Anzeiger (графичка анимација) (на језику: немачком). Zurich, Switzerland. 14. 4. 2016. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. Приступљено 11. 5. 2016. 
  9. ^ „Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland”. BBC News. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  10. ^ Yücel, Erdem; Solak, Tülin (2005). Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future. CRC Press. стр. 485. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  11. ^ а б Malins, Richard (децембар 2010). „Crossing the Alps”. Modern Railways. London. стр. 79—81. ISSN 0026-8356. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 1. 6. 2016. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  12. ^ Monnat, Lucie (11. 12. 2014). „Le tunnel de base du Gothard révolutionnera le rail dans deux ans”. 24 heures. Lausanne. Архивирано из оригинала 7. 1. 2016. г. Приступљено 7. 6. 2015. 
  13. ^ „Chronology of a Project of the Century: Milestones in the Construction History up to 2010” (PDF). AlpTransit.ch. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 3. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  14. ^ а б „Swiss create world's longest tunnel”. BBC News. 15. 10. 2010. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2010. 
  15. ^ „Gotthard Base Tunnel to be operational from 2016”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 22. 8. 2011. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  16. ^ „Switzerland goes its own way and thus connects all of Europe”. Gottardo2016.ch. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  17. ^ а б в „Memorial ceremony for deceased tunnel workers”. AlpTransit Gotthard AG. 31. 5. 2016. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  18. ^ Cendrowicz, Leo (20. 10. 2010). „Switzerland Celebrates World's Longest Rail Tunnel”. Time. time.com. Архивирано из оригинала 17. 8. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  19. ^ Clementi, Andrea (23. 10. 2011). „Authorities accused of Gotthard tunnel vision”. Swissinfo. Архивирано из оригинала 26. 12. 2014. г. Приступљено 11. 4. 2013. „... one year after the inauguration, the tunnel was already seeing 2.5 million vehicles [rising to about six million in 2011] annually. But the promise was forgotten.” 
  20. ^ „SBB-CFF-FFS Re 420 locomotive” (на језику: немачком). Lokifahrer.ch. 23. 8. 2010. Архивирано из оригинала 5. 1. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  21. ^ Prince, Martin F. (1. 5. 2000). „The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions”. Mountain Research and Development. 20 (2). Perth College, UK: Centre for Mountain Studies. стр. 192—194. ISSN 1994-7151. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  22. ^ Steinmann, Nicolas; Wuthrich, Bernard (1. 6. 2015). „Le Romand du Gothard”. Le Temps: 20. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  23. ^ „Status of the work”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 1. 11. 2011. Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  24. ^ „Overview Gotthard Base Tunnel”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 1. 1. 2012. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2012. 
  25. ^ а б „Gotthard Base Tunnel: Driving complete”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 23. 3. 2011. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  26. ^ „Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina” (на језику: немачком). Press release, Swiss federal authorities. 16. 5. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  27. ^ Zirulnick, Ariel (15. 10. 2010). „Swiss tunnel: Workers drill through last few feet of rock, creating world's longest tunnel”. The Christian Science Monitor. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  28. ^ „Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world”. AlpTransit Gotthard AG. 15. 10. 2010. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  29. ^ Bedding, James (19. 2. 2013). „Switzerland's Gotthard Base train tunnel is redefining Europe”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  30. ^ „Test trains running on Gotthard Base Tunnel”. Global Rail News. 17. 12. 2013. Архивирано из оригинала 3. 2. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2013. 
  31. ^ „The construction of the century takes shape [Final sleeper for the railway infrastructure in the Gotthard]”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 31. 10. 2014. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  32. ^ „Celebrations as last piece of track is laid in record-breaking Gotthard rail tunnel”. Euronews.com. 31. 10. 2014. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2016. 
  33. ^ „Projektbeschrieb” (на језику: немачком). AGN Strabag. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 8. 10. 2014. г. Приступљено 19. 10. 2010. 
  34. ^ „Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 10. 12. 2009. Архивирано из оригинала 15. 4. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  35. ^ а б „Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 31. 3. 2010. Архивирано из оригинала 15. 4. 2012. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  36. ^ „Transco Sedrun” (на језику: немачком). Transco. Архивирано из оригинала 29. 5. 2010. г. Приступљено 15. 10. 2010. 
  37. ^ Booth, Martina (29. 4. 2010). „Gotthard: A titanic tunnel”. New Civil Engineer. EMAP Publishing Limited. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  38. ^ „Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 15. 10. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  39. ^ „Installation of the railway systems in the north has begun”. Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. 2. 9. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  40. ^ а б „St. Barbara Celebration 2012” (на језику: немачком). Consorzio TAT. Архивирано из оригинала 5. 6. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  41. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Andreas Reichhardt, † 8. Juni 2000” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  42. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Jacques Du Plooy, † 12. März 2002” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  43. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Heiko Bujack, † 3. April 2003” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  44. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Albert Ginzinger, † 11. September 2003” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  45. ^ Chapman, Matthias (12. 10. 2010). „Die Toten vom Gotthard”. Tages-Anzeiger (на језику: немачком). Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2016. 
  46. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Andrea Astorino, † 21. Januar 2005” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  47. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Salvatore di Benedetto, † 21. Januar 2005” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  48. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Thorsten Elsemann, † 23. November 2006” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  49. ^ Venzin, Gieri (30. 5. 2016). „Hans Gammel, † 24. Juni 2010” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  50. ^ Venzin, Gieri (26. 5. 2016). „Giuseppe Liuzzo, † 16. Juni 2012” (на језику: немачком). SRF. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  51. ^ „Politics”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  52. ^ „Yes to the NRLA”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  53. ^ „Bundesgesetz über den Geschäftsverkehr der Bundesversammlung sowie über die Form, die Bekanntmachung und das Inkrafttreten ihrer Erlasse (Geschäftsverkehrsgesetz)” (на језику: немачком, француском и италијанском). Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  54. ^ „Yes to the Alps Initiative”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  55. ^ „Bundesbeschluss über die Volksinitiative 'zum Schutze des Alpengebietes vor dem Transitverkehr'” (на језику: немачком, француском и италијанском). Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  56. ^ „Yes to public transport funding”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. „The NRLA is to receive CHF 13.6 billion.” 
  57. ^ „Bundesbeschluss über Bau und Finanzierung von Infrastrukturvorhaben des öffentlichen Verkehrs” (на језику: немачком, француском и италијанском). Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  58. ^ „The end of the 28-tonne limit”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  59. ^ „Bundesbeschluss über die Genehmigung der sektoriellen Abkommen zwischen der Schweizerischen Eidgenossenschaft einerseits und der Europäischen Gemeinschaft sowie gegebenenfalls ihrer Mitgliedstaaten oder der Europäischen Atomgemeinschaft andererseits” (на језику: немачком, француском и италијанском). Berne, Switzerland: Swiss Federal Chancellery, Swiss Federal Council, Swiss Confederation. 14. 6. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  60. ^ „Yes to the Ceneri Base Tunnel”. Berne, Switzerland: Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. „The Ceneri Base Tunnel can now be built. In the heated debate, Federal Councillor Moritz Leuenberger describes the tunnel as an indispensable component of the Gotthard axis, stating: "This is the only way to make the railway a flat line between Basel and Chiasso."” 
  61. ^ а б в „World's Longest Rail Tunnel Opens in Switzerland”. Swissinfo. Berne, Switzerland. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2016. 
  62. ^ „Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland”. BBC News. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  63. ^ Schaub, Christian (1. 6. 2016). „Viel Theater um einen Tunnel: Volker Hesses Gotthard-Spektakel”. German Swiss Broadcasting Company (SRF) (на језику: немачком). Zurich, Switzerland. Архивирано из оригинала 8. 6. 2016. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  64. ^ „Switzerland tunnel: The oddest moments of the opening ceremony”. BBC News. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 7. 6. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2016. 
  65. ^ Bruhin, Nicole (2. 6. 2016). „Die Welt wundert sich über die Schweiz” (на језику: немачком). Blick. Архивирано из оригинала 3. 6. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2016. 
  66. ^ Ramirez, Patricia; Sprich, Ruben (3. 6. 2016). „Satanic Ritual in Switzerland? World's Longest Tunne Opens With Bizarre Ceremony”. Inquistr. Архивирано из оригинала 8. 6. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2016. 
  67. ^ а б в г „The Gotthard Base Tunnel”. Berne, Switzerland: SBB CFF FFS. 2016. Архивирано из оригинала 20. 6. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2016. 
  68. ^ а б Leybold-Johnson, Isobel (15. 10. 2010). „Switzerland has its record-breaking tunnel”. swissinfo.ch. Berne, Switzerland: Swissinfo. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  69. ^ „AlpTransit Gotthard – New traffic route through the heart of Switzerland” (PDF). AlpTransit. мај 2012. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2016. 
  70. ^ Lieb, Rupert H. (2. 3. 2011). „Experience in Spoil Management on Conclusion of Excavations for the Gottard Base Tunnel” (PDF). Lucerne, Switzerland: AlpTransit Gotthard AG. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2011. 

Литература

(Издање хрватског часописа Грађевинар из 2015. године, у ком Анђела Богдан описује почетке и разлоге због којих су инжењери предлагали градњу Готардског тунела још пре 70 година, потом напредну технологију која је коришћена за изградњу, проблеме на које су наилазили инжењери током 20 година рада на пројекту, те захтевне сигурносне прописе који нису дозвољавали ни најмања одступања и који су до свечаног отварања сви стављени на пробу да би се осигурала максимална безбедност путника и робе.)

Спољашње везе

Готардски базни тунел на Викимедијиној остави.
Рекорди
Најдужи железнички тунел на свету
2016—данас 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Готардски_базни_тунел&oldid=11948499”